Borba protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji
Srpski sajber kriminalci među vodećim u svetu
BEOGRAD - Srpski sajber kriminalci pripadaju samom svetskom vrhu , a u našoj zemlji još ne postoje organizovane službe koje bi se uspešno nosile s takvim zlom. Zbog toga, država godišnje gubi oko 80 miliona dolara, a najpoznatije prevare su zloupotrebe kreditnih kartice i kupovina preko interneta, rečeno je na jučerašnjem skupu u Beogradu, posvećenom borbi protiv visokotehnološkog kriminala.
- Sajber kriminalci iz Srbije spadaju u red najvećih i najopasnijih na svetu. Oni su poznati po stručnosti i veoma visokom koeficijentu inteligencije. U „Majkrsoftu“ na razvoju softvera radi čak 20 ljudi iz vaše zemlje, koji su jako sposobni i dobro plaćeni - kaže Roman Prah iz Slovenije, stalni savetnik u projektu borbe protiv ekonomskog kriminala u Srbiji, koji finansira Evropska Unija.
Branko Stamenković, zamenik u Drugom beogradskom opštinskom tužilaštvu i jedan od autora Zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala, rekao je da što pre treba obučiti ljude za primenu pomenutog zakona.
- Prema Zakonu o borbi protiv visokotehnološkog kriminala nisu konstituisane službe u MUP-u. Ne postoji ni posebno odeljenje tužilaštva, a ni posebno odeljenje u Okružnom sudu ne funkcioniše kako treba - rekao je Stamenković.
On je rekao da je u Srbiji najviše zastupljena piraterija, odnosno nelegalno umnožvanje i prodaja filmova i muzičkih izdanja.
Narudžbine preko interneta interesantne su mnogim mladim hakerima koji su provaljivali na tuđe bankovne račune, skidali novac i naručivali raznu robu. Nedavno je nelegalnom kupovinom preko interneta u Beogradu stigao i motor „kavasaki“ u vrednosti od 28.000 dolara, koji je zaplenjen.
Prema rečima Romana Praha, nijednu i-mejl poruku ne treba shvatiti olako.
On navodi primere kada haker pošalje poziv klijentu sa zahtevom da na dokumentu banke ukuca svoju lozinku, pod izgovorom da je stara izbrisana. Ukoliko to klijent uradi, on otvara prostor sajber kriminalcu da mu nesmetano skida novac sa računa i prebacuje na neki drugi, odakle može da ga podigne.
- Svi koji to rade, šalju dnevno i po 10.000 takvih mejlova, koji su vrlo slični bančinim u i razumljivo je da se neko i ulovi - kaže Roman Prah.
U proteklih pet godina, srpsko pravosuđe procesuiralo je nekoliko slučajeva iz ove oblasti.
Stamenković je podsetio da je na 12 godina zatvora pravosnažno osuđen izvršilac iz Loznice koji je izvršio obljubu nad osmogodišnjom devojčicom i koji je nameravao da taj snimak dalje distribuira. Na tri godine zatvora osuđen je izvršilac iz Beograda koji je pornografske sadržaje u kojima su akteri deca primao putem interneta i prodavao ih za 50 evra.
Stamenković je naveo i nekoliko slučajeva visokotehnološkog kriminala za koje nije izrečena presuda zbog izostanka zakonske regulative ili neupućenosti sudija u tu oblast.
On je dodao da postoji mogućnost da dođe od zastarevanja tih predmeta.
N. Erac
Opasna dečja igra
Do danas je ostao nekažnjen slučaj dvanaestočasovnog prekida interneta 2001. godine koju je izazvala grupa dečaka. Oni su tvrdili da su to uradila iz zabave. Privreda je oštećena za oko deset miliona dinara, ali ukupna šteta nikada nije utvrđena.
Izvor:
Blic
Srpski sajber kriminalci među vodećim u svetu
