Citat:
cika dacha:
ma i da drzavna firma pravi profit i puni veoma budzet i nju treba prodati jer se prelaskom u privatne ruke nasim politikantima seku ruke za upravne odbore itd...
da si to rekao pre 10-15 godina, niko ti ne bi imao sta prigovoriti, to je jednostavno bila u to vreme opste prihvacena teorija u koju niko nije sumnjao. Medjutim, nakon iskustva prikupljenog tokom svih ovih godina, vezano za tu teoriju nakupio se ceo spisak problema mnogo vecih od nekog politikanta koji sedi u upravnom odboru. Izmedju ostalih tu su:
1. Odustajanje Srbije od provere porekla novca, pa sada kao vlasnike imamo dojucerasnje narko bosove, koji em sto ne umeju da vode veliku firmu, em sto su prava radnika ugrozena zbog nacina na koji su ti kriminalci navikli da se sa podredjenima ophode, em sto je takvima glavna opsesija kako da zeznu drzavu tako sto zakinu na porezu, doprinosima i slicnim stvarima, pa bi sada drzava trebala da angazuje armiju policajaca, poreznika i inspektora da stanje privrede dovede na nivo neke normalne drzave.
2. Stimovanje procena vrednosti drzavnog kapitala kako bi ih narucilac dobio za 5-10% stvarne vrednosti. Poznati su primeri preduzeca koja su privatizovana, a nekoliko meseci potom prodata za 5x vise novca. Sta mislis, da li je preduzecu na neki neobjasnjiv nacin porasla vrednost, ili je neko video da je to bilo mita i koruspcije, pa mozda postignut dogovor da se ne vodi istraga, vec da se to sada proda u pola realne cene i time zametne trag, a obojici bude dobro, jedino drzavi da bude naneta visemilionska steta.
3. Nove gazde koje ne mogu da ispostuju obaveze preuzete ugovorom, novcane i druge. Ili, mozda imaju interesa da ih ne ispostuju, vec da im to malo sto su platili propadne, a da oni izvuku sto je vredno iz firme i visestruko zarade, a potom drzava uzme nazad to sto je preostalo a ne vredi nista.
4. Sta sa nezaposlenima - od pocetka privatizacije do danas broj zaposlenih u privredi se smanjio za ako se dobro secam 500.000 radnika. tako smo po nezaposlenosti evropski rekorderi, a i na svedskom nivou smo pri vrhu, a na sve to trebalo bi da otpustimo jos barem 100.000 koje je drzava uhlebila kako bi amortizovala negativne efekte privatizacije. Jasno je da je to smanjenje broja radnika vezano sa porastom produktivnosti u manjem broju firmi, ali ipak, oni su ogroman problem koji necemo lako resiti.
5. Sama Agencija za privatizaciju, koja je osnovana sa ciljem da kontrolise proces privatizacije pokazala se u vise navrata kao veoma sumnjiva institucija, da ne kazem leglo kriminala. Neki direktori Agencije za privatizaciju su proveli po nekoliko meseci u pritvoru, gde je boravio cini mi se i jedn ministar za privredu i privatizaciju, sto je samo vrh ledenog brega koji se nije mogao sakriti. Agencija za privatizaciju promenila je valjda 10 direktora za 13 godina, svi su kao sami dali ostavku "iz licnih razloga" izuzimajuci jednog koji je posle dao saopstenje da se tamo obavljaju kriminalne radnje pod pritiskom drzavnog vrha, i da je razlog smenjivanja direktora ili sto oni nisu spremni da se toliko upustaju u kriminal, ili sto su se upustili pa se to saznalo pa se mora postaviti neko novi, naizgled neokaljanog ugleda. Osim toga, uskoro ce 15. maj kada se ocekuje da ustavni sud proglasi nacin restrukturiranja koji je propisala Agencija za privatizaciju kao neustavan, gde su poverioci bili uskraceni za svoja potrazivanja od firmi koje su pobegle u restrukturiranje, cime ce se drzava prihvatiti obaveze da isplati stetu koju su ovi pretrpeli. Ne zna se tacno o kolikom iznosu je rec, ali je jasno da je on ogroman, a radnici agencije za privatizaciju su svojevremeno u jednom dopisu naveli da bi mogao biti reda velicine nekoliko drzavnih budzeta Srbije.
6. Privatizacija cestro kosta drzavu ne samo gubitka imovine, vec cesto i u gotovom novcu. Ima primera gde je drzava prodala ogromnu firmu sa 50.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, funkcionalnim masinama za proizvodnju, zemljistem i 1500 radnika za 2 miliona EUR, sto je 40 EUR po kvadratu poslovnog prostora + sve ostalo besplatno, ali nije rec o tome. Ono sto mene zabrinjava je da je drzava dozvolila kupcu da otpustiui sve radnike, a zatim ih ponovo primi u radni odnos uz subvencije od valjda 6.000 EUR po radniku. Znaci, kad se podvuce crta, drzava je poklonila imovinu + dala "miraz" od 4 miliona EUR gotovog novca. Ceka se da se vidi da li ce ta fabrika sad stvarno da radi nesto, ili ce kupac da izvuce svojih 4 miliona i smeje se u lice nasoj gluposti.
7. Te nove gazde pokazale su se kao veoma veste u zaduzivanju, pa tako duguju i bankama i radnicima i dobavljacima i drzavi za poreze a u isto vreme voze automobile vredne desetine/stotine hiljada EUR i jahte koje vrede vise miliona. Kad bankrotiraju (izvuku dovoljno i prebace na sigurno mesto), ima sa sobom da povuku najmanje polovinu zdrave privrede. Prosle godine smo imali 4 banke koje je prakticno jedna ekipa zatvorila na takav nacin. Nece biti da su bankari glupi i da ne umeju da obracunaju kreditni rizik, nego je mito ucinio svoje, zbog toga su neki predsednici banaka takodje proveli neko vreme u zatvoru, ali su posle izbora pusteni. Neki "politikanti" dobili svoj deo?
Privatizacija je verovatno neminovnost, tu sad nema nazad, ali imam utisak da smo dali predskolskoj deci da se igraju privatizacije oni to ne bi bili u stanju da urade losije nego sto radi drzava Srbija.
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
Registrovani: 7 ( scoolptor, Windows2, stil2, peromalosutra, samuki, djoka_l, mosfet BJT )
Re: Nove ekonomske mere vlade Srbije