Login
Barak Obama - razočaranje i pre formalnog preuzimanja funkcije "Vođe slobodnog sveta"Inače, bio sam zgrožen celom tom paradom onog trenutka kada sam, sasvim slučajno, video da na ovogodišnjoj dodeli evropskih MTV nagrada pre par nedelja, neki američki nazovi alternativni muzičari teraju publiku da u sred Liverpula skandiraju "BA-RAK O-BA-MA!", na šta je publika nevoljno skandirala WOOOOOOO, pitajući se šta bre ovi hoće, nismo mi ovde došli da skandiramo američkom soon-to-be predsedniku nego da se zahebavamo. Nek idu u Ameriku pa nek mu skandiraju ako im je do toga.
Dosta njih su takođe primali nagrade noseći na sebi t-shirt majice sa likom omiljenog im president-electa. Do pre neku godinu nosile su se majice sa likom Če Gevare, a danas eto, nose majice Baraka Obame. I tako, dok su muzičari i music-fanovi "diljem sveta" do nedavno mrzeli uštogljeni i korumpirani svet politike, danas javno skandiraju i reklamiraju još uvek neaktuelnog američkog predsednika (kakva ironija), koji je u suštini (kao institucija) otelotvorenje svega onoga što mladi inače ne vole kad je u pitanju svet politike.
I sad, dok neki smatraju da mladi treba da budu politički angažovani, jer na taj način kao jedino mogu da utiču na nešto što svima donekle određuje živote, ja mislim da je taj vid angažovanja u najmanju ruku neukusan, ako ne i vulgaran. Mladi ljudi treba da glasaju na izborima u svojim zemljama, ako im je stalo da utiču na politiku koliko-toliko (tako jedino i mogu). Gest muzičkih "idola" iz Amerike da teraju omladinu da skandira ime američkog predsednika, u stranoj zemlji, po meni ustvari samo demonstrira dobro poznatu nadobudnost i umišljenost Amerikanaca koji smatraju Ameriku "najboljom zemljom na svetu", koja je sada prešla i u tradicionalno apolitični svet pop-muzike i pratećeg šou biznisa. Sad su i ti nabeđeni idoli počeli da ubeđuju svoje fanove iz ostatka sveta da je Barak Obama mesija koji je došao da spasi svet (poput Isusa Hrista), i da svi mi treba da im budemo zahvalni što su nam priuštili to zadovoljstvo da nam on bude predsednik, te da je najmanje što možemo da učinimo u znak zahvalnosti, da skandiramo njegovo ime uvek i na svakom mestu (kad već nismo glasali za njega).
To da nije bedno, bilo bi smešno i cela ta sveopšta opčinjenost sveta Obamom će se vratiti kao bumerang i opaliti sve one koji tako misle direktno u glavu. Izborom Hilari Klinton za državnog sekretara, Obama polako pokazuje da u suštini nema pojma šta radi, osim da svakodnevno iznova priređuje iznenađenja svojim nekonvencionalnim (nazovi-open-minded) pristupom politici, gde se on ne ljuti ni na koga, već uvek postupa u opštem interesu (kao).
Koliko god da je delovalo obećavajuće to što je Amerika u stanju da prevaziđe svoj rasistički underbelly i malodušnost najvećeg dela nabeđenih "analitičara" koji su do poslednjeg trenutka bili skeptični u odnosu na mogućnost da jedan crnac bude izabran za predsednika SAD, toliko sada sve više izlazi na videlo da je sve to u stvari samo još jedna obična farsa, ovoga puta svetskih razmera.
Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.
