Naj muzički albumi svih vremena

@random
Kapetana goveđeg srca :) a.k.a. Don Van Vliet-a namerno nisam pominjao jer mi se nije uklapao u koncepciju.
Mnogi albumi sa ove moje liste su bili pra-početci raznih žanrova, a Trout Mask maltene niko nikad nije ni slušao (sa izuzetkom Tom Waits-a:) ).
Taj album je ipak samo žešća mistifikacija, pa makar bio i kultni… i njegov impact na dalji razvoj muzike je dosta ograničen.

Ako nisi slušao ove funk bendove, probaj da nađeš ovih par albuma koje sam naveo od PARLIAMENT / FUNKADELIC.
Radi se o prilično zamršenoj priči, ali probaću ukratko...
LM: osnivač, mastermind, textopisac, ideolog, producent, vocals, i ko zna šta sve još, OBE ove grupe bio je George Clinton.
I to je, čini mi se, jedinstveni slučaj da je neko paralelno vodio, i to podjednako uspešno, dva različita benda u isto vreme.

FUNKADELIC je oduvek bio više guitar-oriended funk, pre svega zahvaljujući neverovatnom Eddie Hazel-u, i kasnije Michael Hampton-u.
Prva dva albuma su neka LSD/Psycodelia, ali kasnije “things start to get serious” (+ preporuka)
1970 Funkadelic
1970 Free Your Mind... And Your Ass Will Follow
1971 Maggot Brain (+)
1972 America Eats Its Young
1973 Cosmic Slop (+)
1974 Standing on the Verge of Getting It On (++)
1975 Let's Take It to the Stage (++)
1976 Hardcore Jollies (+)
1976 Tales of Kidd Funkadelic
1978 One Nation Under a Groove
1979 Uncle Jam Wants You (ovaj album je sample-ovan na bar 50% rap albuma)
1981 Connections & Disconnections
1981 The Electric Spanking of War Babies (+ gostovao Sly Stone)

S’ druge strane, PARLIAMENT je imao, uslovno rečeno, više radio-friendly pristup, sa duvačima kao osnovom. A ta “brass” sekcija je,
u jednom periodu, bila sastavljena od svakakvih levata, kao npr. Maceo Parker i Fred Wesley :))))) (a.k.a. Horny Horns)
1970 Osmium (kasnije re-izdat kao “The Early Years” sa bonus pesmama)
1974 Up for the Down Stroke
1975 Chocolate City
1976 Mothership Connection (++)
1976 Clones of Dr. Funkenstein (+)
1977 Live: P-Funk Earth Tour
1977 Funkentelechy Vs. the Placebo Syndrome (++)
1978 Motor Booty Affair
1979 Gloryhallastoopid
1980 Trombipulation
(jedino nemam poslednja tri, ali verovatno samo "Motor…" vredi. Preostala dva su neka disco-lutanja)

Osim G.Clinton-a i njegovih različitih alter-ega kao npr. - “Dr. Funkenstein, Mr. Wiggles, The Undisco Kid, Starchild,
Sir Nose D' Voidofsense, Lollipop man and Bumpnoxious Rumpofsteelskin” :)))
sam kostur obe grupe su činili, Bernie Worrelli-keybords i Bootsy Collins-bass, kao dva najvažnija člana,
a preostalo “meso” nikad nije bilo manje od 8-9, a ponekad je brojilo i preko 15-ak članova...
Znali su da pola jednog benda uzme učešće na snimanju albuma onog drugog, i to nepotpisani,
tako da danas skoro niko živ ne zna ko je tačno na kom albumu svirao...
A paralelno sa ove dve grupe, 70-ih su postojale i razni drugi side-projects uz koje je G.Clinton bio, najčešće producentski, povezan,
već pomenuti Horny Horns (duvači), Brides of Funkenstein (ženski vokali Parliament-a), Bootsy's Rubber Band, Parlet...
G.Clinton je kasnije producirao i RHCP-e (2.album Freaky Styley, 1985), pa otud verovatno i RHCP obrada Sly Stone-ove stvari “If You Want Me To Stay”.

Početkom 80-ih oba benda su se raspala, a G.Clinton i je zaplovio solo vodama, najuspešniji mu je bio prvi album “Computer Games” sa koga je ona čuvena “Atomic Dog” (kasnije je pesmu dodatno proslavio, svojom obradom, Snoop Doggy Dog), Bootsy je takođe radio solo, a B.Worrell je gostovao svuda (Jack Bruce, Talking Heads, Keith Richards, Gov't Mule...)
Tamo negde 90-ih stari članovi su se opet našli i danas sviraju pod imenom George Clinton & P-Funk Allstars. :)

U svakom slučaju dve izuzetne grupe koje vredi potražiti. Ja sam nešto naručivao pouzećem od pirata, a kasnije sam rupe popunjavao pomoću eMule...
Potrudite se dalje sami, a ja sam, evo, pokušao da malo da vas malo zainteresujem.

Zanimljivo. Nisam nikad mnogo slušao funk, mada sam upoznat sa veličinama George Clintona i Bootsy Collinsa.

Da li bi se složio sa mnom kada bih izjavio da je i ovo jedan od naj funk albuma svih vremena?


<sub>Powered by Idris Muhammad ;o).

[Ovu poruku je menjao random dana 31.03.2006. u 13:36 GMT+1]</sub>

---

Ja bih, eventualno, i mogao da se složim s' tim, ali recimo James Brown sigurno ne bi. :)
If you catch my drift.

Zaboravio sam sinoć da pomenem lyrics, veoma bitna stavka
važna za shvatanje totalnog kreativnog ludila Funkadelic albuma,
kao i fenomenalni Cover-Art, Pedro Bell-a autora većine omota.


"Standing On The Verge Of Getting It On" počinje stihovima -
Hey baby won't you be my dog,
and I'll be your tree
And you can pee on me

Jedna druga pesma, sa istog albuma, se zove "Jimmy's Got A Little Bit Of Bitch In Him"
i govori o čoveku koji ima gay-drugara Jimmy-ja... (u pitanju je, ne zaboravite 1975)


Naslovi nekih pesama sa "Let's take it to the stage"
- Good To Your Earhole,
- Be My Beach,
- No Head, No Backstage Pass...

Hardcore Jollies

America Eats It's Young

Ne znam kojim redom je bolje poceti - da li po hronologiji ili po intenzitetu unutrasnje eksplozije
koje su albumi pravili u mojoj generaciji muzicara i ljubitelja muzike.

1) Keln Concert - Keith Jarrett
Po intenzitetu uticaja ovo je bez sumnje najdalekosezniji album ikada snimljen.
Nije bez razloga najpopularniji solo piano album svih vremena. Na mene je licno
uticao da spontano resim da napustim stazu daktilografa klasicne muzike i da
predjem u jazz istrazivace, kao i da pocnem da u muzici tvrdoglavo trazim i
iskazujem sebe. Ogromna koncentracija lepote po sekundi muzike, do tada nevidjena
u bilo kojoj formi popularne muzike.

2) American Garage - Pat Metheny band
Sledeca velika revolucija - ogroman iskorak od rudimentarnosti roka prema
finoci i suptilnosti jazza. Zajedno sa predhodnim plocama (p.r.l.e je naveo jednu
jako dobru, tu su i Watercolors, Off Ramp, First Circle, Travels,... ) su potpuno
pomerile generacijske standarde za dobru muziku.

Beogradski koncert (mart 1983) je posle svih ovih godina najbolji koncert koji
sam ikada cuo na svim meridijanima i paralelama. Daleko najbolji po svim kriterijumima
(kompozicije, izvodjenje, kvalitet zvuka, originalnost, prijatan ugodjaj, dugotrajnost
uticaja na moju muzicku licnost)

3) Heavy Weather - Weather Report
Za vecinu rock generacije ova ploca je ostvarila najblizi dodir sa jazzom. Album
pun konkretne energije i ritma je u isto vreme bio i jazz. Osim toga, od ove ploce
je fenomenalni i neponovljivi Jaco Pastorius postao poznatiji siroj javnosti.
Besmrtna numera "Birdland" je posle toga imala jos nekoliko odlicnih verzija
(Manhattan Transfer, Lew Tabackin/Toshiko Akiyoshi big band...).

4) Weekend in LA - George Benson
Vrhunska svirka, vrhunski ugodjaj i sve to uzivo, gotovo bez imalo studijske dorade.
Pored besmrtnog Bensona cuje se i besmrtni argentinski pijanista Horhe Pardo (Jorge Pardo)
koji je nazalost rano preminuo (rak).

5) School Days - Stanley Clarke
ovo me je zakacilo sa nekih 16 godina. Iako mi je gitara bila treci instrument, nesto
od znacaja za zurke i devojcice, ne znam ni sam koliko sam gornjih zica na
akusticnoj gitari pokidao trudeci se da uvezbam plucking da zvucim kao Stanley.
Senzacionalna ploca za ono vreme od prvog velikog superstara solo basa.

6) Elegant Gypsy - Al DiMeola
Velika gitarska senzacija - u Bgd-u smo ga prvo culi na jazz festivalu sa
ReturnToForever, a zatim je usledila ova solo ploca. Dve numere (Race with the
Devil on Spanish Highway, Lady of Rome - sister of Brazil sa fenomenalnim lirskim
uvodom na fretless basu od Jaca Pastoriusa) ostaju i dan-danas rado slusane.

7) Too much to say - Take Six
Vokalni sekstet nastao od manijaka vrhunskog pevanja od kojih je jedan vrhunski
aranzer harmonija, i svih sestoro odrasli na gospel, rhythm and blues tradiciji.
Numera "Something Within Me" je cista ludnica.

8) Easy Living - Sony Rollins
Velika dusa jazz-a u akciji. Ovu plocu sam pustao u svim mogucim prilikama za sve
moguce profile ljudi, i nema ko je nije voleo. Prva stvar na ploci "Isn't she lovely"
je verovatno najbolja verzija te stvari Stevie Wondera ikada snimljena - George
Duke na elektricnom klaviru svira ubitacno. Od ostalih stvari - My one and only love
je za sva vremena.

9) Magic Touch - Stanley Jordan
zapanjujuci tip - zavrsio je muzicku teoriju i kompoziciju na Princetonu, a onda je
uhvatio gitaru i poceo da je svira na cudan i neobican nacin - udarajuci prstima
obe ruke po vratu kao da svira klavir. Naravno, gitara je specijalna sa aluminijumskim
vratom (Travis Bean - ista ona koju je svirao i mnogo poznatiji Milic Vukasinovic).
Svirao je na ulici kad su slucajno naisli Maynard Ferguson i jos jedan i uhvatili se
za glavu. Posle toga, sve je istorija. Zapravo, svo cudo ovog genija se mnogo bolje
shvata posle odgledanog video materijala. Ako se ne zna kako zapravo svira, ploca
zvuci kao obicna jazz pefekcija.

10) In Performance - Oregon
fenomenalni jazz sastav cudnog instrumentalnog seta (gitara, klavir, sitar, bas, oboa,
bas klarinet, tabla...). Ako bih birao najlepsu kompoziciju ikada napisanu u 20-tom veku,
"Icarus" bi konkurisao za prvo mesto na listi.

11) Fly with the wind - McCoy Tyner
tragao sam za lisicom (flautista Hubert Laws) a isterao vuka (pijanista McCoy Tyner).
Odlicna ploca koja otvara uvid u ostvarenje fenomenalnog pijaniste.

Ako se setim jos cega, dopisacu.

Sonny Clark Sextet, Sonny's Crib. Najbolji CD koji imam u kuci.



John Lee Hooker - Mr. Lucky



Bojan Zulfikarpasic - Koreni



George Benson - Absolute Benson



Jeff Mills - The other day (elektronika)

Ne toliko uticajna muzika, ali definitvno jedni od najboljih albuma koje sam cuo.

---

Da pokušam da ispratim smer kojim je tema krenula:

STEELY DAN:
1972 Can't Buy a Thrill
1973 Countdown to Ecstasy
1974 Pretzel Logic
1975 Katy Lied
1976 The Royal Scam
1977 Aja
1980 Gaucho
(Svi njihovi albumi su po kvalitetu dosta ujednačeni, pa mi je bilo žao da izostavim neki.)

Neverovatno kvalitetna produkcija, čak i po današnjim standardima,
i retko prirodan, seemingly effortless, spoj između jazz-a i pop/rock-a.
Obično se u ovakvim slučajevima jasno vide “spojevi/šavovi” dve vrste žanrova,
ali su Walter Becker i Donald Fagen znali da naprave veoma prirodan i homogen zvuk.

Trivia: sredinom 70-ih su potpuno prestali sa live nastupima. Glavni razlog - tehnološka organičenja.
Naime, zbog preterano kompleksne produkcije, nikako nisu uspevali da prenesu onaj detaljan zvuk sa albuma na binu.
I pošto ih live rezultat nije zadovoljavao, jednostavno su digli ruke od žive svirke.

Možda se nekome njihova muzika, na momente, učini kao ipak malo preterano “cerebralna”,
perfekcionistička, i pomalo hladna, bez previše strasti i iskrenih emocija.
Međutim ova dva “atomska fizičara” jazz/rock-a su svakako znali kako se mućka dobra fuzija :) Bući-bući-bući... :)

Setio sam se jos par senzacionalnih albuma:

12) The Mad Hatter - Chick Corea
jedna od serije vrhunski komponovanih, aranziranih, odsviranih albuma Chick Corea-e i
(zajedno sa My Spanish Heart, Leprechaun, Secret Agent) sa odabranom bandom
(Steve Gadd, Ron Carter/Stanley Clarke, Joe Farell, ...). Ovaj konkretni album je
muzicka verzija "Alise u zemlji cuda". Album je nevidjena kombinacija vrhunskog muzickog
umeca svih sviraca ali za razliku od obicne, normalne kvalitetne muzike u isto vreme
nosi neku izuzetnu psihicku energiju. Bar jedno petoro ljudi (od kojih su jedno pola njih
neizostavne ikone sadasnje Yu jazz scene) koje je slusalo album imalo je isto ili slicno
psihicko iskustvo - stanje potpune meditacije, nekog cudnog dubokog mira, a neki su
isticali da u momentu kad su slusali plocu je sav zvuk iz okoline (ukljucujuci cvrkut ptica)
potpuno nestajao. Jednostavno, muzika sa ovog albuma je potpuno opsesivna i absorbuje
slusaoca na neverovatan nacin. Izuzetna umetnost.

Moram da napomenem da svi od ljudi iz price potpuno zdrave i normalne osobe, bez ikakve
veze sa narkoticima i/ili bilo cime onostranim.

13) The Golden Hour of Stephane Grappelli
Izuzetno ukusna kompilacija velikog genija obicne ljudske radosti koja je izdata izgleda samo
kod nas. Nigde se ne pominje u Grappeli-jevoj diskografiji. Sve odsvirano izuzetno lepo, i sled
kompozicija je nevidjen. Po meni najlepsa Grappelijeva ploca.

14) Shadows and Light - Joni Mitchell
Izlistacu prateci band: Pat Metheny, Jaco Pastorius, Lyle Mays, Don Alias, Michael Brecker,
The Persuasions. Kultna ploca sa puno lepih pesama, odlicnim deonicama svih sviraca. Glavni
dogadjaj davne 1984-te.

15) Nothing but the Sun - Sting
Verovatno najbolja prva strana ploce u istoriji. Odlicna pratnja jazz ekipe, odlicni aranzmani,
pesme prava mala remek dela. Takodje je odlicna i predhodna ploca sa "Bourbon Street" koji
je bio nevidjen hit u svoje vreme.

16) Bora Dugic - Bora Dugic
prva Borina ploca je mrkli mrak. Ko je god drzao frulu u ruci sigurno ne moze da se nacudi kako
Bori polazi za rukom da odsvira hromatske skale tom lakocom i brzinom. Neke numere ("Mirni Ljudi")
su besmrtno aranzirane i odsvirane.

17) Crna Dama - Smak
Skoro sam preslusao ovaj album u potpunosti. Nikada necu zaboraviti punu sobu kod ortaka dok
smo gledali na TV-u Smak u Nedeljnom popodnevu koji izvode "Daire" i Borisa Milanovica koji na
basu prstima svira onu deonicu ili Mikija Petkovskog i Tocka na "Tegobama". Verovatno najkvalitetnija
ploca domaceg roka do pojave Leb i Sol.

...c'erac'emo se jos...

---

Ima jos (treba malo vremena da se setim)

18) Winelight - Grover Washington
Izasao pocetkom osamdesetih, veliko zadovoljstvo za slusanje, a ceo ugodjaj je za ono vreme
(pogotovo za nas odrasle u komunizmu) bio otkrovenje. Pesma "Just the two of us" je jos uvek
hit u originalnoj verziji, a naslovna numera je do sada obradjena ne znam koliko puta.

19) The Dude - Quincy Jones
Izuzetna ploca - sve odsvirano i aranzirano fenomenalno, a "Just Once" se moze napraviti just once.
Nezaboravni solo na usnoj harmonici na numeri 'Velas' od Toots Thielemans-a.

20) Fullfillingness First Finale - Stevie Wonder
Mnogi smatraju stevine druge ploce (Talking Book, Songs in The Key of Life, Secret Life of Plants...)
bitnijima, medjutim meni bas ova ploca koja je licencno izdata kod nas je po dusevnoj snazi daleko
najbolja njegova ploca. Kad god hocu da se setim bezbrizne topline i optimizma ranih i srednjih
sedamdesetih, uzmem da slusam ovaj album i da razgledam omot.

Verovali ili ne, plocu je snimio po izlasku iz kome posle pada sa motocikla kojeg je vozio (????? slep ????)
po napustenoj aerodromskoj pisti.

21) Friday night in San Francisco - Al DiMeola, Larry Coryell, John McLaughlin
Ako se ne varam, snimljeno 1979-te - trio akusticnih gitarista, za ono vreme svetski bum, a mi smo
u Beogradu videli i varijantu sa Paco DeLucia-om umesto Coryell-a.

22) My Song - Keith Jarrett
Biser ploca snimljena sa skandinavskim kvartetom (najlepsi ton saksofona na svetu - Jan Garbarek, Pele
Danielson (bass), Jon Christensen (drums)). Nekoliko predivnih numera koje se svidaju bas svima, od
bebe do babe, od Miles Davisa do Mice Trofrtaljke. Bas svima.

23) Europe (Earth's Cry Heaven's Smile) - Santana
Ubijte me, ne mogu da se setim sa koje je ovo ploce bilo, ali bilo je mrak kad se pojavilo. Majstor ostaje
majstor. Dugi niz godina odjavna spica za Nedeljno Popodne, posle toga reklame, dnevnik, pa u krpe uz
uzdah - sutra nova nedelja u skoli.



_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 02.04.2006. u 13:05 GMT+1]}

---

Zapravo se zove "... Nothing Like the Sun", u pitanju je stih iz jednog Šekspirovog soneta:

My mistress' eyes are nothing like the sun;
Coral is far more red than her lips' red:
If snow be white, why then her breasts are dun;
If hairs be wires, black wires grow on her head.
I have seen roses damask'd, red and white,
But no such roses see I in her cheeks;
And in some perfumes is there more delight
Than in the breath that from my mistress reeks.
I love to hear her speak, yet well I know
That music hath a far more pleasing sound.
I grant I never saw a goddess go:
My mistress, when she walks, treads on the ground.
And yet, by heaven, I think my love as rare
As any she belied with false compare.

Sting to parafrazira u pesmi Sister Moon. U svakom slučaju jedna od njegovih najboljih ploča (uz Dream of the Blue Turtles i Ten Summoner's Tales), na momente malo pretenciozna ("sviram jazz, čitam Šekspira, a sad ću malo vama da objasnim kako se pravi pop muzika"), ali ubitačna svirka i ekipa -- Manu Katche je posle prvog albuma zamenio Omar Hakima, ostali su Brandford Marsalis i Kenny Kirkland, jedna stvar (Little Wing) je odsvirana sa celim orkestrom legendardnog Gil Evansa, na jednoj (They Dance Alone) gostuju Clapton i Knopfler (mada se to i ne čuje naročito :o)), itd. Ta ploča je bila aktuelna kad sam ja imao 7-8 godina, i dosta mi se dobro urezala u rana muzička sećanja.



Hm, De Lucia je svirao na ploči, to je sigurno.

---

john coltrane - love supreme:


john coltrane - giant steps


bob dylan - desire


bob dylan - john wesley harding


john coltrane - expression


thelonious monk - misterioso


joe pass - virtuoso


harmonia - musik von harmonia


neu! - neu!


glenn gould - bach: the well-tempered clavier, book I



<sub>[Ovu poruku je menjao caboom dana 02.04.2006. u 16:26 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao caboom dana 02.04.2006. u 16:27 GMT+1]</sub>

---

@random:

sve tacno.

Pisem sve iz glave u sitne sate, pa sam malo pomesao stvari. Trio sa Mc, DiM i Corryell-om je
prvo gostovao u Beogradu, pa je posle uleteo DiMeola umesto ovog zadnjeg, i taj sastav je (cini
mi se pre izdavanja ploce) gostovao u Beogradu.

Ne znam zasto mi se cini da je postojala i treca kombinacija, ili sam i tu nesto pomesao.

Uglavnom, McLaughlinu je Beograd bio omiljena tezga. Vidjali smo ga u svakoj mogucoj kombinaciji
(Shakti, Mahavishnu, trio sa Jack Bruce-om i ? na bubnjevima, dva ili tri gitarska trija,...jedino ga
u pasteti nije bilo).



Ta ploca je bila aktuelna kad sam ja imao 27-28 godina :)))))

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 02.04.2006. u 18:23 GMT+1]}

Naravno, jos par zaboravljenih:

24) Living Inside Your Love - Earl Klugh
cista esencija ukusa, muzikalnosti, topline, elegancije. Cudim se samom sebi da sam je se
setio tek sada (br. 24 na listi) jer bi trebalo da je u prvih pet. Sve stvari aranzirao par
Dave Grusin/Larry Rosen, a na poslednjoj stvari ('Kiko') je elektricni bas svirao Louis,
jedan od "brothers Johnson'. Nekoliko godina pre svih bas heroja je odsvirao deonicu za
neverovati. Nema nikoga ko se ozbiljno bavio akusticnom gitarom da nije skinuo sve stvari
sa ove ploce.

25) The Gershwin Connection - Dave Grusin
vrhunsko umece aranziranja, i maestralan izbor solista (Chick Corea, John Pattitucci, Dave
Valentin,...). Ako mene pitate, ovo je Gershwin shvacen na pravi nacin.

26) Breaking Away - Al Jarreau
Nekih 10/15 godina pre pojave sledeceg pevackog genija (Bobby McFerrin), Al Jarreau je
snimio jednu od svojih fenomenalnih ploca. Muzikalnost prsti na sve strane.

27) Street Life - The Crusaders
Posle ove ploce za njima je vladala prava pomama, iako su meni njihove ranije ploce (Chain
Reaction, Free As The Wind, a i neke kasnije ploce (najpre Standing Tall - sa Joe Cocker-om)
zvucale daleko bolje u celini.

(...ne znam kako je vama, ali ja sam samog sebe udavio sa pricom...)

_{[Ovu poruku je menjao random dana 04.04.2006. u 12:49 GMT+1]}

---

Blind Faith - Blind Faith
Van Halen - Van Halen
Stevie Ray Vaughan - Texas Flood
Miles Davis - Birth of the Cool, Miles Ahead, Bitches Brew, 'Round About Midnight
Kiss - Dressed to Kill
Jimi Hendrix - Electric Ladyland
Jaco Pastorius - Jaco Pastorius
Eric Clapton - 461 Ocean Boulevard, Slowhand
Dave Brubeck - Live at the Berlin Philharmonie, Time Out
Al Di Meola - Casino, Splendido Hotel, Elegant Gipsy
Iron Maiden - Iron Maiden, Killers
Steve Vai - Passion and Warfare
Yngwie Malmsteen - Rising Force, Attack, Trilogy
John Coltrane - Blue Train

PS: Nisam (verovatno) pominjao one koji su se vec pojavljivali u ovoj temi.

Evo jos nekih albuma:

Charles Mingus - Mingus Ah Um



Stan Getz - Jazz Samba



Eric Johnson - Ah Via Musicom



Thin Lizzy - Jailbreak



Wes Montgomery - The Incredible Jazz Guitar of Wes Montgomery



Bruce Springsteen - Greetings from Asbury Park, N.J.

My Life in the Bush of Ghosts is a 1981 album Brian Eno and David Byrne,
"America Is Waiting" "Mea Culpa" "Regiment" "Help Me Somebody" "The Jezebel Spirit" "Quran" "Very, Very Hungry"
"Moonlight in Glory" "The Carrier" "A Secret Life" "Come with Us" "Mountain of Needles" "Pitch to Voltage" "Two Against Three"
"Vocal Outtakes" "New Feet" "Defiant" "Number 8 Mix" "Solo Guitar with Tin Foil"




DARE..http://en.wikipedia.org/wiki/The_Human_League

---

---