Pečat srpskog kneza Strojimira

Srbija dobila dokaz postojanja svoje države iz devetog veka

Pečat srpskog kneza Strojimira

Ministarstvo kulture kupilo je pečat, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad, za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula

BEOGRAD - Srbija je dobila „novo” najstarije obeležje svoje državnosti - pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad.Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za koji niko iz Srbije nije znao ni da postoji i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega.

Inače, najstarija materijalna svedočanstva, koja Srbija poseduje i koja svedoče o njenoj državnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjića, koja datiraju iz dvanaestog veka.

- Imali smo poteškoća da dođemo do ovog najstarijeg sačuvanog obeležja srpske državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 evra. Međutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj pečat veoma značajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana. Srećom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena ako imamo u vidu koliki značaj ima ovaj pečat za srpsku istoriju - kaže za Glas ministar kulture Dragan Kojadinović.


DELO VIZANTIJSKIH ZLATARA IZ ATINE, SOLUNA ILI CARIGRADA

Profesor Janković objašnjava i da su pečat, verovatno, sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, što svedoči o političkim vezama Srbije sa Carstvom, koje su bile važne zbog sukoba s Bugarima. Postojanje pečata dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju koja prati državu. Knez je, očigledno, bio hrišćanin, kao i njegovi preci.
„Dakle, ovaj pečat je jednak otkriću rukopisa devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka) ili svedočanstvu o državi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati samo kod Hrvata i Srba, pisani latinski)”, zaključuje profesor Janković.

BOŽE, POMOZI SRBIJI

Pečat kneza Strojimira je zlatan, težine 15,64 grama, visok je 1, 9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis „Bože, pomozi Srbiji ”.




Našoj javnosti će za nekoliko dana biti prikazan ovaj pečat i objašnjen njegov istorijski i kulturni značaj.

- Voleo bih da predstavljanju prisustvuju i predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica i šef diplomatije Vuk Drašković. Pečat ćemo čuvati u Istorijskom muzeju Srbije, koji će biti premešten u Vlajkovićevu ulicu - objašnjava Kojadinović.

Dr Đorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju Srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine. Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine predvodio Srbe u seobi iz takozvane bele Srbije, odnosno današnje Poljske, Slovačke i Ukrajine. Takođe, on je bio i deda kneza Časlava, koji je vladao Srbijom od 927. do posle 950. godine.

„Dakle, knez-vlasnik ovog pečata je pripadao najstarijoj poznatoj dinastiji srpskih vladara. Nije isključeno da od iste dinastije potiču i potonje dinastije Vojislavića, velikih župana, pa i samih Nemanjića”, piše u objašnjenju koje je prosleđeno Koštunici.

J. Jevremović

U stvari ko zna ćirilicu može pročitati da je na pečatu ima Stojimir a ne Srbija.
Odnosno pečan glasi: Bože pomozi Stojimiru

---

2006-ta godina, i neko misli da je zbog pronalazenja nekog zlatnog pecata lokalnog kneza, starog 1200 godina potrebno pozvati Predsednika i Premijera zemlje da trose svoje vreme placeno od strane poreskih obveznika umesto da se bave buducnoscu - lepo govori o prioritetima zemlje - duboka proslost.



A tu je i obavezna teorija zavere sa Bugarima - iako je poznato da se Bugari i Srbi i ovako i onako spore oko svojih srednjevekovnih drzava i vladara - siguran sam da bi neke bugarske novine, da su Bugari uspeli da kupe stvar pre aukcije pisali da na pecatu pise "Boze, pomozi Bugarima"- balkanska posla ;-)



Nisi dobro procitao - pise "Boze, pomozi amebama separatistima" na starocirilici - a i lepo dokazuje da je knez imao air conditioning u svom kabinetu, kao i seficu protokola te posedovao palatu i jahtu :-)))

---

Nekako mi u ovoj vesti nedostaje taj element dramatike i top-class špijunaže. Recimo da je Kojadinović, inače potomak onog čuvenog srpskog tajnog agenta po kome je kreiran 007, usred Minhena maznuo pečat od bugarske tajne službe (BIA? ) opalivši pritom 2-3 Nemice.


(Kojadin 011)

_{[Ovu poruku je menjao jablan dana 28.07.2006. u 12:59 GMT+1]}

Ova naša kupovina 'istorijskog' blaga Srbije, se baš čudnovato poklapa sa kupovinom Klovićeve minijature od strane Hrvatske vlade na aukciji u Londonu, a za šta je specijalno bila zadužena nekakva savetnica HR vlade i uz žešće muljanje... Mora da je neko od naših dušebrižnika dobio ideju od komšija Hrvata, kako smaknuti još koji evro iz državne kase...

Naravno, ne znam da li je pečat autentičan, ali naši novinari kao i obično lupetaju:



Postojanje srpske države u 9-om veku ni do sada nije bilo sporno, mada je sporno gde su se tačno nalazile granice te države. U stvari prvi srpski vladar čije je ime poznato je Višeslav - Strojimirov čukundeda.


Nije baš "očigledno", a sasvim je sigurno da njegovi preci nisu bili hrišćani. Prvo hrišćansko ime među srpskim vladarima je Petar, sin Strojimirovog brata Gojnika, a Strojimirov sin se zvao Klonimir što ukazje da mu otac nije bio hrišćanin u vreme njegovog rođenja.

---

ne bih se složio, čisto sumnjam da im trebaju ovakve stvari za sklanjanje sa strane...

s obzirom kakva nam je sad država, zašto bi se sa takvim nipodaštavanjem odnosili prema bilo kakvom obliku državnosti u ono vreme, kada isto tako nije bilo lako imati državu (graničiti se sa Vizantijom)...
sa druge strane, sagledajmo šta drugi narodi rade da bi dobili svoju državu, odnosno koliko košta komad iste. A s obzirom da je ovo novi momenat u našoj ranijoj istoriji, u kojoj ionako ima previše rupa , svaka stvar je prilično zanimljiva.

@Dragi Tata zar ne vidiš krst u sredini pečata,

a što sumnjaš na Klonimira da nije Hrišćanin :)

Vidim, ali ti ne vidiš šta sam ja napisao :). Reagovao sam na izjavu "Knez je, očigledno, bio hrišćanin, kao i njegovi preci." Pečat (ako je autentičan, što još nije dokazano) može da znači da je knez bio hrišćanin u vreme kad je vladao, međutim skoro je sigurno da njegovi preci nisu bili hrišćani, a i činjenica da je sinu dao "neznabožačko" ime govori da možda ni Strojimir nije bio hrišćanin. Što se Klonimira tiče, on verovatno jeste bio hrišćanin inače ne bi mogao da se oženi bugarskom princezom (Bugari su u to vreme već primili hrišćanstvo).

U stvari, izgleda da su se Srbi (ili makar njihovi vladari) krstili baš u vreme vladavine Vlastimira i njegovih sinova.

---

SR­BI­JA je za ne­što ma­nje od 20.000 evra do­bi­la naj­sta­ri­je obe­lež­je svo­je dr­žav­no­sti - zlat­ni pe­čat kne­za Stro­ji­mi­ra iz de­ve­tog ve­ka, ko­ji je do­kaz o po­sto­ja­nju srp­ske dr­ža­ve po­me­rio tri ve­ka una­zad. Sred­njo­ve­kov­ni žig, ko­ji je slu­žio za ove­ra­va­nje vla­dar­skih do­ku­me­na­ta, ku­pljen je na auk­ci­ji u Min­he­nu 11. ju­la, za­hva­lju­ju­ći br­zoj re­ak­ci­ji ov­da­šnjeg Mi­ni­star­stva kul­tu­re, na­šeg kon­zu­la­ta u Min­he­nu i na­rav­no do­bro oba­ve­šte­nom dr Đor­đu Jan­ko­vi­ću, pro­fe­so­ru Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta ko­ji je pre­ko svo­jih ru­skih ko­le­ga sa­znao za po­me­nu­tu auk­ci­ju. Do­pis Đor­đa Jan­ko­vi­ća o no­vo­po­ja­vlje­nom pe­ča­tu srp­skog Kne­za sa na­zna­kom "Hit­no!" sti­gao je u re­sor­no mi­ni­star­stvo 9. ju­la, a auk­ci­ja je bi­la odr­ža­na sa­mo dva da­na ka­sni­je. Pre­ma re­či­ma Ni­ko­le Mar­ko­vi­ća, vi­ce­kon­zu­la u Min­he­nu, ko­ji je u ime Sr­bi­je di­zao ru­ku na auk­ci­ji, od­lu­ka o ku­po­vi­ni vred­nog pred­me­ta, za ko­ji ni­ko ni­je znao ni da po­sto­ji, do­ne­ta je za ma­nje od 24 sa­ta.

- Mi­ni­star kul­tu­re Dra­gan Ko­ja­di­no­vić lič­no me je po­zvao i re­kao mi da taj pe­čat za Sr­bi­ju ne­ma ce­nu i da mo­ram da uče­stvu­jem u auk­ci­ji - pri­ča nam Mar­ko­vić. - Naš pred­met bio je 281. po re­du ta­ko da smo se na­če­ka­li, ali i upla­ši­li, jer su pret­hod­ni pred­me­ti li­ci­ti­ra­ni od 20.000 do 100.000 evra. Po­čet­nu ce­nu pe­ča­ta kne­za Stro­ji­mi­ra od 6.500 evra od­re­di­la je ču­ve­na auk­cij­ska ku­ća "Gor­ni i Moš". Zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja i li­ci­ti­ra­nja pu­tem In­ter­ne­ta, pre po­čet­ka auk­ci­je ce­na je sko­či­la na 15.000 evra. To nas je iz­ne­na­di­lo, jer smo bi­li upla­še­ni da će nas dru­gi nad­ma­ši­ti. Sre­ćom, pe­čat nam je pro­dat za 16.000 evra, od­no­sno 20.000 uklju­ču­ju­ći pro­vi­zi­je auk­cij­ske ku­će.

Zlat­ni pe­čat si­na srp­skog kne­za Vla­sti­mi­ra, jed­nog od tri bra­ta ko­ji su vla­da­li Sr­bi­jom i po­tom je po­de­li­li, pre auk­ci­je bio je deo pri­vat­ne ne­mač­ke ko­lek­ci­je. Za nje­ga su pod­jed­na­ko bi­li za­in­te­re­so­va­ni i Bu­ga­ri s ob­zi­rom na to da je Stro­ji­mir bio pro­te­ran u nji­ho­vu ze­mlju. Žig srp­skog vla­da­ra no­sio se oko vra­ta ili ru­ke i te­žak je 15,46 gra­ma, a vi­sok 1,9 san­ti­me­ta­ra. Ku­pa­stog je ob­li­ka i ima kru­žno nat­pi­sno po­lje sa kr­stom, oko ko­ga je grč­ki nat­pis "Bo­že, po­mo­zi Stro­ji­mi­ru".

DO­KAZ
NAJ­STA­RI­JA ma­te­ri­jal­na sve­do­čan­stva, o srp­skoj dr­žav­no­sti bi­la su do­ku­men­ta vla­da­ra iz lo­ze Ne­ma­nji­ća, ko­ja da­ti­ra­ju iz 12. ve­ka.
- Po­sto­ja­nje pe­ča­ta zna­či da je po­sto­ja­la pri­dvor­ska kan­ce­la­ri­ja, ar­hiv i ad­mi­ni­stra­ci­ja ko­ja pra­ti dr­ža­vu. Ti­me se pot­pu­no me­nja sli­ka Sr­bi­je 9. sto­le­ća, ta­ko da se sa­da mo­že rav­no­prav­no po­re­di­ti sa osta­lim dr­ža­va­ma tog do­ba. Da­kle, ovaj pe­čat je jed­nak ot­kri­ću ru­ko­pi­sa 9. sto­le­ća, a ne­ma ih sa­ču­va­nih pre 12. sto­le­ća ili sve­do­čan­stvu o dr­ža­vi - na­vo­di se u obra­zlo­že­nju dr Đor­đa Jan­ko­vi­ća.

M. Mrđen

---

Taj pečat kneza Strojimira iz 9. veka, posve je mali, stane na dno dlana. Ali, što se kaže, ima ga, težak je za svoju visinu. Ima skoro 16 grama zlata, a ni dva centimetra visok (1,9 cm). Mala zlatna kupa, sa alkicom na vrhu, kao privezak, da se nosi oko ruke ili oko vrata. Na kružnoj površini za otiskivanje pečata piše: “Bože, pomozi Strojimiru.” I krstić u sredini. Otkako je stigao iz Minhena u Beograd, ovaj, pretpostavlja se, najstariji dokaz srpske državnosti koji je Ministarstvo kulture kupilo za skoro 20 000 evra, 11. jula na Gorny&Mosch aukciji, čuva se u sefu Istorijskog muzeja Srbije. Andrej Vujnović, direktor Muzeja, dao nam je pečat u ruke. Za toliko, dok ga slikamo na dlanu.



Elem, prvi komentar na sajtu “Večernjih novosti” na vest o kupovini zlatnog pečata kneza Strojimira bio je: „Ne daj bože da smo dali 20 000 evra za neki falsifikat!” I na drugim net-forumima je posle ove vesti krenula rasprava: “A zašto baš sad? Da nam nisu uvalili?” i: “Ma, sigurno. Napokon je pronađen pečat kojim su pečatirani platni spiskovi Bosancima angažovanim na gradnji piramide.” (forum B92). Skeptici, u potrazi za prevarom, stigli su da pitaju i: Ko je bio taj Strojimir? I, šta mi uopšte znamo o srpskoj državi pre Nemanjića? I zašto je Bugarima baš bilo stalo da pečat Strojimirov uzmu za sebe?

Bugari diŽu cenu: Kako je ovaj zlatni pečat dospeo u privatnu nemačku kolekciju, ne zna se precizno. Docent dr Đorđe Janković, šef Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednik Srpskog arheološkog društva, kaže: “To je kolekcija koja sadrži mnogo zlatnih i drugih predmeta, poreklom sa Balkana. Reč je o naušnicama, na primer, datovanim od 6. do 12. stoleća, nakitu rimskom, kasnorimskom, vizantijskom... Ima tu i nadgrobnih spomenika, sa prostora Vizantije.” O tome šta se sve moglo naći na aukciji Gorny&Mosch-a trebalo bi pogledati na njihovom sajtu njnjnj.gmcoinart.de. Naš pečat je bio 281. po redu, među bronzanim i kamenim skulpturama, gemama i kamejama, mozaicima, lampama i vazama rimskog, vizantijskog, egipatskog porekla. “Autentičnost pečata mogla bi se utvrditi analizom samog materijala, a s druge strane, oblika. Po mom iskustvu, koje nije malo, materijal deluje potpuno autentično. To je pečatnjak iz devetog stoleća. Verovatno su ga sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada. Postojanje tog pečata dokazuje da je knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju, koja prati državu. Otkriće ovog pečata jednako je otkriću rukopisa iz devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka), to je svedočanstvo o postojanju srpske države tri veka pre Nemanjića. Sam izgled pečata ukazuje na istoriju koju je on doživljavao kroz vreme prelazeći iz ruke u ruku. Jednim delom je oguljen, neko je skinuo malo zlata sa njega, verovatno za neku pozlatu. Wegova autentičnost se može proveriti hemijskim i fizičkim analizama ukoliko bi se sastav zlata u pečatu uporedio sa zlatnim vizantijskim novcem iz 9. veka. Trebalo bi da je i kod nas sačuvan neki novčić iz tog vremena. Praksa je bila da se nakit pravi od novca. Istina, u to vreme Sloveni nisu koristili novac za plaćanje. Tek u 13. veku počinju da koriste novac, više zato što su bili prinuđeni nego što su želeli da svoju privredu prilagode novčanim tokovima”, kaže profesor Janković.

On dodaje da u Bugarskoj postoje slične kolekcije pečata. Takav je pečat cara Simeona sa gemom od lazurita na kojoj je prikazan njegov lik i natpis “Simeon”, pečat je u zlatnoj korpici, u obliku piramide, a ta korpica u kojoj se nalazi pečat ima istu dršku kao i ovaj, naš. Pečat cara Simeona je smešten u kraj 9. i početak 10. veka. “Car Simeon je osvojio Srbiju (924 – 931. Srbija je pod Bugarskom), a kod njega su u izgnanstvu bili Strojimir i Gojnik, koje je njihov brat Mutimir prognao posle građanskog rata, osvojivši kneževski presto. Pretpostavlja se da su Gojnik i Strojimir, došavši u Bugarsku, dobili neke teritorije na upravljanje; dakle, vladali su nekim tertorijama u Bugarskoj možda kao župani. Ne zna se, pri tom, da li je taj pečat iz doba Strojimirovog života u Bugarskoj ili je to iz doba njegovog života i vladanja u Srbiji. Svakako, Bugari imaju najveću kolekciju tih pečata tako da je razumljivo što su pečat hteli za sebe”, tumači Janković.

Tako, početna cena zlatnog pečata na aukciji bila je 6 500 evra. Pre same aukcije, Nikola Marković, srpski vicekonzul u Minhenu, koji je “podizao ruku” za Srbiju, pozvao je ministra Dragana Kojadinovića da mu kaže da su bugarski kolekcionari ponudili 15 000 evra za pečat, ali da se pečat povuče sa aukcije. Kojadinović kaže: “Pošto smo se javili na vreme, predmet je morao na aukciju, ali sa povišenom cenom. Tako je početna cena bila 15 000. Vicekonzul je otkupio pečat za 16 000, a sa provizijom te aukcijske kuće koštao je oko 20 000 evra.”

Iako je Strojimirov pečat mesec dana visio na sajtu aukcijske kuće Gorny&Mosch, profesor Đorđe Janković je tri dana pre aukcije saznao da taj pečat postoji i da će uskoro biti prodat, od svojih ruskih kolega, stručnjaka za antikvitete. Onda je obavestio Andreja Vujnovića, direktora Istorijskog muzeja Srbije, a zatim su poslali i zvanične dopise premijeru i Ministarstvu kulture. “Kada sam saznao da će se za 15 sati srpski srednjovekovni vladarski žig kneza Strojimira, dosad nepoznat nauci, naći na aukciji, nije mi preostalo ništa drugo nego da obavestim naš konzulat u Minhenu da odu na aukciju”, kaže ministar Kojadinović.

KrČag iz ČeČana: I tako smo, za nešto manje od 20 000 evra nabavili dokaz o postojanju srpske države tri veka pre Nemanjića. Istina, o Srbiji pre Nemanjića i srpskim arhontima (knezovima) pisao je car Konstantin VII Porfirogenit u svom delu “Spis o narodima”. Međutim, iz tog perioda nisu sačuvani konkretni, materijalni dokazi, arheološke iskopine koje bi potvrdile postojanje srpske države. Dr Đorđe Janković kaže da su nam obično „Nemanjići u svesti, kao nekakav početak srpske države, i to samo zato što njihovo postojanje možemo da potvrdimo konkretnim objektima”:

- Oko nas su crkve, zadužbine Nemanjića, imamo njihove portrete, zato su nam oni bliski. Za period do desetog stoleća, koji je opisao car Konstantin VII Porfirogenit, nemamo tu vrstu dokaza. Slično je i sa 11. i 12. stolećem. Imamo samo crkvu Svetog Mihaila u Stonu, iz tog vremena. Tamo je prikazan kralj Mihailo, i tu, opet kao i za Nemanjiće, možemo da kažemo: evo ga kralj koji je zabeležen u pisanim izvorima, konkretno u Letopisu popa Dukljanina. Ali, on je jedini, i to je najstariji portret nekog slovenskog vladara. Postoji još jedan portret iz 12. stoleća, ali ne kod nas, portret ćerke župana Uroša I u Brnu.

Međutim, dr Janković podseća na ulomak krčaga iz Čečana, kod Vučitrna na Kosovu, koji se danas čuva u Narodnom muzeju. Krčag je iz devetog, desetog veka. Na ulomku se nalazi šest recki, dole je krst, a ispod piše šest glagoljicom. To je najstariji glagoljski zapis sa tla bivše Jugoslavije. Ovim krčagom je plaćan porez vinu. To znamo jer postoje povelje Vasilija II, vizantijskog vladara, koji je pobedio Samuila, vođu Slovena, 1014. godine i zauzeo ove prostore 1018. kao i Kosovo. U jednoj od njih piše da će Sloveni plaćati porez kao i dotle, krčagom vina, mericom žita i mericom prosa. Nađeni deo krčaga je baždaren, jer piše koje je zapremine. Služio je za plaćanje poreza u vinu; dakle, vidimo kako je država funkcionisala, i polako se ta svedočanstva o državi 9, 10. i 11. stoleća sakupljaju.

“Imamo taj ulomak krčaga, pa krstionicu kneza Višeslava, prvog srpskog kneza, u Dalmaciji, koji se spominje po imenu. On je vladao na prelazu osmog u deveto stoleće. Krstionica se danas nalazi u Splitu; na njoj je zabeleženo da ju je podigao sveštenik Jovan u vreme vojvode Višeslava. Pa, ovaj pečat Strojimirov koji je direktni potomak Višeslava (videti rodoslov, prim. Z.L)... Postoji i dvorac u Martinićima u Zeti, na Gradini iz sredine devetog veka. To je verovatno dvorac Mutimirov, a možda i Strojimirov. Gradina je u literaturi poznata jer se raspravlja da li je tu bio srednjovekovni grad Duklja. Unutra je dvorac sa četvorougaonim dvorištem kakvih ima u Bugarskoj, postoji i pridvorska crkva. U njoj je bio grob vladara koji je podigao taj dvorac. Nažalost, grob je opljačan. Kasnije, crkva je dobila kameni nameštaj, kameni ikonostas, na njemu se spominje izvesni Petar koji je najverovatnije onaj arhont koga spominje Porfirogenit da je vladao Srbijom 20 godina, onaj koji je ubio Klonimira, sina Strojimirovog. Dakle, sada se polako skupljaju opipljivi podaci koji mogu da rekonstruišu to doba. Arheološki podaci, a ne samo papiri. To je dragocenost za sve Slovene”, reći će Janković.

Propaganda Porfirogenitova: Kneza Višeslava, prvog po imenu poznatog srpskog kneza, nasledio je njegov sin Radoslav. Radoslav rodi Prosigoja, Prosigoj Vlastimira. U to vreme, Srbi su priznavali formalnu vlast Carigrada. Početkom 9. veka Bugari su ojačali i pod vođstvom kana Presjama (836 – 852) krenuli na Vizantiju. Knez Vlastimir je uspeo da odoli trogodišnjim napadima Bugara (834 – 837). Posle njegove smrti Srbijom ravnopravno vladaju njegova tri sina: Mutimir, Strojimir i Gojnik, podelivši zemlju među sobom. Kan Boris, sin Presjamov, ponovo napada Srbiju oko 864. godine. Prema

Konstantinu Porfirogenitu, Srbi su porazili Bugare.

“Posle tog rata Mutimir je sklopio mir s Bugarima, a nakon toga je proterao svoju braću u Bugarsku, Gojnika i Strojimira. Klonimir, sin Strojimirov, kako piše Porfirogenit, iz Bugarske je napao Srbiju, hteo da preuzme vlast, ali nije uspeo. Ali, njegov sin, dakle unuk Strojimirov, Časlav Klonimirović je preuzeo vlast u Srbiji, i vladao je za vreme Konstantina VII Porfirogenita. On je iz Bugarske pobegao u Vizantiju, a Carstvo ga šalje u Srbiju. Srbiju su prethodno, 924. godine osvojili Bugari. Vizantija, međutim, obnavlja Srbiju. Ima tu, naravno, i pomalo propagande Porfirogenitove, u tome da je Srbija, eto, obnovljena uz pomoć Vizantije. Časlav je na vlasti sve dok je živ Porfirogenit. Po Letopisu popa Dukljanina, poginuo je u borbi sa Mađarima tako što je udavljen u Savi. To se desilo pedesetih godina desetog stoleća”, objašnjava Janković.

Međutim, Janković upozorava da je problematično u tim starim porodicama tražiti poreklo Nemanjića. U Vlastimirovićima, na primer. On zaključuje:

“Po Letopisu popa Dukljanina, Nemanjići su potomci neke skromne porodice koja je imala zasluge baš u vezi sa dolaskom kneza Časlava na vlasti. Mada to može da bude i tendenciozno. Jer je Letopis nastao mnogo kasnije, u latinskoj sredini, u 15. stoleću. Dakle, pop Dukljanin je pisac za italijanske najamnike u starom Baru u vreme Turaka. To su vitezovi koji su bili tu da brane grad od Turaka, i imali su sukobe sa domaćim stanovništvom.

Sveštenik letopisac na početku kaže da hoće da ispriča istoriju tog kraja mladeži koja tu živi i to ne zna, i piše na latinskom jer oni ne znaju slovenski jezik. Tako je ta istorija i tendenciozna. Sve što je napisano o ranijim periodima, dosta je zbrkano, izmešano, ima poneko zrnce istine ali deluje isuviše fantastično, tako da je teško ustanoviti šta je istina, a šta nije.”

A da li bi nas neko prevario za 20 000 evra? Da je 200 miliona, pa i da razmislimo. Nemci se nikad nisu pitali da li je Nibelungov prsten sačinjen od Rajninog zlata – pravi. A cena je bila mnogo veća.

Zora Latinović

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 03.08.2006. u 21:52 GMT+1]}

---

NAJSTARIJI dokaz o postojanju srpske države, pečat kneza Strojimira iz 9. veka, čuva se u sefu Istorijskog muzeja Srbije i uskoro će biti prezentovan javnosti. Srednjovekovni zlatni žit, visok svega dva santimetra, a težak skoro 16 grama, otkupljen je na aukciji u Minhenu za 20.000 evra, zahvaljujući dr Đorđu Jankoviću, profesoru Filozofskog fakulteta i predsedniku Srpskog arheološkog društva, koji je preko svojih ruskih kolega saznao za pomenutu aukciju. Profesor Janković kaže da je o postojanju pečata na sajtu aukcijske kuće "Gorni i Moš" saznao samo tri dana pre aukcije. O tome je obavestio Andreja Vujanovića, direktora Instorijskog muzeja Srbije, a zatim su poslali i zvanične dopise premijeru i Ministarstvu kulture. Srećom, Ministarstvo je odmah odreagovalo.

- Ne zna se precizno kako je ovaj zlatni pečat dospeo u privatnu nemačku kolekciju, koja je sadržala i mnogo drugih predmeta sa Balkana od 6. do 12. veka - kaže Janković. - Autentičnost pečata mogla bi se utvrditi hemijskom analizom materijala, odnosno poređenjem sa zlatnicima iz tog perioda, ali po mom iskustvu, za tim nema potrebe. On je autentičan. Verovatno su ga sačinili zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada. Prema rečima našeg sagovornika, u Bugarskoj postoje slične kolekcije pečata, kao što je pečat cara Simeona s kraja 9. ili početka 10. veka.

- Car Simeon je osvojio Srbiju između 924. i 931. godine i kod njega su u izgnanstvu bili Strojimir i Gojnik, koje je njihov brat Mutimir prognao posle građanskog rata. Pretpostavlja se da su Gojnik i Strojimir vladali nekim teritorijama u Bugarskoj, verovatno kao župani. Iako ostaje nepoznanica da li pečat potiče iz doba Strojimirovog života u Bugarskoj ili tokom vladanja u Srbiji, samo otkriće ovog žiga jednako je otkriću rukopisa. Reč je o svedočanstvu o postojanju srpske države tri veka pre Nemanjića. O srpskim knezovima u to vreme, odnosno od 7. do 10. veka, pisao je i car Konstantin VII Porfirogenit u svom delu "O upravljanju državom" koju je namenio svom sinu.

- Kada pokušavamo da odredimo početak nastanka srpske države, obično su nam Nemanjići u svesti, jer njihovo postojanje možemo da potvrdimo konkretnim objektima. Za period koji je opisao car Konstantin nismo imali tu vrstu dokaza. Sada se polako skupljaju opipljivi podaci koji mogu da rekonstruišu to doba i na osnovu njih možemo da sagledamo kako je država funkcionisala i u vreme pre Nemanjića - dodaje dr Đorđe Janković.

RODOSLOV
KAKO JE car Konstantin Porfirogenit zabeležio, Knez Višeslav bio je prvi po imenu poznati srpski knez, koga je nasledio njegov sin Radoslav. Zatim su sledili Prosigoj i Vlastimir koji je uspeo da odoli napadima Bugara od 834. do 837. godine. Posle njegove smrti, Srbiju su podelila njegova tri sina Mutimir, Strojimir i Gojnik. Strojimirov unuk Časlav vladao je Srbijom za vreme Konstantina VII Porfirogenita.

PARČIĆI
OSIM Strojimirovog žiga, iz tog period pronađeno je još parče krčaga kod Čečana na Kosovu i danas se čuva u Narodnom muzeju. Na njemu se nalazi šest recki, krst, i broj šest ispisan glagoljicom za koji se pretpostavlja da je najstariji glagoljski zapis na prostoru bivše Jugoslavije. Janković smatra da je taj krčag verovatno služio za plaćanje poreza u vinu.

OKO VRATA
ZLATNI pečat vladara Strojimira nosio se oko vrata ili ruke. Kupastog je oblika i ima kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis "Bože, pomozi Strojimiru“.

M. Mrđen

---

_{Dvojezični natpis na pečatu i vizantijski patrijaršijski krst}

Euforija koja je zavladala posle kupovine zlatnog pečata kneza Strojimira trajala je, u odnosu na njegov značaj, prilično kratko. Vest da je, eto, i na ovaj način potvrđeno da je srpska državnost starija nekoliko vekova od vladavine dinastije Nemanjića bila je, činilo se, najava veoma ozbiljnih naučnih polemika. Ali, ništa od toga. Jedni su čak i posumnjali u autentičnost predmeta, dok su drugi zamerali što je toliko para, dvadeset hiljada evra, potrošeno za kupovinu pečata koji je na brzinu pripisan knezu Strojimiru i datovan u deveti vek. Ipak, najviše je onih koji misle da je kupovina bila prava stvar i da je pečat još jedna značajna kockica u sklapanju mozaika o vremenu rane srpske državnosti. I ne samo to, već da na njegovom proučavanju treba do kraja poraditi i razjasniti nekoliko bitnih nedoumica koje postoje.

Arheolog i istoričar umetnosti profesor dr Radmilo Petrović utrošio je poprilično vremena kako bi rešio nekoliko veoma važnih detalja vezanih za pečat

-Nema sumnje da je tekst na pečatu vezan za ime kneza Strojimira, ali kada je reč o vremenu kada je pečat izliven, treba mnogo šta analizirati - kaže dr Petrović. - Jednu veoma važnu činjenicu treba uzeti u obzir kada se datuje pečat. Evo zašto. Bugarski car Simeon i sveštenik Konstantin, tvorac ćirilice, dolaze iz Carigrada u Bugarsku tek 889. godine, formirajući Preslavsku književnu školu koja traje sve do kraja velike Simeonove slave i smrti 927. godine. Što znači da ćirilica u Srbiju i nije mogla da uđe u upotrebu pre tog vremena, a tada je Srbijom zavladao Časlav Klonimirović, unuk kneza Strojimira. A Strojimirovo ime na pečatu ispisano je na staroslovenskom jeziku. Zato sam ubeđen da pečat nije urađen za života kneza Strojimira, već da ga je naručio njegov unuk Časlav.

Pa ako je tako, otkud onda Strojimirovo ime na pečatu i zašto je prihvaćen kao njegovo vlasništvo?

-Prema svemu sudeći pečat je načinjen posle Strojimirove smrti, odnosno da ga je načinio njegov unuk Časlav Klonimirović posle 927. godine, odnosno posle dolaska na vlast - kaže dr Petrović. - Zašto? Zato što je samo uz pomoć imena dede Strojimira mogao da učvrsti svoju vlast i na taj način revalorizuje celokupnu dinastiju Vlastimirovića, pradedu Vlastimira, dedu Strojimira i oca Klonimira. Možda je to sa današnjeg aspekta malo čudno, ali je u to vreme bila redovna pojava da se vladar kojem se ljulja tron poziva na zasluge svojih predaka, veliča njihove uspehe, izrađuju ili podižu znamenja posvećena njima. Sva je prilika da je to činio i Časlav.

Tvrdnju da je vlasnik pečata Strojimirov unuk Časlav, a ne knez Strojimir, profesor Petrović potkrepljuje i istorijskim događajima.

- Časlav Komnenović, Strojimirov unuk, bio je bugarski zarobljenik, ali je uz pomoć Vizantije pobegao u Srbiju kojom je vladao od 927. do 950. godine. Vladao je i teritorijom Bosne i oblašću Travunije u Dalmaciji i postao je jedan od najvećih srpskih vladara. Zato mu je bilo jako važno da uspostavi političke veze sa dedom Strojimirom i na taj način učvrsti običaj dinastičkog nasleđivanja. Učvršćivanje dinastičkog nasleđivanja bilo mu je važno i zbog potomaka, jer je na taj način njima u nasleđe ostavljao pravo da vladaju Srbijom.

Profesor Petrović naglašava da je za datovanje veoma važna dvojezičnost na pečatu, odnosno to što je jedan deo teksta ispisan na grčkom, a drugi na staroslovenskom jeziku.

-Tekst na pečatu načinjen je simetričnom upotrebom dva jezika i pisma - kaže. - Tekst ide oko jedne pečatne rozete, kao okvira sa predstavom vizantijskog patrijaršijskog krsta u sredini. Na grčkom jeziku ispisano je GOSPODE POMOZI, a na staroslovenskom - STROJIMIRU. Rekao sam već da ćirilica u Srbiju nije mogla da uđe u upotrebu pre vladavine Časlava Klonimirovića, u vremenu od 927. do 950. A kada se uzmu svi elementi sa pečata, i tekst i malteški i patrijaršijski krst, onda sam gotovo siguran da je pečat nastao u vreme vladavine bugarskog cara Petra, odnosno vizantijskog cara Romana Prvog Lakapina, a u vreme najvećeg srpskog kneza i vladara iz sredine desetog veka Časlava Klonimirovića. Pečat je verovatno bio načinjen u dvorskoj radionici Konstantinopolja.

Postoji ovde još jedna dilema, naglašava naš sagovornik. Kom bogu se vlasnik obraća. Pretpostavljamo da je svakako mislio na hrišćanskog boga Isusa Hrista. Jer, u hrišćanskoj formulaciji verskog obraćanja, još od četvrtog veka, odnosno vremena službenog priznanja hrišćanstva, to obraćanje je bilo upućeno Isusu Hristu i Bogorodici. Na isti način na koji je učinjeno na našem zlatnom pečatu.

Još jednu dilemu uspeo je da otkloni profesor Petrović.

- U Bugarskoj postoji mnogo ovakvih pečata čiji vlasnici nisu bili vladari, pa je bila dilema da li je reč o knezu Strojimiru ili nekoj drugoj ličnosti. Najčešće je pomoć tražena od Bogorodice i to su činili oni koji nisu vladali zemljom. Bogu su se obraćali vladari, pa tako nema sumnje da je na ovom pečatu reč o knezu Strojimiru, ali, ponavljam, verujem da nije nastao u njegovo vreme, već da je mlađi nekoliko decenija.

Ognjen Radulović

---

..mosh mislit ...uticaj Srba na kulturu Maja i Inka ... sta nam vredi da smo stari 100000 godina kad sad nemamo drzavu .. a i ovu koju imamo menjao bi za gajbu Hajnekena.

Pa i nemamo je zato sto ima previse likova koji vole Heineken.

---

Ja mislim da je taj pecat izuzetno znacajan za nas kao narod i nasu drzavu koja treba da se konstituise i vrati u normalu.
Vrlo je indikativno da je na aukciju pecat dao neki Nemac, a nije tajna da Nemci sada forsiraju tezu da smo mi narod bez kulture, dok se u isto vreme veliki br nasih starih dokumenata koja svedoce bas suprotno nalazi kod njih u Kelnu...
A opet kad procitam neke od ovih komentara, ne mogu da se otmem utisku da smo mozda na kraju evolucije kao narod...mozda smo previse stari i onda smo degenerisali u gomilu prostaka i primitivaca...
Ne mogu da verujem da neko moze pomisliti da je 20 000 uopste znacajna cifra za drzavu, a posebno za tako znacajnu stvar?

---

A kako ce to da pomogne? Saznanje da nam istorija vizantijski-sertifikovanih vladara seze ne do 11 vec do, zamisli, 9-tog veka ce da pomogne trenutnim korumpiranim bilmezima zvanim "politicari" da postanu pametniji, ono - pokazes im pecat, a oni kleknu i kazu "e necemo da budemo korumpirani, gleda nas THE pecat - davaj nazad pare?" ;-))

Wow, and the pigs can fly...



Vidi, Nemac je hteo da zaradi par desetina hiljada ojra, da je toliko zainteresovan za "dokazivanje srpske kulture" poklonio bi ga za dzabe a ne bi ga stavljao na javnu aukciju. Da je, recimo, neki Albanac dao 30000 evra vrlo verovatno bi pecat zavrsio kod njega - i ja da sam nasao pecat kraljevine Krakucije u podrumu, i ja bih ga dao na aukciju - sto da ne.

Dzizs.



No comment.

Sorry, ali nama i nasom kulturom "od pre 1000 godina" se ne bavi skoro niko osim par sedih glava na univerzitetima koji su dovoljno dokoni pa da se bave balkanskom istorijom - vecinu ljudi interesuje Srbija 2006 a ne Srbija 906, posto zivimo u 21-vom veku, je li.

Nismo jedini - evo bas citam sinoc neki Air France in-flight magazin, reportaza o Hrvatskoj - i kao, pitanje - sta Hrvatsku (obalu) cini tako jedinstvenom - neki cova lokalac odgovara "nasa istorija od 1000 godina" - yeah, right, isti sindrom - svi koji dolaze na HR primorje dolaze bas tamo zbog tog istorijskog podatka, ko Indijana Dzons - samo im lopate nedostaju u all-inclusive aranzmanima dok suncaju du*eta i unapredjuju hrvatski bruto nacionalni dohodak ;-)


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 11.10.2006. u 10:31 GMT+1]}

---

Paa, svrha istroije nije da NAS gledaju preci, vec da nam stavi do znanja da ce nas gledati i o nama suditi i daleki POTOMCI. Na primer, uz ovaj pecat je vezana intriga unuka doticnog Strojimira, koji ga je, dakle, falsifikovao (unuk, ne sam Strojimir). To je sada sporedna stvar, doduse, mada ce buduca istorija imati dosta toga da kaze o nama svima, a i pojedinacno...

Sto se tice upotrebe istorije danas, moras priznati da nam je ostala duzna neke odgovore na neka nezgodna pitanja. Mi smo neprestano u odnosima koji plesu od ljubavi do mrznje sa nama bliskim i srodnim narodima, koji kao i mi dosta polazu na svoju istoriju, zbog, kako si tacno uocio, (kao i mi, stavise) nezadovoljenog kompleksa inferiornosti u odnosu na neke druge narode koji imaju razvijenu i sacuvanu materijalnu kulturu i nekakav kontinuitet drzavnosti, sto direktan, sto u obliku zavisnih, ali celovitih drzava. Znaci, radi mira u regionu, dobro bi bilo da svaka teorija o nekakvom primatu, poreklu itd. prodje kriticko sito i reseto i da se "vampiri upokoje", a da se nacionalni identiteti kristalizuju na realnim, savremenim osnovama, kako ne bi bilo tog stalnog osecanja kako je neko nekom nesto duzan. U tom smislu, svaki podatak, svaki kamencic u mozaiku znaci korak blize cilju. Sto se tice istorijskog identiteta i kontinuiteta samog po sebi, cak i bez bez dodatnih skorasnjih (unazad jedno stotinak godina) komplikacija, to i nije bas tako prazna potreba kako izgleda mislis i potiskivanje i negiranje tog pitanja nece mnogo pomoci, jer i za okretanje ka buducnosti je potrebno veliko samopouzdanje i samouverenost. Mislim da je to najjasnije prikazano u poredjenju Srbije i bilo koje manje razvijene (u odnosu na EU prosek) zapadnoevropske drzave - po brojkama, naizgled smo tu negde gde su oni bili na pocetku brzog razvoja, ali oni potvrdjeno i dokazano znaju da MOGU da ostvare visoke domete razvitka, a mi nismo sigurni da li ce nam uspeti ili smo ipak "lose seme". Naime, nije svako u ovoj zemlji Ivan Dimkovic (a ni Ivan Dimkovic nije u ovoj zemlji), vecina nema cime da se pohvali, a mozda ce svi zajedno ipak imati pred sobom neki veci "put da predju" koji ce im staviti volju na veliku probu.

Natrag na korumpirane politicare, da, uz dovoljno propagande, mozda im pozivanje na pretke i upotrebu reci "Sramota!" i probudi neko zrnce savesti (premda, to bi izgleda podrazumevalo najpre grubo preinacenje istorije... sa druge strane, nelakirana istorija ce sigurno jasno pokazati i posledice korupcije). Za pocetak, prvi korak, odmah posle popravke javnih satova, ili cak pre nje, ne bi trebalo da se sa tim mirimo, kao, "takvi su nasi ljudi", da od ozbiljnih prestupa pravimo salu itd. Sve te negativne stvari nece nikad nestati ako nas ne zgrazavaju i ne sablaznjavaju.

Ukratko, ne vidim bogznakakvu stetu od kupovine ovog pecata. Nismo od njega nista bolji, ali ni gori.

zamolio bih ucesnike u temi da svoja misljenja daju sa istorijskog, a ne dnevno-politickog stanovista jer ce u protivnom da radi katanac...



ova tema je bitna za srpsku istoriju, i ako imate malo postovanja prema njoj, zamolio bih vas da je konstruktivnim postovima odrzite "zivu"...
nije na odmet da se podsetimo jednog dobrog teksta:
http://www.elitesecurity.org/t...i-racuna-kvalitetu-ovog-foruma

u principu podrzavam otkup svakog arheoloskog blaga za koje je dokazano da je sa ovih prostora, bez osvrta na to sto ce mozda neki politicar pokupiti politicke poene na tome, oni ce otici, ovo nama ostaje.

Tuzno je sto se toliko iskopina uopste ne cuva, sto je toliko lokaliteta opustoseno i sto u narodu ne postoji svest o vaznosti cuvanja kulturne bastine.

Koliko je srednjovekovnih gradova zaraslo u korov? Pa ne cine srpsku istoriju samo manastiri i crkve. Ovo je sjajan nacin da se odrze stari zanati i unapredi turizam. Mi imamo tri rimska imperatora (Jovijana - Beograd, Galerija - Gamzigrad i Konstantina - Nis) plus Justinijana I koji je ovde podigao i grad Justinijanu primu i treba da kapitalizujemo to.

Pored ikona i stomaklije, verujem da bi se sjajno prodavale srednjovekovne narodne nosnje, kopije maceva i oklopa i sto da ne, replike pecata kneza Strojimira (ili zlatnog avarskog pojasa od 10 kila koji je pronadjen).

Ljudi, istorija je biznis, i to veoma isplativ, a mi je imamo i treba da je cuvamo.