Zato i ne koristim rolling distribucije, samo kažem da su neke od njih (Arch) veoma popularne, tj . vodeće kao što ti kažeš. Ne znam samo šta je vodeće u tome kad ne možeš normalno da koristiš hardver (GPU) ili softver (npr. VMware player) koji ti treba.
Pri tom - kakve veze ima da li je rolling ili stable. Kao što rekoh, desktop OS služi da pokrene program koji ti treba. Ako je taj program u zvaničnom repou, testiran i odobren, onda treba da radi. Dalje, šta ti to znači zvanično - nezvanično? Svaki disto je zvanično objavila organizacija/grupa koja ga je i razvijala/pakovala? Kako će običan Windows korisnik, koji ima želju da pređe na linux, odabrati OS koji radi? Koji KDE default distro ima razuman ciklus izbacivanja novih verzija, dobru podršku, veliki broj raspoloživog softvera u repoima...? Imaš ili rolling (Manjaro) ili večitu betu (Fedora) ili one koji izlaze svake druge godine (Kubuntu LTS, Mint KDE) ili one koji izlaze još ređe (Debian, CentOS). A da tu je i Leap kao vodeći distro, sa dobrim razvojnim ciklusom, velikom zajednicom, stabilan (baziran na SLED-u) i velikom bazom softvera. Jedino što ne radi baš uvek kako treba.
Citat:
Što se kodeka tiče, filmovi i muzika mi rade na mintu po instalaciji (VLC koristim). Šta tačno ne radi?
Ne koristim Mint. Iako je mint jedan od retkih (jedini?) koji instalira 3rd party kodeke odmah. Ubuntu derivati nude tu opciju tokom instalacije valjda, a za ostale nemam pojam. U Leap-u ne radi out-of-box. Potrebno je dodatno petljanje. Nije to meni problem, ali kako neko misli da "proda" OS u kom moraš da petljaš nešto da bi pusto film ili pesmu, iako su ti video i audio plejer već instalirani?
Citat:
Nije stvar u tome da imaš sve na jednom mestu, odnosno sve što je za tvoj sistem, nego da su repoi proveren izvor paketa. Kroz njih nećeš pokupiti malver, a kroz Windows Store možeš isto kao i kroz Google Play i iTunes
Sad već preteruješ. Iskreno, nisam čuo za slučaj da je neko pokupio nešto preko Win store programa. Tačnije, mislim da je to sada najsigurniji način nabavke softvera. S druge strane, ne znam da li se sećaš one situacije sa Mint-om, kada je neko ubacio backdoor u ISO koji se nalazio na zvaničnom sajtu. Da trebalo je verifikovati fajl, ali neko ko to zna, sigurno neće kliknuti na GameOfThrones_S07E06.exe ili otvoriti attachment u mejlu od nigerijskog princa.
Citat:
Takođe, kada instaliraš na primer rečnik za srpski jezik za spell-check, odmah počinju d aga koriste svi programi. Tako nešto na windows-u ne postoji. Windows nema rešenje za iskorišćavanje prednosti nečega tako jednostavnog kao što je dinamičko povezivanje.
Da to je zaista sjajno rešenje i verovatno najveća prednost linuxa. U teoriji. U praksi mi prilikom instalacije nekog programa yast/synaptic prijavljuje grešku da ne postoji biblioteka koja je instalirana. Ili se ne nalazi odgovarajuća verzija. Iako sve ide iz zvaničnog repoa. Zato mi se čini da je Flatpak (ili nešto slično) zapravo najbolje rešenje. Bolje da imam istu biblioteku u 5 kopija, da svaki program vuče sve što mu treba, ali i da sve radi kako treba, nego da je imam na jednom mestu i da nešto ne radi. Jedan GB na hard disku košta 5 dinara, nije mi problem da odvojim po 5 GB za svaki program koji koristim, čak i da je to običan audio plejer. Samo da funkcioniše bez problema
Re: Linux prebacio 2%