Bojan Basic @ 30.06.2006. 12:03
Ne slažem se da nema nepravilnosti (na šta bi to onda ličilo?), ali u svakom slučaju ima stvari koje jesu pravilne mada ljudi tako ne smatraju. Na primer:
zadnji (umesto
poslednji),
celo vreme (
sve vreme se samo
preporučuje kao bolje, ali se nikako ne teži potpunom istrebljenju izraza
celo vreme),
obadva (u vezi sa ovim, čak i
najprvi,
najposlednji,
najzadnji kao pojačani oblici prideva
prvi,
poslednji,
zadnji!), ovde pomenuti
po meni i
na telefonu, kao i još mnogi kojih se trenutno ne mogu setiti. Inače, mene nervira većina ovih izraza ali nemam pravo nikoga da ispravljam ako tako govori jer to jeste pravilno. U vezi sa ovim poslednjim (
na telefonu), pored onoga što sam već
rekao evo i malo više detalja.
Časopis „Jezik danas“, broj 9/1999, rubrika „Jezičke nedoumice“:
Citat:
U članku Svenke Savić „Konverzacija preko telefona” nalazi se primer jednog razgovora u kome se između ostalog kaže prilikom predstavljanja „taj i taj PORED TELEFONA”. Čitav život su me učili da se kaže „na telefonu”, jer se ne misli na telefonski aparat nego na telefonski sistem. Molim vas da mi objasnite kako sada može i da li može „pored telefona”.
Slobodan Narić, Beograd
Ako su Vas, kako kažete, „čitav život” učili da se kaže na telefonu — dobro su Vas učili. To je zaista najčešći oblik u stvarnoj upotrebi i potpuno je pravilan. Svojevremeno je Miodrag S. Lalević tvrdio da tobože ne valja reći na telefonu nego pored telefona, ilustrujući to jednim zamišljenim telefonskim razgovorom u kome je on sagovorniku rekao „Molim siđite s telefona, pa da onda razgovaramo…” Otada je već više istaknutih lingvista upozorilo da je Lalević bio u zabludi, jer predlog na, pored osnovnog prostornog značenja (npr. u na stolu), ima i mnogo drugih (kao u spojevima na radiju, na vezi, na sastanku, na svetu i sl.).
Lalevićev savet, nažalost, prihvatili su „zdravo za gotovo” mnogi nastavnici maternjeg jezika. Tako se desilo da su mnogi đaci (za razliku od Vas) izašli iz škole s uverenjem da nije pravilno „na telefonu”, pa se događa i danas da, digavši slušalicu, začujemo „Dobar dan, pored telefona (ili kraj telefona) taj i taj”. Otuda i u radu Svenke Savić, koji je pisan na osnovu stvarnih razgovora, na jednom mestu nalazimo „Sanja je kraj telefona” a na drugom „Petar Petrović ovde”. Ko želi tako da kaže, ima puno pravo na to, jer Sanja je zaista kraj, odnosno pored telefona, Petar jeste na mestu koje on u tom trenutku naziva „ovde”. Ako bismo danas nametali „na telefonu” kao jedino pravilan oblik, počinili bismo obrnutu, ali ne manju grešku od one Lalevićeve.
Nenad Vranjanac @ 30.06.2006. 14:07
@bb pre 6-7 god, kad sam bio u srednjoj, za takve izraze se dobijala ocena 1, eventualno 2 iz srpskog
Bojan Basic @ 30.06.2006. 14:51
Pravopis je poslednji put revidiran 1993. godine, što je očigledno bilo pre više od 6-7 godina. Ono što je problem ovde je pismenost naših tzv. profesora koji se uopšte ne trude da se vode pravilima (i da prate eventualne promene) već svojom logikom, i zaista znam da umeju da poprilično zakinu na oceni iako učenik uopšte nije pogrešio. Da ne pominjem nastavnike ili još raniju instancu takvih pojava, učitelje. Konkretno, učiteljica moje sestre pre desetak godina je, ovog primera se vrlo dobro sećam, nekako uvrtela sebi u glavu da je pravilno boica, maica... (umesto bojica, majica...) i, naravno, redovno ispravljala decu kad neko na tom primeru „pogreši“. Uopšte uzevši, žalosno je što danas čak ni prosvetni radnici nisu nikakva referenca.
Da se razumemo, meni izrazito smetaju takvi izrazi, pogotovo prva tri koja sam napisao, ali činjenica je da ljudi koji tako govore ne greše i niko nema prava da ih ispravlja (pa, naravno, ni profesor).
Navešću još jedan primer koji volim da navodim kao kuriozitet čisto da bih pokazao kakvu papazjaniju ume da napravi naš pravopis (ali, ponavljam, koliko god da je smešno, i to je pravilno, i niko nema prava da ispravi nekoga ko je ko zna zbog čega odlučio da tako govori). Dakle, svi danas govore žvakati-žvaćem, međutim, prema fonetskim pravilim od žvakati bi nastalo žvačem (kao u skakati-skačem), dok se žvaćem dobija od žvatati (kao u kretati-krećem). Da bi fonetska pravila ostala očuvana, verovali ili ne, proglašeni su za pravilne i žvatati, žvačem, pa neka svako bira koji deo iz kog oblika će da koristi :) Ajd sad da vidim da neko na pismenom zadatku napiše ove oblike i izvuče se bez jedinice kô vrata, a zapravo ništa ne bi pogrešio :)
[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 01.07.2006. u 03:06 GMT+1]
Au197/79 @ 30.06.2006. 16:01
Niko nije primetio kako jezik siromaši u konstrukcijama. Za nekoliko godina ćemo imati jezik ko Makedonci sa jednim padežom. Sad i ako se upotrebi neka stara konstrukcija nekom može da tukne na hrvatski. Ili ono strašno dadakanje. Moja nastavnica se borila svim silama protiv toga, a sad se čini da je kao pitanje nacionalnog ponosa dadakati jer to je ono što nas razlikuje od tamo nekih preko plota.
Npr. zar sve ovo nije ispravno:
Želja mi je da budem pilot (najprostija konstrukcija ima dadakanje)
Želja mi je biti pitlot.
Želja mi je biti pilotom. (najsloženiji oblik, najmanje se koristi jer ljudi žele sve svesti na imeniteljni padež)
Bojan Basic @ 30.06.2006. 17:16
I jesi i nisi u pravu. Kao prvo, ako strogo poštujemo pravila, sve tri konstrukcije su zaista ispravne. Ipak, nije baš sve crno-belo.
Najpre ću se osvrnuti na razliku između druge i treće varijante. Milka Ivić davne 1954. kaže: „Ustvari, i pored toga što se upotreba predikativnog instrumentala još uvek održava u jeziku, može se reći da ona ne samo što nije živa, nego se čak lagano gubi, ustupajući mesto konstrukciji s nominativom ili akuzativom, u zavisnosti od glagolske upravne reči“. Dakle, pre više od pola veka je naglašeno da se konstrukcija sa instrumentalom već tada gubila. Što se, dalje, tiče druge polovine XX veka, ograničavajući se na glagole jesam/biti, Živojin Stanojčić kaže da je dilema „apsolutno rešena u korist modela sa nominativom u imeničkom predikatu“ (M. Radovanović, Srpski jezik na kraju veka, Beograd, 1996, str. 127). Dakle, iako ova varijanta nije još uvek zvanično ocenjena kao pogrešna izvesno je da je u potpunosti ugušena i da će se to možda i dogoditi u skorijoj budućnosti.
Prvim delom pitanja („dadakanje“) bavi se Odluka br. 24 Odbora za standardizaciju srpskog jezika (O odnosu između da-konstrukcije i infinitiva u srpskom jeziku). Glavni zaključak je da su konstrukcije podjednako prihvatljive i da ne treba favorizovati ni jednu ni drugu. Navedeno je nekoliko primera koji potkrepljuju takav stav, što onih u kojima je svejedno koju ćemo upotrebiti (Želja mi je da budem pilot/Želja mi je biti pilot), što onih gde je infinitiv nemoguće zameniti da-konstrukcijom (Razumeti znači oprostiti) ili pak onih gde je obratna zamena nemoguća (Hajde da zapevamo), pa čak i onih gde značenje zavisi od upotrebljene konstrukcije (voljna konstrukcija Neću da dođem protiv negiranog futura Neću doći). Jedno pravilo je ipak formulisano, a to je da ne treba dozvoliti nagomilavanje više infinitiva ni više da-konstrukcija u istoj rečenici, kao u Zna da će moći nastaviti baviti se onim što voli, ili Zna da treba da odluči da nastavi da se bavi onim čime najbolje može da im pomogne.
[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 12.08.2006. u 16:02 GMT+1]
Au197/79 @ 01.07.2006. 08:16
Eto kao što rekoh, kroz par godina će biti samo nominativa, prezenta, futura, perfekta i infinitiva a za sve ostale će se moći reći da ne samo što nisu žive, nego se čak lagano gube. Straroštokavsko (torlačko) narečje koje su toliko prezireli da ga čak nisu ni udostojili nazvati narečjem sad pravi malu decu novoštokavskom Vukovom.
[Ovu poruku je menjao Au197/79 dana 01.07.2006. u 09:57 GMT+1]
Bojan Basic @ 01.07.2006. 11:50
Ne vidim problem. Te rečenice koje sam naveo a ti ironično citirao su samo konstatacije lektora šta se dogodilo i mislim da pružaju vrlo lepu paralelu između slike od pre 50 godina i sada. I M. Ivić i Ž. Stanojčić samo prikazuju činjenično stanje ne pokušavajući da ga izmene, a čak i da pokušaju svaki takav pokušaj bi unapred bio osuđen na neuspeh.
Au197/79 @ 01.07.2006. 13:08
I ja sam irončno potvrdio :) Sad se smejemo Vranjancima, a sutra ćemo pričati kao oni
Bojan Basic @ 01.07.2006. 13:32
Postoji jedna anegdota Živojina — Bate Bukadinovića. Kada se vojniku porodila supruga, primio je telegram sledeće sadržine: „Porođaj protekao u redu, zajedno s Branislavom pozdravlja te tvoja Milica“. On se našao u nedomici da li je dobio sina ili ćerku (Branislav ili Branislava). Njegov drug, Piroćanac, tada mu predočava prednosti svog narečja, jer tamo ne bi bilo nejasnoća: u slučaju ćerke sporni deo bi glasio „zajedno s Branislavu“ a u slučaju sina „zajedno s Branislava“. :)
[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 27.09.2006. u 22:13 GMT+1]
broker @ 17.07.2006. 21:57
Aleksandar Marković @ 17.07.2006. 22:50
shiz3a @ 12.08.2006. 14:13
Kaže se "sve vreme". Varijante tipa "svo", "celo", ili čak "čitavo", potpuno su neprihvatljive. Pozdrav
Bojan Basic @ 12.08.2006. 15:00
Opravdanost ovog izraza zavisi od našeg pojma vremena. Ukoliko bismo vreme posmatrali kao jednu celinu, onda je celo vreme svakako korektno. Međutim, ustaljeno je stanovište da vreme zapravo predstavlja gomilu parčića, i shodno tome treba reći sve vreme. Ipak, naglašavam da je ovaj izraz samo bolji od izraza celo vreme, koji posle svega rečenog ipak nije pogrešan. To potvrđuje i Ivan Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica. Imaš li neku literaturu koja bi potkrepila tvoje tvrdnje?
shiz3a @ 13.08.2006. 13:10
To je jedno pravilo na kome se insistira jos od najnizih razreda osnovne skole. Iskreno, osim nekih udzbenika nisam srela ovo pravilo ni u kakvoj "ozbiljnijoj literaturi", jer me jednostavno nije ni zanimalo; prihvatila sam to "zdravo za gotovo" i tako i primenjujem. Ali mogu potraziti...
[Ovu poruku je menjao Gojko Vujovic dana 13.08.2006. u 15:31 GMT+1]
Bojan Basic @ 13.08.2006. 20:36
Problem je što su neke stvari zaista bile nepravilne u vreme kad su današnji učitelji i nastavnici išli u školu, ali od tada se mnogo toga promenilo. Onaj ko druge podučava srpskom jeziku mora da prati sve promene, a ne da priča ono što je važilo pre 50 godina. Nažalost, situacija je sasvim drugačija — čast retkim izuzecima.
shiz3a @ 14.08.2006. 10:41
Pa dobro, ja se u potpunosti slazem s tim! Ako Bog da, ja cu za koju godinu biti na mestu profesora, pa cu videti sa svoje strane koliko mogu da ucinim. Dok sam djak, ne mogu puno da uticem ni na sta. Ali svako od nas moze da preuzme stvari u svoje ruke ako je u situaciji za to. Kad se meni pruzi prilika, gledacu da je iskoristim...
---------------------------------
Do you Yahoo!?
Get on board. You're invited to try the new Yahoo! Mail Beta.
--0-1230803257-1155548168=:53509
Content-Type: text/html; charset=iso-8859-1
Content-Transfer-Encoding: 8bit
<TABLE id=HB_Mail_Container height="100%" cellSpacing=0 cellPadding=0 width="100%" border=0 UNSELECTABLE="on"> <TBODY> <TR height="100%" width="100%" UNSELECTABLE="on"> <TD id=HB_Focus_Element vAlign=top width="100%" background="" height%0 UNSELECTABLE="off"></TD></TR> <TR UNSELECTABLE="on" hb_tag="1"> <TD style="FONT-SIZE: 1pt" height=1 UNSELECTABLE="on"> <DIV id=hotbar_promo></DIV></TD></TR></TBODY></TABLE> <BLOCKQUOTE id62c66f><BR><BR><B><I>Bojan Basic <es-liste@es.verat.net></I></B> wrote: <BLOCKQUOTE class=replbq style="PADDING-LEFT: 5px; MARGIN-LEFT: 5px; BORDER-LEFT: #1010ff 2px solid"> <div>Problem je što su neke stvari zaista bile nepravilne u vreme kad su današnji učitelji i nastavnici išli u školu, ali od tada se mnogo toga promenilo. Onaj ko druge podučava srpskom jeziku mora da prati sve promene, a ne da priča ono što je važilo pre 50 godina. Nažalost, situacija je sasvim drugačija — čast retkim
izuzecima.<BR><BR>--<BR>
http://www.elitesecurity.org/p...R><BR>Prijave/odjave: http://www.elitesecurity.org/pracenje#76204<BR><BR>Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<BR>esauth:76204:b2b0c4bfbf3d7fcb3744438daad33b77<BR>
nesad @ 01.12.2006. 13:05
Frka, braco...
Kako postoje diskonti "Tempo" i "Metro", tako se i ja pitam zasto se uobicajeno kaze "Bio sam u Tempu" odnosno "Bio sam u Metrou"?
Pozdrav.
Balša @ 01.12.2006. 14:08
Metro ima postakcenatsku dužinu na "o" (Mètrō), i zato "o" ostaje deo osnove u promeni.
svetlanalane @ 08.12.2006. 17:14
Pitam se da li je pravilno reći uopšte uzevši ili uopšte uzev
Niko takođe još nije odgovorio da li se titule poput doktorske ili magistarske vezuju za ime ili prezime.
Iksi @ 09.12.2006. 08:18
Moje misljenje da se veruju i za ime i za prezime, alitakodje mislim da je
pravilno i vezivanje za prezime. Npr Dr Sinisa Stojanovic, ili samo Dr
Stojanovic ako se iz konteksta razgovora moze sakljuciti o kom doktoru
Stojanovicu je rec.
Bojan Basic @ 09.12.2006. 12:03
Citat:
svetlanalane:
Pitam se da li je pravilno reći
uopšte uzevši ili uopšte uzev
Ispravno je i jedno i drugo. Glagolski prilog prošli može ali i ne mora imati nastavak
-ši.
Citat:
svetlanalane:
Niko takođe još nije odgovorio da li se titule poput doktorske ili magistarske vezuju za ime ili prezime.
Ovo pitanje (još) nije normirano, ali ima razmišljanja lingvista. Egon Fekete u tekstu „Skraćenice tipa
dr“ piše:
Citat:
Postavlja se ponekad i pitanje — gde treba pisati skraćenicu — ispred imena, ispred prezimena ili između prezimena i imena?
Izričitih propisa o tome nema. Po prirodi stvari, a i po uhodanoj praksi, titula se stavlja ispred — ličnog imena (po tome što je ’doktor’ onaj koji je nosilac imena, a ne (samo) prezimena, pa titulu i treba pisati uz ime, bilo da se ono navodi pre prezimena bilo posle njega, dakle: Dr/dr Mirko Jović, odn. ako se navodi posle prezimena, onda: Jović dr Mirko). Iznimno, kada se piše samo prezime, titula stoji uz prezime (kao: Dr/dr Jović).
Samo da ne dođe do zabune, ovo
Dr/dr ne znači da titulu možemo pisati velikim ili malim slovom, proizvoljno. Naime, titula se po pravilu piše malim slovom, osim kada se nalazi na mestu koje samo po sebi zahteva veliko slovo — na početku rečenice, potpisa i sl. Takođe, nema razloga za pisanje (često viđenog)
Dr MIRKO JOVIĆ; ako je već sve ispisano verzalom, titula ni po čemu nije posebna da bismo je izuzeli.
nesad @ 20.12.2006. 12:24
Zahvaljujem Balši na odgovoru.
Ljiljaa @ 28.12.2006. 14:10
Pravilno je sve. Dok je postojao zajednički srpskohrvatski jezik, standrad u knjževnom jeziku je bio svo, tlo. Danas, u srpskom književnom jeziku standard je sve, tle. Kada su u pitanju pravopisi, da bi se izbeglo svaštrenje u pisanju, zvanično prihvaćeni pravopisi su: Pravopis Matice srpske i Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića. Kada sam bila na seminaru, prof. Brborić je i pokazao ta dva rečnika kako ne bi došlo do zabune. Klajnov rečnik nije zvanično prihvaćen.
Što se tiče dubletnih oblika, njih ima previše u srpskom jeziku i ne znače bogatstvo jezika, nego slabe njegovu standardizaciju.
Balša @ 28.12.2006. 17:55
Citat:
Ljiljaa: Dok je postojao zajednički srpskohrvatski jezik, standrad u knjževnom jeziku je bio svo, tlo. Danas, u srpskom književnom jeziku standard je sve, tle.
Odakle ova ideja i kakve veze imaju jedna zamenica i jedna imenica?
Citat:
Što se tiče dubletnih oblika, njih ima previše u srpskom jeziku i ne znače bogatstvo jezika, nego slabe njegovu standardizaciju.
To je vrlo opšta i problematična tvrdnja.
Bojan Basic @ 28.12.2006. 20:18
Citat:
Ljiljaa:
Dok je postojao zajednički srpskohrvatski jezik, standrad u knjževnom jeziku je bio svo, tlo.
Netačno. U srpskohrvatskom jeziku bilo je pravilno isključivo
sve, a
tlo/tle su bili dubletni oblici.
Citat:
Ljiljaa:
Danas, u srpskom književnom jeziku standard je sve, tle.
Netačno. Pravilno je isključivo
sve, a
tlo/tle su dubletni oblici. Da se primetiti kako nema razlike između „današnjeg“ i „starijeg“ pravila. :)
Citat:
Ljiljaa:
Kada su u pitanju pravopisi, da bi se izbeglo svaštrenje u pisanju, zvanično prihvaćeni pravopisi su: Pravopis Matice srpske i Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića.
Netačno. Dešićev Pravopis nikad nije zvanično prihvaćen, samo Matičin.
Citat:
Ljiljaa:
Klajnov rečnik nije zvanično prihvaćen.
Ovo je jedino tačno, međutim ne treba gubiti iz vida kako je Klajn priručnik pisao imajući na umu ono što jeste prihvaćeno (Matičin Pravopis, Rečnik dveju Matica, rešenja prihvaćena na osnovu lingvističkih rasprava), pa ga možemo uzeti kao pouzdanu referencu.
Ljiljaa @ 28.12.2006. 21:03
Pre svega, ja sam profesor srpskog jezika. Drugo, imenica tle i zamenica sve nemaju srodnosti, ali su primeri nekadašnjeg normiranja. A da dubletni oblici slabe standardizaciju jezika, to su potvrdili lingvisti.
Kada sam upisala fakultet, tada je standard bio tlo, svo. Verovatno prof. Brborić nije dobro informisan kada su u pitanju zvanično prihvaćeni pravopisi, pa nas je na sastanku Društva za srpski jezik i književnost dezinformisao. Inače, književnost i srpski jezik završila sam na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a savremeni srpski jezik predavao mi je dr Jovan Kašić.
Bojan Basic @ 28.12.2006. 21:21
Citat:
Ljiljaa:
Pre svega, ja sam profesor srpskog jezika.
Drago nam je. Ne znam smatraš li da te ovo isticanje kvalifikacija čini merodavnijom od odgovarajuće literature, ali ako tako misliš — varaš sve, sve je zapisano u knjigama i samo ih treba pročitati. Upravo zbog toga što si autoritet pred učenicima, trebalo bi da zaviriš u literaturu pre nego što nešto odgovoriš. Nije sramota na pitanje učenika odgovoriti rečima: „Nisam sigurna, proveriću“ pa doneti odgovor sledeći čas; naprotiv, upravo zbog profesora koji imaju potrebu da pošto-poto odgovore odmah (makar i pogrešno), pismenost nam je ovako niska. Ne znam spadaš li ti u takve profesore, ali sudeći po prethodnom odgovoru, s literaturom se nisi baš dobro upoznala.
Citat:
Ljiljaa:
Kada sam upisala fakultet, tada je standard bio tlo, svo.
Pošto ti nećeš da citiraš literaturu, to ću učiniti ja.
Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika: „
sȁv (vȁs), svȁ, svȅ“. Oba oblika
tlȅ i
tlȍ uredno su zabeleženi u istom Pravopisu (istina, kaže se da je
tlo bolje, ali nipošto i da je jedino ispravno).
Možeš pogledati i
Zaključak broj 8. Odbora za standardizaciju jezika, u kom
odbijaju da ozvaniče Dešićev Pravopis.
Poštovana profesorice, nadam se da ćete se ubuduće više služiti literaturom, a manje procenama odoka.
[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 28.12.2006. u 23:33 GMT+1]Ljiljaa @ 28.12.2006. 21:35
Na takmičenju učenika, uvek prednost daju Dešićevom Pravopisu srpskog jezika. Škole su dobile obaveštenje da je zvanično prihvaćen Pravopis Matice srpske. Na zadnjem sastanku Društva, dr Brborič je naglasio da su oba pravopisa ozvaničena. On je inače predsednik tog istog Društva. Inače, nemam nameru da izigravam autoritet bez pokrića. Literaturu još uvek koristim, bez obzira što dugo radim u nastavi. A kada su u pitanju dubletni oblici tlo - tle, čini mi se da naši učenici gube bodove zbog oblika tlo.
Jezičko pravopisni savetnik - Milija Stanić i Damnjan Moračić, 1982. str.408.
tlo, a ne tle
Bojan Basic @ 28.12.2006. 22:00
Citat:
Ljiljaa:
• Škole su dobile obaveštenje da je zvanično prihvaćen Pravopis Matice srpske.
• Na takmičenju učenika, uvek prednost daju Dešićevom Pravopisu srpskog jezika.
Jesam li ja jedini kome je ovo u najmanju ruku čudno? Smem li pitati: zašto?
Citat:
Ljiljaa:
Na zadnjem sastanku Društva, dr Brborič je naglasio da su oba pravopisa ozvaničena.
Ako je nešto ozvaničeno, onda svakako postoji neki dokument kojim je to nešto ozvaničeno. Poštujem Brborića, ali mi njegova reč ipak nije dovoljna, pogotovo što postoji dokument koji upravo suprotno dokazuje: da je ozvaničavanje Dešićevog Pravopisa
odbijeno (i to, gle čuda, upravo zbog toga što iznosi neka rešenja drugačija od Matičinog Pravopisa; opet se vraćamo na prethodno pitanje — otkud tim pregledačima na takmičenju učenika ideja da daju prednost Dešiću?).
Citat:
Ljiljaa:
A kada su u pitanju dubletni oblici tlo - tle, čini mi se da naši učenici gube bodove zbog oblika tlo.
To je problem pregledačâ, ne učenikâ.
Citat:
Ljiljaa:
Jezičko pravopisni savetnik - Milija Stanić i Damnjan Moračić, 1982. str.408.
tlo, a ne tle
Nisi li malopre sama pominjala nešto o zvaničnoj literaturi (pretpostavljam s ciljem da kažeš kako ono što nije napisano u zvaničnoj literaturi ne mora biti ozbiljno tretirano; s čim se, uzgred, slažem)? Dakle, nikako ne možemo Stanić—Moračićev savetnik smatrati merodavnijim od tadašnjeg Pravopisa, koji, opet napominjem, navodi oba oblika.
Ljiljaa @ 28.12.2006. 22:23
Da! U Pravopisu srpskohrvatskog jezika iz 1960. piše da su ravnopravna oba oblika: tlo - tle. Na takmičenju učenika, prednost je na strani Dešićevog Pravopisa. Primer - pisanje obaveštajne rečenice u upravnom govoru. U Pravopisu Matice srpske piše da se tačka nalazi ispred završnog navodnika ako je cela rečenica u upravnom govoru. U Dešićevom Pravopisu piše obrnuto, nalazi se posle završnog navodnika i tako piše u školskm udžbenicima.
[Ovu poruku je menjao Ljiljaa dana 28.12.2006. u 23:42 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao Ljiljaa dana 29.12.2006. u 09:21 GMT+1]
semiconductor @ 18.03.2007. 08:54
Baš zanimljiva tema.
Zašto ste prestali da pišete?
Hajde da se malo razmrdamo...
"Bio sam na žurki".
Da čujem?
Bojan Basic @ 18.03.2007. 09:46
Verovao ili ne — ispravno (a na žurci je pogrešno)!
Mada, kod ove reči sibilarizacija se danas oseća sasvim prirodnom, pa nema pravog razloga da bude izuzetak. Pretpostavljam da je situacija bila malo drugačija pre deset godina kad je pisan trenutni Pravopis, i da naredni neće ovu reč svrstavati pod izuzetke; ali ovo su ipak samo moja nagađanja, i ostaje nam samo da sačekamo pa vidimo (a da se dotle držimo onoga što trenutno imamo).
semiconductor @ 18.03.2007. 12:17
Znam da je pravilno žurki. Zato sam i postavio ovaj post.
Interesuju me jos neke reci koje u svakodnevnom govoru
govorimo "pravilno", a po pravopisu je drugacije.
Ima li gde Pravopis u PDF-u, DOC-u... da se "skine" sa neta.
P.S.
Basicu, jel' si ti "neki" "profa", pa "sve znas"? :))
dovecer @ 30.03.2007. 10:12
Doškolovavanje ili doškolovanje?
i po kom pravilu?
MRodrigez @ 19.04.2007. 19:43
Interesuje me da li, kada se pise tekst na cirilici, skracenice od npr. Transmission Control Protocol - TCP, treba pisati latinicom ili cirilicom? Znači u ćiriličnom tekstu da li da pišem TCP ili TCP???
Bojan Basic @ 19.04.2007. 22:00
Citat:
semiconductor:
Interesuju me jos neke reci koje u svakodnevnom govoru
govorimo "pravilno", a po pravopisu je drugacije.
Bolje pitaj šta se poklapa. :) Ako hoćeš odgovor na tvoje pitanje, kreni od transkripcija, zatim malo pogledaj akcente, i eto ti i više nego dovoljno materijala.
Citat:
semiconductor:
Ima li gde Pravopis u PDF-u, DOC-u... da se "skine" sa neta.
Koliko mi je poznato, postoji samo školsko izdanje pravopisa iz 1960. godine, ništa konkretnije. S druge strane, može se naći Klajnov
Rečnik jezičkih nedoumica na CD-u, a to je zgodna stvar.
Citat:
dovecer:
Doškolovavanje ili doškolovanje?
i po kom pravilu?
Ni jednu ni drugu imenicu ne beleži Rečnik Matice srpske. S druge strane, očito bi prva bila glagolska imenica od
doškolovavati, a druga od
doškolovati. No, ne postoji glagol
školovavati, već je
školovati dvovidski (označava i svršeni i nesvršeni vid), i stoga ni
doškolovavati ne može biti ispravno, pa ni
doškolovavanje. Ostaje
doškolovanje.
Citat:
MRodrigez:
Interesuje me da li, kada se pise tekst na cirilici, skracenice od npr. Transmission Control Protocol - TCP, treba pisati latinicom ili cirilicom? Znači u ćiriličnom tekstu da li da pišem TCP ili TCP???
Trebalo bi ćirilicom pisati one skraćenice koje se izgovaraju po srpskim nazivima slova, a latinicom one koje zadržavaju originalni izgovor. Jasno, mogu se naći izuzeci, ali ovo je neka vodilja.
djordje @ 19.04.2007. 22:50
Citat:
Ako hoćeš odgovor na tvoje pitanje
Kaze se SVOJE pitanje
Bojan Basic @ 20.04.2007. 19:46
Prihvatam kritiku.
Najpre sam napisao „Ako hoćeš da ti odgovorim na tvoje pitanje...“, pa sam onda skratio rečenicu zaboravljajući da ispravim zamenicu.
zvokica @ 10.05.2007. 13:49
1. kakva je razlika izmedju "dvogled" i "dogled"?
2. sta znace reci "sofa" i "kauc"?
Bojan Basic @ 12.05.2007. 12:16
1. Nikakva. Dogled je prvobitan oblik, kasnije je izmenjeno u dvogled (moguće i zbog galicizma-germanizma binokl). Oba oblika su ispravna.
2. To su sinonimi, označavaju deo nameštaja sličan kao fotelja (pretpostavljam da znaš šta je fotelja) samo širi (u smislu da više ljudi može sedeti). Zapravo, nisu sinonimi u punom smislu te reči jer sofa (od turskog sofa, a to je došlo iz arapskog ṣuffȧ) ima još nekoliko značenja, međutim sva su ona ili vezana za neku oblast ili izuzetno retka, pa ne verujem da te ovo zanima; anglicizam kauč (engl. couch) ima pak samo pomenuto značenje.
djordje @ 19.05.2007. 13:10
"brijam se", "brijem se" ili oba?
tdjokic @ 19.05.2007. 13:20
Citat:
djordje: "brijam se", "brijem se" ili oba?
Glagol 'brijati se" se menja ovako:
brijem se (ja)
brijes se (ti)
brije se (on, ona, ono)
, dobro, za onu ima dosta slucajeva, ali je za ono bas malo i u tom slucaju obicno medicinsko osoblje ga brije - recimo ako treba da se radi neka operacija na glavi
Bojan Basic @ 19.05.2007. 13:21
Samo brijem se, briju se, ne brijam se, brijaju se.
djordje @ 19.05.2007. 13:22
Cisto da dokazem drugu u cijem mestu svi govore tako
_djevojka_ @ 19.05.2007. 13:55
Citat:
djordje: Cisto da dokazem drugu u cijem mestu svi govore tako :)
A sta ces mu dokazati? Ako je neko npr. 'iz Nis', on ce i dalje biti 'iz Nis', makar neko mislio 'iz Nisa'.
djordje @ 19.05.2007. 17:03
Pa ako on tvrdi da tako svi govore, a sada vidi da nije tako... Samo zelim da mu pokazem da nisam ja jedini koji "gresi" :)
shobra @ 06.06.2007. 19:30
Svako od nas bi malo treba da se podseti pravopisa...
gagicb @ 07.06.2007. 12:16
Pisem poslovno pismo i imam jednu nedoumicu, da li se "Dr" u potpisu poslovnog pisma pise malim ili velikim slovom,
npr. Predsednik
Dr Novak Novakovic?
Bojan Basic @ 07.06.2007. 12:35
Sama po sebi, skraćenica dr piše se malim slovom, ali je (naravno) treba pisati velikim tamo gde se svakako stavlja veliko slovo: na početku rečenice, potpisa itd.
Djomloun @ 12.06.2007. 13:44
Mene muchi jedna stvar:
-Imam puno sesTRI?
vs
-Imam puno sesTARA?
slichno isto i sa tresxanja/tresxnji, gresxaka/gresxki?
djordje @ 12.06.2007. 13:59
sestara, treshanja, greshaka
Djomloun @ 12.06.2007. 14:04
Tako sam i mislio ali je mnogo rogobatno ;)
_djevojka_ @ 12.06.2007. 15:16
Citat:
djordje: sestara, treshanja, greshaka
djomloun malo sa x, ti malo sa h;
umjesto pet sestara, nadji pet shestara. :)
kelja @ 13.06.2007. 09:05
Elem, jedno zanimljivo pitanjce... Po kojoj logici se sintagma "crnogorsko primorje" pise velikim pocetnim slovom, i da li se uopste tako pise? To sam danas video, i ako nije stamparska greska u pitanju, stvarno bih voleo da cujem objasnjenje...
Hm... da nije mozda ime regije???
Hvala!
[Ovu poruku je menjao kelja dana 13.06.2007. u 10:33 GMT+1]
jablan @ 13.06.2007. 09:41
Pa valjda zato što postoji samo jedno crnogorsko primorje. Isto kao što postoji samo jedna Smederevska Palanka ;)
Ali da sačekamo kolegu Bašića...
Bojan Basic @ 13.06.2007. 16:47
Jeste ispravno Crnogorsko primorje, upravo kao ime regije.
bmatrix @ 17.06.2007. 19:10
Kada neka firma deli olovke, agende, priveske,... sa svojim logom, da li se to zove REPREZENTACIJA ili PREZENTACIJA?
Čak se i poslovni ručak može tako nekako nazvati. Kako bi se pravilno upotrebio kontekst te reči?
daywalkerzr @ 18.06.2007. 00:13
poređaj ili poredaj
jesi ili je si
ja mislim da je ispravno poređaj i jesi
djordje @ 18.06.2007. 01:25
dobro mislis
Bojan Basic @ 18.06.2007. 13:18
@bmatrix:
Obe se reči mogu koristiti u sličnom kontekstu, ali prezentacija više predstavlja prikazivanje proizvoda (ili proizvodâ) dotične firme; tom prilikom se često dele olovke i sl., ali to nije svrha prezentacije. Za sámo to više odgovara naziv reprezentacija.
@daywalkerzr:
U pravu si za jesi, ali ispravno je i poređati i poredati.
djsloba10 @ 26.06.2007. 09:05
Smatram da spadam u polupismene pa bih da me neko posavetuje o pravilnom izgovoru nekih reči:
Da li se pravilno kaže ˝zdravo˝ ili ono što svuda čujem ˝ćao˝
Šta je pravilnije ˝obnova kolovoza˝ili ˝revitalizacija kolovoza˝
šta lepše zvuči ˝zamena...˝ili ˝supstitucija...˝
djordje @ 26.06.2007. 12:53
Citat:
šta lepše zvuči ˝zamena...˝ili ˝supstitucija...˝
Meni uvek lepse zvuci srpska rec od neke pozajmljenice. "Supstitucija" koristi samo kad hoces da zadivis nekog kako govoris kao na dnevniku
Citat:
Da li se pravilno kaže ˝zdravo˝ ili ono što svuda čujem ˝ćao˝
Isti slucaj. Cao je rec iz italijanskog, zdravo je nasa rec. Mada izgleda da si danas pomalo cudan ako kazes zdravo a ne cao
Citat:
Šta je pravilnije ˝obnova kolovoza˝ili ˝revitalizacija kolovoza˝
Nisam siguran da li je pravilnije obnova ili su podjednako pravile reci. Revitalizacija je rec koju bih ja preveo pre kao ozivljavanje nego kao obnova, mada nisam siguran da sam u pravu za ovo. U svakom slucaju, ponavljam, koristi srpsku rec kad je to moguce.
marko1307 @ 03.07.2007. 11:42
Da li je pravilno : "Ostavio sam svesku kod kuce" ili "Ostavio sam svesku kuci".
Moje misljenje je da je prvi slucaj pravilan ali se neki iz mog drustva ne slazu.
broker @ 03.07.2007. 13:21
Ispravno je i jedno i drugo. Izvor:
VokabularEmil Ranc @ 03.07.2007. 13:27
Prva rečenica je pravilna, druga nije. Takođe, često ćeš čuti "Kući sam, zovi me na fiksni" i sl, što je takođe nepravilno. "Kod kuće sam" je pravilno.
"idem kući", "Hajdemo kući", ali "Bio sam kod kuće" itd...
Bojan Basic @ 03.07.2007. 15:17
Kao što Emil kaže, ispravno je samo prvo. Nisam uspeo da pronađem gde na forumu na koji Predrag ukazuje piše da je ispravno i jedno i drugo, ali to u svakom slučaju nije tačno.
pejcha @ 04.07.2007. 00:29
Metci ili metkovi ?
Jos jedno pitanje, da li postoji propis o tacnom akcetnovanju reci iz srpskog jezika ? Znamo svi da koliko god da nam je mala zemlja, svakih 10km postoji razlika u govoru. A postoje i velike razlike u akcentovanju reci zavisno o kom regionu Srbije ili exYu se radi. Znaci da li postoji norma, i u kojem regionu se onda prica "najpravilnijim" akcentom (jugu srbije, vojvodini, beogradu, jugu, zapadu, istoku srbije, bosni, itd) ?
Hvala.
kelja @ 04.07.2007. 00:38
Meci.
A akcenti(joj!)... neko drugi ce dati odgovor. :)
djordje @ 04.07.2007. 01:45
Sto se metaka tiche, receno ti je vec
Cuo sam na vise mesta kako je navodno "najpravilniji" govor na zapadu: Sabac, Valjevo, Loznica. Nisam siguran da najpravilnije postoji uopste, odnosno da li je uopste definisan pravilan akcenat. Iz Sapca sam ali sada studiram u NS i tek kada se vratim u Sabac primetim koliko se tamo ruzno govori. A o NS necu ni da diskutujem
dyka @ 09.07.2007. 20:33
"ja trenutno instaliram" ili "ja trenutno instaliravam"?
djordje @ 09.07.2007. 21:29
Ti to ozbiljno?
prvo je tacno
TrifunTrifun @ 09.07.2007. 22:31
Postoji li neki korektor (speling čeker) za naše pismo? Uh, kucam diplomski pa mi više vremena treba da ispravim (pronađem) greške nego za samo kucanje.
Hvala unaprijed
poncho @ 09.07.2007. 22:46
U kom programu kucas? Ako je Word 1003 postoji Proofing Tools za MS
Office 2003 staje na jedan CD i izmedju ostalog ima i Srpski.
TrifunTrifun @ 09.07.2007. 23:39
Kucam u Word XP-u. Kako da dodjem do tog programa?
nastavnica @ 10.07.2007. 02:20
srpski: "Trenutno instalisem.", hrvatski: "Trenutno instaliram."
Buum @ 10.07.2007. 02:54
Citat:
nastavnica: srpski: "Trenutno instalisem.", hrvatski: "Trenutno instaliram."
Ne bih se složio s ovim. Kod nas, u Srbiji, glagol
instalirati je daleko zastupljeniji od termina
instalisati za koji čak nisam ni siguran da li je ispravan. Slična situacija je i u hrvatskom govornom području. Ovo govorim iz praktičnog prevodilačkog i terminološkog iskustva. Evo i par linkova koji potkrepljuju moje tvrdnje:
.yu
instalirati ~
49.400 rezultata:
http://www.google.com/search?h...1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8&lr=
.yu
instalisati = svega
119 rezultata:
http://www.google.com/search?h...1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8&lr=
.hr
instalirati ~
93.600 rezultata:
http://www.google.com/search?h...1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8&lr=
.hr
instalisati = svega
32 rezultata:
http://www.google.com/search?h...1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8&lr=nastavnica @ 12.07.2007. 00:57
Veliki broj glagola u srpskom jeziku ima domace nastavke -ovati i -isati: diskutovati, organizovati, integrisati, intervenisati, instalisati....., a u hrvatskoj varijanti u upotrebi je njemacki nastavak -irati: diskutirati, organizirati, integrirati, intervenirati, instalirati...
Briga o jeziku, njegovoj cistoti i pravilnosti, treba da bude obaveza svakog pojedinca i cijelog naroda. Na zalost, kod nas to nije tako. Mi, za razliku od npr. Hrvata, ne cuvamo svoj jezik.
Usput, ti ako nisi siguran da je glagol "instalisati" ispravan, ja jesam i sigurna sam da je jedini u duhu srpskog jezika, i u svojim odgovorima se oslanjam na strucnu literaturu o svom, dakle srpskom jeziku.
kelja @ 12.07.2007. 01:22
@Nastavnice,
preterivanje ni u cemu nije dobro... pa ni u jezickom purizmu, tako karakteristicnom za neke narode...
To onda dovodi do (tragi)komicnih situacija i svakakvih jezickih vratolomija.
Jezik nije staticna kategorija i da li je nesto 'u duhu jezika' ipak, na kraju krajeva, nije stvar odluke lingvista i boraca za cistotu jezika, no naroda koji se tim jezikom svakodnevno sluzi, ma sta o tome rekla strucna literatura.
Uzgred, ona je ponekad i zastarela, ne prati dovoljno razvoj jezika o kom se toliko brine... ;-)
Bojan Basic @ 12.07.2007. 05:00
Nastavnice, drago mi je što kažeš da se oslanjaš na stručnu literaturu, jer je to nešto što se mora zahtevati od svakoga ko želi da diskutuje o srpskom jeziku. Međutim, u ovom sličaju nisi u pravu, jer upravo ta stručna literatura tvrdi drugačije.
Pravopis u tački 100b kaže (podvlačenje moje): „-ovati, -isati, -irati. Sva tri nastavka u srpskom izrazu sasvim su obična u pozajmicama, a u hrvatskom uzusu generalizuje se -irati.“ Dakle, u pravu si kad tvrdiš da Hrvati „svugde trpaju“ -irati, ali nije tačna tvoja tvrdnja da u srpskom za ovaj nastavak nema mesta. Dalje Pravopis navodi tabelu s mnogim primerima za sva tri nastavka, a ja ću izdvojiti nekoliko s nastavkom -irati, samo ilustracije radi: kapitulirati, karikirati, kvadrirati, kovertirati, komunicirati, konzervirati, konzumirati, konraktirati, kopirati, korodirati, kreditirati, kreirati, kumulirati...
Nakon što smo se složili da je nastavak -irati i te kako u skladu sa srpskim jezičkim standardom, ostaje pitanje treba li baš njega koristiti u glagolu instalirati. Odgovor je da je to jedini ispravan nastavak u ovom glagolu, što je uredno zabeleženo u Pravopisnom rečniku. Isto mišljenje ispoljavaju Ivan Klajn i Milan Šipka u ’Velikom rečniku stranih reči i izraza’: „instalírati, instàlīrām, 3. l. mn. instalírajū svrš. i nesvrš. [lat. installare]“.
Budući da se oslanjaš na stručnu literaturu, verujem da ćeš se osloniti i na ovo.
djolejr @ 18.07.2007. 17:24
Ovde sam puno vise aktivniji na forumu Elektronika pa zato jedno 'smeshno' pitanje
kako se pravilno kaze:
paradajez, paradajz, paradaez,
sve ove reci sam video na pijaci u 'Nish'-u.
darkon @ 18.07.2007. 19:42
Da se videti i čuti i paradaiz. I ovo je neispravno.
Ispravno je samo paradajz.
dswalk @ 26.07.2007. 10:50
Kako je ispravno pisati upitnu rečenicu:
Je li.. ili Jeli..
i
Da li.. ili Dali..
Ja volim srpski jezik, ali nažalost više nemam vremena
da čitam književna djela, a osjećam da čitajući samo na
internetu i novine, više ni sam ne znam šta je ispravno.
Hvala na pomoći svima.
Java Beograd @ 26.07.2007. 11:04
Metod ili Metoda
Ovoga naročito ima u Java programskom jeziku gde se koristi termin "funkcija" već termin "metod(a)". Na engleskom je "method".
Dakle, metod ili metoda ?
djordje @ 26.07.2007. 13:09
je li i da li
e sad, kako se pise skraceni oblik od je li: jel', je l', ili nekako drugacije?
Safet Beriša @ 26.07.2007. 13:20
Po Klajnu (Rečnik jezičkih nedoumica, 4. izdanje, 2002), a i po nekoj analogiji sa da l', skraćeni oblik je je l'.
darkon @ 26.07.2007. 23:01
Citat:
Java Beograd: Metod ili Metoda
Ovoga naročito ima u Java programskom jeziku gde se koristi termin "funkcija" već termin "metod(a)". Na engleskom je "method".
Dakle, metod ili metoda ?
I jedan i drugi oblik.
(Izvori: Pravopisni rečnik iz 1960, Srpski jezički priručnik, Etimološki rečnik srpskog jezika.)
Malo više o je li, je l' i jel':
http://forum.vokabular.org/index.php?topic=650.0Banili @ 13.08.2007. 22:41
Ljudi pomagajte!Na pitanje sta mislim o jednoj pesmi,napisao sam odgovor:PESMA NIJE NISTA POSEBNO.Nakon mog takvog komentara usledilo je drvlje i kamenje na mene kako je to gramaticki netacno napisano i kako sam ja nepismen i da treba da naucim gramatiku svog jezika.Sta je tu pogresno napisano?!Ja mislim da je gramaticki u redu sve,a mislim i da smisao napisanog moze svako da uvidi.Postoji li u srpskom jeziku skup reci koji omogucuje ovakvo pisanje,pisanje koj se svrstava u zargon ili tako nesto?
sholastik @ 14.08.2007. 07:14
Banko, bez sekiracije. Čak i da je gramatički neispravno (mada ne vidim zašto bi bilo, no uvek ima nekog ko zna bolje), važnije je što su to reakcije na Vaš sud o nečijem delu, a ne na Vaše reči.
TrifunTrifun @ 14.08.2007. 10:22
Stručnjaci žargon stavljaju u opoziciju prema standardnom idiomu, negativno ga vrijednujući trenutno, ali izgleda da su nastojanja trenutno okrunuta u drugom smjeru koja će žargon koančno staviti na jednaku ljestvicu sa standardnim jezikom.
Žargonu se od strane lingvista u posljednje vrijeme posvećuje sve veća pažnja. Slobodno nastavi kreativno da se izražavaš.
Dark_Dante @ 31.08.2007. 17:00
Zanima me je li "na zurki" odnosno "na zurci" izuzetak ili je samo ono prvo ispravno, posto sam se nesto kladio sa drugom pa me zanima da li su oba izraza prihvacena kao pravilna???
Bojan Basic @ 31.08.2007. 18:57
Tisma @ 31.08.2007. 21:30
"Dark_Dante" wrote:
Citat:
Zanima me je li "na zurki" odnosno "na zurci" izuzetak ili je samo ono
prvo ispravno, posto sam se nesto kladio sa drugom pa me zanima da li su
oba izraza prihvacena kao pravilna???
--
http://www.elitesecurity.org/poruka/1687296
Nisam siguran ali mislim da je ispravno "na zurci", a da se ovakva
glasovna promena (ne znam sad tacno koja) ne vrsi u slucaju vlastitih
imenica. Opet kazem nisam siguran, poz.
djolejr @ 01.09.2007. 13:13
pravilno je recji (ili pisati) kada vam nedostaje neshto
'hvali' ili 'fali', chesto chujem oba pa me zanima kako glasi pravilno.
Nemanja Avramović @ 01.09.2007. 13:50
Fali je pravilno. Hvali je kad te neko pohvaljuje
Bojan Basic @ 01.09.2007. 14:07
@Tišma:
Neposredno iznad tvoje poruke ostavio sam link na kom se nalazi razjašnjenje Dark_Danteove nedoumice.
Dark_Dante @ 01.09.2007. 16:07
Pa bojane hvala puno na odgovoru... Izgleda da sam izgubio opkladu :D
Rade416 @ 03.02.2008. 16:53
Ukratko sam bio u jednoj kratkoj diskusiji na kojoj su se obe strane osecale pobednicki. Radi se o tome da ja svako mislio da ja pravu...
Radi se o ovome:
Prva osoba: Ja sam misleo da popijem vodu.
Druga osoba: Ja sam mislio da popijem vodu.
Prva osoba: Ja sam radeo na svom autu.
Druga osoba: Ja sam radio na svom autu.
Logicnost:
Radio je radeo...
Radio je radio...
Sta je sada tacno? Da li je radio (uredjaj) koji je radeo ili radio. Ako je radio radio, kako se moze odrediti da li je govornik misleo (ili mislio) da je radio radio (bio upaljen) ili je radio radio tj. konstatacija da je to uredjaj.
Do sada nijedna strana nije popustila sa svojim argumentima.
Pomoc?
Laki_Gen @ 03.02.2008. 17:11
"Radio je radio" je ispravno u smislu da mislimo da je FM/AM uredjaj u nekom trenutku u proslosti bio u upotrebi (ukljucen).
Radeo nije gramaticki ispravno proslo vreme od glagola raditi, koliko je meni poznato.
Takodje logicki ako ces da kazes "radio je radio" je istao kao kad bi rekao "krava je krava", sto je logicki tacno ali nema bas nekog smisla to reci.
Rade416 @ 03.02.2008. 17:39
U principu i radi se o proslom vremenu...
Sada ako je u sadasnjem vremenu: bilo bi "radio je radio" a u proslom vremenu "radio je radeo". To jeste tacno.
Jedna strana je ali tvrdila da "radeo" nije ispravno gramaticki, cak ni u proslom vremenu.
"Ja sam radeo na projektu..." ili "Ja sam radio na projektu..." - da budemo specificniji...
---
Takodje je slicno i sa misliti...
Ja sam misleo da ce dan biti lep.
Ja sam mislio da ce dan biti lep.
Slicne argumente su obe strane iznele... Dilema!?
Laki_Gen @ 03.02.2008. 17:47
Citat:
Rade416: U principu i radi se o proslom vremenu...
Sada ako je u sadasnjem vremenu: bilo bi "radio je radio" a u proslom vremenu "radio je radeo". To jeste tacno.
Glagol
raditi:
1.radim
2.radis
3.radi
mnozina
1.radimo
2.radite
3.rade
proslo vreme
1.radio (sam)
2.radio si
3.radio/la/lo je
mnozina
1.radili smo
2.radili ste
3.radili su
RADEO je gramaticki
NEISPRAVNO!KoR! @ 04.02.2008. 01:22
Ne samo da je radeo u potpunosti neispravno nego je potpuno ispravno reci "radio je radio" pošto su različiti akcenti, tako da tu nema nikakve dileme (ne terajte me da određujem imenom koji je koji pošto mi to nikad nije uspevalo, ali da su različiti, sigurno jesu).
Copyright (C) 2001-2008 by www.elitesecurity.org. All rights reserved.