Niko nije savršen, pa ni Stiv Balmer i Bil Gejts.
Po nekom mom utisku, najveća mana Bila Gejtsa je bila to što kompanije sa kojima je MS sarađivao nije tretirao kao partnere, već kao protivnike, tj. da je suština bila u tome ko će koga više da iskoristi, a ne obostrana korist i zadovoljstvo. U suprotnom bi MS sarađivao sa mnogo više kompanija, a ovako kada se "partneri" provode kao bosi po trnju, sarađivao je ili onaj ko mora ili onaj ko se zezne.
Vrline Bila Gejtsa su bile:
1.
Korisnike je smatrao za svetinju. Nije obesno isterivao nešto njegovo, već je jako pažljivo osluškivao želje i potrebe korisnika i pravio proizvode sa kojima su korisnici bili jako zadovoljni i koje su korisnici voleli. Takođe, odluke je uvek donosio tako da korisnici ne trpe. Tako na primer, kada je sa double space-om ugrađenim u DOS 6.0 pokrao stacker i izgubio spor na sudu (presuda je bila izbacivanje ds-a iz DOS-a i nadoknada od milion dolara dnevno od dana kada je DOS 6.0 plasiran, pa do potpunog povlačenja verzije sa ds-om sa tržišta), MS nije izbacio ds iz DOS-a, već je otkupio kompaniju stacker, tako da korisnici ne trpe.
2.
Nije rušio mostove za sobom. Kada bi uvodio nešto novo, uvek je imao plan B zasnovan na nečemu što već ima prođu. Kada je budućnost DOS-a bila neizvesna (znam da je prvu verziju napravio IBM, a da ga je MS pravio od verzije 2.0), a UNIX bio popularan, MS je pored DOS-a pravio i svoju varijantu UNIX-a - XENIX. Slično tome, kada je uvodio .NET, nije izbacio native programiranje (dobro, ono ima i zaseban značaj). Ulagao bi u novinu dovoljno da pogura, ali ne previše, tako da u slučaju neuspeha može da podnese udarac.
3.
Bez emocija je gasio neuspešne projekte. Na primer, onaj MS Bob za Windows 95.
Stiv Balmer očigledno nije naučio od Bila Gejtsa ništa od onoga što je bilo najbolje kod njega. Prvo što korisniku pada u oči kod softvera je njegov izgled. Stiv Balmer je isterivao ribon bez ikakvog obaziranja na nezadovoljstvo korisnika. Bil Gejts bi ostavio stari interfejs kao opciju, pa video kako stvari stoje. No, neosluškivanje tržišta i rušenje mostova za sobom su karakteristika ponašanja Stiva Balmera. Windows XP jeste promenio GUI, ali je imao i opciju za vraćanje na staro.
Takođe, 2002 je MS na vrhuncu slave stavio gradske vlasti grada Minhena pred izbor da ili koriste nerazvijena Linux zasnovana poslovna rešenja takva kakva jesu ili da ne koriste računare uopšte. Ugovor im je bio formulisan tako da se mora odbiti. Uslovi su bili ekvivalentni sa "ne damo vam da koristite naša rešenja". Prvo mora da se zna koliko nešto košta. Po MS-ovom ugovoru kupac je za neku svotu dobijao četvorogodišnju licencu na upotrebu nekih softverskih rešenja, pri čemu je u tom periodu bio dužan da kupi nove verzije svih kupljenih programa koje se pojave, po ceni koja nije garantovana, što je ništa drugo do zahtev za potpisivanejm blanko čeka.
Takođe, nešto ranije su za britansku vladu radili nekakva web rešenja, koja su mogla da rade samo pod IE. Na drugim brauzerima nije se videlo ništa. Ispoštovali su ugovor, ali je problem bio u tome što nisu brinuli da i klijent bude zadovoljan, što je nešto sasvim drugačije od tačke 1. Jednostavno, slava im je udarila u glavu.
Pod Balmerom je MS održavala uglavnom stara slava, a od novih uspešnih proizvoda mi na pamet padaju kinect i azure. Naravno, kinect ne može da izvuče MS. Azure je već strateški važniji. Od njega ima bar dva jača igrača (amazon i google), ali izgleda da i azure ima perspektivu, videćemo kakvu.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Steve Ballmer to retire as Microsoft CEO
