Povodom sajma erotike, resio sam da vam ispricam jednu pricu. Nema smisla u 21. veku nekog ubedjivati kako sex treba da bude rezultat ljubavi, svi su to prihvatili kao robu kojom se trguje za novac, robu koja se menja za neku drugu robu i uslugu koja se naj normalnije i bez grize savesti moze traziti za neku uslugu. Ima o tome toliko materijala da se moze napisati neki novi Zlocin i kazna, ali, niti sam ja pisac, niti je ES mesto za toliko pisanje, pa cu morati ukratko. Pa, da krenem od pocetka...
Zamislite jedan mali grad u srcu Srbije krajem 20. veka. Zamislite i ljude koji kao mravi uzurbano prolaze ulicama tog grada, jureci na posao sa mislima o nekoj boljoj buducnosti i vracajuci se sa posla sa mislima o kuci, toplom rucku, bracnom partneru i deci koja ih kod kuce cekaju. To je bio mali grad, imao je samo jednu bitnu fabriku u kojoj je iz svake porodice radilo u proseku po jedno, ostatak privrede je funkcionisao dobro zahvaljujuci hiljadama plata koje su svakog meseca ljudi trosili u svom gradu na hranu, odecu, higijenu i ostale razne sitnice na koje svaki covek trosi svoj novac. Preziveo je taj grad i hiperinflaciju, i sankcije... mala fabrika ali snalazljiva, uvek je na vreme osetila sta treba na trzistu i snalazila se neverovatnom brzinom menjajuci proizvodni program sa proizvoda na proizvod i to ne proizvodeci samo slicne proizvode, vec i proizvode razlicitih grana industrije. Radili su ljudi i nadali se boljim danima, umesto toga usledilo je bombardovanje. Mala fabrika, dojucerasnji ponos malog grada, potpuno je unistena. Ljudi su bespomocno stajali nad prizorom porusene fabrike, znali su ostaju bez posla, znali su da ostaju bez hleba, prvi put su se osetili kao da su im sve ladje potonule, znali su da skoro nece biti boljih dana, jer mali grad vise ne pravi nista znacajno sto bi u taj grad donosilo novac, vec samo vrti jedan isti novac u krug gledajuci kako se deo po deo odliva i kako novca ima sve manje. Jos se prasina od bombi nije kako treba ni slegla, vec su ti isti stranci, koji su unistili privredu tog grada, poceli da dolaze, kupuju za sitne pare ono sto je ostalo i da tu otvaraju svoje firme. Brzo su im ljudi oprostili i zaboravili bombardovanje, bili su srecni sto ce imati gde da rade i imati sta da jedu. Toliki broj nezaposlenih omogucavao je poslodavcima da se ponasaju veoma lose prema radnicima, da ih psuju, nazivaju pogrdnim imenima, teraju da rade po 12 sati dnevno 7 dana u nedelji i sve to za platu od 100 EUR-a. Doprinose naravno da ne pominjemo, nema ih. Sve su to radnici podnosili bez pogovora, znajuci da ni na drugom mestu nije bolje, sve dok vlasnici tih malih firmica nisu poceli da firmu poistovecuju sa haremom i da od radnica traze naj razlicitije vrste seksualnih usluga kao uslov da ostanu i dalje na poslu. Vecina radnica nije prihvatila bas toliko ponizavanje pa je promenila posao, ali na njihovo cudjenje, u novoj firmi je naisla na ista shvatanja. Pokusale su neke od njih da tuze te seksualne manijake od gazda, medjutim, oni su imali para za bolje advokate, pa su na kraju bile srecne sto nisu otisle u zatvor jer su one njih seksualno zlostavljale. Posle nekoliko promenjenih radnih mesta u roku od nekoliko meseci, zene su shvatila da je situacija slicna svugde, jednostavno, doslo je takvo vreme, pa su one koje su mogle da zive od muzevljeve plate odustale od trazenja radnog mesta dok su druge ciji su muzevi primali minimalac ili su bili nezaposleni, verovatno morale da cute, ne govore nista muzevima i rade ono sto im se kaze. Nisu samo zapadnoevropski biznismeni zahtevali takve radne obaveze, vec i domace novokomponovane gazde, pa cak i kinezi koji su imali radnje. Zamislite kako je bilo coveku kad je dobio sina, pozvao prijatelje da casti, dosao kod zene u porodiliste, kad tamo, iznesose mu malog zutog kosookog! Drugi su kolko-toliko bolje prosli, jer mi smo evropljani svi isti pa ce moci da zive u uverenju da su deca njihova. Naj veci harem imao je jedan zapadnoevropski narkoman, otvorio je malu fabriku gde je zaposlio 50 izabranih radnica starosti od 18 do 28 godina. Dao im je on "dobru" platu, 140 EUR-a, to je iznad proseka za taj grad, ali za platu mora da se "radi", kako za radnim stolom, tako i u direktorovoj kancelariji. Konkurs za sveze meso bio je non-stop otvoren, zavod za nezaposlene je lako skidao sa evidencije sve devojke i mlade zene - poslao bi ih tamo, pa ako hoce-hoce, ako nece, ko im je kriv sto nece da rade. Upravo u trenucima otvaranja sajma, saznalo se da stranac ima Sidu... bolest za koji je mali grad cuo samo da postoji negde tamo, daleko. Do juce je jedva cuo, a danas ima zarazenih najmanje 50 devojaka/zena, 50 muzeva ili mladica sa kojima su se te devojke zabavljale poslednjih dve godine, nekoliko dece koja su u medjuvremenu rodjena, plus jos ko zna koliko njih koji su promenili devojku/decka, eventualno ako neko ima sa strane jos ljubavnika/ljubavnicu i tako, skupi se tu vise stotina potencijalno zarazenih osoba.
Nadam se da ste uzivali u prici, a sada pravac sajam erotike, ako bude nekih zanimljivih poza ne bi bilo lose da ih zapamtimo, trebace nam kad dodje red i na nas da nas je*u!
Boze,
daj mi smirenost da prihvatim ono sto ne mogu da promenim,
hrabrosti da promenim ono sto mogu
i mudrosti da to dvoje razlikujem.
Re: Sajam Erotike u Beogradskom sajmu :) - http://www.hot-fair.com/
Re: Sajam Erotike u Beogradskom sajmu :) - http://www.hot-fair.com/
Re: Sajam Erotike u Beogradskom sajmu :) - http://www.hot-fair.com/
, dao si 700 kinti da to odgledaš.
Re: Sajam Erotike u Beogradskom sajmu :) - http://www.hot-fair.com/