zanima me sta je to tacno MIG aparat za varenje, kako to radi, sta se koristi, zica,gas.....Gde se moze kupiti i koja je cena za neki manji...nameravam ga povremeno koristiti za varenja auto limarije i tanjih zica..
HVALA UNAPRED

MIG postupak zavarivanja u zaštitnoj atmosferi gasa CO2 (najčešće)
Dodatni materijal je u obliku "beskonačne" čelične žice na čijoj površini je nanet tanak sloj bakra (prečnici mm0.6, 0.8, 1.0, 1.2...)
Žica se dovodi sa kalema preko rolnica kroz crevo u pištolj, a pritiskom na "okidač" prvo se pušta gas a zatim pokreće el. luk i žica.
Za tanke limove se koriste prečnici 0.6 ili 0.8mm i niži režimi struja.
Uz aparat moraš imati i bocu CO2, masku, potrošne dizne, šobe...


Slovenački Varmig aparati se kreću od 500EU, na buvljacima se može cenjkanjem oboriti cena i do 400 za nove.
http://www.varstroj.si/sl/3_1_1.asp?id_strani_var=285
http://www.ecomex.co.yu/elektr...ne/iskra_varjenje/varjenje.htm

Kakve su osobine takvih varova? Ja imam 2 losa iskustva.

Jedno je iz 1975 godine, iz jedne fabrike, necu da spomnijem ime, da ne bude ni reklama, ni ogovaranje :-) . Napravljena je prilicno komplikovana i velika masina, cija je namena bila da automatski potrazi sastav na jednom komadu cilindricnog oblika i da taj sastav zavari. Radilo se o komadu nalik na konzervu, ali mnogo deblju. Nakon zavarivanja, komad je isao na hidraulicnu presu, na kalibriranje - doterivanje na preciznu meru hladnim preoblikovanjem i tamo je komad pucao na varu. Ispostavilo se, da se zavareno mesto na vazduhu suvise brzo hladi i okali se, sto nikako ne valja za hladno preoblikovanje. Napravljena je nova masina, gde je upotrebljeno zavarivanje koje se i do tada koristilo u te svrhe (pojma nemam, zasto je neko "menjao tim koji pobedjuje") a to je ono kad je komad pokriven nekom sljakom, ne znam tacno naziv, koja nakon zavarivanja drzi toplotu komada duze i on se polako hladi.

Drugo lose iskustvo je od pre par meseci, kad sam kupio merdevine od gvozdenog lima, turske proizvodnje. Hteo sam nesto malo da preradim i nekako krenuo da skidam poprecne cevi na onom pomocnom delu merdevina, onom koji samo drzi merdevine u odgovarajucem polozaju. Malo sam turpijao, a onda opet slucajno pokusao da ljuljanjem cele konstrukcije dijagonalno otkinem te cevi. Iznenada to se i dogodilo. Kad sam pogledao rupu, bilo je vidno da se ona povecala - jasno se videlo da je var odneo sa sobom komade lima pravougaone cevi, koji su se zadrzali na okrugloj cevi. Rekao bih da se i tu javlja lokalno kaljenje materijala i cisto prskanje, kao staklo, inace vrlo zilavog lima, koga mozes vise puta savijati tamo, amo i nista mu nije a ovde - cist rez, kao odstancovano. Zasto nije prsla cev ne znam da objasnim, mozda zbog oblika, ona je nekako "jaca" , nju je var opterecivao uzduz a lim pravougaone nosece cevi popreko.

@tdjokic:


Rekao bih da si malo lose zapamtio sta je uzrok pucanja varova ili da se metalurg koji je radio proces malo pogresno izjasnio o uzrocima.

Nikakva sljaka (koja se inace dobija pri varenju oplastenom elektrodom) ne usporava hladjenje komada da bi mogla da kompenzuje ubrzano hladnjenje koje proizvodi ostatak komada. Uzrok pucanja po varu (kod ugljenicnih materijala) je uglavnom pojava zonalne destilacije ugljenika po ivici zavara gde se pojavljuje krta zona. Problemje resiv promenomparametara procesa ili izborom drugacije elektrode. U svakom slucaju su procesi u zastitnoj atmosferi superiorniji od elektorlucnog zavarivanja oplastenom elektrodom (u velikoj vecini slucajeva)

Takodje, u oba slučaja laičkom metodom je određen postupak i parametri zavarivanja. Ako se poznaje sastav osnovnog materijala može se lako odrediti postupak, parametri zavarivanja i dodatni materijal.

zanima koliko su kvalitetni ovi varmig aparati( varstroj). da li bi mi bio dosta aparat od 160A za varenje željeza prosjek oko 4 mm?

Polako ljudi, pa nisam ni ja od juce! Ne govorim o sljaci koja nastaje prilikom varenja, nego o varenju pod sljakom ili kako se to vec kaze. Znaci, dodjes do masine gde se zavaruju te "konzerve" debljine zidova oko 10 mm, a ne vide se uopste, prekrivene su nekom sljakom. E, ta sljaka zadrzava toplotu i komadi su posle bili dobri. Bacili su novu masinu i napravili novu, sto su ogromne pare, a bio je i veliki blam. Sad vec moram reci o kojoj fabrici i artiklu se radi - Iskra Avtoelektrika, N.Gorica, komad je kuciste elektropokretaca, (startera motora, "anlasera"). Prilicno sam ubedjen da su danima isprobavali sve moguce parametre varenja, ne bi li spasili situaciju, pa su se ipak vartili na ono zavarivanje pod zlindrom(?) / sljakom. Tamo se lepo vidi opticki da se usijani komad postepeno hladi, a kod CO2 je takoreci odmah hladan.

A sta sa merdevinama? Opet velika fabrika, masovna proizvodnja a spojevi pucaju? U prvi momenat sam mislio da se var odlepio od pravougaone cevi, da je lose zavareno, ali nije - tamo se rupa povecala tacno za konturu koja se nalazi na okrugloj cevi, i to na vise mesta. Za ovu (tursku) fabriku je doduse mnogo veca verovatnoca da forsiraju varenje, samo da bude brze i jeftinije.


Mislim da 50% ove izjave nije na mestu. Za tursku fabriku mozda, ali za onu Iskru u N.Gorici sam ubedjen da su se konsultovali svi koji ista znaju o varenju, od segrta do doktora nauka, ne bi li to spasili a ti sad "laicki odredjen postupak"! Ne radi se o jednom komadu, vec o pripremi masovne proizvodnje po tada najnovijoj tehnologiji koja je mogla da se kupi u Evropi i svetu. Pored te nesrecne masine je stajala najnovija Komatcu presa za hladno preoblikovanje celika itd.

EDIT: Licno nisam bio angazovan oko toga, tako da nemam nikakvog interesa da nekoga branim ili napadam, iznosim samo cinjenice

_{[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 21.04.2006. u 22:19 GMT+1]}

@pero peric
u principu zavisi koliko ces variti sa njim,
ako mislis da ga bar malo vise koristis od amaterskog rada,brzo ce crci.
jer ja sam imao isti takav (varstroj 160A) koji je posle sredjivanja kompletne limarije na kombajnu, crkao(nesto oko elektrike)

taj varstroj je čisto za manje poslove sa dugim intermitencama na maksimalnim amperima (periodima hlađenja), znači kratki spojevi, čekaš da se trafo ohladi, pa opet. Može se koristiti i za deblje limove ali iz više prolaza ili sa debljom žicom (govorim o čelicima tipa Č0361..0562 i sl. konstruktivnim čelicima). U tom slučaju se radi sa većom amperažom, ali se aparat brzo ugreje, pa se čeka na hlađenje. Svakako da je pogodan za limove do 4mm.

tdjokic: pogrešili su u startu i zato su pravili novu mašinu. Da su u bilo kom institutu zavarivali probni komad znali bi koji postupak da odaberu. Mogli su da koriste Šaflerov dijagram. Mogli su da rade probne epruvete. Na kraju su uzeli postupak zavarivanja pod troskom jer se osnovni materijal i materijal šava lagano hladi pa ne dolazi do stvaranja martenzitne strukture u zoni uticaja toplote. Sa CO2 su imali instant hlađenje gasom (tj. zakaljivanje) kroz samu glavu pištolja direktno iz boce sa CO2 koji je prilikom ekspanzije tj. izlaska iz boce već ohlađen (na ventilima se često pojavljuje led i rosa).
Elem, ako je osnovni materijal zakaljiv tj. ima veći postotak ugljenika mogli su da odaberu i varijantu sa CO2 ali sa kontrolisanim predgrevanjem i hlađenjem. Kako je to skuplji postupak, naročito za velik broj komada u seriji, morali si da odaberu zavarivanje pod troskom kao ekonomičniju varijantu.

U Smed. Palanci, u Goši je Končar isporučio mašine za zavarivanje plaštova limova velikih rezervoara, vidi blama nijedna do dan danas nije proradila. Hoćeš još primera? Tvrdim i dalje da se projektovalo laički, a što se krivo rodi krivo će i ostati (a i sam si naveo da su nakon isporuke angažovali i doktore nauka da izvade stvar sa postojećom mašinom pa nisu imali efekat).

Pa onda ispada da je za obicne poslove i "povremene zavarivace" bolje raditi obicnim el. zavarivanjem a CO2 koristiti nakon pazljive analize i pripreme?

Dobro, obzirom da nisam upućen u problem i ne znam koja legura/čelik je bio u pitanju ne mogu ništa više da kažem o tom problemu.
A izvukao si iz konetksta deo teksta koji se odnosi na problem zavarivanja zakaljivih legiranih čelika.
MIG postupak je maksimalno efikasan na običnim konstruktivnim čelicima, ne znam kako si mogao da zaključiš da je REL postupak bolji. Nemojte misliti da zakaljivanja nema i kod ovih čelika, ali je ono locirano u tankoj zoni između osnovnog i dodatnog materijala i ima prihvatljivu vrednost. Najčešće zavareni spoj se lomi u tzv. ZUT-u (zoni uticaja toplote) jer je tu najveća krtost spoja. Opet, ponavljam, ovo se odnosi na standardne materijale i postupke, a inače ovo je tako široka oblast da ne smem da ulazim u polemiku ako nemam konkretne podatke.

da li mi neko moze objasnit sto je to intermitencija? kakvi su iskra mig aparati( ml 170)?

Najkraće rečeno intermitencija je merilo kvaliteta uređaja. Ako je uređaj deklarisan na maks. amperažu od 200A i ima intermitencu 100% to znači da će tokom 10minuta zavarivanja raditi svih 10minuta bez potrebe prekida rada radi hlađenja trafoa.

Međutim, malo je proizvođača koji deklarišu intermitenciju od 100%. Najčešća je situacija da, iako je uređaj deklarisan na recimo 200A on u stvari to ostvaruje tokom, recimo 6min. (intermitencija 60%) neprekidnog rada a sledećih 4min se troši na hlađenje samog uređaja. Osnovna mera je 10min.
Kao što vidite, ako niste vodili računa o ovoj karakteristici aparata može se lako desiti (kod jeftinijih) da pregori trafo, a posle za reklamaciju je trnovit put sa neizvesnim krajem.

Dakle, ne zaboravite da kada nabavljate uređaj, osim za amperažu (što većina proizvođača stavlja u prvi plan) obavezno pitate i za intermitenciju ili ako prodavac ne zna pogledate na pločici ili u teh. knjižici uređaja. Nakon uvida u intermitence pojedinih aparata biće vam jasno zašto su tako jeftini ili skupi. Naravno ima još stvari na koje mora da se obrati pažnja.

na sta sve treba obratit paznju prilikom kupovine uređaja?

E, hvala ti za ovaj podatak ko bratu! Bezbroj puta sam citao rec "intermitencija" a nigde ne pise za koje vreme se to racuna. Mozda ce neko reci 'pa to se zna' , sto je tacno, ali cemu onda pisati i samu rec intermitencija, dovoljno bi bilo samo napisati procente - ko zna o cemu se radi, njemu je jasno, ko ne zna (kao ja), njemu je mnogo vazniji vremenski period za koji to vazi.

Izvinjavam se, ali mi nesto nije jasno. Ovde pominjete Mig aparat kao CO2 aparat tj aparat za zavarivanje sa CO2 gasom i zicom....
Naime, i mene interesuje sta je to MIG aparat, ali mislim da to nije aparat koji pominjete sa CO2.

Drugar koji se bavi sredjivanjem limarija automobila svojevremeno dobije MIG aparat, koji ima isti pistolj kao i CO2 aparat za zavarivanje, samo manjih dimenzija (ima rucku sa gornje strane za nosenje - i kais za preko ramena) i nema mesta za nikakav gas, bilo CO2 ili neki drugi ( i naravno, dobije ga bez ikakvog uputstva) a pamtim da je bio strasno razocaran tim aparatom. Par meseci kasnije, kupio je Varstrojev CO2 i bio prezadovoljan. Njime i dan danas vari, a MIG razmislja kako da proda, jer nigde ne moze naci odgovarajucu zicu za njega, jer, kako kaze, ova od CO2 ne 'pase'...

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao cicovic dana 22.04.2006. u 23:31 GMT+1]}

@cicovic
mig aparat jeste co2 aparat,mislim da je mig oznaka,oznaka varenja.

a drugarov aparat(po tvom objasnjenju) mi lici kao neki invrerter,koji nije co2 i nemoguce da ima isti ili slican pistolj kao co2.

pozdrav.

da li je neko probao sa iskrinim aparatima radit? zanima me sta je bolje uzet varstroj 1600 ili iskra mig 170

ja bih probao iskrine aparate.

Strogo uzevši, iako je MIG aparat najčešći izraz, u korenu skraćenice se ovo odnosi na postupak koji koristi inertni gas (argon, helijum ili mešavinu). Ispravnije bi bilo reći MAG aparat, (obzirom da se CO2 tretira kao aktivan gas koji učestvuje u procesu zavarivanja) ali to nećete često čuti, naročito zbog toga što oba postupka koriste istu opremu. (možda pre čujete MIG/MAG aparate, što ukazuje na marketinški trik obzirom da nema razlike).

Što se tiče ovog invertera, sasvim moguće je da je ili TIG varijanta ili aparat za REL zavarivanje (oplaštenom elektrodom). CO2 aparati u sebi imaju mehanizam sa pogonom za dodavanje žice koji nije mali, a opet TIG aparati imaju pištolj dosta sličan CO2 aparatima tako da je moguće pobrkati. (opet pričam napamet bez dodatnih informacija :) )

A uz pitanje na šta treba obratiti pažnju prilikom nabavke je uvek odgovor pitanjem: šta se zavaruje, debljine, materijali, uslovi korišćenja, trofazno/monofazno, jedan ili više zavarivača...

@zokish
da li imas iskustvo u radu sa tig aparatima?

Što se tiče Varstroj Mig aparata ja već dve godine imam aparat od 230 A, čini mi se da se zove "supermig 2300"
mada nisam siguran,ali mogu da kažem da sam i više nego zadovoljan jer nisam imao nikakvih problema,do sada
sam potrošio preko 40 kg žice,iako sam ga par puta baš forsirao na maksimalnoj amperaži radio je bezprekorno.
A što se kupovine aparata manjeg od 200 A to nikome nebi savetovao nije bitno koji je proizvodjač,A to će shvatiti
svako ko počne variti sa tim aparatima jer nije problem samo u amperaži,iz iskustva znam da ti slabiji aparati imaju
nežan (jadan) transportni mehanizam za žicu tao da prvi problemi nastaju tu a da ne kažem kada zimi dodje do va-
riranja napona.

Jedno izvinjenje.

Bio sam danas kod ortaka i pogledao oba aparata. Na varstrojevom CO2 stvarno pise "VARMIG 1600" a na onom malo sto sam pominjao, pise "MINI MIG" i ima pistolj kao CO2.

40 kg zice za 2 godine? Nije referentno iskustvo o kvalitetu VArstroj.

U struci se VARSTROJ smatra od loseg do srednje kvalitetnog aparata. I u hobi i u prof. pogledu. Ali mozda su najnoviji bolji, jer je izgleda cuvena firma OTC iz Daihena, Japan (o meni jedna od 3-4 najjace firme na svetu u prof. zavarivanju) kupila ili deo ili vecinu deonica Varstroja.

Profesionalci moraju pogledati karakteristike aparata u smislu intermitenci itd, reputaciju kod nas i u svetu i na kraju duzinu garancije. U Srbiji, trenutno, da ja znam, 2 firme daju garanciju 3 godine. I najskuplje su, a u USA i Evropi su jako cenjene i dokazane.

Moj majstor za kola ima MIG/MAG Einhell iz 80-tih i sredjuje limariju... Ako neko hoce da radi 40 kg zice u 2 god, moze da kupi bilo sta ili da ode do bravara i da mu plati po potrebi 100-200 din. Ostali moraju da porazmisle... Ipak koliko para toliko muzike...

ne znam koliko si upućen u problematiku ali za jednog limara 40 kg. 0.8mm. žice je dosta
velika količina (mada se ja time više ne bavim ali imam 5 godina prakse u toj struci sa aparatom
"Nimac" od 600A).A što se tiče Einhel aparata verovatno su oni iz 80-tih bili kvalitetniji jer sadašnji
proizvodi su im daleko od Varstroja ali i cena je zato dosta niža.ne znam kakvi su bili Varstroj aparati
pre ali ja sam za moje potrebe našao optimum cene i kvaliteta (a probao sam ih dosta ),mene je
ovaj moj model sa manometrima i komplet drškom i dva bužira ( 0.8 i 1 mm )koštao 750€.

Hm, ocigledno sam iz druge price. Saradjujem npr. sa Termoelektrom, brodogradilistima i sl firmama, 40 kg je tamo smesno, ma kog precnika bila zica...

Postoji nepisano pravilo, kojeg niko ne postuje naravno, a to je da se posle 45 kg zice promeni kontaktna vodjica tj dizna za zicu. Ako neko nije potrosio ni 45 kg zice znaci ni po nepisanom strogom pravilu nije imao potrebu ni da menja diznu a kamoli da dodje u situaciju da mu strada nesto na aparatu. U tom smislu ako je aparat spalio 40 kg u 2 god, ne moze se izvuci nikakav zakljucak o kvalitetu aparata i dugotrajnosti. Po meni to je potpuno nov aparat, kao auto koji je u 2 god presao npr 1000 km. Ni najgori se nece pokvariti.

Ali u industriji je prica mnogo drugacija. Predstavnici jedne firme reklamiraju svoje aparate "ovo je pravljeno za crncugu koji po ceo dan radi u brodogradilistu, ne moze da crkne nikako". Tamo gde se przi po ceo dan, samo najjaci imaju prodju.

Einhell danas je, mislim, iz Kine. Ako neko sme neka kupi bilo koji kineski aparat. (uzgred vec su na nase trziste dosle kineske elektrode. Ko sme neka malo dise taj dim. Kupite takodje ako smete i samozatamnjujuce maske, jako su povoljne). A Varstroj je OK za hobi i laku profesionalnu primenu. Licno mislim da nemaju sta da traze tamo gde se radi non stop, gde je prasina, gde majstori teglje i bacaju aparate bez milosti (nisu njihovi vec gazdini ili drzavni).

Da verovatno se nismo razumeli ali ja ipak mislim da smo mi ovde pričali o manjim profi aparatima
a ne aparatima za tešku industriju koji koštaju ko auto više srednje klase.Ja ipak mislim da je tema
bila boli hobi ili jeftiniji profi aparat ali mi je jako drago što se uključio neko ko očigledno poznaje
struku pozdrav za "DragannBG"

I koji je zaključak na kraju? Ja sam zainteresiran za hoby alat, dakle povremeno korištenje od po nekoliko sati.. Kažete da je Einhell loše kvalitete, jel možete preporučiti neku drugu firmu? Hvala :)

Pozdrav,

ta firma, kao i vecina, ima svoje nivoe kvaliteta koji su oznaceni bojama samih alata koje nude i njihovim cenovnim razredima. Ja sam za firmu uzeo Varmig od 170A i moj majstor koji sa njime radi, koristi ga pored potreba za namestajem (osnovno sam zato uzeo jer izradjujemo sebi namestaj po meri ali takod a na konstrukcije od metala srafimo panele pa nam zato i sluzi aparat) i za limariju na automobilima, tako smo i nasli sebi medjusobni deal. On je veoma zadovoljan njime, ne znam koliko cega potrosi tokom godine jer radi i CO2 i teski elektro ponekad, ali je cenjen pa pretpostavljam da bi se neka greska pokazala i na alatu i da bi je on naglasio. Aparat sam uzeo jos na izjavu, dakle, ima tome dosta, a u izboru je bio i Einhell ali smo ga zbog predrasuda odbacili. Kasnije sam vise puta cuo pohvalno o Einhellu uz napomenu da treba voditi racuna o tome sto sam na pocetku napisao, eto, i DragannBG ga pominje kao upotrebljiv za rad na limariji automobila, to bi trebalo da govori dosta za sebe ako ja dobro shvatam.

Ja bi ti savetovao da makar i za hobi uzmeš aparat koji ima profi bužir jer oni mekani se lako
mogu prelomiti a kada ga jednom saviješ onda pravi probleme pri transportu žice.A obrati paž-
nju i dali za tog proizvodjača možeš naći delove jer računaj da će i to nekada trebati (ja imam
par mašina Einhel za koje navodno ima servis u N.S. ali delove možeš naći samo one koji odgo-
varaju i na druge proizvodjače a kada ti treba nešto specifično onda se snalazi sam) a ipak
mislim da su nam slovenci bliži nego ostali (za Varstroj se delovi mogu naći čak i na buvljaku.

Jos jednom da napomenem da sam vezan za industrijsko zavarivanje i nemam iskustva u MIG zavarivanju u "hobi" oblasti. Medjutim i u industriji se pojavljuje ponekad problem zavarivanja tankih celicnih limova (debljine ispod 1 mm pa do npr 2 mm).
Mogu da prenesem neke standarde koji tamo vaze a koje i hobi ili povremeni MIG korisnici mogu slediti a sve u cilju da bi kvalitet radova bio bukvalno perfektan. (na zalost sve ovo ce povecati cenu u nabavci, ali mislim da se isplati).

1 Aparat.
Cinjenica je da Varstroj drzi oko 70 % trzista u ovoj hobi oblasti. Relativno su jeftini, delova ima, svako zna da popravi. Kineski aparati se nigde u svetu nisu pokazali, pa bi ih izbegao. Italijanski su malo bolji od slovenackih ali dosta skuplji, za slovenacke nema carine...

Sam aparat treba da ima "jak" motor u dodavacu zice. Kada se pritisne okidac na pistolju, motor mora trenutno da krene da gura zicu. Aparat mora dobro raditi na najnizim parametrima (amperaza i voltazza). Luk i tada mora da se lako uspostavi i da bude "gladak".

Kao zakljucak: Slovenac ili Italijan, ali ne najjeftiniji vec najmanji iz skuplje klase (ne zaboravite da svi proizvodi, automobili npr, pa i aparati za zavarivanje (u jednom spektru) dele dosta sklopova. Zato je bolje uzeti najjeftiniji iz srednje lige nego najskuplji iz najnize, jer tada taj u sebi ima sklopove koji se nalaze i u skupljim aparatima).

Za limove do 2 mm, dosta je npr 130 A. Iz razloga manje napregnutosti i povremene potrebe da se rade i limovi od 3 mm, itd predlazem aparat od 160-170 A.

Predlazem i da koristite vodjice za zicu izradjenu od Cu/Be legure (berilijumska bronza) ili Cu/CrZr legure. Kosta ali traju-daleko su otpornije na toplotu nego bakarne ili mesingane i tako izbegavate da se pojavi luk izmedju razlokane dizne i zice.
na svakih 10-15 min poprskaje sobu sprejom protiv lepljenja pucni i odstranite ih npr spicanglama.

2. Tehnika zavarivanja u zavisnosti od parametara i gasa
Jasno je da ovi aparati rade u tzv "kratkom spoju", koji izaziva prstanje. A Najveci problem pri zavarivanju limova je progorevanje tankog lima. Da bi se smanjilo prstanje i da bi se izbeglo progorevanje limova koriste se sledece tehnike.
- Gas (za najtanje limove (0.6-1 mm debljine) umesto CO2 probajte tzv O5, tj 95% Ar/5% O5, za ostale 98%Ar/2%O2). Odusevicete se razlikom narocito sto se tice prstanja. Nazalost cena gasa za 40l bocu je pretpostavljam 3000 din.
- Okrenite potenciometar za dodavanje zice na podeok negde na sredini. Odsecite zicu do dizne. Pritisnite okidac i drzite ga pritisnutog i na stoperici gledajte da tako prodje npr 10 sekundi. Izmerite koliko je zicce izaslo. Izracunajte brzinu zice na tom podeoku (brzina zice (m/min) =6 x m. izasle zice). Podelite taj broj sa rednim brojem tog podeoka i dobicete brzinu zice za jedan podeok. Treba znati da je za debljine 0.6-0.8mm prvi izbor brzina zice (precnika 0.8 mm) oko 2.5 m/min Obicno je to drugi podeok. Voltazu podesite na 16V za CO2 gas a 14V za O5 gas. Probajte sa ovim parametrima za pocetak a onda fino doterajte parametre, obicno voltazu snizite za 1 V (za limove 1.6 mm, zica 0.8 mm, brzina zice 5.3 m/min, obicno treci podeok, voltaza 19V za CO2, 17V za O2, pa onda fino...). (sorry za ove podeoke. Ja imam posla sa aparatima koji imaju tzv "synergic programe", digitalne displeje za amperazu, voltazu itd - samo se pozove program i "przi" ... i kostaju od 5000-8000 EUR).
- Nagnite pistolj za oko 10 stepeni od vertikale ka sebi i gurajte ga od sebe (strucno se to kaze "ulevo" tj "forehand"). (kada se gura manji je unos toplote i manji rizik od progorevanja nego kada se vuce).
- Ako imate rupice 2-5 mm na limu, najbolje cete ih popuniti ako odpozadi namestite bakarnu plocicu a onda pocevsi od lima po spiraili ka centru popunjavate...
- dizna za zicu bi trebalo da viri oko 2 mm van sobe za gas. Zica bi trebalo da viri iz dizne za zicu za oko 7-8 mm...
- samo vezbanjem mozete doci do brzine vodjenja pistolja a da se ne progori lim a opet da se provari. Kao orijentacija za pocetak, probajte za lim debljine 0.8-1 mm, sa zicom 0.8 mm, da prodjete 8-10 mm za 1 sekund, a posle se prilagodite...

3. Zica
Izbegavajte zicu kojoj se ljuspa bakarna prevlaka (piva...). Neka bude fino motana, navoj do navoja. Zica na nasem trzistu je obicno tzv ER70S-6 tip. Odlicna za zardjale delove, ali ako se brusilicom ocisti lim do belog, za tanke limove je bolja ER70S-3. Nabavlja se iskljucivo po narudzbi kod nas, a masovno se koristi u auto industriji u svetu. Manje prsti od ER70S-6. Zaboravite na punjene zice za limove.

U principu vazi pravilo za REL (oblozena elektroda) i TIG da je bitna vestina zavarivaca, za MIG je potrebno znanje i podesavanje parametara. Kada se podese parametri kazu da i neko sa ulice moze da dodje i napravi perfektan zavar.

Nije vezano za Mig aparate.
Jel ima neko iskustva sa TIG aparatima?
Koliko sam shvatio oni vare elektrolucno u zastiti gasa sa netopljivom elektrodom i da se moze koristiti za samozavarivanje.
Za hobi upotrebu koje su cene i koji proizvodjaci.

Hvala DragannBG, ovo su stvarno jako korisne informacije za sve početnike!

Malo sam po trgovinama razgledao ponudu tih aparata, i primjetio da je skoro dupla razlika u cijeni između 1-faznih (do oznaka 170) i trofaznih (oznaka 190 i više) aparata.. Očekivalo bi se da oznaka 170 znači amperažu od 170 A, ali nije tako! Zato treba dobro proučit sve karakteristike aparata prije kupnje!

Pošto se limovi 2 mm i više mogu variti i klasičnim EL aparatom, pretpostavljam da su struje od 130 A sasvim dovoljne za zavarivanje limova ili tanjih željeznih profila?

pozdrav svima!veoma zanimljiva tema za mene,posto se moj cale kao autolimar ,a i ja uz njega vec 10/tak godina bavim time!prvo i osnovno kao i kod svakog alata jeste za koju namenu ga uzimas,ako hoces da varis nesto za sebe par puta mesecno i neces variti nista deblje od 2 mm slobodno uzmi varstroj ili einhell.ja licno imam iskru iz 95-te od pravih 160a,koja je vec par puta pojacavana,menjan je diodni sklop i jos ponesto.mogu reci da sam zadovoljan sa njon i ako naidjete na polovnu slobodno je kupite.delovi,ako zatrebaju mogu lako da se nadju,jednostavna je za eventualne modifikacije.moja preporuka je da pronadjes nase elektronicare koji ih modifikuju ili prave ,tj.kopiraju strane uredjaje i mogu reci da sam video dosta ekstra uredjaja po pristupacnim cenama!

AKO OVO NEŠTO POMAŽE.!

Šta znači skraćenica MIG/MAG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za kombinaciju oznaka Metal Inert Gas i Metal Active Gas. Koristi se za označavanje uredjaja za poluautomatsko zavarivanje koji se mogu koristiti za oba postupka, i MIG i MAG.

Šta znači skraćenica MIG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Metal Inert Gas. Koristi se za označavanje poluautomatskog MIG zavarivanja u zaštiti inertnog plina argona koji svojim kemijskim sastavom NE UČESTVUJE aktivno u formiranju kemijskog sastava zavarenog spoja.

Šta znači skraćenica MAG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Metal Active Gas. Koristi se za označavanje poluautomatskog MAG zavarivanja u zaštiti aktivnog plina CO2 koji svojim kemijskim sastavom ( prisustvom ugljika ) UČESTVUJE aktivno u formiranju kemijskog sastava zavarenog spoja.

Šta znači skraćenica REL?
Ručno Elektro Lučno zavarivanje. U engleskom jeziku skraćenica je MMA ( Manual Metal Arc ).

Inaće je LINCOLN electric razvio MIG/MAG uređaj za zavarivanje SP-170I koji zavariva pod zaštitom plina, ali može zavarivati i bez plina tj. koristi žicu punjenu praškom pa ga možete koristiti i na otvorenim prostorima (gdje postoji strujanje zraka plin nije upotrebljiv) . Tako da Vam u tom slučaju plinska boca nije potrebna samo SP-170I + kolut žice INERSHILD 0,9 mm i zavarivanje postaje lagano uz malo treninga.

e-mail : strojar-commerce@zg.t-com.hr

www.strojar-commerce.hr



_{[Ovu poruku je menjao 9a3ow dana 25.02.2007. u 14:36 GMT+1]}

Nemam nameru da razvijam polemiku sa "9a3ow", mozda je Lincoln stvarno jak u Hrvatskoj a konkurencija losa ali u Srbiji je to vec druga i duga prica...

U principu se punjene zice guraju sa 2 para narebrenih tockica (mada idu i sa 2 narebrena i 2 glatka), pa mi nije bas jasno zasto pominjati BAS Lincoln-ove aparate, kada bukvalno svaki aparat sa 2 para tockica moze da gura bilo koju punjenu zicu odgovarajuceg precnika...

Takodje sigurno da postoje i drugi proizvodjaci tzv samozastitnih zica, a Lincoln definitivno nije top-player ni u Americi ni u Evropi ni kod samozastitnih ni kod zica koje rade pod zastitom gasa... Zbog reklame ne bih pominjao ko se smatra najboljim...

Prema mnogim korisnicima, Lincolnove zice padaju na sledecem: hemijski elementi nisu homogeno rasporodjeni (nekonzistentnost hemijskog sastava praha...) i imaju uzi radni interval struje i napona od konkurentskih... Ali, sad, da ostavim neku rezervu jer licno nisam probao nikada Linolnove zice ni americke ni evropske... (a turski Lincoln... ha ha...)

Inace samozastitne zice su stvarno resenje za rad napolju, ali se u zavarivackoj industriji smatraju najgorim mogucim proizvodom... A usput su vrlo otrovne i kancerogene i pametan covek ih ni u ludilu nece koristiti u radionici, a napolju samo kada bas MORA ili ga neko natera...

Posto se bavim zavarivanjem, informacija nikada dosta, pa bih voleo bih da cujem bilo kakav komentar koji bi me razuverio...

opet!
jel ima neko volje (znanja) da kaze nesto vise o TIG aparatima?

Ukratko:

TIG zavarivanje je u principu najslozenije tj vestina zavarivaca najvise dolazi do izrazaja bas u ovom postupku. Potrebna je savrsena koordinacija oka i ruke, vestina uopste i poznavanje zavarljivosti osnovnih materijala, npr aluminijuma...

Postoje danas TIG aparati koji su nabudzeni pulsevima, frekvencijama, balansima, HF-ovima... (uglavnom radi perfektnog zavarivnja aluminijuma) i stvarno je to komplexna tema za raspravu i diskusiju... Jos kad se krene u isterivanje koja marka i koji model je najbolji...

Za one koji tek pocinju:
- TIG je zavarivanje u zastiti argona, netopivom wolfram (ili wolfram-...oxidnom) elektrodom koja razvija elektricni luk kojom se moze stapati osnovni materijal ("samozavarivanje-za tanke materijale") ili se dodaje odgovarajuca zica ili cak parce istorodnog metala (npr u livnicama kada nesto odliju, naprave i nekoliko sipkica od tog materijala pa ako treba onda popravljaju sa njim gasno ili TIG-om). Ponekad se dodaju i topitelji-prah ili pasta radi bolje zastite od oksidacije.

TIG radi:
- na jednosmernoj struji: pistolj na - polu, masa na + polu i ovako se zavaruju: obican celik, nerdjajuci celik, bakar, bronze, nikl... Wolfram-crveni ili zlatni
- na naizmenicnoj struji: za aluminijum i magnezijum i njihove legure... Wolfram zeleni...
- pistolj na + polu je besmislen i u principu se nikada ne koristi, jer je velika toplota na elektrodi koja se onda brzo trosi a malo uvarivanje u osnovni materijal

Za hobistu bih preporucio improvizaciju: jeftini invertor za REL zavarivanje (npr 150 A), + kupiti pistolj za TIG sa odvojeno izvedenim crevom za gas + bocu argona + regulator pritiska sa manometrima. Kada se masa stavi na + pol, a pistolj na - pol, crevo za gas na bocu, dobice se potpuno upotrebljiv TIG aparat za sve osim za aluminijum, mada se i to moze velikom vezbom na hobi nivou kvaliteta savladati. Jednostavno se ostavi pistolj na - polu ali se za zavarivanje koristi odgovarajuca oblozena aluminijumska REL elektroda...

TIG je odlican za precizne radove, estetski lepe, uglavnom za tanje materijale ali je spor i trazi veliku vestinu...
Za pocetak toliko...

Inace jedan lep, doduse nedovrsen, projekat za DIY TIG
http://www3.telus.net/public/a5a26316/TIG_Welder.html

edit Lancia88: pobrisani deo bi ipak morao da se odvija preko privatnih poruka

_{[Ovu poruku je menjao lancia88 dana 28.02.2007. u 21:18 GMT+1]}

REP:
DragannBG[/url]: Nemam nameru da razvijam polemiku sa "9a3ow", mozda je Lincoln stvarno jak u Hrvatskoj a konkurencija losa ali u Srbiji je to vec druga i duga prica...

LINCOLN JE STVARNO JAK JER ZNA PREZENTIRATI SVOJE MOGUCNOSTI i ne uspoređuje se sa drugima.
( mogu ponuditi i ESAB, KEMPI, FRONIUS, VARSTROJ, ULJANIK etc. )
Pravilo je: gdije mozes vidjet u radu i isprobati , tamo ces i kupiti..!

* U principu se punjene zice guraju sa 2 para narebrenih tockica (mada idu i sa 2 narebrena i 2 glatka), pa mi nije bas jasno zasto pominjati BAS Lincoln-ove aparate, kada bukvalno svaki aparat sa 2 para tockica moze da gura bilo koju punjenu zicu odgovarajuceg precnika...

ne moze SVAKI UREĐAJ RADITI SA PUNJENOM ZICOM SAMO PROMJENOM KOTACICA (ne moze kvalitetno zavarivati, ali zicu moze gurati).

*Takodje sigurno da postoje i drugi proizvodjaci tzv samozastitnih zica, a Lincoln definitivno nije top-player ni u Americi ni u Evropi ni kod samozastitnih ni kod zica koje rade pod zastitom gasa... Zbog reklame ne bih pominjao ko se smatra najboljim...

LINCOLN-ovi DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE SU POKAZALI DOBRE REZULTATE U PRAKSI TE IH ZBOG TOGA PREPORUCAM. www.lincolnelectric.com

* Prema mnogim korisnicima, Lincolnove zice padaju na sledecem: hemijski elementi nisu homogeno rasporodjeni (nekonzistentnost hemijskog sastava praha...) i imaju uzi radni interval struje i napona od konkurentskih... Ali, sad, da ostavim neku rezervu jer licno nisam probao nikada Linolnove zice ni americke ni evropske... (a turski Lincoln... ha ha...)

PO OVOJ TEMI JE NAJBOLJE PROCITATI NA www.lincolnelectric.com jer nije crno i bijelo nego postoji dobro i BOLJE .! Normalno da za zahtjevnu industriju Lincoln ima rjesenja .

* Inace samozastitne zice su stvarno resenje za rad napolju, ali se u zavarivackoj industriji smatraju najgorim mogucim proizvodom... A usput su vrlo otrovne i kancerogene i pametan covek ih ni u ludilu nece koristiti u radionici, a napolju samo kada bas MORA ili ga neko natera...

KOMPLETNA TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA JE STETNA ZA ZDRAVLJE COVJEKA (poslovi sa povecanim opasnostima), zato postoje mjere i postupci zastite na radu kojima se SMANJUJU stetnosti na dozvoljenu razinu.

* Posto se bavim zavarivanjem, informacija nikada dosta, pa bih voleo bih da cujem bilo kakav komentar koji bi me razuverio...

PRAVILO MOJEG PODUZECA JE NE LJUDE RAZUVJERAVATI, NEGO IH UVJERI DA TREBA TVOJE .!
- prikupi informacije o potrebama kupca
- prezentacijom ga uvjeri da mu nudis ono sta mu treba
- pokazi rukovanje i dozvoli korisniku da sam proba
- nikada ali nikada ne govori lose o drugima, nego dokazi u radu da je tvoje bolje...!

Pozdrav DragannBG .! -:)

_{[Ovu poruku je menjao 9a3ow dana 04.03.2007. u 18:58 GMT+1]}

Zaposlen sam u brodogradilištu 3.maj kao varioc gdje koristimo gotovo isključivo lincolnove uređaje sa dodavačima LF36 i LF37 i lincolnovu PPŽ i punu žicu sa 100% CO2 ili mješavima argona za visokolegirane čelike. Tehnolozi struke tvrde da su prema esabovim i froniusovim uređajima bolji, barem što se tiče profi aparata koji rade po cijeli dan i u svakakvim vremenskim uvijetima...
Inače lincoln electric daje trogodišnje jamstvo pa pretpostavljam da i SP 170-I ne može biti loš uređaj u svojoj klasi.

saznao sam i maloprodajnu cijenu za Lincoln Electric SP 170-I, kao što bi rekao Bing prava sitnica tj. 7700kn sa PDV-om što bi ga bilo 3-4 puta skuplje od ekvivalentnog Vrastroja...

Ako imaš volje i vremena
Otiđi na Viškovo u TreaTrade i tamo možeš sa ekipom strućnjaka i prezentera, isprobati kako radi SP 170I, sa inershild 0.9 žicom i punom žicom MIG i MAG ali i ostale Lincoln uređaje.
Jedino tako se možeš uvjeriti da taj uređaj ipak vrijedi novaca, te ga u toj klasi nemože niko nadjačati.
najbolje je probati - lakše je ocijeniti koliko vrijedi.
Prezentiranje rada uređaja za zavarivanje i rezanje je za tebe neobavezujuće šta se tiće kupovine.
Probaj pa nam javi rezultat.!
pozdrav od Damir

Volje imam al novaca nemam :D Morat ću si ipak kupiti nešto jeftinije jer nije lako zaraditi te novce.
p.s. Od njih sam i dobio navedenu ponudu.

Pozdrav.
Dragane, jedno pitanje. Da li možeš da mi nešto bliže kažeš o zavarivanju aluminijuma sa Mig-Mag aparatom. Takođe me interesuje i kakav je kvalitet aparata Italijanske fabrike Telwin. Čuo sam i da se za iole kvalitetnije zavarivanje aluminijuma moraju koristiti aparati od minimum 200 ampera.

Prvo da kazem da je zavarivanje aluminijuma potpuno poseban deo zavarivanja, a osim pulsnih aparata u principu sve je isto kao i 70-tih godina.

Elektrodama ili gasnim postupkom mozes postici zaptivanje neke prsline, pa cak i spajanje polomljenog dela, da drzi, ali sustinsko zavarivanje se moze postici samo primenom AC TIG zavarivanja ili pulsnog MIG zavaravanja ili MIG zavarivanjem u "spreju".

AC TIG i pulsni MIG aparati su jako skupi, pa cu ih preskociti. Njih kupuju samo profesionalci koji npr, prave camce, oblazu bazene ili krovove, montiraju nadgradenje na kamione, prave neke konstrukcije, zive od reparature itd...

Obican MIG aparat ima 2 tockica, i time se javlja problem pri dodavanju mekane zice sto za posledicu ima "naleplivanje" tj lose uvarivanje. Ovo se narocito odnosi na zice tipa AlSi5 koja se koristi npr za glave, blokove, kucista, kartere i druge vrste odlivaka, i za neke profile.

Ako obican MIG aparat ima 4 tockica ili napredno reseno dodavanje sa 2 tockica, onda se zavarivanjem "u spreju" mogu uspesno raditi legure aluminijuma samo preko 3 mm. U "spreju" se ne mogu raditi tanji delovi jer ce doci do progorevanja materijala.

A ako se koristi rezim "kratkim spojem", nema dobrog uvarivanja i takvi spojevi su vise kozmeticki, i ne mogu da nose neko opterecenje.

Da bi se zavario aluminijum debljine 3 mm potrebno je dobrih 130-150A za zicu precnika 1.2 mm (sa tanjim zicama postoji problem sa dodavanjem ako aparat ima 2 tockica). Razlog je veliko odvodjenje toplote aluminijuma. Aparat koji ima intermitencu 150A@60% obicno ima nominalno 200A i vise. Iz tog razloga postoji prica da je za zavarivanje Aluminijuma potreban 200A i jaci aparat.

Ako imas klasican MIG aparat probaj sa sledecim parametrima da zavarujes debljine oko 3 mm, zicom 1.2 mm:
-140 A, 20 V, 18 l/minuti cistog argona, guraj pistolj, ugao oko 75, prepust zice 12-15 mm, brzina vodjenja pistolja oko 12 mm/s. Pocni sa ovim parametrima pa doteraj finije po potrebi. U pistolju treba da bude teflonski ili najlonski buzir, a dizna bas za aluminijum...

I ne zaboravi, NIKAD ne zavaruj rezervoare i sl gde ima benzinskih i drugih isparenja.
Vidi:
http://www.dnevnik.co.yu/modul...amp;file=article&sid=28664.

Aparati marke Telwin su neka srednja klasa tj uopste nisu losi. Ako ocenjujemo sa 1-10 sigurno moraju da dobiju ocenu 7-8. Znam da su i neke engleske marke u stvari Telwin radjene po zahtevu, a nas partenr iz Italije u svojoj fabrici (laka industrijska proizvodnja) je nedavno izbacio stare raznorazne aparate i kupio sve od Telwina.

Znam da je malo off topic ali da ne otvaram novu temu...
Pre neki dan sam kupio CO2 aparat Lematec Lemamig 130 Turbo. Nisam jos stigao ni da ga probam, a nameravam da varim limariju na kolima (svojim) i jos po neke sitice. Za deblje profile bi i dalje koristio elektrolucni aparat.
Da li neko ima iskustva sa ovim proizvodjacem, ili jos bolje, mozda ima karakteristike ovog uredjaja.Na netu sam uglavnom samo pronasao da je Nemacki a ostalo/ I dont Sprehenzi Doich

Jesi li probao Lemamig?

Za limariju na kolima i slicno bi trebalo da je sasvim OK-dok traje. Nikad cuo za tu marku. Ne verujem da je nemacki.

Mozes li da ga slikas da vidimo kako izgleda?

Probao sam ga danas, i cini mi se da je sasvim solidan (posto prvi put koristim CO2). Vario sam neki malo deblji profil 2 i 3 mm i odlicno je ispalo.
Mislim da jeste nemacki, lik koji mi ga je prodao kaye da je kupljen tamo, a ono malo stranica koje sam uspeo da nadjem preko Googla su na nemackom.
Bice neka fotka uskoro.

Moze li neko da napise koliki je pritisak pune CO2 boce. Ova moja je trenutno na oko 25 bari (tako bar pokazuje manometar) a boca je inace od 5 l od PP aparata.

Jos uvek mi je taj Lemamig cudan. Mislio sam da znam sve nemacke proizvodjace, ali za njega stvarno nisam cuo.

Sto se tice gasa CO2-cist, nikad ga nisam koristio. Od pocetka koristim mesavine (mixeve). CO2 jeste puno jeftiniji ali mislim da se isplati koristiti skuplji gas (mnogo stabilniji luk, manje prstanje, bolje mehanicke osobine sava, mogucnost rada u svim transferima, mogucnost rada sa tanjim limovima bez progorevanja sto je jako bitno...).

Mi koristimo velike boce od 40 l, koje su punjene na 150 bar. Znaci 6000 litara u boci. Ako je potrosnja za zicu 1.0 mm od 13-16 l/min, recimo 15 l/min, moze se zavarivati non stop nesto ispod 400 min (nijednu bocu ne treba trositi do kraja jer tada postoji mogucnost uvlacenja vlage i ostalih stetnih materija, uvek treba ostaviti nekoliko bara). Mislim da jednu bocu mesavine 82Ar/18CO2 placamo 2300 din+ PDV (otprilike). To je oko 0.4 din/litri. Troskove prevoza nemamo jer nam gas dovoze do firme...

Pretpostavljam da imas reducir ventil sa manometrima. Ako nemas kupi, mislim da je cena 3500+PDV za inostrane a koliko ovaj domaci proizvodjac prodaje ne znam.

I kupi pravu bocu... Ne svidja mi se to PP boca. Mala boca od 10 litara na 150 bara ima 1500 litara. Ako za zicu 0.8 mm trosis 10-11 l/min to je oko 140 min non stop zavarivanja.


_{[Ovu poruku je menjao DragannBG dana 18.10.2007. u 22:05 GMT+1]}

Evoo fotke...

MOJA ISKUSTVA

Evo da se i ja prikljucim temi koja je jako interesantna


U mojoj firmi postoje 2 aparata za MAG zavarivanje koje trose struju od 400 i 500 A respektivno
a pohranjuju se zicom od 1.6mm i 2.4mm. Prvi koristimo za zavarivanje lima, cevi i ostale bakagije (#4m i vece)
Drugi sluzi za reparaturno navarivanje pohabanih delova visoko produktivnih rudarskih masina. Interesantno je
da raditi sa strujom od 320 A zahteva dodatnu zastitnu opremu jer mala izlozenost dela tela zracenju izaziva
opekotime ( srecom kod hobi aparata zracenja tog inteziteta nema). Zica za navarivanje je FLUXODUR 62 i veoma je
dobra. I da ne zaboravim aparati su proizod najbolje firme u Evropi ESSAB. Takodje imamo i tiristorske pretvarace ovog proizvodjaca koji su fenomenalni (CADDY Profesional kostaju oko 3000 e). Nisam hteo da pravim nikakvu reklamu, ali kada
bi kupovao za sopstveni biznis ne bi se mnogo dvoumio.
poz.

Razumes li cemu sluze ona dva prekidaca ne kojima pise 1-2 i min-max?

Ja svo vreme radim na synergic digitalnim aparatima koji su napravljeni da bukvalno idioti mogu bez problema da ih koriste.
Prosto se iz menija izabere debljina materijala, vrsta materijala, precnik zice i gas, a aparat sam izabere parametre (napon i brzinu dodavanja tj amperazu).

Na aparatima kao sto je tvoj stvar postaje komplikovanija, tj predstavljaju izazov kako ih podesiti i izvuci maximalno kvalitetno zavarivanje. Prvo treba proveriti brzinu dodavanja zice preko potenciometra sa oznakama 1-10. To uradis ovako:
- Stavis potenciometar na 1, pa uzmes stopericu i pritisnes dugme na pistolju da zica pocne da izlazi. Posle 5 sekundi otpustis dugme na pistolju i izmeris koliko je zice izaslo. Npr ako je izaslo 0.12 m, sledi 0.12 m x 60 s /5 s=1.44 m/min,
- To isto uradis i za 2. obicno je brzina dodavanja linearna pa ce brzina biti oko 2.9 m/s.
- proveriti i za druge brojeve na skali.

Pretpostavljam da prekidac 1-2 se odnosi na napon.
Onda za tanje limove (do 1.2 mm npr) treba staviti 1, a za deblje 2.

Pretpostavljam da se min-max odnosi na prigusenje tj impedansu tj dinamicku karakteristiku aparata.
Onda bi za tanje limove trebalo staviti min a za deblje max.

Ostala podesavanja bi se odnosila na izbor precnika zice (za tvoj aparat 0.6 mm, 0.8 mm i 1.0 mm), vrstu gasa, protok gasa, odredjivanja prepusta zice, podesavanje brzine dodavanja prema precniku zice i debljini lima, nacin vodjenja pistolja.

Gas preporucujem 82%Ar/18%Co2,
Protok gasa 1.2-1.5 x precnik zice (ako je zica 1.0 mm, sledi 12-15 l/min),
Prepust zice 9-12 mm (tj 7-9 mm+duzina luka).
Za brzinu dodavanja bi trebao da imas tabelu gde se brzina dodavanja odredjuje prema debljini.
Kao neko pravilo je da za tanje limove guras pistolj (zavarivanjeforehand tj ulevo), za deblje vuces (zavarvinaje backhand tj udesno).
Dizna za zicu treba da bude nova, cim se pojavi ovalnost ili ostecenje, menjaj.

Probaj pa javi je li ide perfektno!

Hvala ti za ove detalje, pretpostavljam da ce da mi olaksa rad, cim budem dopunio bocu. Ako moze neko da mi javi na PP gde mogu u Bg da napunim bocu mesavinom argona i co2, ili samo co2.
Javicu kako ide, ali sam siguran da za neke bolje rezultate mora malo da se uvežba ruka.
Sto se tice onih prekidaca, otprilike si u pravu si za podesavanje. Na aparatu je tabela, ima 4 podesavanja (kombinacija min,mah i 1,2), koji menjaju izlazni napon i maksimalnu struju. Do sada sam radio samo na maksimumu, posto na ostalim podesavanjima nista ne desava, (mislim da je prekidac 1-2 neispravan)


Da li se ovo odnosi na duzinu zice koja viri,tj koliko bi otprilike trebao da bude udaljen vrh dizne od mesta koje varim ? Cini mi se da kag je udaljen vise od 7-8 mm pocinje da prsti. Mozda zato sto bi je boca pri kraju, videcu kad je napunim.

treba mi pomoc kod kupovine co2
kakvi su DECA MIG MAG ?
KONKRETNO DECAMIG 5250 . CENA MU JE 1100€

Da li moze neko da mi preporuci na PP gde u BR mogu da zavarim aluminijum. Radi se o vrlo malom varu na pumpi za gorivo, koju sam morao da izbrusim na jednom mestu, nakon sto mi je pukao sraf prilikom zamene(naravno po starom dobrom Marfijevom yakonu - preterao sam). Ne treba nista da se spaja, samo da se doda malo aluminijuma po povrsini. Ako ima nekog na forumu ko bi to mogao javite se , hitno je.

Vlasnik firme koja ih zastupa je politicka licnost i neka drzavna preduzeca su na taj nacin i dobila te aparate (Deca). Kolege koje znam iz tih firmi nisu bas najsrecniji sa njima.

U svakom slucaju pogledaj intermitence tog uredjaja, koliko se secam prva primedba onih koji su dobili aparate ove firme je da su ocajne. Nemoj da te zavede max deklarisana amperaza vec kolika je amperaza pri 100% intermitenci. Uporedi to sa nekim drugim proizvodjacima i po ceni i po performansama.

Vec duze vreme pratim ovaj forum,pa vidim da tu ima strucnjaka!
Moje pitanje je sledece:dali neko moze da mi kaze tj. napise,teorijiski kako treba da bude podesen CO2 aparat marke Varstroj od 160A,nedavno sam ga kupio,cisto za kucne poslove,imam par godina iskustva sa varenjem CO2,ali nijedan nije bio hobi aparat!
Ne kazem da ne znam da varim,nego me zanima koliko odstupa teorija i praksa!
Znaci zanima me brzina zice na svaku jacinu posebno(4),inace koristim zicu 0,8mm!
Unapred hvala na odgovorima!



p.s.-mnogo zanimljiva tema!

Pozdrav

Pa zavarivanje se stvarno zasniva na naucnim osnovama, ali... Ono sto je svima jasno jeste da je poenta u kolicini toplote kojom se topi i zica i materijal koji se zavaruje. Formula je (kolicina toplote)=(napon) x (jacina struje) x (vreme dejstva elektricnog luka). Ostalo se vec odnosi na teoriju jonizacije prostora izmedju zice i osnovnog materijala, zatim stabilnosti luka itd.

Medjutim, praksa i teorija u zavarivanju su cesto dva razlicita pojma! Nije slucaj samo kod nas nego i u svetu da postoje profesori/doktori i sl koji ce sa ushicenjem nerazumljivim terminima objasnjavati zavarivanje elektronskim snopom ili vec nekom egzotikom koja i u najrazvijenijim zemljama cini 0.00..% svih zavarivanja.
Kada doticnog upitate kako da podesite parametre da punjenom zicom zavarite fixnu cev od obicnog celika, ali da prodje npr radiografsku kontrolu, verovatno nece znati. Gotovo sigurno nece znati gde su "cake" tj kriticne situacije i kako ih resiti. Slicno je i u mnogim drugim "problemima". Sto je najgore to gotovo niko ne zna, ni prodavci zica, aparata itd. Oni koji to znaju su izgleda samo samouki koji su sami probali sve i svasta i na kraju dosli do poente.

Kada sam studirao na masinskom fakultetu, postojao je predmet "programiranje" gde smo ucili Fortran 4. Dobijali smo i neke dobre ocene, a o koriscenju racunara niko veze nije imao. Kao kada bi neplivac ucio neplivace da plivaju ali na suvom. Ne mogu ni da zamislim koliko bi bolje bilo da su nas odmah ucili Windowsu, Officu, Autocadu itd, a sto smo sami morali da naucimo.

Na isti nacin zavarivanje je po meni praksa. To se ne uci u skolama. Jasno je da teorija mora dobro da se poznaje, cak i vise nego dobro ali ako inzenjer/zavarivac ne ume sam da podesi sve parametre i sam isproba nekoliko mogucih varijanti, tu od zavarivanja nema nista.

MIG zavarivanje podrazumeva znanje procesa i kontrolu tog procesa, a ne guranje pistolja i odrzavanje luka. Kod REL zavarivanja a pogotovu TIG-a vestina zavarivaca je od kriticne vaznosti, dok kod MIG-a najbitnije je znanje! U tom smislu ne samo ja, vec na internetu srecem ljude koji su takodje pokusavali sve i svasta i na kraju sublimisali svoje probe u neko znanje. Sto je najbolje od tog znanja, prakticnog, se stvarno moze lepo ziveti tj zaradjivati i zato svima objasnjavam da je zavarivanje lep i perspektivan posao, a MIG je najlepsi postupak od svih (po meni).

Kontrola proces u MIG zavarivanju (sa postojecim aparatom) podrazumeva:
- izbor vrste zice prema osnovnom materijalu,
- izbor precnika zice prema debljini materijala,
- izbor transfera prema debljini materijala i mogucnostima aparata,
- izbor gasa,
- protok gasa,
- izbor i fino podesavanje brzine zice i voltaze,
- odredjivanje prepusta zice,
- pozicioniranje "dizne" u odnosu na sobu,
- izbor polozaja zavarivanje (ako je to moguce), smera zavarvianja i plana zavarivanja,
- ugao pistolja u odnosu na radni komad,
- guranje ili vucenje pistolja? njihati ili ne?,
- brzina vodjenja tj unos toplote?
- prigusenje tj impedansa.
- jos neke stvari tipa predgrevannje, fixiranje komada, vrsta spoja (suceoni, ugaoni, preklopni...) itd

Dobar deo ovih stvari se mora ili samostalno prakticno nauciti ili saznati negde. Gde, to nije problem samo kod nas nego i u svetu.

Da napravim mali elaborat uzimajuci u obzir mali MIG aparat 160 A i 0.8 mm, zicu.

- Aparat je napravljen za zavarivanje celicnih limova i sl, max debljina lima 3.5 mm, a sa zakosavanjem ivica i uz vise prolaza i debljine do 6 mm. Postoji opasnost od loseg stapanja zice i materijala kod vecih debljina od 2.0 mm. Prakticne preporuke idu da se 0.8 zica koristi za debljine od 1.0 do 1.6 mm,
- Za celicne obicne limove, zica bi trebalo da ima oznaku ER70S-6 (oznaka po americkom standrdu). Uzimati samo "fino" motane zice (navoj do navoja) i ako se primeti da se bakar ljusti sa zice, nikad je vise ne uzimati. Proizvodjac u principu nije bitan ali treba uzimati one jeftinije ali ne bivseg domaceg proizvodjaca (bakar se ljusti, precnik nije konstantan itd).
- zica 0.6 mm ide za materijale 0.8 mm do 1.2 mm. Sa njom cesto ima problema pri dodavanju jer je tanka. Inace najuniverzalnija zica je 1.0 mm, pa 0.8 mm, pa tek 1.2. Kod nas je najcesce koriscena 1.2 mm sto je velika greska. Ovde je aparat ogranicen na 0.8 mm.
- cist CO2 je najjeftiniji ali i najtopliji i daje najnestabilniji luk. Najuniverzalniji je 82%Ar+18%CO2. Najmanje toplote ce dati 95%Ar+5%O2. Samim tim ce za tanke limove gde postoji opasnost od progorevanja biti najbolje uzeti mesavinu gde se unosi manje toplote i luk se mnogo lakse moze kontrolisati.
- ovaj aparat ce raditi samo u "kratkom luku"-mali unos toplote-odlican za tanke limove, nepodesan za deblje materijale. Sprej transfer se ne moze posticu u CO2 gasu.
- protok gasa, grubo prema precniku zice. 0.8 mm treba 7-8 l/min, 1.0 mm=8-10 l/min. Eventualno dodati malo gasa ako postoji promaja itd. Ovaj protok je za "kratak luk".
- sa osnovnog materijala ukloniti boju, prevlaku cinka, rdju i ostalo.
- brzina dodavanja se meri m/min, a oznake na aparatu 1-2-3-4-... ne oznacavaju brzinu u metrima. Mora se uz pomoc stoperice i metra izmeriti brzine za svaku poziciju. Obicaj je da je za jedan podeok brzina 1.5-1.8 m/min. Neka bude 1.6 m/min.
Za 0.8 zicu, uz CO2 gas pocetni teoretski parametri zavarivanja bi bili (brzina zice/voltaza):
*debljina materijala 0.8 mm: 1.8-2.2 m/min/16V,-uz rizik od progorevanja-1 podeok za brzinu zice,
*debljina materijala 1.0 mm: 2.3-3.0 m/min/17V-prvi podeok,
*debljina materijala 1.2 mm: 2.6-3.5 m/min/18V-drugi podeok,
*debljina materijala 1.6 mm: 3.2-5.4 m/min/19V-drugi ili treci podeok,
*debljina materijala 2.0 mm: 3.8-6.3 m/min/20V-treci ili cetvrti podeok
Sledi da ce se koristiti najcesce prva 3 podeoka za brzinu zice za debljine 0.8-2.0 mm.
- prepust zice tj rastojanje izmedju dizne i radnog komada 8-10 mm. ako je krace postoji opasnost da se usled nepaznje zica zavari za diznu. Ako je vece, bice vece prstanje i slaba zastita gasa.
- za ove male struje, dizna bi trebalo da viri 2-3 mm van sobe.
- tanje limove je pozeljno postaviti tako da se zavaruju vertikalno nadole. Deblje treba zavarivati u horizontali.,
- u principu pistolj je najcesce nagnut 75 stepeni u odnosu na radni komad.
- kod tankih limova, suceonih spojeva, gurati pistolj, a kod debljih limova pogotovu ako je ugaoni spoj, vuci pistolj.
- brzinu vodjenja mora da sprovede i koriguje onaj koji zavaruje. Kod tankih limova je orijentir je 8 mm/s, kod debljih 4 mm/s...
- kod tankih limova se ne njise pistolj vec se samo povlaci a po potrebi i prekida zavarivanje pa nastavlja (maltene kao tackasto) a kod debljih se vrsi njihanje radi boljeg provarivanja.
-prigusenjem/impendansom se odredjuje brzina porasta struje posle kratkog spoja. Ima smisao smanjenja prstanja kao i unosa toplote. Za deblje limove staviti vece prigusenje a za tanke manje. (pod uslovom da ovaj aparat ima kontrolu impendanse).
- deblje limove treba zagrejati gasnim plamenom, najbolje propan-butanom iz obicne kucne buce (palmenik za surenje se kupuje posebno).

Proveri sam sve ove "esencijalne varijable" pa donesi neki svoj zakljucak i podeli iskustvo sa nama. Jasno je da je svaki aparat specifican i lepo je znati njegove mogucnosti u odnosu na teoriju.

Puno ti hvala za ovaj opsirni elaborat,ovo je vise nego dovoljno!
Sad pravac radiona,pa da se uporedjuju parametri!

Jos jednom HVALA!

Da li je neko upoznat sa kvalitetom Mig-Mag Aparata marke MUStang 250. Samo ime mu kaže amperažu, ali što mi se čini najlepše od svega, je interminenca od 100% na 200A (po rečima prodavca može variti čelik debljine 12mm sa žicom od 1,2mm 24h bez opasnosti od pregrevanja i crkavanja). Inače aparat je domaći, pravi ga firma iz Bgd-a. Ako nešto znači, težina mu je oko 78 kg. Podaci deluju vrlo impresivno, ali ne znam kakva mu je reputacija. Prodavac mi tvrdi da te aparate kupuje i US Steel Srbija.

poznajem par ljudi koji imaju taj co2 ime mu je citronix 250 i svi do jednog kazu da je super .Koriste ga bar 4-5godina i niko nije imao problema tj kvarova , da uglavnom zavaruju 3mm pa nagore . kosta 870 eura . malo sam se dvoumio dali da kupim neki kao UVOZNI mislio sam na DECA(bio sam u radnji da ga pogledam izgleda koao igracka ), pa posle dobrog saveta dragana bg odustao sam od njega i narucio ovaj citronix 250 . idem po njega u ponedeljak ,pa ako hoces sacekaj pa cu napisati kakav je . inace ja ga kupujem u subotici.

Mus-tang/Citronix aparati:

Bez reklame, Ljuba Mus je legenda i jedan od postenijih ljudi u srpskom zavarivanju. On je serviser bukvalno svih svih aparata tj marki i verovatno je najbolji serviser u zemlji. Za razliku od jos jednog odlicnog servisera, Srbe ("ubice"-ubija sa cenom), Ljuba ima korektne cene i kada popravi aparat, to je to (ne umeju svi da popravljaju invertorske aparate). Ako se dobro secam, u popravkama invertora saradjuje sa jednim penzionerom koji se bavio elektronikom u vojnoj avijaciji.

Svi aparati koje on pravi, tj sklapa, se zasnivaju na bukvalno neunistivim trafoima. Koliko se secam pokazivao mi je trafoe sa bakarnim namotajima zice precnika 2.5 mm!!! Dalje, umesto jednog velikog ventilatora stavlja tri ili cetiri mala, da bi zauzimali manji prostor. Koristi proverenu elektroniku, tiristorsku, i to je to.

Ovo niko vise ne radi, jer im se ne isplati da prave nesto sto bukvalno ne moze da pregori. Stave alumnijumske namotaje, imaju reklamu i zvaku... Probao sam jedan Citronix i bio je OK i na punjenoj zici tj na amperazi od oko 200 A i na punoj zici 1.2 mm, tip "0.5Mo" takodje u visokim rezimima. Ako mozes otidi kod njega i probaj aparat na malim voltazama i malim brzinama dodavanja zice tj na tankim limovima (tu je kvaka, je li luk stabilan?). Dobro je jos sto daje garanciju 2 god, a ako zelis da platis jos 3% ili tako nesto, daje garanciju 3 godine uz besplatno ciscenje jednom godisnje.

U svakom slucaju preporucujem.

Dobro, Mustang aparati su za pare koliko koštaju br.1. Verovatno ću i ja da ga kupim. Međutim, meni je rečena cena za Mustang 250 od 82000 dinara bez pdv (aparat po karakteristikama deluje potpuno isto kao Citronix 250 samo mu je malo limarija promenjena). Nije mala razlika u ceni između aparata kojeg vi kupujete i onog kojeg sam ja odabrao. Voleo bi da znam koja je razlika između ta dva aparata.

Pozdrav
Svaka cast @DRAGANBG na elaboratu o varenju ali tesko da ce neko provjeravati sve parametre koje si naveo. Ok su navodi za izbor aparata, zice i gasa, ali za samo varenje to je ipak iskustvo (kao sto si i negdje naveo).
Sto se tice izbora aparata pogotovu za ove manje (za koje vlada najvece interesovanje) tesko je danas naci nesto kvalitetno. Prije nekoliko dana sam imao na popravci ISKRA MIG 160 i mogu slobodno reci da je cisto s..nje. Trafo velicine malo veceg ispravljaca, ispravljacki sklop sa po dvije (paralelne) diode reda velicine 15-ak ampera, aluminijski namotaj. Nisam gledao intermitenciju ali mislim da nije veca od 10%. Kad bi mi ga neko davao za dzaba ne bih ga uzeo jer ne vrijedi potrosenih zivaca. Licno koristim stari VARSTROJ MIG 200D i zadovoljan sam kvalitetom (meni i ne treba nesto bolje jer nisam varioc) ali ne moze se ni uporediti danasnji varstroj i ovaj sto ja imam. Da bi imali iole kvalitetan aparat, po mom misljenju, osnova je trostubni (trofazni) trafo radi kvalitetnijeg ispravljenog napona i manjih propada napona, jak ispravljacki sklop i sto veca intermitencija. Ni u jednom novom aparatu manje amperaze tesko ce se naci ovo sve zajedno.
Sto se tice MUSTANGA sjetim se rijeci starih majstora "dobar aparat-tezak aparat". Pretpostavljam da je kvalitet ok. Toliko...

Pozdrav za sve...

e ovako= aparat sam danas kupio 870 eura
u SUBOTICI 024 544 958 . pitao sam vlasnika kakva je razlika izmedju citroniksa i mus-A odgovor je bio prakticno nikakva . Ne mogu reci kakav je dok ga ne budem koristio par dana , ali ovo malo sto sam danas radio na njemu pokazalo se dobro . i jos nesto ja sam uzeo model 250 znaci bez dodatka za brzo punjenje akumulatora i startovanje motora.Mislim da je to cisto bacanje para ako na primer nisi seljak da imas traktore i sl. kosta 100 eura vise . Pozdrav

Apsolutno ne mogu da se slozim sa time da je za MIG zavarivanje potrebna prevashodno vestina zavarivaca i da ne treba proverati bas sve parametere kao takve... Mislim da svako mora proveriti parametre na svom aparatu i shvatiti gde se nalaze takozvane njegovi najoptimalniji parametri.

Prost primer: Najbolji MIG zavarivaci na svetu su...roboti!!!! Bez premca. Ni u kom smislu covek u MIG-u ne moze da im pridje!!! Ali....
Sve, bukvalno sve parametre robotu ucitava COVEK! Ne onaj koji ima vestinu vec onaj koji ima znanje o svim parametrima zavarivanja plus o materijalima itd!!! Roboti nisu zastupljeni u Srbiji, ali ja pratim razne inostrane forume. Ne mozes verovati koliko problema ima sa robotima. I to najoosnovnijih, los start, precesto pregorevanje dizni, poroznost, neprovarenost itd... A resenja za to su pravi parametri zavarivanja...
Evo ti primer kako jedan veliki proizvodjac iz USA zavaruje svoje automobile. Ovo rade roboti! Kojima su ljudi zadali pogresne parametre. Sve je tu pogresno!
http://www.weldreality.com/frame-truck-skipped-welds-s.gif
http://www.weldreality.com/dana%20worst%20welds.jpg
http://www.weldreality.com/bad-weld-body.jpg
Pogledaj ovaj vatromet-ovo je van svake kontrole:
http://www.weldreality.com/frame%20picture.jpg
http://www.weldreality.com/images/MIG_flux_core/roboMIG.jpg

Dalje mnoge stvari u zavarivanjju se mogu izmeriti. Savrseno saliven sav tj zavar na pogled, a unutra... ukljucci, pore, prsline, losa penetracija, pored sava veliko dendritno zrno, suvise otpustena tj oslabljena struktura (npr moze se al. felna od automobila zavariti i obrusiti da izgleda savrseno. Da li si svestan koliko je oslabljena ta felna, prethodnom deformacijom i unosom toplote pri zavarivnaju).... To se ne vidi na oko, ali za odgovorne konstrukcije zavari se ne rade na vestinu zavarivaca, vec na znanje strucnjaka koji propisuju tehnologiju kojom zavarivaci rade i tek posle velikih ispitivanja i kontrola daje se upotrebna dozvola.

Razlog zasto insistiram na svemu ovome je to sto sam se i ja nasao u situaciji da kazem zavarivacima da zavare to i to, jer sam i ja verovao da je to njihov problem, a na ultrazvuku su mi delovi bili odbijeni. Sve savrseno na izgled a ovamo propadaju pare, a ja primam platu bas da se to ne desi. Naravno da sam bio ja kriv a ne zavarivaci, jer je moja duznost bila da NAREDIM zavarivacima da rade kako treba (a nisam tada znao sta da im kazem) a ne da ih pustim da oni nesto na svoje iskustvo. Danas sa ponosom mogu da kazem da verovatno nemamo konkurenciju u oblasti kvalitetnog zavarivanja. Svi savovi nam prolaze ma sta se trazilo i proveravalo (cvrstoca, tvrdoca, mikrostruktura, sadrzaj ferita u duplex celicima, homogenost...sta treba). Razlog je taj sto se u mojoj firmi zavarivac ne pita vise skoro ni zasta, vec MORA da radi ono sto mu se kaze. Svi zadovoljni ukljucujuci i njih-zavarivace. Mozda im je malo sujeta povredjena pri prvom susretu ali bas me briga. Na kraju oni svoje znanje primenjuju i kod kuce posle posla. Niko od njih vise kuci odgovorne delove ne radi najjeftinijom zicom i CO2 gasom. Kupuju skupu zicu, duplo skuplji gas, toplopostojane skupe dizne i rade kako su naucili kod nas a ne po svome...

A znanje koje je dovelo do toga nije ono sto sam naucio na fakultetu ili procitao u knjigama. To znanje sam licno sticao raznim experimentima, pitao dobre ljude sto usmeno ili preko inostranih zavarivackih foruma, proveravao njihove savete i to je to.

Zbog prirode posla, kod mene u firmi se dosta zavaruje (konstrukcione pozicije velikih rotornih bagera). Radi se sa čelicima velikih preseka (od 12mm pa do i 60 mm). Dragan je u pravu, kada tvrdi da je prvenstveno znanje i iskustvo inženjera zaduženih da vode rad zavarivača, odlučujuće za kvalitet obavljenog posla. Na kraju uvek dođe "bata" sa ultrazvukom, i vrlo brzo se vidi da li je sve kako treba. Ako nije, onda sledi fugovanje ili se jednostavno mora praviti nov deo. Većina nas, koja radi kod kuće, nije ni svesna, koliko su zavareni spojevi, napravljeni u kućnoj radinosti, problematični. Naizgled lep i fin var kada se obrusi u sebi krije razne rupe i pukotine. O menjanju strukture materijala da i ne pričam (kada puca var, uvek pukne pored zavarenog mesta gde je materijal oslabljen i krt). Ovo sve pričam za REL zavarivanje, zato što tu imam iskustva, a za Mig ću da ćutim. I u ovom zanatu, kao i u drugim, važi sledeće pravilo: Što više znam, u stvari vidim koliko ne znam.

POMOZITE POCETNIKU!!!

Vidim da na forumu ima ljudi koji znaju sta pricaju, pa verujem da ce vec neko znati odgovor, za moj problem.
Naime, danas kad sam taman sve pripremio da krenem da varim limariju na kolima, i odvrnuo glavni ventil na CO2 boci, cuo sam neko šuštanje, a posle toga i kao malu detonaciju. Provalio sam da mi gas izlazi na (pretpostavljam) sigurnosnom ventilu.Takodje video sam da ventil (u stvari obican sref sa rupom u sredini, ispod kojeg se nalazi mala opruga) moze da se podesava. Probao sam i to, ali bezuspesno, gas i dalje bezi. Sig. ventil je zavrnut skoro do kraja, a jos jedna bitna stvar je da je boza skoro prazna (pokazuje mi oko 20 bari ).
Da li ce punjenje boce da resi problem, posto mi je palo na pamet da taj sigurnosni ventil reaguje kad je pritisak previse mali (iako je logicno obrnuto).
Evo i slicica sa ventilom

MIslim da ti imas veliki bezbedonosni problem. Zamisli da imas napumpan balon, pa ga probusis. Tada ce balon poleteti isprekidanom putanjom dok se ne isprazni. Na slican nacin rade svi mlazni motori. Tako je moguce da tvoja boca postane raketa koja ce ubiti ko zna koga.

Reducir ventil sa manometrima je star i neispravan. Sigurnosni ventil takodje. Boca je od PP aparata...

Reducir ventil nov kosta otprilike 3500 din/kom. Mala boca od 10 l verovatno 60 EUR, ali cak i ne moras da je kupis, vec iznajmljivanje kosta npr 6 din/dan, ili npr 2200 din/godisnje.

Iznajmljivanje velike boce, 40 l, sa 6000 litara gasa, kosta 10 din/dan ili 3650 din/godisnje. Velika boca moze da se kupi 100 Eur.

Zasto bi se zezao?

Kupi bwe nove manometre, to sto si zaokruzio je sigurnosni ventil, a onaj ispod je reducir. Izgledaju kao da su pali preko nekoliko puta, pa ti je moj savet da kupis nove...

OK, hvala, naravno da necu da se zezam sa tim. Ako ste sigurni da nije u pitanju podesavanje ventila, onda cu nekako da se otarasim te boce. Sreca pa je boca pri kraju, ko zna sta bi bilo da je puna
Skoro sam kupio aparat, izgleda da je zato bio tako jeftin.

Jesu li ovo tacne cene ili otprilike?
Ako moze na PP gde da iznajmim bocu, ili da kupim/montiram novi ventil (za pocetak, dok ne kupim drugu bocu).
Hvala na brzim odgovorima jos jednom

_{[Ovu poruku je menjao Alleks dana 06.11.2007. u 21:28 GMT+1]}

Nema mnogo izbora kad su gasovi u pitanju u Beogradu!

Messer Tehnogas (upravo sam mislio na njihove reducir ventil sa manometrima da kosta 3500-4000 din/kom), Kryo Gas, Gile Gas!

Kod njih mozes da iznajmis i bocu. Nadji ih preko neta.

A da je kupis, pogledaj halooglase. Ako je kupujes preko oglasa, glavno pitanje je: "je li boca u sistemu i kom"?

"U sistemu" znaci da je boca pripadala jednoj od ove 3 firme i da je atestirana!

To znaci kada je kupis od nekoga, da li mozes da odes kod tog u cijem je sistemu boca i das im praznu i uzmes punu i platis samo cenu gasa. Na taj nacin uvek imas atestiranu bocu. Ako bi punio uvek onu prvu tj "svoju" posle par godina bi platio lepe pare da ti je atestiraju, inace ti je vise niko nece puniti. I obavezno neka ti prodavac boce pokaze zig zaddnjeg atestiranja i neka te uputi na kom stovaristu tj kod koga da menjas praznu bocu za punu.

Cene su orijentacione za malu bocu od 10 litara. Za 40 litara su upravo tolike: 10 din/dan! Toliko mi placamo pa znam.

Mislim i da Fadip iz Beceja takodje prodaje reducir ventile sa manometrima kao i jos neko ko zastupa "wika" program. Probaj da ih nadjes na netu pa se raspitaj za cene.

Pronasao sam gde cu da iznajmim (pozajmim) bocu. Cak nisu ni pominjali da naplacuju neko iznajmljivanje, nego da im ostavim depozit, u vrednosti boce, koji ce naravno da mi vrate, kad im vratim bocu. Sve se to zavrsava onako nezvanicno, a vama verovatno iznajmljuju vise komada i na duze vreme, pa su zato uslovi drugaciji.
U svakom slucaju hvala za informacije, spasili ste me.

Treba mi savet!
Moj neki rodjak je nabavio aparat za varenje,on ne zna da ga koristi,a ni da vari sa njim,naime radi se o oparatu marke ESAB,to je malo stariji aparat ali je ja mislim dobre marke,e sad taj aparat radi odlicno kad se koristi kao REL tj. standardno elektricni,ali zbog necega nece da radi kao TIG (argonski),e posto njemu ne treba jer ne zna da radi sa njime,ja razmisljam da kupim taj aparat ali ne znam dal se isplati ili koliko vredi jedan takav!Tu mi treba vasa pomoc!
Unapred Hvala!!

By KTibor

Meni se ne svidja i ne bih ga uzeo uopste.

Cak i kada bi TIG radio, ovaj aparat nije AC/DC pa da u AC rezimu radi i aluminijum.
Popravka verovatno nije jeftina, pa bih prvo to proverio. Kontaktiraj firmu Galeb jer oni imaju servis za ovaj aparat.

A da ga uzmes pa da radi samo REL (pod uslovom da to dobro radi), ne bih dao vise od recimo 6000 din i to samo kad bih morao.

a isplatice se ako se u medjuvremenu ne pokvari, a ti pocnes da naplacujes svoje usluge. Usluga se ponekad naplacuje u odnosu na troskove tipa potrosio 100 din elektrode, 5 dinara struje, 5 dinara amortizacija aparata, npr 450 din sat mog rada (+prevoz i + jos nesto) i to je to ili jos malo dodas. Cesci nacin je prema procenjenoj vrednosti popravljenog dela. Sracunas ovo prema troskovima i ceni 1 sata zavarivaca, a sa druge strane "cepnes" 20 %-30 % od vrednosti dela. Ona cifra koja je veca tu naplatis.

Hvala na savetu,ali REL mi ne treba,imam ga i to dobri stari Gorenje160/180A,sasvim dovoljno!

A za TIG sam se samo nadao da je mozda vredno paznje!
Hvala

Jos jedno pitanje oko kupovine polovnog starijeg aparata za zavarivanje .
U pitanju je aparat `Arcos` TYP GKR 600 , to je jedino sto pise na njemu .
ne razumem se bas u te aparate , ali koliko naslucujem ima opciju za dva pistolja ( valjda za CO2 I argon) , moze da gura zicu od 2,5mm , a moze da radi i kao obican aparat za zavarivanje.
Da li je to neka poznata marka aparata ili se vise i ne proizvode?

Jel moze slika?

Nisam cuo za tu marku.

Mozda je prepakovan neki poznati. Npr, cini mi se da je onaj Lemamig u stvari prepakovana stara Cebora.

Opet pitanje za iskusne!
Postoji li mogucnost da se Pojaca amperaza na Mig aparatu (varstroj 160)za jedno 10-15%,i drugo,sta bi dobio ako bi ugradio dodatno hladjenje na taj aparat?
Vredi ili Ne? Kolika je investicija?

Unapred hvala!!!!

Ljudi da li se vama desava da se manometar "zaledi" dok varite? Znam da je gas u tecnom stanju u boci i da oduzima toplotu iz okoline prilikom prelaska u gasovito, ali ne znam da li to treba da se desava u manometru.
Prvo sam primetio yaledjivanje na matici koja spaja manometar sa izlaznim crevom, pa sam dotegao maticu, ali posle se to isto javilo na celoj povrsini. Jel to neki problem ili...? Inace aparat radi bez problema i dotok gasa je u redu.
Pre neki dan samservisirao manometar a u prethodnim postovima sam naveo problem.Takodje ispostavilo se da iznajmljivanje boce ipak nije bilo resenje, jer kad se iznajmi boca ne dobija se ventil.

Da,posle duzeg varenja i meni se desava da se zaledi manometar,mada ja mislim da je to normalno!

To je normalno kada je u pitanju cist CO2 gas. Zato se tada na reducir ventil postavljaju grejaci.

Inace ja oduvek radim sa mesavinom 82%Ar+18%CO2. Duplo skuplji gas ali vredi.

Probacu i ja kad ispraznim bocu sa tom mesavinom, mada sam i ovako zadovoljan kako radi. Sredjivao sam malo limariju na kolima (po prvi put u zivotu) i sasvim sam zadovoljan kako je ispalo. Cak bolje od nekih "radova" koje su radili "majstori". Ipak kad radis nesta za sebe drugacije je, zato sam i usao u celu ovu pricu, volim sve da odradim sam

Ajde ljudi,nije valjda da niko ne zna nista ili da ne moze nista da se uradi sa aparatom,pa da se malo pojaca ili da se poboljsaju performanse aparata!
Nije taj aparat bas toliko komplikovan da ne moze nista da se uradi!

Pozdrav

I tako sam ja malopre rasturio aparat i ustanovio da je ventilator daleko od trafoa(na zadnjoj strani direktno),i da taj ventilator izbacuje vazduh,e sad sam ja okrenuo ventilator tako da duva na trafo i elektriku i jos sam stavio gumene podloske da ne zuji toliko!
Koliko je ovo bilo pametno?

Pozdrav Svima !
Imam jedan mali problem, pa ako ima neko ko bi mi pomogao u napred hvala. Evo sta je u pitanju !
Koristim aparat za zavarivanje Lorch M2080 od 230 A, generalno sam zadovoljan sa njim, medjutim podesavanje brzine zice me uzasno nervira. Posto nema klasicne podeoke nego neki +;- ; 0 ;1 #$%^ i ko zna sta sve tesko mi je da namestim adekvatno dodavanje zice. Bezstepeni prekidac ima sedam podela stim da je Brzina zice u "0" polozaju oko 7.56 m/min (izmereno pomocu stoperice, recept @DragannBG) u "1+" ok0 10.38 m/min, "2+" oko 14.22 m/min, a u "3+" mnogo brzo (nisam ni merio). Opet sa druge strane u polozaju "1-" brzina je 4.8m/min, a u "2-" oko 2.16m/min. sve ispod toga zica se ne pomera ("3-" ugaseno). Mene ustvari interesuje koje su optimalne brzine dodavanja zice za Fi 0,8mm i Fi 1,0mm (njih najcesce koristim,a debljina materijala koje zavarujem je od 0,8 do 15 mm), takodje me interesuje koja je optimalna amperaza za ove zice (koristim uglavnom ER70S-6 tip i co2 gas, ali moram probati ovaj Ferromix C18 mnogo ga hvalite) :)
Evo i slika aparata: .

Pozdrav!

Lorch iz Nemacke pravi jako dobre aparate, u smislu trajnosti i zavarivackih karakteristika. Problem je verovatno opste prirode. U principu, poznajem sve ljude i firme koje se bave prodajom aparata u Srbiji i svi su neznalice kada je zavarivanje u pitanju i niko od njih ti nece objasniti funkcije i komande aparata i kako ih podesavati da bi dobio sad jedno a posle nesto drugo a da to bude perfektno.

Moj savet je da pozoves ljude koji su ti prodali aparat i pitas ih za tacne vrednosti brzine dodavanja zice i napona za svaki podeok. Do tada moras sam da experimentises.
Na tvom aparatu gornej srednje dugme je za napon, a donje srednje za brzinu dodavanja zice. Inace kod MIG zavarivanja samo se ove dve velicine steluju a amperaza je njihov rezultat. Svi MIG aparati imaju tzv CV karakteristiku (constant voltage) i to u praksi ima sledeci smisao:
- Podesis neke parametre za napon i brzinu zice. Zavarujes i mahinalno priblizis pistolj radnom komadu. U momentu se i smanji duzina luka tj napon, ali odmah reaguje elektrika/elektronika pa se amperaza poveca, topljenje zice se ubrzava dok se ne vrati duzina luka tj napon kako je podeseno prekidacem. Kada podignes pistolj trenutno se podigne napon i poveca duzina luka ali odmah reaguje aparat tako sto se smanjuje amperaza tj topljenje zice dok se duzina luka tj napon ne vrati na zadatu vrednost.
Zato nemoj da vodis racuna o amperazi vec o naponu i brzini zice, a aparat ce sam davati amperazu onako kako je projektovan. Ovaj aparat koliko vidim nema mogucnost dodatnog finog tjuniranja a kada je impendansa u pitanju-tj dodavanje vremena luka i postizanja vece toplote i fluidnijeg metalnog rastopa sa manje kratkih spojeva sto je povoljno za deblje limove i pri radu sa cistim CO2 odnosno suprotno, povecanje kratkih spojeva i dobijanja brzostezuceg rastopa sto je povoljno za tanke limove ds ih ne bi progoreo.

Parametri (napon i brzina zice) se podesavaju prema debljini materijala. Ako radis crni nelegirani celik, zica je ER 70S-6, gas Ar82%+CO218%, a precnici zice 0.8 mm i 1.0 mm kako si trazio:

Zica 0.8 mm:
- debljina lima 0.8 mm, 2.4 m/min, 14 V,
- debljina lima 1.0 mm, 3.3 m/min, 15 V,
- debljina lima 1.2 mm, 4.1 m/min, 16 V,
Za vece debljine je besmisleno koristiti 0.8 mm zicu jer se ne dobija dovoljna penetracija.

Zica 1.0 mm:
- debljina lima 1.0 mm, 3.0 m/min, 15 V,
- debljina lima 1.2 mm, 3.8 m/min, 16 V,
- debljina lima 1.6 mm, 4.4 m/min, 16 V,
- debljina lima 2.0 mm, 5.5 m/min, 17 V,
- debljina lima 3.2 mm, 7.0 m/min, 18 V,
- debljina lima 4.0 mm, 10.7 m/min, 26 V,-sprej, ne preporucujem za ovaj aparat

Pogledaj uputstvo koje si dobio uz aparat i plocicu za zadnje strane aparata: negde ce biti dat napon npr 15-28 V. Podela napona na prekidacima obicno nije linerna, pa moras da "pogadjas" sta koji podeok daje. Zato ili trazi da ti kazu koji podeok daje koji napon ili pretpostavi npr ako pozadi na polocici pise: 15-28V:
- Podeok 1 je 15 V,
- Podeok 2 je 16 V,
- Podeok 3 je 17.5 V,
- Podeok 4 je 19 V,
- Podeok 5 je 22 V,
- Podeok 6 je 25 V,
- Podeok 7 je 28 V,
(obicno su u donjem delu naponi gusci tj korak napona izmedju 2 podeoka je to manji)

Uz podatke za brzinu zice za svaki podeok i ovo gore nagadjano za napon i preporucene parametre, trebao bi da dobijes jako dobro zavarivanje.

Kada kupujes gas, gledaj da kupis od LINDE-a iz Beceja jer je jeftiniji od messera a za klasu je cistiji sto je bitno.
Gledaj da ti prepust zice (deo zice koji viri iz dizne) tokom zavarivanja bude 7-9 mm.
Potok gasa 7-10 l/min za male parametre, 16-20 l/min za sprej.

Probaj i javi kako ide i ima li nekih problema.

@DragannBG-e, bolji odgovor nisam mogao dobiti! Hvala puno ! Sto se tice ljudi od kojih sam kupio aparat, na pitanja tog tipa dobijam odgovor, da ce proveriti i da ce mi javiti ?! Tako da je tvoja konstatacija za trgovce tacna, ili malo znaju ili nemaju pojma.
Ali necu vise o njima!
Jos par nejasnoca! Sto se tice dizne, po tvojoj preporuci ona bi trebala da viri van sobe 2-3mm, medjutim kod mene to nije slucaj, naprotiv dizna je toliko uvucena u sobu ?! Da li to predstavlja neki problem ?
Takodje mi se desi da mi zica toliko dogori da se zalepi u dizni?! Ispocetka sam mislio da se to desi kada sobu jako priblizim materijalu, ali sam posle primetio da se to desava i na rastojanju od nekih 12-15mm, cak sam pomislio da je kalem sa zicom jako zategnut pa da on povuce nazad, ali i sa otpustenim kalemom se isto desavalo?!
Da te vise ne bi davio, sa pitanjima i podpitanjima (Neces mi nikad vise odgovoriti :)) na poruku) Probacu malo da experimentisem pa cu se javiti!

Sto se tice izdrzljivosti aparata apsolutno si u pravu, meni se cini da su neunistivi, ja sam 9 meseci zavarivao plocevine od 12mm na maksimalnom naponu ( sedmi podeok),zicom od 1,0mm i protokom gasa (CO2) od 18 l/min, e kada je to izrdzao mislim da mu nista ne moze biti!? ili ce mu se tek nesto desiti? :))
U svakom slucaju evo mene ponovo za par dana(poosle testiranja), napokon neko nesto zna, a hoce da pomogne !
Hvala jos jednom,
Pozdrav!!!

Zato sam kupio Lincoln Electric SP-170i em je kvaliteta em se jednostavno podešava. Sa unutražnje strane vratiju ima tablicu sa vrstama žice i debljinom materijala koj se zvaruje. Po njoj se podesi brzina žice i napon i to je to :)
Također ima ugrađenu opciju “burnback”, žica uvijek ostaje izvan vodilice 1cm cca.

1. Sto se tice aparata LORCH i njegove izdrzljivosti, posto u trafou imaju bakarne namotaje sa 2 ili 3 puta lakiranom zicom, kao i ostale kvalitetetne komponente, dugovecnost mu je zagarantovana. Ipak sve ima svoje granice, tako da pazi da ti se aparat ne pregreva, tj ne iskljucuje sam od sebe. Posle par desetina takvih iskljucenja, nesto ce morati da strada.
Kod onih sa aluminijumsium namotajima, nije retkost da stradaju bukvalno posle par iskljucenja.

2. Burn-back ili zavarivanje zice za diznu je cesta pojava i uglavnom nije problem sa aparatom vec ili sa podesavanjem ili nekim delovima. Meni licno se to najcesce desavalo pri zavarivanju aluminiuma sa "Fronius TPS 2700" aparatom, vertikalno navise. Razlog je bio preveliki napon pri pulsnom zavarivanju tj predugacak luk "koji dise" i pad moje koncentacije jer sam priblizavao mahinalno pistolj predmetu.
Evo spisak najcescih uzroka:
- prevelik napon tj duzina luka. Proveri da li ti je luk toliko dugacak da pistolj lici na bacac plamena! Luk mora biti max 3-4 mm dugacak. Tesko da moze da se desi zalepljivanje za diznu pri zavarivanju u "kratkom-spoju".
- premala brzina zice za dati luk. Sporo vodjenje pistolja. ili ovo troje zajedno.
- Dizna ovalna tj pohabana pa se stvara mikro luk izmedju dizne i zice. Preporuka je da diznu menjas na svakih 45 kg zice ili odmah kada postane ovalna.
- Americki Miller aparati su imali ovaj problem sa malim precnima, jer su imali programiran HOT start, tj nevezano kako podesis napon, pri paljenju luka on radi par sekundi na 25V, pa su tanke zice 0.6 mm i 0.8 mm bivale sprzene. treba proveriti da li ovaj aparat ima HOT START, inace sluzi za lakse paljenje luka bilo zbog mmaterijala (npr. aluminijum) bilo zbog rdje na celiku.
- problem sa dodavanjem jer je zica tanka, a ima samo 2 tockica a pistolj dug. Npr za zicu 0.6 mm se preporucuje polikabl max 3.0 m.
- Problem sa zicom. Poznato je da nas bivsi domaci proizvodjac proizvodi valjda najgore CO2 zice na svetu. Bakar im se ljusti pri prolasku kroz buzir i diznu, a zica je ocajno kalibrisana pa je cas deblja cas tanaj. Kad naidje tanji deo, dodje do stvaranja luka izmedju dizne i zice.
- postojanje rdje na komadu.
- lose vodjenje pistolja, tj duzi zastoj na jednom mestu ili nepazljivo primicanje pistolja.

Evo kako izgleda perfektan luk pri zavarivanju u sprej-u.

Oko Lincolna postoje velike kontroverze u Srbiji.

Prosto njihov zastupnik je problematican, narocito po pitanju tehnicke podrske. Oni sve do pre par meseci nisu umeli da objasne STT proces iako ga je Lincoln odavno uveo u praksu a ovi sto rade cevovode su ga pre nekoliko godina prihvatili kao standard. Dalje insistiraju na turskim jeftinim i losim As-Kaynak elektrodama i zicama koje imaju Lincoln nalepnicu, a aparate koje su nudili ranije, nisu hteli da kazu odakle su a iz USA sigurno nisu bili. Danas kazu da dolaze iz Poljske. Daju 1 godinu garancije, ne izjasnavaju se da li imaju aluminijumske ili bakarne trafoe itd.

Lincoln jeste ime a verovatno i vrhunski kvalitet u USA, ali u Srbiji ih svi izbegavaju. Na sajmu zavarivanja u Zagrebu prosle godine sam pricao kratko sa hrvatskim zastupnikom, valjda tera-trade i koliko se secam bili su OK sto se tice poznavanja svog programa, za razliku od vecine ostalih.

A kartu tj uputstvo za podesavanje u zavisnosti od debljine materijala, precnika i vrste zice, gasa... bi MORAO svako da dostavi uz svoj aparat a pri pustanju u rad i da demonstrira sve mogucnosti aparata. To je vec stvar bon-tona tj poslovnosti.

Od trea trade-a i uzeh aparat. Bili su vrlo uslužni, a prije kupovine dali su mi da isprobam uređaj. Ipak drže cijelu brodogradnju u Rijeci i okolici. Elektrode su iz poljske, a inershield žica iz USA kao i aparat. U mjesec dana sam istopio 4 kalema inershield žice i nemam nikakve zamjerke na uređaj niti na varove. A dolazi i s 3 godine jamsta.

Dragane, sada mi je jasno, ono tvoje "detaljisanje" oko napona i brzine dodavanja zice, ja za ovim aparatom "placem" vec dve godine, "Fronius TPS 2700" , moje je misljenje da od ovoga nema bolje!? Zavarivao sam jednom sa ovim aparatom (doduse, bio je podesen) i cak sam pomislio (kakava sam ja majstorcina), ali kada sam se vratio u svoju radionicu i "navalio" na mog Lorcha, video sam da sam ona ista "buranija". A od tada ne idem kod tog drugara u radionicu, dobijem neki osip, od ljubomore !?


Izvinjavam se svima sto sam malo skrenuo ==// sa teme!?

Pozdrav i sretna vam Nova godina!!!

TPS 2700 je bio jako dobar aparat i posto u Srbiji nisam znao da postoji ekvivalent drugog proizvodjaca nemogu da ga uporedim. Danas vec postoje aparati koji su jaci, sa vise programa, boljom elektronikom, pouzdaniji praceni sa 3 god garancije itd. Mislim da danas moze da se kupi za 4500 EUR+PDV sto i nije mnogo za one koji rade aluminijum. Jasno je da su takvi "synergic" aparati pravljeni za "idiote". Odaberes vrstu zice, precnik, gas, rezim zavarivanja a kompjuter sam podesi parametre. Kod ovog aparata vecina programa je pefektno odradjena.


Podesavanje parametara sam morao da proucim u detalje jer sam se suocio sa starim MIG aparatima, na podeoke i zavarivacima koji su ih podesavili po svojoj volji. Kada smo poceli da dobijamo poslove koji su bili ispitivani, mnogi zavari nisu prolazili a za to sam formacijski ja bio odgovoran iako sam smatrao da sam potpuno neduzan. E onda sam uzeo stvar u svoje ruke i svaki parametar sam u detalje proucio.
Npr, prva revolucionarna stvar koju sam otkrio je bila da je 1. izbor kad je precnik zice u pitanju 1.0 mm a ne 1.2 mm. Nekad se koristila skoro samo 1.2 mm zica, a danas je uopste nema kod nas (mislim na punu, punjenu redovno koristimo 1.2 mm). A brzinu zice i voltazu sam dobijao iz nekoliko izvora:
- od dobrih ljudi sa engleskih zavarivackih foruma koji su mi to slali kada sam postavljao takva pitanja,
- sa nekih dobrih zavarivackih sajtova,
- iz kataloga nekih proizvodjaca aparata,
- od nekih stranaca koji su radili u jednoj termoelektrani,
- prepisivanjem podataka sa par synergic aparata,
- sumiranjem prikupljenih podataka i experimentima,

Danas imamo samo synergic aparate i nema potrebe za ovim mojim tabelama.
A potrebno je za zavarivanje odrediti sledece npr:
- precnik zice (ili precnike, npr 0.8 mm za koren a za popunu 1.0 mm),
- tip zice, puna ili punjena (npr puna za koren, punjena za popunu...),
- transfer metala (kratak spoj-npr za koren, sprej-npr za popunu, puls-ko moze),
- polozaj zavarivanja (npr tanak lim je bolje postaviti vertikalno pa zavarivati nadole...),
- brzina zice,
- napon,
- impedansa (ako moze da se podesi),
- nagib-"slope" (ko moze),
- da li da se pistolj gura ili vuce (kod Al se uvek gura npr),
- nagib pistolja,
- sirina njihanja i ev. oblik,
- prepust zice,
- polozaj dizne u odnosu na sobu,
- vrsta gasa,
- protok gasa,
- brzina vodjenja pistolja,
- vrstu dizne (jedne su za celik druge za Al, trece su toplopostojane...)
- (ko moze: creep start, vreme gasa pre paljenja luka, hot start-vreme i amperazu, crater fill-vreme, broj duplih pulseva, 2 takta ili 4 takta...)

Lepo ja napravim radnu listu, nacrtam skicu, dam majstoru, na probnom komadu licno izvucem par zavara, korigujem ako nesto treba, kupujemo samo najbolje zice... i prolazimo na svim ispitivanjima i plus su zavari i estetski lepi. Zavarivac cuti jer ga niko nizasta ne pita, ja primam dobru platu, niko mi ne preti... Lepota jedna, kad radis posao koji volis i dobro ti ide!

Ima tu jos stvari: pravilan izbor dodatnog materijala, predgrevanje, naknadna termicka obrada itd itd....

ako uzmem u obzir da sam svestan da je minimum za varenje ALUMINIJUMA potreban profi (onaj teski ) aparat od 200 ampera i da mora imati 4 tockica - glatka

da li je moguce variti sa aparatom varmig 1700
koji ima samo jedan par tockica i to nazubljenih i verovatno nema da se nadju glatki ( tako rece trgovac)

nije mi izgled vara bitan
var se uopste nevidi, nije potrebna ni vodonepropusnost niti je var pod velikim naprezanjem

var bi sluzio kao dodatno osiguranje

velicina vara je max 1 cm i to uglu i samo varenje traje 1-2 sekunde i aparat se koristi 1 - 2 puta dnevno, sto bi rekli hobi varenje,
znaci nikakve felne ili nosece alu konstrukcije
naime
radi se o ALUminijumskom prozoru i njegovom cosku koji je vec spojen sa spojnicom i koji je vec nategnut tom istom spojnicom, znaci samo da salije zicu u cosak i da tamo ostane zalepljeno :)
debljina zida je manja od 2mm
dakle kratak var koji bi uspeo da zavari :



napon: ........................1~230V ..............2~400V
Osigurač (spori),..............16A ......................16A
.
Područje zavarivanja.......25 - 150A.................75 - 170A
Snaga zavarivanja..........15 – 21.5V ...............17.5 – 22.5V
.
intermitenca10%............. ..................170A
.................60%............. .............70A
.................100%......................... 55A

Regulacija struje zavarivanja ............2x6 položaja
Promer žice za zavarivanje.............0.6 - 0.8mm
Mehanička zaštita .....................IP21
Hlađenje..............................Prisilno
Hlađenje gorionika ..................Vazdušno

Ukupna masa..............................32Kg

Kolut sa žicom za zavarivanje.......................5 Kg

inace cena mu je oko 370 evra (sa brenerom sa prikljucnicom- neide iz aparata) a sledeci koji mi odgovara ( a da znam da valja) je oko 900 evra -profi naravno

Aparat bi teoretski mogao da topi zicu 0.8 mm u klasi AlMg5. Nisam nikad probao, praxa je malo razlicita od teorije.

Koliko se secam, prozori su od Al-extrudiranih profila, materijal iz serije "6xxx". (tl AL + Mg + Si). Ova legura nije zahvalna za takozvano autogeno TIG zavarivanje (bez dodatnog materijala), jer ce vrlo verovatno doci do prslina-Mg i Si se bas ne trpe-potrebna je stroga kontrola termickog ciklusa da se proizvede ovaj materijal).

Zato se mora zavarivati sa dodatnim materijalom koji sadrzi puno Si ili puno Mg i uz oborene ivice zljeba-radi sto manjeg mesanja sa osnovnim materijalom. AlSi zice su vrlo slabe-tesko ih je gurati sa dva tockica, pogotovo 0.8 mm, zato bi kao resenje za taj aparat doslo samo zice AlMg5 u precniku 0.8 mm.

Cesto se u knjigama dodavanje aluminijumske zice poredi sa koncem. Kako konac gurati tockicima da lepo bez trzaja izlazi iz pistolja. Nikako ili jedva. Zato se za Al uvek koriste 4 tockica, i kratak polikabl pistolja, a polikabl ne uvijati vec podmetnuti nesto pod njega da bude sto praviji.

Struja za 0.8 mm, zicu bi bila oko 130 A, a napon oko 21-22 V. Posto se na ovom aparatu ne moze direktno podesavati amperaza, to se mora raditi preko brzine dodavanja zice. Mislim da je to negde oko 15 m/min.

Nareckani tockici su namenjeni punjenoj zici, sigurno ce da zagrizaju aluminijum i pitanje je da li ce to nesto stetiti zavarivanju. Ako su masni sigurno hoce.

Mislim da moras da probas.

Kada kazes kotur 5 kg, moras da budes mnogo precizniji. Koturi se ne zovu "15 kg" ili '5 kg" vec D 300 i D 200.
Celicne zice na D 300 koturu teze najcesce 12.5-18 kg, a aluminjumske 5-7 kg. Celicne zice na D 200 teze oko 5 kg, a aluminijumske nikad nisam video na ovom koturu-znaci mora da se mota po narudzbi, kosta motanje koliko i zica, mozda i vise a i proizvodjaci ce mozda traziti "min. kolicinu" tj pristace da motaju 0.8 mm, AlMg5 na D200 ako kupis odjednom npr 20 kotura.

Moj predlog je da iskoristis tvrdi lem za aluminijum, mislim da je bila prica da neko bravu od mesinga lemi sa Al, kada su vrata od AL u pitanju i to mu ide jako lepo.
(Uf, ovaj trofazni VARMIG 1700 ima najnizu struju od 75 A!-uopste nije za limariju a ovi aparati se bas najcesce za to kupuju).

Veljko Dragan ti je dobro rekao, veći problem će ti biti da se žica ne gužva u bužiru nego struja! Obavezno koristi TEFLONSKI bužir i što kraći kabl pištolja (npr 3m). Jedino što mislim da bi bilo bolje da koristiš što deblji žicu, recimo prečnika 1mm opet iz razloga gužvanja. Jedino pravo rešenje za aluminijumsku žicu je Push Pull pištolj, ali iluzorno ga je pominjati ako ćeš imati nekoliko peckanja dnevno jer je njegova cena okvirno oko 1000e

Što se tiče kotura veći je 7 kg za žicu AlMg5 ili AlSi12 (12%Si za legure AlSiMg). Ako bi ga korisitio stvarno samo 2x dnevno kako si rekao to je jako mala potrošnja i nema svrhe za porudžbine u fabrici, mnogo lakše ti je da nadješ nekoga da ti premota sa velikog na više malih kotura, znam ljude koji to rade sa "crnom" žicom iz čisto ekonomskih razloga jer je razlika u ceni/kg između malog i velikog kotura sigurno 30%i više.

Ako Varstroj nisi još kupio, imaš ruske aparate od 180 i 205 A sa odličnim rešenjima i profesionalne, ako ispod 270A uopšte možemo da pričamo o profesionalnim MIG aparatima. Cena im je oko 150e veća nego navedeni Varstroj ali razlika je velika

Intermitencija na punoj amperaži je 25% kod varstroja je 10% (više nego duplo)
Najniža strja je 40A
Imaš EURO priključak za pištolj
Plus što aparat pored MIG/MAG zavaruje i REL (elektrodom)
Jezgro je bakarno...

izvinjavam se što možda mešam teme,ali da ne bih zapoćinjao novu temu a vidim da ovde ima "najpotkovanijih"ljudi što se tiče zavarivanja molio bih nekog da mi odgovori šta misli uopšteno o rehm aparatima za zavarivanje,konkretno mene zanima TIG postupak i aparat rehm tiger dc od 170 ampera ,inače aparat mi ne treba za neka dugotrajna zavarivanja i sa velikim amperažama,za te svrhe imam drugi aparat,ali koji je gotovo fiksni u radionici jer teži blizu 500 kg
http://www.rehm-online.de/index.php?id=37

_{[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 19.01.2008. u 09:32 GMT+1]}

Iskreno, ja bih se jedino bojao njihovog zastupnika. Covek je sigurno jedan od najboljih servisera aparata za zavarivanje, ali ume da ODVALI!. Pre nekih 7 god nam je naplatio 400 DEM, za nesto sto je kostalo 20-25 DEM delovi i recimo 1-2 radna casa za dijagnozu, skidanje pokvarenog dela i stavljanje novog. Od tada ne podnosim coveka licno.

REHM je sigurno prva liga aparata, ali se uporno drzao samo nemackog trzista, praveci aparate koji su bili robusni ali ruzni na izgled. Pre nekoliko godina su napravili mali invertorski REL/TIG aparat zvani booster i postali prepoznatljivi. Pokazao se kod nas dosta dobro.

Koliko se secam, REHM kod nas sam sretao u BG elektranama, Metalcu iz Milanovca i jednom servisu SM na Zvezdari i ljudi su zadovoljni. (U BG elektranama toliko zadovoljni da su krali male REL Boostere i nosili kuci).

TIG TIGER je specifican jer je u malo kuciste spakovano 170 A, sa BOOST tehnologijom. Uvek se postavlja pitanje dugotrajnosti takvih minijatura, ali s obzirom da je REHM provereni brend, bice sigurno rezervnih delova, serviser je odlican majstor (a i onaj drugi odlicni serviser ume da popravlja REHM bez problema) da prodavac valjda daje 3 god. garancije i da ga neces previse koristiti i ako ima korektnu cenu, kupi ga.

Ali prethodno sedni sa prodavcem i pitaj ga jasno: sta moze najskuplje da se pokvari i koliko ce me kostati opravka. Taman posla da kosta 50% novog aparata ili tu negde.

puno hvala na odgovoru,čitav dan sam vrteo sajt i nadao se pozitivnom odgovoru jer u ponedeljak sam planirao da naručim aparat,a i pribojavao sam se da nije ovaj sa kojim sam ja kontaktirao ali izgleda da je ipak tako,aparat vredi oko 1700 evra,sa polikablom binzel i manometrima i par dodatnih sitnica izadje na 2000,toliko sam inače i planirao da potrošim na neki invertor,mada prodavac mi nudi garanciju od godinu dana ,što mi je malo nejasno s obzirom da je u nemačkoj 3 god,i sad se ja kao laik pitam da li je moguće da rehm za naše tržište sklapa neke lošije komponente,mada se nadam da nije tako,već da prodavac pokušava da uštedi te 2 god u svoju korist


_{[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 19.01.2008. u 21:43 GMT+1]}

@kasper76: "mada se nadam da nije tako,već da prodavac pokušava da uštedi te 2 god u svoju korist"

Apsolutno si u pravu, znam iz licnog iskustva ( firmu necu da pominjem), kada se nesto pokvari na aparatu, a u pitanju je veci kvar "majstori" namerno odugovlace popravku ne bi li ti istekla garancija, a nakon toga ti taj deo naplate tako da kosta, (kao prva ljubav), medjutim oni ga zamene u garantnom roku koji je 3 godine i eto resenja !
Uzmu novce od tebe, deo dobiju u garanciji (zabadava) i svi sretni !?

Poslusaj Draganov savet i vodi racuna ko sta nudi !

Pozdrav!

Samo da dodam, REHM je slavu u Nemackoj (izmedju ostalog) stekao svojevremeno kada ga je Mercedes-Benz izabrao kao dobavljaca. Mislim da je i dan danas tu prisutan.

Cini se da su sada pozeleli da se prosire van Nemacke pa prave dosta jake promocije po raznim evropskim drzavama, cak daruju raznim ustanovama aparate i vozikaju se demo kombijem od jedne do druge fabrike. Kod nas, kako ide sve ostalo tako prolazi i ovaj proizvodjac aparata za zavarivanje.

Niko nema razloga da pravi aparat samo za srpsko trziste, koje je potpuno beznacajno. A da REHM pravi za ceo Balkan los aparat ne verujem, jer ce se zakopati za sva vremena, a svi u zapadnoj Evropi na ovaj deo gledaju kao veliko prosperitetno trziste. Pre ce biti da covek koji prodaje REHM aparate radi na svoju ruku. Garancija od 3 god je nesto na cemu moras insistirati. Ako znas engleski ili nemacki sto se ne obratis REHM-u sa kulturnim pitanjem sta je posredi?

uf
nije da secem al samo da kazem za onaj varstroj
trgovac mi rece da mogu da probam kod njega samo da nabavim zicu
problem je o tome sto smo svojevremeno probali sa nazupcenim valjcima terati aluminijum pa nije nesto islo ( doduse nisam ja probavao )
sad mi je glupo da kupujem mali bunt(mali precnik :) ) Al zice ( ima u GEM-u) i jos tanke ako mi jos u startu, teoretski, aparat ne odgovara

no moram jos proveriti cenu zice, pa videti koliko mi se isplati da rizikujem

za profi aparat, jedino ako mi bas bude potreba
sto bi rekli
znam sta valja i koliko kosta za ovaj moj posao
eh

Zica AlMg5, 0.8 mm, na malom koturu, bi trebalo da bude 10-13 EUR/kg+PDV. Na malom koturu obicno staje oko 2 kg. Racunaj 25 EUR+PDV za ceo kotur.

Postoji i jedan trik ali ga koriste samo majstori koji imaju vestinu i iskustvo.

Na obican REL aparat, se na -pol stavi pistolj za TIG, masa na +pol. Pistolj za TIG ima ventil za rucno pustanje gasa, a crevo sa pistoja za gas se kaci direktno na bocu. Umesto zice se uzme oblozena elektroda za aluminijum i radi se.

Objasnjenje je: AC TIG aparat radi tako sto kada je struja na + polu sledi ciscenje oxidne skrame sa poovrsine radnog predmeta. Kada je na -polu sledi penetracija tj uvarivanje.

U ovom "snadji se" slucaju, struja je uvek na -polu, pa postoji penetracija, a ciscenje vrsi obloga sa elektrode. Gledao sam jednog majstora koji to radi rutinski, dok oni koji nisu nikad probali, iako su inace dobri, nisu uspevali. Ili bi im se elektroda topila u kuglicama ili bi progoreli osnovni materijal.

Mislim i dalje da ti je najjeftinija varijanta tvrdo lemljenje aluminijuma, koliko se secam mozes valjda da radis i lemilicom na struju.

izgleda da je moj izbor definitivno pao na rehm i probaću sutra da kontaktiram zastupnika za rehm pa ako to ne urodi plodom ,ako mi garancija ostaje godinu dana ,kupiću ga

_{[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 25.01.2008. u 19:07 GMT+1]}

Obecaj da neces da ga drzis u dnevnoj sobi!

ha,ha i to je moguće,ne znam samo kako da izdržim da ga ne otvorim da vidim šta to ima unutra,



svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem

pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 25.01.2008. u 19:09 GMT+1]}

malko sam guglao sve u vezi tvrdog lemljenja

izgleda da ne moze sa obicnom lemilicom posto ona ima radnu temp oko 200 stepeni, tj nije ni bitno
posto za tvrdo lemljenje treba oko 700 stepeni

no, nigde ne nadjoh cene, al ima vremena; prvo da se malo vise upoznam s tom opcijom i da li je uopste moguce a da se ne osteti plastifikacija ( da mi nesto ne pocne curiti niz profil)

Oko tvrdog lemljenja aluminijuma sam uspeo da saznam sledece.

Najcesce se koristi za delove hladnjaka i klima uredjaja na kolima.
Cena 130 EUR/kg + PDV.
Radna temperatura je oko 450 C, sto i jeste granica izmedju teoretske podele na tvrdo i meko lemljenje. Sustinski se radi o tome da je kod tvrdog lemljenja difuzija atoma i molekula veca pa je i veza jaca.
Nisam probao, ali ima smisla prica da je bitna kolicina toplote koja se unese na mesto lemljenja, tako je toplota gasnog plamena npr 2600 C a potrebno je ipak nekoliko desetina sekundi da se na radni predmet prenese toliko toplote da ga zagreje na 450 C.
Mislim da bi trebalo probati ovo sa lemilicom, zvuci zanimljivo i ako uspe jako primenljivo.

Ako imas problem sa plastikom, tek ces je imati pri zavarivanju, lemljenjem se unosi mnogo manje toplote.

Cena 130 EUR/kg + PDV.


e ovo nikako da ukapiram
ovo je cena - cega?

sto se tice plastike na termo mostu, tu nema problema
a sama plastifikacija aluminijuma
bitno je da nesto ne "procuri"
npr tecni metal sa kojim lemim


edit - 26.1


@draganBG
ma da
na tecni metal sam mislio u fazi rada, vec rastopljen
ne na konkretno materijal sa kojim bi lemio dok je hladan

no, izgleda da cu sacekati na neki mig mag od min 200 A profi, tj oko 1000 evra , al kad stvarno vidim isplativost ;)

_{[Ovu poruku je menjao veljkoE dana 26.01.2008. u 11:19 GMT+1]}

Molim za savet za kupovinu jednog od ova dva aparata za zavarivanje:

1 uređaj:
MUSTANG 250 MIG/MAG
TROFAZNI ISPRAVLJAC SA RAVNOM KARAKTER.
Napajanje: 3x380V
Prikljucna snaga: 9 KVA
Intermitenca: 35% 250 Amp, 100% 200 Amp
Uph:18-36 V
Struja zavarivanja: 30-250 A
Regulacija:21 (sa 3x7 položaja)
Osigurac spori: 3x16 A
Mehanicka zactita: Ip 21
Precnik varne žice:0,6-1.2 mm
Hladenje: P
Dimenzije: (Š/V/D) 35x60x85 Cm
Masa:78 Kg
Certifikat Br:0700026800
NAMENA:Zavarivanje konstrukcijskih celika, Cr-Ni celika,Al,Cu i Njihovih legura
Cist CO2-kod zavarivanja CE,Mešavina Ar+CO2 (80%+20%) za zavarivanje tankih CE limova,Mešavina Ar+CO2 (97,5%+2,5%) za zavarivanje Cr-Ni cel.
Cist Ar-kod zavarivanja obojenih metala
PREDNOSTI: Kod zavarivanja ne nastaje šljaka, Velika brzina zavarivanja,čista atmosfera,100% iskorišcenje materijala za zavarivanje, Mogucnost tackastog zavarivanja

Pripadajući pribor:
Polikabl 3.5/250
Kabl za masu 3.5/25
Regulator pritiska sa manometrima Messer

GARANCIJA: 2 godine
Cena: 950,00 EUR

2 uređaj:
Mustang DELTA 170 LIFT TIG Inverter
DIGITALNA KONTROLA; PULSNO ZAVARIVANJE; LIFT TIG FUNCIJA ZA PALJENJE LUKA

* Prikljucni napon: 230 V * Prikljucna snaga: 4 KVA * Intermitenca: 60% 140 Amp, 100% 125 Amp
* Napon praznog hoda:UPH 85 V * Struja zavarivanja: 10-170 A * Regulacija: Kontiunalna
* Osigurac spori: 20 A * Mehanicka zaštita: Ip 23 * Precnik elektrode: do 5.0 mm
* Hladenje: P * Dimenzije:330x143x225 * Masa:5.9 Kg

FUNCIJE:
* Hot start: za lakše uspostavljanje luka
* Arc Force: Automatski dodaje struju kod skraćenog luka
* Anti Stick: Nedozvoljava lepljenje elektrode
* Puls: Za zavarivanje tanjih materijala
* Down Slope: završna struja
* Full Crater: Popunjavanje kratera
* Lift Arc:

NAMENA:
* Zavarivanje konstrukcijskih celika, Cr-Ni celika,Al,Cu i Njihovih legura
* Zavarivanje obojenih metala u REL ili TIG postupku

PREDNOSTI:
* Veoma pogodan za terenski rad
* Velika snaga u odnosu na masu
* Fina regulacija i veoma lako uspostavljanje luka
* Veoma jednostavan za rukovanje

*PRIBOR:
*Polikabl TBI SR 26V 4m
*Kablovi za REL 3+3m/25mm

* Garancija: 2 godine

Cena: 55.500,00 CSD

Napominjem da bi aparat koristio za zavarivanje konstrukcionih čelika i alumunijuma (ovo drugo malo ređe). Sa kojim bi uređajem kvalitet zavara čelika i alumunijuma bio bolji?
Dragane, cenio bi posebno tvoj savet po pitanju ovoga.
Pošto se nisam sretao sa ovakvim inverterom molio bi i neko objašnjenje o principu rada tog uređaja?
Pozdrav

Cena lema je oko 130 EUR/kg. Nisam ga koristio ali mi je receno da se koristi za auto hladnjake i cevcice kod klima uredjaja. Lem nije tecni metal, mada jasno u rastopljenom stanju postaje tecan.

Tecni metal je smola (ili plastika)+metalni prah, pa kad se zamesaju dobije se nekakav tecni metal koji je lepljiv i koji se lepi/prianja za osnovni materijal.

Ili strucnije: tecni metal se vezuje adhezijom (lepljenjem-atomi jednog materijala imaju "afinitet" da se vezuju sa atomima drugog) a lem se vezuje difuzijom (atomi i molekuli jednog materijala prodiru u drugi i obrnuto). Time je lemljeni spoj cesto cvrsci od osnovnog materijala.

Pre nego sto pogledam detaljno ova dva uredjaja samo da skrenem paznju na neke nejasnoce pa i netacnosti:

- min napon od 18V za 1. aparat je neprihvatljivo visok!!! MORA biti 14-15V. Najcesce pominjani set parametara zavarivanja je 5.1 m/min+16.5 V za rad u mesavini Argon +18%CO2 i zicom 1.0 mm, Kada se radi sa cistim CO2, voltaza se dize na 17.5-18V. Sad zamisli kada treba da radis sa zicama 0.8 mm i ev. 0.6 mm. To je ili stamparska ili konstrukciona greska. Sa druge strane 36 V je visoko za aparat koji ce raditi sa zicom max precnika 1.2 mm. TU nesto nije ruedu, gledaj da bude opseg (14V)15V-32V(34V). A mozes prihvatiti i 31V ali iznad 15.5V kao minimum ne prihvataj!
- zavarivanje Al moze da radi samo u spreju tj debljine komada moraju biti vece od 3-4 mm.
- Vrlo sam skeptican za zavarivanje nerdjajuceg celika i bakra, kada su tanki limovi u pitanju. Progorevaces ih.
- Kod zavarivanja u CO2 i Ar+CO2 postoji sljaka. Ne kao kod elektrode ali postoje braon fleke (silicijum oxid). Mogu se ostaviti ali... kada se deo prefarba, taj oxid-fleka ce se odvojiti od komada jednom i otpasti zajedno sa farbom. I deo ce korodirati. Na radiografiji se pokazuju kao greska tj ukljucak. Kada su bitna zavarivanja u pitanju, te fleke se moraju ocistiti (a jako ih je tesko cistiti). Ako radis u CO2 gasu moraju se cistiti one kuglice zvane pucne.
- Velika brzina zavarivanja? Produktivnost je veca nego kod REL-a po definiciji ali vecinu stvari ces raditi u kratkom luku, malim brzinama. Zato i insistiram na stabilnom luku na malim voltazama. A velika brzina zavarivanja, znaci ogromne voltaze i amperaze, veliki unos toplote, moguce deformacije, moguc rast zrna, dobijanje krte strukture. Nemoj da te ovo zavede. Insistiraj na 15V!
- Cista atmosfera? Cistije nego kod elektrode u principu, ali dimovi tj isparenja od metala i oxida su ista, lako mozes da se ugusis ako se nadises argona ili CO2 jer su tezi od vazduha pa ako ti udju u pluca ne mozes da dises jer nema mesta za vazduh a ne mozes da isteras...