A da li si ti siguran da taj kroz taj bimetal ide baš 250A. Obično zaštite ne rade direktno sa tom strujom, već se prvo ta velika struja spusti strujnim mernim transformatorima na 5A i onda se vodi na bimetalni član, prekostrujni, kratkospojni ili šta već. Logika ti je dobra, autotrafo pa sa njega na drugi trafo, takva je i konstrukcija profesionalnih uređaja, ali opet kažem razmisli da li ti je uopšte potrebno 250A ili ti je dovoljno 50.
sama rec bimetal govori da se nesto greje proticanjem struje pa se krivi i gasi strujni krug, tj gasi kontaktor u koji je bimetalna zastita zabodena, prema tome ne verujem da u bimetalu ima neki strujni trafo, elem, mozda gresim, iskreno nisam rasklapao skoro bimetalnu zastitu motora pa se i ne secam....
Sem toga NA 2-3V 250A i nije neka prevelika snaga pa kakve ima veze, za svaki slucaj propustis tu struju pa vidis, ako odreaguje onda je dobro, a kroz strujni trafo mora proteci ta struja da bi se na sekundaru istog pojavila struja koja je deklarisana da izbaci sklopku, ako u opste postoji strujni trafo na bimetalnoj zastiti a moguce je da ga ima
OK, OK.. Samo ja stvarno nisam video bimetal za 250A.. Najveći što sam video je bio od 80A, zato mi je malo sumnjivo, što i ne znači da ne postoji ako ga ja nisam video :) . Koliki je taj motor uopšte?
elem cak i da odvaja preko strujnog trafoa (a onda bi morao nekako mehanicki da odvoji glavni vod sto bas i nije "sigurno" ?!) onda da bi testirao isti morao bi da dovodis struju na bimetal a ne na motor sto mozda nije jednostavno
Gberic je u pravu, ali uvijek ima izuzetaka.
Elem, imam bimetal koji pri 250 A mora za krace od dva minuta da prekine strujni krug.
Inace, uobicajeno je da se motor upravlja kontakterom iliAS sklopkom sa motornim pogonom. Onda se moze staviti strujni trafo recimo 250/5A pa tih 5A tjerati kroz neku zastitu koja ce ugasiti kontakter/AS sklopku.
Ima i takvih pogona da se ispituju, ali to je sasa.
Pozdrav
Evo ovo sam zavrsio (napravio) upravo danas i uz malo dorade(fine elektronske regulacije) mu mozes stelovati od
150-3000A i 1-4.5V i sve to uz konstantnu struju bez imalo varijacija.Opterecenje sa 250A mu je trajno da ne razmisljas da li ce se nesto desiti ili pregrejati.Pozdrav
O ima i vecih , ovaj je zlatna sredina .Inace potrebno mu je 0.25sek da spoji dva lima od 1mm idealno, sa pola svoje snage pa zato kazem Jovanu da se mnogo ne brine oko 250A na 3V,sica.pozdrav
verovatno tackasto vari sine za beogradski metro :D .. da ih zavrne oko drugog trafoa da dobije malo vise struje :D :D :D ... idem ja da lecim komplekse :D ... danas sam video ampermetar koji meri 600A (i njegove zice :D :D :D) sad ovo ... idem ja da se igram sa mojim "velikim strujama" od 3000mA :D .... sanjacu ovaj trafo majke mi :D
bogdan.kecman: ne znam da li se secas moje kuknjave za 100-150A 2V napajanjem za laserski modul ... pazi, sad mi je jasno zasto kostaju ...
ma nije bas mnogo strasno tu je samo problem napraviti jezgro jer za 300-400W je nemoguce u prozore smestiti odgovarajuci profil flaha pa se zato mora malo doradjivati ili praviti novo od trafo limova sto mi je laksa varijanta .Izracunas debljinu namotane spulne sa primarom pa dodas sekundar i dobijes dimenzije prozora da sve to stane pa onda lim na seckanje i dobijes trafo po meri.Posto je to za laser koji sigurno radi duze vreme onda bih ja stavio trafo od 0.8 - 1KW i dimenzionisao bakarni flah za recimo 200-250A sa 2,5A/mm2da ne bi imao preteranog grejanja i usijavanja ako se duze radi njime jer nije to mala struja od 150A na 2V salu na stranu.pozdrav
Darko,
toroid od 1kW bi bilo zeznuto upustiti ili ima neki drugi razlog za EI?
Posto bi pri mjerenju postojala mogucnost mreze koja je u stanju da isporuci par kA struje, mozda bi i toroid igrao.
torusni trafoi povuku veliku struju samo pri ukljucenju i namagnetisanje jezgra traje samo par sekundi, zato ne moze da se stavi elektronska regulacija tj obican dimer koji secka napon jer je to kao da ukljucujes i iskljucujes trafo iz mreze jako brzo pa to nije zdravo za torus, a EI trafou to ne smeta s'tim sto je torus daleko efikasniji pa samim tim treba manje materijala za izgradnju istog a za istu snagu, elem, regulacioni trafo se sasvim opusteno moze upariti sa torusom, jer on daje kontinualni napon na izlazu, a manji napon znaci i manji trzaj za torus pri ukljucenju, zato je najbolje smanjiti regulacionim napon na 0V pa ukljuciti napajanje pa polako davati napon torusu na primaru 0d nula do 220V (ili do 24, zavisi od regulacionog trafoa)
Navedeni uredjaj se proizvodi i video sam na sajmu tehnike ali necu pominjati ime firme (da admin ne obrise post). Uredjaj ima unutra toroidni trafo a u primaru mu je regulacioni trafo. Postoje ampremetri i nema potrebe za nekom automatskom regulacijom struje vec jednostavno prikacite bimetal (bez dodatnog opterecenja) direktno na trafo i podesite struju na ampermetru koju zelite. Potom iskljucite da se bimetal ohladi te kada je hladan bimetal ukljucite ponovo struju (koja sad odmah dostigne potrebnu vrednost) i stopericom koja je u sastavu uredjaja meri se vreme do momenta kada bimetal iskljuci pri nazivnoj struji i to je to. Jos podataka mogu dati ako nekog zanima ali sam u poslu te je problem vreme da pronadjem gde su mi papiri od toga
Registrovani: 5 ( rajan21, scoolptor, caprrri, Nebojsa Milanovic, Flo33 )
Re: Strujni izvor ali jaci
Re: Strujni izvor ali jaci
.Inace potrebno mu je 0.25sek da spoji dva lima od 1mm idealno, sa pola svoje snage pa zato kazem Jovanu da se mnogo ne brine oko 250A na 3V,sica.pozdrav
.Pozdrav