Ljudi odlaze iz više razloga. Kad je počelo ovo ludilo ('91.) ljudi su odlazili da izbegnu vojsku (slanje na ratište), da nađu posao jer ovde ne mogu ili su ovde ostali bez posla. Zatim su ljudi skontali da ovde dugo neće biti bolje pa su krenuli da odlaze i oni koji rade za malu platu, ljudi koji su završili faksove a rade za 400 € (recimo lekari), posebno kad dođu u godine da podižu porodicu pa vide da to teško ide sa malom platom.
Sad je došao novi stadijum, sad ljudi sa visokom platom, preko 1000 evra odlaze. Recimo dosta mojih kolega IT-jevaca je otišlo sa odličnim uslovima za rad (relativno gledano u odnosu na ostale u Srbiji), sa mogućnošću da menjaju posao, firme se otimaju o njih, poslodavci ih jure, ne moraju ni da jure oglase HR agencije i odeljenja ih cimaju.
Sad ako se neko pita što ti ljudi idu, pa idu jer im je dosta da žive u septičkoj jami od države, u idiokratiji, u zemlji gde se zdravstvo, školstvo pa i moral davno raspao, gde se plaća porez a od njega državne službe ništa ne rade, gde bruto nacionalni dohodak pada već godinama, gde ti ni penzija nije zaštićena već ti odfikare političari a Ustavni sud to aminuje. Gde nekultura cveta, gde je agresija i prevara pozitivan način života... Ti ljudi su dovoljno inteligentni da ne pristaju da ih političari prave budalama, dovoljno kulturni i humani da im je problem da se priklone matrici agresije i prevare, dovoljno hrabri i sposobni da uspeju svuda pa se ne plaše inostranstva.
I neki od njih bi se i privikli i istrpeli sve to, ali ne žele da rođenu i nerođenu decu hendikepiraju životom u Srbiji.
Bolje džaba ležat nego džaba radit.
Re: Zašto NISTE otišli u inostranstvo?
. To je razlika između diktature i demokratije: specijalci protiv većine = diktatura, volja većine = demokratija.
