Energetska "glad" u svetu – uranijum "zlato novog doba"

Svetu je potrebna energija - i to sve više energije, budući da stanovnici Zemljine kugle zahtevaju da budu zadovoljene sve osnovne potrebe modernog života.Nekad je vladala jagma za ugljem koji je nazvan "crno zlato", sada je neprikosnovena nafta koju zovu "tečnim crnim zlatom", ali se već nameće pitanje da li je uranijum "novo zlato", pa čak i danas dok pravo zlato na tržištu odlično stoji (u petak, 14. aprila, zabeležena je rekordna vrednost od 594,40 dolara za uncu). Zlato je plemeniti metal koji ima ulogu da štiti od pogrešnih koraka vlade kad je reč o nacionalnoj valuti. Međutim, zlato ne može da se koristi za grejanje zimi ili hlađenje leti, rad industrijskih postrojenja i mnoge druge ljudske potrebe, za to nam je potrebna energija.

Uz sve veću potrošnju, treba uzeti u obzir i činjenicu da nam preti moguća nestašica fosilnih goriva. Niko ne zna kad će nafta presušiti ili kakve je sve moderne uređaje potrebno pronaći da bi se bušilo još dublje, a takođe je nepoznanica kakve će sve posledice sagorevanje nafte imati po životnu sredinu. Obzirom da se najveći deo potvrđenih zaliha nafte nalazi u politički i vojno nestabilnim područjima, bilo bi mudro razmotriti i "plan B"- nuklearnu energiju. Ovom temom se već godinama bavi "investitorski guru" DŽejms Dajns i otkad je on počeo da piše o uranijumu i da čitaocima svoje Internet strane preporučuje akcije kompanija koje trguju ovim teškim metalom, cena uranijuma je skočila za više od 400 odsto - sa 7,10 na 41 dolar za libru.

Dajns tvrdi da su prednosti nuklearne energije višestruke. Nuklearna energija uopšte ne proizvodi štetne gasove, u najvećoj meri se proizvodi u stabilnim i prijateljskim državama (Kanada, Australija, Amerika), a zalihe uranijuma su dovoljne za milijardu godina ukoliko se koriste u tipu reaktora nazvanom oplodni reaktor. Pored toga, u poređenju sa sve većim cenama fosilnih goriva, cene uranijuma su relativno niske, a nuklearna energija može da se koristi za razbijanje molekule vode na njene sastavne delove - kiseonik i vodonik - što bi dalo dovoljno goriva za vozila sa pogonom na vodonične gorive ćelije za sve ljude na svetu, ističe Dajns. Ovaj savetnik za ulaganja priznaje da radioaktivni otpad predstavlja veliki problem, pa u šali predlaže da ga pošaljemo raketom u svemir. Dajns ipak smatra da taj problem mora nekako da se reši, čime će morati ozbiljno da se pozabave mlade generacije.

Dok se to ne desi, Dajns i dalje savetuje posetioce svoje Internet strane da ulažu u kompanije koje proizvode uranijum ili učestvuju u izgradnju nuklearnih reaktora. On ističe da se u reaktorima u SAD, kojih ima 103, proizvodi petina ukupne proizvodnje električne energije u toj zemlji. Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, sa sedištem u Beču, u svetu trenutno radi 443 nuklearna reaktora, a u izgradnji je njih 27. Prosečna starost nuklearki iznosi 22 godine. Od ukupnog broja reaktora, njih 205 se nalazi u Evropi zajedno sa Rusijom, od čega u Evropskoj uniji ima 148 nuklearki. U SAD i Kanadi se nalazi 122 reaktora, u Južnoj Americi ih je šest, u Aziji 108, a u Africi dva. Ukupni proizvodni kapaciteti svih nuklearnih elektrana u svetu iznose 369 gigavata.

Od ukupno 25 članica Evropske unije (EU), njih 11 nema nijedan nuklearni reaktor. To su Austrija, Estonija, Letonija, Poljska, Portugal, Malta, Kipar, Luksemburg, Irska, Danska i Grčka. Od 14 članica EU koje imaju nuklearke, Francuska ih ima najviše - čak 59. Slede Velika Britanija sa 23, Nemačka sa 17, Švedska sa 10, Španija sa devet, Belgija sa sedam, Slovačka i Češka sa po šest, Mađarska i Finska sa po četiri, dok po jednu nuklearnu elektranu imaju Litvanija, Holandija i Slovenija.I zemlje-kandidati za ulazak u EU Bugarska i Rumunija imaju nuklearne reaktore (četiri, odnosno jedan) u kojima se proizvodi veći deo električne energije potrebne ovim zemljama, dok Hrvatska uopšte ne koristi atomsku energiju. U Francuskoj udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije iznosi 78,1 odsto, dok za njom slede Litvanija sa 72,1 odsto, Slovačka sa 55,2 i Belgija sa 55,1odsto. Na dnu ove liste se nalazi Kina sa udelom nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji struje od samo 2,2 odsto. Ipak, ova zemlja je tek počela da gradi nuklearne reaktore, pa je po Dajnsovim rečima, "navalila na Australiju kako bi obezbedila neophodne zalihe uranijuma, baš kao što su Evropljani u 20. veku sebi obezbedili zalihe nafte".

Najveći deo uranijuma proizvode rudarske kompanije iz SAD, Kanade i Australije, a zajedno sa cenama uranijuma, nagli rast su zabeležile i akcije ovih kompanija. Dajns smatra da je ovo samo početak njihovog rasta, budući da su tržišta tek u poslednje vreme počela da obraćaju više pažnje na problem energetske nezavisnosti, koje je zasigurno ključno pitanje naše budućnosti.

Vedrana Škorić

---