Catia V5 (trazim posao)

moram se složiti sa skoro svim što si napisao i svaka čast lijepo si odgovorio nema šta,al si zaboravio dve stvari,ne trebamo se mi otvarati u svjet,već treba da prestanemo raditi sami protiv sebe,tj naši političari treba da prestanu da ruše našu državu,nekada smo imali naš domaći kompjuter kao malo koja zemlja na svjetu sto je bila top tehnologija 80-tih na planetarnom nivou,a danas smo se srozali na nivo ispod albanije takorekući,što mene lično mnogo boli,jer znam koliko vredimo kao narod bez ikakve sujete sada.
kad si pominajo automatske obradne centre i tendenciju industrije da prelazi na njih,zaboravio si da to ide jako teško ne zbog tehnoloskih prepreka,koliko zbog nefleksibilnosti takvih postrojenja,potrebne su ogromne investicije svaki puta kad proizvodis nove obradke,uzmi npr upravo elekstronsku industriju,kada intel prelazi na novi tehnoloski proces bukvalno gradi nove fabrike svaki puta iznova,to je ogromna mana automatskih obradnih sistema,druga još veća mana je sto ljude ostavljaš bez posla i hljeba,razaraš porodice jer mladi ljudi ih ne zasnivaju u danasnjim prenapumpanim zivotnim standardima time neposredno rusis citave zajednice,iz tog i jos dosta drugih razloga potpuno automatska postrojenja se nece pojaviti u znacajnom procentu u industriji,već će se ostati na danasnjim poluautomatskim obradnim sistemima na kojima su zapadne sile i zasnovale svoju gotovo svu moć,sta se kod nas radi po tom pitanju,pa ono sto smo imali do sada smo sistematski unistili sami,nemojte me odma optuziti da sam neki komunjara ili jugonostalgicar,to sam najmanje jer mi je rat presjeo maksimalno zbog proklete trule jugoslavije,ali neke stvari su te poderane stare komunjare daleko bolje radile od danasnjih izvikanih strucnjaka obrazovanih na zapadu,posebno u domenu strateskih investicija,digitalizacija papiroloških poslova,među koje spada i izrada projektne dokumentacije ,ne samo radioničkih crteza već i programa za masine iz obradnih centara kod nas je trebala davnih dana da bude zavrsena da oni koji vode nasu zemlju imaju bar jedan procenat sluha za strategiju vođenja drzave od duzine jezičine koju imaju kad laju preko tv-a,i ne samo to,mozda bi nasi strucnjaci a vjerujete da ih imamo sigurno uradili neki domaći 3D softwer o kom bi mi ovdje pricali i ponosili se njime....

još da dodam da je auto cad izuetan program,ja imam ogromna iskustva sa 3d programima,korisnik sam i catia v5 programa,mada nisma vrhunski korisnik jer mi nije ni bila potrebbna,mada znam sve oko modelovanja u njoj,ali vjerujte mi da za takvim programima mnoge firme apsolutno nemaju potrebu,auto cad im je sasvim dovooljan,3d vizuelizacija je ekstra stvar,ali u većini slučajeva potpuno nepotrebna za proizvodni proces,ccemu se razbacivati i materijalnim informativnim i vremenskim sredstvima,treba biti i racionalan kao što su švabe npr,oni su svojom racionalnošću napravili najmoćniju državu u evropi pa se sad pokazuju i opet mašu rukom ko prije,znam ja da bi neki uveli catia softwerski sistem u male radionice za proizvodnju kuhinja,znam da ima takvih ali to su za mene budale da prostite...
onaj konstruktor koji nije u stanju da u svojoj svjesti zamisli predmet koji konstruise na taj nacin da ga predstavi brzo i kvalitetno u vidu 2d projektne dokumentacije nek mjenja zanimanje,ranije su konstruktori radili kosmicke brodove rapidografom ,a danas ni auto cad vise ne valja,sutra ni catia nece valjati nego ćemo htjeti neki softwer koji čita misli pa nek crta sam kako mi zamisljamo,,šta bi mrdali rukama po mišu i trošili kalorije na taj način ili još jače od toga najbolje da ima neki softwer kom samo izdaješ naređenja uradi mi to i to i to za 10 sekundi po mogucnosti... pozdrav svima i nemojte sta zamjeriti.

Slažem se sa svim rečenim ovde. Nisi jedini kojeg "Trim" izludjuje :)) Npr Solidworks ima trim u Sketch-u, lepo klikneš na višak linije i odsečena a ne 2-3 klika kao u autocad-u. ima tu svašta što smeta a nije unapredjeno godinama. Svakako ima i autocad svojih aduta ali jednostavno 2d je prevazidjen čak i u srbiji.

Što se tiče projektovanja kojeg @Yoba spominje tu da nešto dodam. Projektant sam mašinac a imao sam u rukama stotine projekata koji su gradjevinski jer naravno radio sam mašinski projekat instalacija a kao podloga mi je bio gradjevinski projekat objekta. Itekako razlikujem projektovanje od konstruisanja tako da mi je jasno o čemu priča, ALI gradjevinci danas projektuju u archicad-u i sl 3D programima koji imaju gotove gradj. elemente kao mi masinci biblioteku vijaka lezajeva i sl. Pa zar nije jednostavnije a pre svega preciznije i tačnije uzeti 3D objekat i kroz njega voditi cevovode grejanja npr. u Catia ili SW koji imaju te module u sebi? To isto važi i za električne instalacije.
Jednostavno je samo stvar navike i da li mi želimo probati nešto novo i naprednije odn. učiti opet neki softver ili jednostavno odbacivati nove tehnologije jer nas mrzi učiti nešto otpočetka.
Navešću samo jedan primer od prošle godine. Radjen je jedan projekat, nas četvoro, posao podeljen kao i uvek otprilike na jednake delove, ja sam radio u 3D svoj deo i na kraju dokumentaciju izvezao u *dwg format moje deo je bio gotov za 2 nedelje, a troje kolega su radile 5 nedelja svoje, kod mene nije bilo greške kod izrade prototipa a kod njih nekoliko, a oni su koristili acad 2d.
Pozdrav svima :)

First of all, je*o vas Trim ne umete da ga koristite.


Dakle,


trim, enter
>>pita vas za select objects, vi ne selektujete nista vec lupite enter --to vam je select all
picknes visak deo linije, iza granicne linije





>>Itekako razlikujem projektovanje od konstruisanja tako da mi je jasno o čemu priča, ALI gradjevinci danas projektuju u archicad-u i sl 3D programima koji imaju gotove gradj.


first of all2, drago mi je da neko zna razliku :) ajde objasni ovim tvoji cnc strugarima jer osecam da i dalje ne kapiraju :)


da se sada ne preganjamo, chiji je veci iliti ko je video vise gradjevinskih osnova, ali ja za sada ne poznajem ni jednog gradjevinca koji u sprezi sa arhitektom radi 3D.


Kada krenem da to dobijam kao osnovu za masinske instalacije, mozemo da diskutujemo sta je brze/bolje/efikasnije/$$$

---

Da se malo osvrnem na post od kordun3, daću jedno razmatranje, pokušavajući da ne izazovem repliku, jer mi to nije cilj, inače se slažem u dosta stvari ali ne i sasvim, jer jednostavno u savremenoj svjetskoj industriji, htjeli mi to priznati ili ne, došlo je do novog modela proizvodnih procesa. Do 50-tih godina XX vijeka industrijska proizvodnja je bila orijentisana na masovnu i velikoserijsku, a mašine koje karakterišu takvu proizvodnju su automatske mašine ili automati, koji rade jedan dio u jako velikom broju primjeraka u samo jednoj seriji, pa tako količinom snižavaju troškove. Ta proizvodnja je označena kao "krut proizvodni proces" sa glavnim karakteristikama:

- veliki broj dijelova u seriji,
- jednostavne osnovne operacije obrade,
- nefleksibilan, tj. neprilagodljiv sistem u pogledu promjenu proizvodnje nekih drugih dijelova,
- jako visoki investicioni troškovi, tj. visoka investiciona ulaganja,

Vremenom zahtjevi tržišta postaju sve ekskluzivniji, traži se specifična "roba", odličnog kvaliteta, niske cijene, sa širokim dijapazonom raznih modela i varijanti, brzom i čestom izmjenom između pojedinih varijanti, u što kraćem vremenskom roku, praktično bez čekanja. Da bi se udovoljilo zahtjevima tržišta, proizvodnja je morala da doživi korjenite promjene. Novi pravac razvoja proizvodnje prema uslovima tržišta može se iskazati kroz sljedeće:

- brze promjene asortimana proizvoda,
- organizovanje proizvodnje u malim serijama,
- poboljšanje kvaliteta proizvoda,
- proizvodnja po narudžbi,
- proizvodnja bez zaliha, tj proizvodi se odmah plasiraju na tržište,
- skraćivanje vremena razvoja proizvoda,


Ovako visoki zahtjevi ni izbliza nisu mogli biti ostvareni klasičnim, tradicionalnim oblikom proizvodnje. Klasični proizvodni procesi bili su zastarjeli, sa kruto postavljenom opremom i mašinama i njihovo podešavanje za proizvodnju u malim serijama je bilo ekonomski neisplativo. A tržište je svoje zahtjeve postavljalo i dalje, tako da je na te uslove mogao da odgovori samo jedan potpuno novi oblik proizvodnje nazvan fleksibilna proizvodnja, koju karakteriše tzv. proizvodnja u malim serijama. Tokom vremena proizvodnja u malim serijama (pojedinačna, maloserijska do srednjoserijske) postala preovladavajući oblik proizvodnje, tako da danas u mašinskoj industriji proizvodnja u malim serijama obuhvata više od 50% ukupne proizvodnje, i to sa manje od 50 dijelova u jednoj seriji, a na velikoserijsku i masovnu proizvodnju otpada manje od 30% ukupne proizvodnje, sa tendencijom daljeg rasta proizvodnje u malim serijama i istovremenog opadanja velikoserijske i masovne proizvodnje.
Razvoj proizvodnje u malim serijama išao je brže nego što se očekivalo.
Praksa je dokazala da je proizvodnja u malim serijama dominantan oblik proizvodnje, a u takvoj proizvodnji, u njenim počecima, koristile su se upravo univerzalne mašine, ali je praksa opet pokazala da one ne mogu zadovoljiti proizvodni ciklus u flesibilnom proizvodnom sistemu, uprkos svojoj svestranosti. Rješenje je nađeno u NC a posle, i CNC i DNC mašinama alatkama, pri čemu je u okviru takvog fleksibilnog proizvodnog sistema, došlo do uske povezanosti funkcije konstruisanja proizvoda sa funkcijom projektovanja tehnološkog procesa proizvodnje na način koji u klasičnom proizvodnom sistemu nije bio zamisliv, ni moguć. Računarski koncept konstruisanja pomoću računara CAD i računarsko projektovanje tehnoloških procesa CAM obezbjeđuju uspješnu realizaciju fleksibilne proizvodnje. Osnovni cilj uvođenja sistema CAD/CAM u ove procese je postizanje CIM - kompjuterski integrisane proizvodnje. Otuda tako snažna potreba za 3D CAD programskim paketima i 3D digitalnim modelima (prototipovima) proizvoda, jednostavno, razvoj je usmjeren na potpuno eliminisanje "čvrstog otiska", tj. 2D dokumentacije koja se štampa na papiru, čak se izbjegava i 2D digitalni oblik dokumentacije, ide se na 3D digitalni model sa svim fizičko-mehaničkim osobinama kako bi se odgovorilo na zahtjeve tržišta, koji su sve strožiji i sve rigorozniji u svakom pogledu.
Fleksibilna proizvodnja, organizovana na taj način, sposobna je da udovolji svim zahtjevima tržišta, i da proizvede ono što tržište objektivno traži i to tačno na vrijeme. Njena specifičnost leži u tome što ona omogućava da se napravi samo jedan ili pak nekoliko različitih proizvoda, ili da se varijante i modeli (tipovi) proizvoda često i brzo mijenjaju i da se takvi proizvodi plasiraju na tržište upravo onda kad je to i najpotrebnije, tj. baš u pravom trenutku.
Takav jedan oblik organizovanja proizvodnog procesa nije budućnost, već sadašnjost, to je jedna realnost prisutna u svim razvijenim industrijskim zemljama.
Naravno da smo mi uvijek kaskali za značanim svjetskim trendovima i dostignućima, što je pogotovo došlo do izražaja u zadnjih 15-20 godina, ali naša dužnost je da prihvatimo stvarnost onakva kava ona jeste, sviđalo se to nama ili ne! Nasa inertnost u pogledu praćenja i implementacije, tj. primjene vrhunskih svjetskih naučnih i tehničko-tehnoloških dostignuća mogla bi nas vrlo brzo dovesti do toga da mi počnemo sa primjenom tih savremenih rješenja onda kada ta ista rješanja kod visokorazvijenih zemalja budu zastarjela i zamijenjena još novijim i efikasnijim. Naše sopstveno isključenje iz opšte usvojenog razvojnog trenda ili, bolje rečeno, njegovim ignorisanjem, može nas dovesti do niza nepoželjnih posledica na globalnom nivou, kada nam jedino preostaje da ove naše državice proglasimo za prirodni rezervat a sve puteve za pješačku zonu, i da se za transport ovo malo roba i usluga što imamo služimo teglećom stokom na drumu, a jedrenjacima na moru.

Lijep pozdrav!

---

OK...hajde konacno da cujemo koja je razlika izmedju projektovanja i konstruisanja :)

pa ja objasnio x puta, ali ajde i x+1


konstruktor konstruise 1 finalni produkt koji se kupi na komad ili jedan njegov podsklop --primer za to je sprinkler mlaznica, konstruktor konstruise mlaznicu


projekant pravi projekat koji je nista vise nego slagalica, uzima finalne produkte kupljene na komad (shvatiti uslovno, komad, metar...) i pravi od njih celinu u smislu (pa sada ide buzzword:) "funkcionalne objedinjenog" sistema --primer za to je sprinkler instalaciju u garazi TC Usce :-)

---

Izvinjavam se, ne zameri, nisam pazljivo pratio celu temu.

Sta bi bilo "projektovanje konstrukcije"?

projektovanje je mnogo širi pojam od konstruisanja,mada imaju neke zajedničke tačke,ja ne znam tačnu definiciju projektovanja ,ali empirijski ću pokusati da ti objasnim,projektovanje je pronalaženje rješenja za postavljene probleme,nemamo samo projektovanje u mašinstvu i građevinarstvu,već npr i u softwerskoj industriji.projektovanje bi bilo traženje rješenja za identifikovane probleme da bi se ostvario neki cilj a koriste se matematički modeli,naučna saznanja i empirijska saznanja.konstruisanje bi bilo da se tako izrazim modelovanje pojedinacnih elemenata prema zadatim parametrima,neka me neko ispravi ili nadopuni ako nisma dobro objasnio,ja bar ovako shvatam razliku između projektovanja i konstruisanja,konstruisanje je samo jedan proes u projektu ukoliko ga projekt zahtjeva...
a projektovanje konstrukcija je pogresna rečenica,sem ako neko ne misli na video projektor,ali nećemo se hvatati za rječi,svako se ponekad pogrešno izrazi,bitno da se skonta poenta,ta nismo leksikografi...

>>Izvinjavam se, ne zameri, nisam pazljivo pratio celu temu.

Sta bi bilo "projektovanje konstrukcije"?


ok, ne zameram. zavisi koja je konstrukcija receni, ako je npr projektovanje celicne konstrukcije, rec konstrukcija ima totalno drugacije znacenje od konstruisanja (vs projektovanje).

---

posto si bio ljubazan evo definicija iz knjige M. Bognera, Projektovanje termotehnickih i procesnih sistema, str 1 :)

ovaj deo Kao uvoda napomenta...



//da se razumemo, ovo su definicije, nije 2+2, svako ima neko svoje vidjenje, negde se te stvari priblizavaju ali fakat da se moze razluchiti u globalu razlika




//nesto se zesce pojbo es izbacuje error: Nista nije naznaceno kada hocu da uploadujem...

_{[Ovu poruku je menjao Yoba dana 09.06.2010. u 22:58 GMT+1]}

---

konstrukcija bi trebalo da bude rezultat konstruisanja,ali to nije baš tako u našem jeziku...

" projekat

Upotreba reči projekat u show biznis svrhe počela je kod nas sa digitalizacijom nosača zvuka a onda se i izraz nosač zvuka lagano zatro jer nije bilo potrebe imati taj opštiji izraz kada je jedan jedini, CD.

Projekat je divama TF estrade omogućio da nesmetano seru o svom novom "materijalu" a da ne moraju niti da znaju da li je CD i kaseta ili samo CD, video spot, pa da li je filmska ili DV kamera, da li su platile pesme ili je na dodjem ti,...za to je bio i ostao nadležan menadžer. Sama reč nekako uključuje grandioznost, mnogo detalja, mnogo celina, ma mnogo zajebanog napora da se on osmisli, sprovede u delo i usput izreklamira. Raditi na novom projektu označavalo je kupovinu pesama, seks sa nakim kao što je danas Saša Popović, snimanje u studiju, kupovinu odeće, podmićivanje RTSa da štampa CD (prvo su to radili u inostranstvu a posle jedno vreme samo PGP RTS), blejanje ispred ambasada Nemačke, Austrije i Švajcarske najviše, kasnije i estetsku intervenciju,..., trista čuda muda.

Reč se zadržala do dan danas, malo ili nimalo promenila na značenju ali su projekti postali veći. Ono što je npr individualnom pevaču projekat, Grand Produkciji je izbor Zvezda Granda.

Je.BAČIĆ: Šta radiš ovih dana?

Mina Kostić (npr): Radim na novom projektu. Odabrala sam pesme, za par dana ulazim u studio, sprema se i spot. Kasnije ću odraditi za novaka jednu mini tuneju kod gazda Milutina u Nachtwerku, Grodoniji,....

Je.BAČIĆ: Kako emotivni život pored toliko obaveza?

Mina Kostić: Pa vi znate da je moj dečko i moj producent pa smo spojili lepo i korisno!
Što bi rekao Segej Trifunović a.k.a Braca : *Ke*a mi se od projekata!* "

Pozajmljeno sa neta :lol: ))

ma to je ok,projekat je sirok pojam,ali treba razlikovati inženjersko projektovanje, ono je tema ovdje.
ja ipak mislim da je nepravilno reći projektovanje čelične konstrukcije,možeš reći projektovanje čeličnog mosta, ili nečeg drugog al baš projektovanje konstrukcije mislim da je to nepravilna igra rječi bez obzira sto se može naći u nekim knjigama,knjige pa čak ni školski udzbenici nisu nikakakva garancija,npr svi se sjećamo iz osnovne škole iz fizike gdje piše da je materija neuništiva i to se uči zdravo za gotovo bez obzira sto imamo anihilaciju između materije i antimaterije labaratorijski sto puta dokazanu.dakle i u knjigama ponekad imamo stvari koje ne treba uzimati zdravo za gotovo,projektovanje konstrukcije je kao kad bi rekli komponovanje sviranja,ne pada mi trenutno na pamet preciznija analogija

Kud sve meandrira i odvrluda ova tema, shadow bi mogao pola postova da obrise kad bi hteo...ali neka, zanimljiva je, kad nema puno posla za projektante i konstruktore, barem da se usaglasimo terminoloski sta je sta ;)

Nego nema nam vesti od vesne010, proslo je mesec dana-ima li kakvog posla za nju u catiji ovde? Neki nagovestaj, polusansa, nesto obecavajuce na vidiku?
Javljaju li se poslodavci?

@enigma/Boro, postovi su ti super, ko da citam dajdzestirana predavanja profesora sa proizvodnog masinstva, bez ikakve ironije...nego, poenta je ono sto je kordun 3 pomenuo u jednom od postova ranije-sta ces sa ljudima koji "ispadnu" iz price o tim "one-man" ili "manless" (bez ljudi) savremenim proizvodnim postrojenjima/fabrikama, ili potpuno automatizovanim i robotizovanim DNC fabrichicama? Necemo valjda u tehnokratizovano drustvo-sta da radi bivsi strugar/majstor/varilac koji je znao da procita i skapira 2D crtez i odradi deo prema dokumentaciji? Da se seca starih dobrih vremena?

Gde je tu "obican" covek, ne inzenjer, kako ces njega uklopiti u tu pricu i naci mu hleba da zaradi? Kako je to reseno napolju? Nisu valjda svi prekvalifikovani u usluge, trgovinu, trafike i butike? Ozbiljno pitam, ljudske sudbine nisu tehnokratske igracke

---

:-) cenim optimiste ako hoces posao onda trci za njime i nudi se.
Mene uvek iznova iznenadi stav ljudi sa balkana neverovatno razmazeno ostalo jos od stare juge po principu: majstore ovo majstore ono,majstore jeste za kavu majstore jeste za pivo majstore jeste gladni, a "majstor" ko polubog smo izvoljeva
Nema toga stvar je potpuno obrnuta = poslodavac ima lovu poslodavac je polubog i samo izvoljeva a ti njemu na noge i uvlaci mu se ako hoces posao.
Pokusaj stvar posmatrati sa strane poslodavca koji ceni svoje vreme svoje zivce i svoju lovu.
Meni kad treba usluga ( bilo koje vrste) postavim natjecaj na neki od portala i sacekam koji dan javi mi se petnaestak njih onda pogledam ponude reference cene rokove i odaberem dva tri koje smatram poslovnim i ozbiljnim jedan dobije posao pri tome sam odavno odustao od sulude pomisli da posao nudim ljudima sa balkana smatrao sam da ce mi biti lakse jer nam je isti materinji jezik pa cemo se lakse sporazumeti. Uvek mi ispadala skuplja pita od tepsije. Cim mu uvaljam nalog pocne da izvoljeva i mudruje o tome da 95 % njih ne zna ni da napise ponudu ne treba posebno ni govoriti. Kako da mu dam posao iza kojega cu ovde da legnem sa potpisom i vrlo ostrim rokovima ako mi tip nije poslao ni kontakt adresu ni telefon ni reference nista bukvalno nista. Ne mogu si ni zamisliti da je u stanju da odradi posao ako nije u stanju da kaze koliko posao kosta i kako se zove.
Kad bih jurio suradnike da im dam posao otislo bi mi pet dana samo na objasnjavanje a posao dajem upravo da bih ustedio vreme zivce i novac.

Lepo odes kod cika googla
upucas mu 3d konstrukter job CATIA Job ili 3D konstrukter free lance CATIA free lance.
Pogledas gde su portali za free lancere postavis se tamo ( onda bi jos mozda mogao dobiti upit mada je to retko jer poslodavci to gotovo nikada ne rade osobito sa nepoznatima) odnosno gledas postavljene jobove i nudis se moljakas spustas si cenu itd.
Pri tome se nauci napisati valjanu ponudu na koju je ostatak sveta navikao inace nikad ozbiljan narucilac.
Sa neba padaju u krilo poslovi i nalozi i peceni pilici samo u bajkama a to treba traziti na trecem spratu biblioteke.

Pozdrav i postovanje s ove strane Alpa
MOHOK

Pri tome posao dobija:
1) Onaj koji mi izgleda najpouzdaniji ( osobito po pitanju kvalitete i rokova )
2) najstrucniji
3) Koji mi ne uzima mnogo vremena za objasnjavanja i dogovaranja ( najveca mana nasih ljudi )
4) Onaj koji uz sve to ima najpovoljnije cene

Pri tome mi je cena mada je izuzetno vazna na poslednjem mestu prve tri stavke bi trebale biti same po sebi razumljive i najvaznije su od svih jer sta ce mi posao koji kosta desetak posto manje i pa cu ne njemu ( teoretski ) zaraditi desetak posto vise ako mi tip zakasni samo jedan dan. To me moze kostati gomilu love ako mi kupac otkaze zbog kasnjenja ili me izobara sa cenom sto je kasno i lose ili mora sto puta da se popravlja.
1) Prvo jer u celom poslu ima suradnika koji su valjano i na vreme odradili posao i njih mora da platim punu cenu.
2) Rizikujem da izgubim svog narucioca a ti ne rastu na grani i ne mozes ih naci na svakom uglu.

Ovo samo da se vratimo na temu: Trazim posao :-)

Pozrav i postovanje s ove strane Alpa
MOHOK

Mene zanima samo jedno, AKO su balkanci tako glupi, ograničeni, lenji i neprofesionalni šta ti uopšte tražiš na ovom forumu, jer ako je istina to što navodiš ja ne bih ni privirio ovde ni da me neko plaća. Idi polemiši s turcima, indijcima, kinezima i ostalim TOP profesionalcima.
Ajd uzdravlje!