Serbian piracy rampant

Nema kukanja ako neces Linux izdvoji para pa kupi Win prosta matematika nema sta. Hocete u EU a da drzava bude kaubojska ta dva zajedno ne idu zato pare u sake pa u kupovinu :D

---

Meshash ti druze sherpe i poklopce.
Riba se cisti od glave, dakle sve ima svoj pocetak, ne ide se u jevropu preko haraca, vec tako da ljudi sami kupuju jer su zadovljni i imaju platice po 1500-2000€, veruj mi kad prosecan akademac od 25-35 godina bude imao 2500€ platu a i toje malo za EU, znas ko ce bre da ima nelegalan SW? Skoro pa niko, samo freakovi.
Dakle prvo zec pa razanj, ovako ne ide.

---

Ti si izgleda obrnuo redosled. Kada želiš da imaš dobro plaćen posao, prvo obezbediš znanje, iskustvo, i ostalo što je potrebno da bi dobio taj dobro plaćen posao, pa tek onda dobiješ novac, a ne obrnuto. Tako ne možeš da očekuješ da ti plata poraste pa da se onda pridržavaš normi koje vladaju u normalnom društvu. ;) Kakav narod, takvo je i društvo. Takođe, ako nisi primetio najbolje plaćeni poslovi na zapadu su usko vezani sa intelektualnom svojinom.

Pa i sada je tako. ;)

---

A ti nikada u životu od kad si prvi put seo za kompjuter nisi ni imao ni video ni jedan jedini piratizovani softver. Niti je i jedan od tvojih prijatelja i poznanika koji nije freak ikada instalirao bilo šta za šta nije platio?

Mora da je tako...

mesas ih ti druze, riba se cisti od repa ;)
nije drzava pisala software pa da ti ona smanjuje cenu i nije ti programer kriv sto ti je plata 200e a ne 2000e...

Mozda u USA ovde bas i nije tako.Ovde kada pokazes znanje kazu e dobar je ovaj radnik.Kada dodjes u fazu da trazis povosicu ili barem nesto sto lici na povisicu odmah te stavljaju u grupu VECITO NEZADOVOLJNIH.
Sto se tice piraterije pusti te fore pa prvi bi ti stavio neki takav program da to u USA nije zabranjeno (bolje receno strogo sankcionisano).Ne branim ljude koji koriste pirateriju ali mislim da o ovakvim stvarima treba vise da daju komentar ljudi koji zive ovde i i koji koriste te programe.A ta poredjenja sa BMW stvarno su neozbiljna!

I ovde tako radi za radnike sa malim samopouzdanjem. Ako stvarno misliš da znaš nešto i da treba da možeš da zaradiš više, pošalji rezime konkurentskoj kompaniji. ;)

Ne znam ko šta ima instalirano na disku i ne zanima me. Niti ih ja pitam, niti oni o tome pričaju. Takođe niko od njih ne ide po javnim forumima kuka kako je mala plata, i opravdava pirateriju (to je ono što freakovi rade). ;)

---

I sta onda?
Srbija je mala!Uglavnom se ljudi znaju (u odredjenoj bransi).Malo smo otisli van teme ali cinjenica je da ne mozes porediti trziste srbije i USA! Dacu ti primer.Kada u USA navedes gde radis ti mozes dobiti samo veliki plus (retko gde kontra).U srbiji ako navedes svoju firmu i poslodavac (novi) hoce da proveri kada nazove tvoju firmu dobice odgovore u vecini slucajeva lose.Slozices se sa mnom nimalo poslovno ali je tako.Sledece sta te ocekuje je ili povisica ili otkaz.Nema treceg.

Sto se tice piraterije slazem se jednom se tome mora stati na put.Ali covece 60% firmi nema legalan softver.Ovde prvenstveno mislim na windows.

Tja,

Poenta price je da srpske firme krse zakon zato sto im to drzava dozvoljava.

No, dokle se budu tako ponasale - jedina trzista gde ce nesmetano moci da izvoze svoju robu su trzista Rusije, Moldavije, Zimbabvea & Co... Ameri ce im i ovako i onako naplatiti to kroz carinu i kroz kolektivne globe vladi za "legalizaciju"

I sve ok

---

bas tako Ivane.To je sustina cele price oko piraterije.Nije dovoljno da samo jedna drzava donese zakon treba i da ga sprovede.

Mnogo bitniji od zakona protiv piraterije bio bi zakon protiv korupcije. Ali to je opet off topic.

http://www.novosti.co.yu/code/...st=111957&datum=2007-11-28

Pirati jači od dilera
Sandra BULATOVIĆ, 28. novembar 2007

RETKI su proizvodi koji nemaju svog dvojnika. Falsifikuje se sve od dečjih pelena, lekova, namirnica, knjiga, odeće i obuće, autodelova, pa sve do muzičkih albuma, filmova i kompjuterskih softvera, koji u srpske domove skoro nikada i ne stignu u originalnoj verziji. Za prvih deset meseci, srpska policija je otkrila 419 krivičnih dela povrede intelektualne svojine, od čega je 170 bilo u Beogradu. U istom periodu prošle godine, "dolijalo" je 557 "pirata" u Srbiji, od kojih 170 u prestonici, ali kako sama policija napominje, to što ih je sada manje uhvaćeno ne znači da je i plagijatora manje.
Prošlogodišnja studija istraživačke kompanije IDC, koja prati stanje softverske piraterije u svim zemljama sveta, pokazala je da je u Srbiji ova "industrija" zabeležila pad od dva procenta, ali je i pored toga na vrlo visokom nivou - 78 odsto.

PRESUDE
- Nema preciznih i zvaničnih podataka koliko Srbija gubi zbog piraterije, ali je izvesno da se radi o desetinama miliona dolara koje se, umesto u budžet, sliju u "sive" tokove - tvrdi Miša Ognjanović, menadžer za zaštitu intelektualne svojine u "Majkrosoftu". - Od početka godine do sada sudovi su doneli 13 okrivljujućih presuda u slučaju piraterije.
Za razliku od naše zemlje, Amerika ima precizne podatke o gubicima koje zbog piraterije u zemljama širom sveta trpe njihove firme. Time se bavi udruženje "Internacionalna alijansa za zaštitu prava intelektualne svojine" (IIPA). Mnoge zemlje strepe od "301 specijalnog izveštaja" koji će oni, kao i svake godine, objaviti krajem februara.
- Oni procenjuju koliko su američke firme oštećene povredama prava intelektualne svojine u svakoj zemlji sveta - objašnjava Zoran Đokić, načelnik Službe za suzbijanje kriminala MUP-a Republike Srbije.
Piraterija je jedan od najunosnijih nezakonitih poslova. Računica pokazuje da diler lažnih kompakt-diskova zarađuje skoro deset puta više od onog koji rastura najskuplju drogu.
- Proizvođači piratskih kompakt-diskova mogu da zarade i do deset puta više od onog što su uložili - napominje Zoran Đokić. - Britanci su izračunali da diler kokaina, koji u robu uloži 30.000 funti, njenom prodajom na ulici može da zaradi još toliko. Oni koji su ušli u posao "štampanja" lažnih diskova i isto toliko uložili u najskuplju opremu, mogu da zarade 270.000 funti. Kod nas se za samo 12 sati "rada" na falsifikovanju muzičkih, filmskih ili softverskih autorskih dela povrati uloženo. Ako je "pirat" kompjutersku opremu platio 2.000 evra, to mu se vraća za 12 sati proizvodnje diskova. Sve ovo važi pod pretpostavkom da ima obezbeđeno tržište.
Ni kaznena politika u Srbiji ne plaši previše domaće "pirate". Raniji zakon je predviđao kaznu zatvora do osam godina za najteži - organizovani oblik piraterije, ali je novi krivični zakonik, koji se primenjuje od januara prošle godine, smanjio visinu zaprećene kazne.

IMOVINA
- IzbaČen je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, koji ga je tretirao kao jednu od delatnosti organizovanog kriminala, iako je stav Generalne skupštine Interpola da se zaista radi o organizovanom kriminalu - napominje Đokić. - U inostranstvu prestupnik može da izgubi i imovinu. Preporuka je da su kazne za ovo delo takve, da odvraćaju potencijalne krivce. Nije reč samo o visini kazne, već i o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Učinilac mora da izgubi ono što je stekao piraterijom, a moraju mu se oduzeti ne samo predmeti i sredstva za izvršenje ovih krivičnih dela, već se svi piratski proizvodi moraju i uništiti da bi se sprečile dalje povrede prava intelektualne svojine. Piraterija ne šteti samo vlasnicima autorskih prava, već je opasnost i za našu kulturu. Nekada se u Srbiji snimalo i 15 filmova godišnje, ali danas niko neće započeti novi projekat ako mu predstoji gubitak zbog visoke stope piraterije.
U "Majkrosoftu", s druge strane, smatraju da je zakonska regulativa dobra i da kazne nisu nimalo naivne. Zatvor, ali i nadoknada štete vlasniku intelektualne svojine, preti svima u "piratskom" lancu. U očima zakona kriv je plagijator, rasturač, ali i konzument falsifikovanih proizvoda.
- Za neovlašćeno korišćenje i distribuciju predviđena je zatvorska kazna od tri do pet godina - dodaje Miša Ognjanović. - Novčana kazna može da bude i do 40.000 evra, a predviđena je i naknada imovinske štete koja dostiže visinu do trostrukog iznosa uobičajene naknade za licencu. Prema podacima "Majkrosofta" u okruženju se nelegalne kopije naših proizvoda koriste u 55 do 60 odsto slučajeva. - Akcija "tajnog kupca", koju smo sproveli ovog leta, pokazala je da je nivo piraterije među samim distributerima kompjuterske opreme u Srbiji veći od 40 odsto.

PREKOVREMENO
MoŽda kompjuterska piraterija donosi najviše novca, ali je ona modna najvidljivija. Sa uličnih tezgi vise etikete najčuvenijih kreatora i robnih marki, a kvalitet tkanine i na prvi pogled otkriva da je pravi autor - kosook. Ovi proizvodi najčešće završe kao plen tržišne inspekcije.
- Izveštaji ukazuju da se krivotvorena roba marke "najk", "riplej", "adidas" i "ribok" prodaje pretežno u radnjama čiji su osnivači kineski državljani - kažu u Republičkoj tržišnoj inspekciji. - Akcije zaplene robe od početka godine do sada pokazuju da je u odnosu na 2006. smanjen broj artikala sa krivotvorenim žigom.
Suzbijanjem piraterije ne bavi se posebno odeljenje policije. Ona je njihova dodatna, prekovremena obaveza. Ulov tržišnih inspektora nagoveštava da im je dosta prodavaca lažiranih artikala umaklo. U zvaničnim ciframa, tako, piraterija u Srbiji u 2007. polako posustaje, ali dostupnost kopija govori da je još mnogo falsifikatora koji nisu otrkiveni.

KAKO JE TO U AMERICI
ZA onoliko miliona američkih dolara koliko im je zbog piraterije uskraćen profit, američka IIPA optereti raznim porezima proizvode koji se iz te zemlje uvoze u Sjedinjene Američke Države i tako nadoknadi gubitak. Kao rigoroznu meru mogu da preporuče i uvođenje ekonomskih sankcija. Srbija je dosada bila u relativno bezbednoj, ali potencijalno opasnoj grupi zemalja "na posmatranju". Na našu sreću, još nam nisu izricane kazne.

INSPEKCIJI PUNA MREŽA
INSPEKTORI su od početka godine zaplenili 4.025 komada lažnih patika, 187 navodno "riplej" farmerki, blizu hiljadu trenerki raznih marki, 1.649 piratskih kompakt-diskova... Zaplenjeno je i pet pari naočara "eskada", 24 pakovanja "taš" deterdženta, pet litara lažnih rakija, pa i 21 krivotvoreno sijalično grlo. U akciji su otkrivene i 33 gajbe za pivo sa lažnom oznakom "jagodinsko". Zaplenjeno je i 30 prekidača za struju, 258 falsifikovanih igara "monopol", pa i 140 "milka" čokolada.

NAJVEĆI GUBITAK U KINI
INDUSTRIJA falsifikata nije zaobišla skoro nijednu zemlju na svetu. Prošlogodišnji "310 specijalni izveštaj" pokazuje da su američke softverske kompanije u Italiji izgubile 716 miliona dolara, Španiji - 501, Poljskoj - 264, u Grčkoj - 106, Mađarskoj - 67, Rumuniji - 66, a Bugarskoj - 24 miliona dolara. Ubedljivo najviše, SAD su izgubile u Narodnoj Republici Kini - 1,9 milijardi dolara samo na softverskim kopijama i Ruskoj Federaciji - 1,4 milijarde dolara.

---

Svi van te ekipe znaju da su ti izvestaji totalni bull-crap, jer se baziraju na potpuno netacnoj premisi da bi svako ko koristi piratovani softver kupio original i uredno platio porez - takvi proracuni su kao da ih je radio pointed-hair-boss iz Dilberta :-)

Svako sa malo ukljucenog mozga moze da zakljuci da to ne moze biti tacno - gubitak od piraterije naravno postoji, i daleko je od malog, ali je takodje i daleko od tih izvestaja.

Ti izvestaji su samo jedan politicki instrument pritiska koji sluzi u diplomatskim odnosima - na primeru Rusije i ulaska u WTO se videlo kako se to koristi, kada su Rusi morali da ugase allofmp3.com - mada, istini za volju, nikla je gomila istih takvih sajtova posle ulaska u WTO.

Ako bi neko hteo da bude realan, ta cifra bi trebalo da se umanji bar 20 puta, jer je conversion rate max 5% u bantu zemljama, iliti 10% u normalnim.



Isto kao i ovo :) Pa mogli su da kazu da postaje milijarder ako proizvede par milijardi diskova! Fucking wow! Pa to je najbolji biznis na svetu! Ali, "sve to vazi pod pretpostavkom da ima obezbedjeno trziste" lol :)

Mislim, ja sam veliki protivnik piraterije, ali sam takodje protivnik i lova na vestice kao sto je ovaj.

---

Neverovatno kako ljudima ne dolazi do uma koliko gubimo neplaćajući softver...


Neverovatno

---

I ja.

Pre par godina jedan od vecih sefova u americkom ogranku Thomson-a ode do Kine u potrazi za firmama koje bi
mogle da preuzmu neke od delatnosti.

Izmedju ostalog, trazio je i firme koje mogu da rade route-ovanje cipova, proceduru kojom se tranzistori rasporedjuju
po silikonskoj plocici i provode veze od pina do pina. Ovaj posao rade softverski paketi prosecne cene od 7-10 000
USD po radnoj stanici.

Elem, u razgovorima sa jednom od zainteresovanih firmi, napomenuo je da nece biti problema da im Thomson obezbedi
softver za sve poslove koje im budu radili. Odgovor koji je tom prilikom dobio nam je sa zblenutim osmehom neverice
prepricao zaposlenima na kompanijskom sastanku:

"Softver ? Ne treba da brinete o tome - svaki nas inzenjer ima svoju privatnu kopiju, i mi i ne brinemo o nabavci, pa
ne mora da brinete ni vi"

Cisto predstave radi, godisnja plata inzenjera u Shanghai-u je u to vreme, sudeci po pricama ljudi koji su tamo isli na
teren bila negde izmedju 6 i 10 000 USD.

...tako da o pirateriji uopste nema ni reci...kupili ljudi lepo softver koji im treba ... a ne kao oni lopovi Srbi....

Ako nećeš linux ti odvoji samo $300 za home xp retail ili kupi novi win oem komp
Trebalo bi omogućiti ljudima od strane ms-a da se legalizuju već kupljene mašine po ceni oem-a.
Mislim bar na win xp.

Korisnici legalnog softvera:

Živim u gradu sa nešto manje od 100 000 stanovnika gde postoji samo jedan čovek koji pokušava da prodaje igrice.
Kod čoveka stoje jedni te isti diskovi po više od 6 meseci i niko ne kupuje ništa od igrica.

Kad mi dođe da nabavim neku igru koju sam vido kod njega pre 6 meseci sasvim sam siguran da je ima i to je onaj disk od pre 6 meseci.
Žalosno jer zbog toga nemogu da kod istog čoveka kupim neki noviji naslov po trenutnoj ceni.Takođe ovaj prodavac nemože da trguje na veliko sa uvoznikom.

Neverovatno ali istinito iako većina igrica (velikih naslova i retail verzija) košta u proseku po 600 dinara.Ako kažem veliki naslovi onda mislim na one koje moraš da imaš original za igranje na netu.
Pa pogledajte samo srpske bf2 servere.Jedva da sam par puta našo čoveka ili dva na njima

Pa ovo vec odavno moze.

---

Jao gledam ove branitelje legalnog softvera i pitam se dal su oni kad koristili nelegalni softver a znam da jesu. Realno kako ja kao student koji placa skolarinu od 1300 eura godisnje da priustim sebi legalan softver a jos me izdrzavaju roditelji? Da kazem calu e cale daj hiljadu eura da kupim neke programe da ucim da da radim u njima. (Za donacije na pm dobijete tekuci)


Ili jos bolje... kako moja devojka koja na arhitektonskom placa skolarinu od 20000 mesecno(240k godisnje) + 10000 za stan + 10000 za dazbine i hranu, a da joj je pri tom samo majka zaposlena i to sa platom od 28000 i ima mladjeg brata koji ume da bude gladan s vremena na vreme, da priusti bilo koju verziju adobe illustratora, photoshopa i naravno CAD-a. Jeste videli nekog arhitektu da crta u google sketch up trial verziji(a da zaboravio sam ne moze ni to posto ne moze ni windows da priusti ali recimo na nekoj portovanoj verziji sketch up)?


Najvise me pogadja da pricaju ljudi koji zive u drugim drzavama i kontam imaju dovoljno jake plate da u istom mesecu kupe sve sto sam gore napomenuo. :S


Gnusham se pomisli da za jednu pesmu koju pozelim da cujem moram da dam 12$ za originalan album(koji pritom nema nigde da se nadje u gradu poput Cacka). E tu vec ni linux ne pomaze...

Vidim sebe kako za 10 godina blenem u 23" monitor sa plain desktopom tek kupljenog Windows Trista i postavljam uporno sebi pitanje:

"Zasto brate Deda? Sto dade zadnje pare za OS kad si znao da nemas para da kupish i Adobe CS6 i onih par diskova sto si onomad pikirao? Sad uzmi Plaint pa crtkaj... u tishini... ko te hebe."

_{[Ovu poruku je menjao Milos Dedijer dana 13.12.2007. u 16:15 GMT+1]}

---