Ne mogu da govorim za matematicko okruzenje, ali znam pristojan broj primera iz ostalih disciplina sa svih
meridijana gde odnos izmedju mentora i kandidata ume da zadje u cisto robovlasnistvo, motivisano sirokom
skalom mogucih razloga, pocevsi od licne surevnjivosti ('nece moci nista brze nego sto sam ja mogao u svoje
vreme') pa sve do cisto materijalnih interesa ('imam koga da mi odradi posao, i drzacu ga dokle god mogu').
Kad je Srbija/Balkan/SFRJ u pitanju, mislim da nije tesko naci gomilu primera. Od clana porodice koji je proveo
radni vek na jednom od fakulteta BU sam cuo nevidjenu kolicinu detalja na temu i varijacije 'ne daju mu da magistrira/
ne daju mu da doktorira', a ti kojima ne daju su konkretni likovi, asistenti koje ceo fakultet postuje i ceni, ali avaj,
'ne moze tako brzo kako on hoce'.
Pre nekih desetak godina je Mirjana Djurdjevic napisala knjigu pod naslovom "Cas anatomije na gradjevinskom fakultetu"
(
http://www.yu4you.com/items/en/knjiga/item_2049.html) gde je sa prilicno alegorije svojstvene stripu opisala cirkus
oko svog doktorata (u prvom pokusaju).
Sa ove strane Atlantika imam dva primera. Prilicno su retki (tj. u moru slucajeva za sve ove godine ne znam vise od dva),
ali nadje se toga i ovde. Obilje izbora (masa dobrih univerziteta) su verovatno glavni razlog zasto se ipak ne desavaju cesto.
Prvi je student generacije sa ETF-a, lik (matematicka gimnazija, nagrade, olimpijade) koji je zajedno sa nama poceo
studije, da bi se negde na pola trece godine sa svim polozenim ispitima i stecenom diplomom pozdravio sa nama i
otisnuo za juznu Kaliforniju. Imao je srecu da naleti na profesora Grka (bitno i za drugi primer) koji ga je kao 'koku
koja nosi zlatna jaja' drzao nekih deset godina da mu radi projekte (vezane za temu doktorata), dok jednog lepog
dana ovaj nije shvatio da tome nece biti kraja, uzeo terminal master's degree i napustio univerzitet. Trenutno je principal
engineer u jednoj hi-tech firmi.
Drugi je masinac, stariji od mene jedno 10+ godina, vec par decenija profesor na vrlo uglednom univerzitetu. Potice iz
porodice sa dugom tradicijom u masinstvu (otac profesor, vlasnik uspesne i postovane privatne firme/radionice). Upise
se na MIT, polozi preliminarne ispite (sto je uvek vise od 2/3 posla), i negde na pola razrade teze uleti u losu semu
sa mentorom (opet Grk), levo-desno...i shvati da od cele price nece biti nista. Napusti MIT, ode na Ann Arbor Michigan,
pocne doktorat iz pocetka, ponovo polozi preliminarne ispite, istera doktorat do kraja i dobije profesuru. Jedino vajkanje
koje je ostalo je da je krug pozicija koje bi imao sa doktoratom sa MIT-a ipak ugledniji i placeniji, ali ni ovim sada nije
nezadovoljan.
Proci kroz celo okruzenje svojim putem, bez trvenja cesto zahteva i urodjene inter-personal vestine, umetnost takta i
'citanja ljudi', sto nikako ne moze da skodi, i poseban je kvalitet koji kasnije u karijeri ume da prirodno dovede do
rukovodecih pozicija.
Doktorat sa 26/27 godina - poređenje obrazovnih sistema
