Ne moramo samo da budemo ozbiljni. Linux anegdote.

Deo moje reputacije je od toga što ja znam Linux prilično dobro. Taj deo je baziran na vremenu kada smo Linus Torvalds i ja, pretpostavljam da znate Linusa, delili kabinet na Univerzitetu u Helsinkiju.

...

Napisao sam sprintf u leto 1991. Linusu je trebao neki lak način da štampa poruke iz kernela, i tada nije znao kako da koristi stdarg mehanizam da implemetira listu promenljivih argumenata funkcijama. Vidim da neki ljudi u publici odmahuju glavama. Da, to je istina. Bilo je vreme kada Linus nije znao sve. Zaista. Verujte mi. Bio sam tamo.

...
Linus bog

Svi znate Linusa, barem po reputaciji. Čudo od deteta. Čarobnjak programiranja. Hakerski bog. Pa, nije baš oduvek bilo tako. Ono što ću sledeće da kažem može šokirati najodanije Linuksaše u publici, ali to je uredu. Ovo je slobodna zemlja, a i inače, obećali su mi policijsku zaštitu.

...

Ne samo da Linus nije znao sve o C-u, on takođe ništa nije znao o PC-u. Ustvari, on ga čak nije ni imao kada sam ga upoznao. Kada je kupio svoj prvi PC, nije odmah počeo da ga hakuje. Već je igrao kompjuterske igrice, naročito onu koja se zove nešto kao Prince of Persia. Nikada nisam razumeo taj deo njega. Mislim, šta vredi kompjuterska igrica ako ne simulira igranje karata? Ne, dajte mi pasijans, ako želite da se igram sa kompjuterom.

Čak i nekoliko godina kasnije, kada je Linux već postigao uspeh, Linus je imao ovu čudnu fascinaciju sa glupave kompjuterske igre, kao što su Doom i Quake. Ali tada je već naučio neke društvene veštine i znao je da niko ne priznaje da voli kompjuterske igrice nakon 12-te godine. Tako da kada je igrao Doom, imao je običaj da objašnjava da on debaguje i da testira menadžment memorije na stres, i X server.

Kada Linus odluči da nešto nauči, on zaista to i nauči, i to obično brzo. Zbog toga je možda danas sveznajući. Sećam se jednom kada su nas pitali o nekom domaćem zadatku iz matematike. Znao sam da ga Linus nije uradio. Ali odvažan kakav je oduvek bio, tvrdio je da ga je ipak napisao. Pošto je sreća tako htela, predavač je hteo da Linus objasni svoje rešenje odeljenju. Na putu do table, Linus je pročitao problem, stao ispred table na sekundu ili dve, i počeo da izlaže rešenje koje predavač nebi mogao da razume. Linus ume da bude dosadan na taj način.

Jednom kada je Linus bio u inostranstvu na nekoj konferenciji ili nečem drugom, modifikovao je moje shell setup skripte, tako da kada se ulogujem, izgleda kao da sam u MS-DOS-u. To je bilo zabavno, naravno, ali vapilo je za osvetom. To se desilo dok smo delili kabinet na Univerzitetu. Tako, kada je jednom Linus izašao na piće ili tako nešto, ja sam mu kreirao alias za startx. Moj alias je prvo pokretao pravi startx, a onda bi ispisao „Oops“ kernel poruku. Kada je Linus prvi put ovo primetio, malo se zabrinuo, ali se
izlogovao i očistio ekran isuviše brzo da bi ga pročitao, ali drugi put ga je ozbiljno zabrinulo. Ja sam kopirao „Oops“ poruku iz linux kernela, i naravno nije odgovarala Linusovom kernelu uopšte. Toliko je daleko otišao da je poruku dekodirao ručno, i mumlao je nešto ovako: „Zašto se ruši ovde? Ne može da se ruši ovde?“, kada sam se razvalio od smeha i rekao mu šta sam uradio. Linusu je laknulo i nikada nije ponovo probao praktične šale na meni.

...

Kada je ubrzao sa svojim PC-em, kada se naigrao sa Princem od Persije, počeo je da uči o programiranju na PC-u. Naročito asemblerski, pošto samo šonje koriste jezike visokog nivoa. Sećam se jednog dana kada je bio veoma ponosan jer je napisao strlen funkciju u asembliju. Čoveče, bio sam impresioniran.

Kao što sam i rekao, kada Linus odluči da nauči, on zaista nauči. Par nedelja kasnije pokazao mi je dva jednostavna konkurentna procesa. Jedan je ispisivao A koliko god je brzo mogao, drugi je ispisivao B. To je bilo zabavnije za posmatranje nego njegov strlen, ali ne, mislim, odmah jednako korisno.

...

U tom trenutku Linus je odličio da želi Unix-oliko sisyem kod kuće, i očigledan izbor bio je Minix, pošto je to jedina stvar koju je mogao da priušti. Kako je to bilo, Linus nije bio baš zadovoljan Minixom, tako da je nastavio da unapređuje njegov terminal emulator, i modifikuje ga tako da ovaj malo više liči na operativni sistem. Pretpostavljam da možemo da zaključimo da je do sada to i uspeo.

...

Linus je takođe dobijao razne stvari preko pošte. Na primer, par 40 MB hard diskova. To je bilo veoma lepo, pošto je to značilo da će Linus konačno moći da čuva backup. Nije da ga je i čuvao, naravno. Jedna od njegovih dobro poznatih izreka bila je i: „Backup-i su za šonje. Pravi muškarci upload-uju svoje podatke na FTP sajt i daju da ih svi ostali mirror-uju“. To je rekao čak i nakon što je „pozvao“ svoj hard disk.

U jednom trenutku, Linus je implemetirao uređaje u /dev, i hteo je da pozove univerzitetski kompjuter i da debaguje svoj kod za emulaciju terminala, ponovo. I on tako startuje terminal emulator i kaže mu da koristi /dev/hda. A to je trebalo da bude /dev/ttyS1. Ups. Sada je njegov MBR diska počinjao sa „ATDT“ i sa brojem telefona univerzitetskog modema. Mislim da je sutradan implementirao proveru vlasništva.

...

Ime Linux nije skovao Linus lično, što može biti čudno ljudima koji su upoznati sa njegovim samopoštovanjem. Skovao ga je Ari Lemmke, administrator na ftp.funet.fi koji je prvi učinio Linux dostupnim za FTP. Ari je morao da skuje ime pošto je Linus propustio da da neko prigodno, pa je Ari smislio jedno i ono se zadržalo.

Nekoliko dana nakon što je Linux postavljen na ftp.funet.fi po prvi put, Linus je ključao od uzbuđenja. Ari mu je poslao prve download statistike, i tamo je bilo bukvalno desetine skidanja! O, slava uspeha!

...