• Naslovna
• FAQ
• Pravilnik
• O ES-u
• Tim
• Korisnici
• Statistike

 

• elitesecurity ::
• elitemadzone ::
• EMAIL ::
• RSS ::
• ES Mobile

•  Login
• Registracija
• Zaboravili ste password?
• Flashback ▲▼
• Login problem?

 

Pretraga:

 

Srodne teme 14.04.2024. Re: Gde je Kejt? (samo pogrešni odgovori) 28.08.2003. VAŽNO: MIT goes OpenSource :) 17.06.2004. Materijali u animaciji 23.10.2004. Besplatni kursevi ... MIT OpenCourse Ware 23.10.2004. Trocifreni brojevi u c++-u 21.10.2013. Ima li koga sa MIT-a, Stanford-a, Caltech-a, Colu.. 07.06.2005. Vodic za kupovinu (2): Klima PANASONIC Inverter-M.. 04.09.2007. kompozitni materijali 04.12.2008. VRay render za 3ds max, materijali, tutoriali? 21.09.2007. Termo izolacija poda Navigacija Brisanje liste Aktuelne teme u ovom forumu: Pitanje za sve koji imaju kucu sa sept.. Zamena ek ventila PVC profil-zgrada gde nabaviti sarke za Jelovica prozore Pomoć pri kupovini drvne građe Mali rešo na butan patrone prestao da.. Koji usisivač kupiti? [Ozbiljno] Mts nudi da postavi antene .. PVC ili Alu stolarija Problem sa kuhinjskim bojlerom Brava za ulazna vrata marke POTENT u H.. Robot-Pas u Policiji, Španija - &quo.. Kako detektovati mesto curenja vode u .. geberit taster za ugradno kazance Problem sa kadom Izaberite forum: Linux Linux aplikacije Linux desktop okruženja Linux hardware Windows desktop Windows aplikacije Zaštita Office Windows drajveri Office :: Word Office :: Excel Macintosh Mac hardware Mac software Iphone Enterprise Networking SOHO Networking Wireless Windows mreže Linux mreže Wireless :: WiMax Wireless :: Mikrotik Wireless :: Wireless oprema Linux/UNIX serveri i servisi Unix BSD Skript jezici Security Virtualizacija Cloud Computing Services Security :: Kriptografija i enkripcija .NET 3D programiranje Art of Programming Asembler C/C++ programiranje Kernel i OS programiranje Pascal / Delphi / Kylix Java Embedded sistemi Perl PHP Python Visual Basic 6 Veštačka inteligencija Security Coding XML GameDev - Razvoj Igara Ostali programski jezici PHP :: PHP za početnike PHP :: Smarty template engine .NET :: .NET Desktop razvoj .NET :: ASP.NET .NET :: WPF Programiranje C/C++ programiranje :: C/C++ za početnike Baze podataka MySQL Oracle Access MS SQL Firebird/Interbase PostgreSQL Fiksna telefonija VoIP Udruženje korisnika teleko.. GSM - telefoni GSM - upotreba GSM - servisiranje Mreže i novosti Smartphone Mreže i novosti :: Mobilni internet Mreže i novosti :: Telenor - korisnički servis Mreže i novosti :: VIP - korisnički servis Mreže i novosti :: MTS - korisnički servis Smartphone :: Symbian OS Smartphone :: Windows Mobile Smartphone :: Android GSM - telefoni :: Nokia PDA Uređaji GPS Portable Players Anonimnost i privatnost ISP Browseri E-mail Instant Messaging FTP Google Hosting ISP :: Wireless mreže i ISP ISP :: ADSL E-mail :: Anti-spam Instant Messaging :: IRC Hosting :: Domeni Google :: Gmail E-Marketing Web aplikacije Web dizajn i CSS Web dizajn softver Web razvoj Pretraživači i SEO Flash Javascript i AJAX Web dizajn i CSS :: Kritike Grafički dizajn Izdavaštvo 3D modelovanje Rasterska grafika Vektorska grafika 3D modelovanje :: CAD/CAM Matične ploče, procesori .. Video karte i monitori Storage Ostali hardver Overclocking & Modding PC Konfiguracije Laptopovi Vodič za kupovinu - PC har.. Tablet PC Muzička produkcija Audio kompresija Audio softver Video produkcija Video kompresija Video softver Multimedijalni uređaji Digitalni fotoaparati Digitalne kamere Home Theater Digitalni fotoaparati :: Fotografija Digitalni fotoaparati :: Vodič za kupovinu - Digita.. Elektronika Elektrotehnika Elektronika :: TV uređaji Elektronika :: Radio elektronika i tehnika Elektronika :: Mikrokontroleri Elektronika :: Audio-elektronika Auto-elektronika :: Tuning Vodič za učenje Vodič za posao Vodič za emigraciju Fizika Matematika Nauka Sertifikati Informatika Vodič za učenje :: Seminarski radovi Vodič za učenje :: Obrazovne institucije Vodič za emigraciju :: Život u USA Vodič za emigraciju :: Život u Norveškoj Vodič za emigraciju :: Život u Nemačkoj E-Poslovanje E-Kupovina IT pravo i politika razvoja IT događaji IT berza poslova IS i ERP Ekonomija Berza Cryptocoins IT berza poslova :: Arhiva IT berze poslova IT pravo i politika razvoja :: Registar Nacionalnog ID E-Poslovanje :: E-Transakcije E-Poslovanje :: Forex E-Kupovina :: Platne kartice Digitalna Televizija Advocacy Ankete Predlozi i pitanja Vesti Čekaonica Vesti :: ES leto manifestacija MadZone TechZone Poljoprivreda AutoZone MotoZone Svakodnevnica Video igre MadZone :: Zanimljivi linkovi MadZone :: Kultura TechZone :: Ergonomija TechZone :: Grejanje TechZone :: Klimatizacija TechZone :: Bela tehnika AutoZone :: Fiat Panda club Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Drmaj_storija Član broj: 340738 Poruke: 128 *.cpe.sn.co.rs. Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 02.07.2021. u 21:39 - pre 34 meseci Nisam odmah ukapirao što nema odgovora na moj poslednji post. Vidim da su polovne poluprikolice duplo poskupele, tako da mi je drago što se moja ideja tako brzo primila :) Inače, bavio sam se obnavljanjem gradiva na ovoj temi, pa naiđoh na tekst by eloiza od 3.9.2010., "Najlakši, najbrži, najjeftiniji i najjednostavniji prenosioc toplote je vazduh, pod uslovom da se prisilnom cirkulacijom (ventilator odgovarajućeg kapaciteta) sprovede kroz dobro termoizolovane kanale direktno do prostorija ili još bolje do toplotnog skladišta smeštenog ispod celog poda u prizemlju visine najbolje oko 1.5 metra koji je takođe dobro termo- i hidro-izolovan sa svih strana osim prema gore ka podu prizemlja (može biti od šljunka isključivo veličine pesnice radi lakšeg prolaza toplog vazduha)." pa imajući u vidu i sugestiju vlasnika kuće u Boljevcima da je 60cm mala debljina za podzemnu akumulaciju malo sam zbunjen da je eloiza na Veneri primenio samo 50tak cm debljine za šljunaka (površina 18m2, a zapremina 9m3)? Ostaje mi otvorena dilema, ako ispoštujemo zahtev da površina podzemne akumulacije bude približna površini osnove kuće kolika je optimalna debljina? Priznaćete da razlika između 50 i 150cm nije mala. Sa druge strane pitanje je i svrsishodnosti podzemne akumulacije ispod staklenika, jer bi trebalo grejati prizemlje a ne i sam staklenik? Odgovor na temu

eloiza Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 03.07.2021. u 12:15 - pre 34 meseci Citat: Drmaj_storija: Nisam odmah ukapirao što nema odgovora na moj poslednji post. Vidim da su polovne poluprikolice duplo poskupele, tako da mi je drago što se moja ideja tako brzo primila :) Nisam razumeo u vezi polovnih poluprikolica. Drugo, meni NIJE lako odgovoriti na Vaš poslednji post jer i meni treba vreme da razmislim kako da Vam odgovorim. Moj stav - u vezi Vaših ideja bespotrebno mnogo komplikujete. Treba osnovno da shvatite da se toplota UVEK DIŽE NA GORE a ne na dole tako da bez ikakvih problema mogu se postaviti specijalne cevi za podno grejanje direktno iznad termoizolovanog podnog akumulatora i ostalim običnim termoizolovanim podovima. Citat: Drmaj_storija:Inače, bavio sam se obnavljanjem gradiva na ovoj temi, pa naiđoh na tekst by eloiza od 3.9.2010., "Najlakši, najbrži, najjeftiniji i najjednostavniji prenosioc toplote je vazduh, pod uslovom da se prisilnom cirkulacijom (ventilator odgovarajućeg kapaciteta) sprovede kroz dobro termoizolovane kanale direktno do prostorija ili još bolje do toplotnog skladišta smeštenog ispod celog poda u prizemlju visine najbolje oko 1.5 metra koji je takođe dobro termo- i hidro-izolovan sa svih strana osim prema gore ka podu prizemlja (može biti od šljunka isključivo veličine pesnice radi lakšeg prolaza toplog vazduha)." pa imajući u vidu i sugestiju vlasnika kuće u Boljevcima da je 60cm mala debljina za podzemnu akumulaciju malo sam zbunjen da je eloiza na Veneri primenio samo 50tak cm debljine za šljunaka (površina 18m2, a zapremina 9m3)? Prošlo je 10 godina i zaboravi se i lepo sam napisao "...ako me sećanje ne vara...." . Imam negde materijal koje sam dobio od Milenka Milinkovića ali nakon više od dva sata pretrage nisam uspeo naći. To što sam tada napisao je sasvim sigurno na osnovu njegove sugestije. Citat: Drmaj_storija:Ostaje mi otvorena dilema, ako ispoštujemo zahtev da površina podzemne akumulacije bude približna površini osnove kuće kolika je optimalna debljina? Priznaćete da razlika između 50 i 150cm nije mala. Sa druge strane pitanje je i svrsishodnosti podzemne akumulacije ispod staklenika, jer bi trebalo grejati prizemlje a ne i sam staklenik? Nema smisla fokusirati se samo na podni akumulator a zanemari Trombov zid na južnoj strani tj. ako se ima Trombov zid na južnoj strani onda će biti znatno manja debljina (tj. visina) podnog akumulatora. Drugo, podni akumulator se postavlja samo na jednom delu prizemlja gde se najviše boravi tokom dana. Ovde imate smernice kako treba graditi solarne kuće, raspored prostorija,....... https://www.scribd.com/doc/268927969/SOLARNE-KU��E-Branko-Lalović-pdf Odgovor na temu

eloiza Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 03.07.2021. u 13:07 - pre 34 meseci P.S. Zaboravih da napomenem da SVE PASIVNE SOLARNE KUĆE "NAŠ STAN" imaju debljinu (odn. visinu) podne akumulacije od SAMO 20 cm! Drugo, jako je teško nabaviti golemu količinu graduisanog šljunka veličine ljudske pesnice tj. mnogi a i ja su se žalili na to pa je od strane arhitekata "NAŠ STAN" uz konsultaciju sa stručnjakom za pasivnu solarnu tehnologiju dr. Brankom Lalovićem nađeno sasvim prihvatljivo rešenje - šupljikavi betonski blok 40x20x20 cm. Odgovor na temu

Drmaj_storija Član broj: 340738 Poruke: 128 *.cpe.sn.co.rs. Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 03.07.2021. u 15:41 - pre 34 meseci Hvala ELOIZA na odgovorima! najpre sam pokušao da budem duhovit, nije bilo odgovora na moju "genijalnu" ideju upotrebe poluprikolice, pa sam se našalio da im cena raste zbog naprasno povećanog interesa :) inače, imam jednu na raspolaganju pa sam smislio gde bih je "posadio". Još i pre te ideje bio sam u dilemi, i još sam, u vezi optimalne debljine podzemne akumulacije. Da ne citiram redom, ali iako je bilo pre 10 godina verujem da je brojka od 150cm realna, ma ko da ju je pomenuo. A od poluprikolice bih izrezao 120cm i otud moje pitanje upotrebljivosti istih. Komplikovano ili ne, meni se čini jednostavnije da skoro 70 kvadrata pokrijem komadima isečene poluprikolice nego da radim termoizolaciju (hidro se podrazumeva) spolja betonskog bunkera u koji bi se sipao šljunak. Možda grešim? Inače, kod dr Vladana Petrovića iz Badnjevca, u patentu o sistemu solarnog koncentratora i "sezonskom" akumulatoru, stoji da je bolje kombinovati krupniji i sitniji šljunak, a pepeo kao izolator da i ne pominjem... Kod Lalovića se pominjala debljina šljunka od 60cm, pa me iznenađuje svega 20cm u projektima arhitekata. Pošto vi ELOIZA imate projekat i šta više VENERA pasivnu solarnu kuću svakako vam verujem da je bio dovoljan samo jedan sloj blokova ili samo 20cm šljunka. Samo mi se ne poklapaju brojevi a valjda su Lovrić i ekipa slušali Lalovićevu fiziku. S tim blokovima u vezi pitao bih da li su oni bušni da kroz njih cirkuliše vazduh (u glavi su mi šljako blokovi tih dimenzija)? Što se koncepta pasivnih arhitekata tiče, pisao sam već da imam svoj, koncept kuća sa malom "dubinom" tj. po pravcu sever jug maksimalna neto dimenzija je 600cm, a dakle imam i manje. Uostalom savetuje se pravougaona forma, zar ne? To je razlog da ne pratim Lalovićevu sugestiju o 3 trećine jer nema potrebe za grejanjem prostora u dubinu pa više toplote ostaje za akumulaciju. Svakako da postoji opcija i za Trombov zid, ali ako prednost dam stakleniku i skoro ceo južni zid bude u staklu (velikim prozorima) radi direktnog grejanja gde preostaje potreban prostor za Trombov zid? A i šteta bi bilo ne iskoristiti maksimalnu površinu prizemlja za podzemnu akumulaciju bez obzira na debljinu. Uostalom i Lalović je favorizovao staklenik ispred Tromba zar ne? Sad možemo diskutovati da li je pored južnog staklenika neophodno da južni zid bude skoro ceo od stakla (prozora), npr. parapet 80cm prozori po visini 140cm, posebno što planiram i Milkovićeve reflektujuće površine (i gornju i donju za svaki prozor) ili je bolje odvojiti deo za Tromba. Opet i za 1 do 2 solarna kolektora bi mi trebalo 2 do 4 kvadrata južnog zida (unutar staklenika) radije nego da budu napolju (na krovu). Neki kompromis se mora napraviti! Odgovor na temu

eloiza Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 03.07.2021. u 16:58 - pre 34 meseci Što se tiče podne akumulacije, bitno je da betonski blok ima što veću gustinu tj. što veću masu (kod mene je jedan betonski blok pre "tesanja" bio težak oko 18 kg) i što je veoma nezgodno, svaki betonski blok se mora ručnim putem uz pomoć čekića i dleta skroz izbušiti na jednoj strani radi cirkulacije vazduha, a imalo ih je oko 400 komada. Odlično bi poslužili oni nekadašnji znatno veći betonski blokovi sa kružnim otvorima koji su se ugradili u zemlji za podzemne telefonske bakarne kablove ali se danas više ne prave. Što se tiče poređenja između staklenika i Trombovog zida, znatna prednost daje se stakleniku zbog veće akumulacije toplog vazduha, ugodnosti, komfora, mogućnosti gajenja,.... i ne oduzima uopšte prostora za Trombov zid jer je isti u okviru staklenika tj. cela južna strana može biti od Trombovog zida koji su pod staklenikom. Milkovićeve spoljne reflektujuće površine su još bolji doprinos i za staklenik i za Trombov zid. Što se tiče solarnih kolektora (pretpostavljam za toplu vodu) ni to ne predstavlja smetnju za staklenik i predviđeno je u projektima i postavljaju se sa spoljne strane pri vrhu staklenika. Drugo, pre nego što se ozida kuća (obična, niskoenergetska ili pasivno solarna) nakon nanošenja hidroizolacionog sloja na nadtemeljnoj cokli, prvo se svuda okolo i unutar ozidaju dva reda sa SIPOREKS blokovima pa tek onda zidanje sa klasičnim blokovima jer SIPOREKS blokovi imaju znatno manju temperaturnu provodljivost u odnosu na obične blokove radi smanjenja gubitaka toplote iz unutrašnjosti kuće ka dole preko armiranobetonske cokle i temelja. Odgovor na temu

Drmaj_storija Član broj: 340738 Poruke: 128 *.cpe.sn.co.rs. Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 03.07.2021. u 20:16 - pre 34 meseci Uh al je to bio posao, to tesanje je bilo teško ko testerisanje :) al je vredelo sigurno. Zar niste mogli bušilicom? Možda onaj Stranger2, ako se ne varam, što je predlagao solarnu piramidu od građevinskog šuta nije pogrešio s tim predlogom. Istina komadi starog betona mogu biti dosta veći i sa armaturom...ipak je betonski blok elegantnije rešenje, a i iberlauf... Ako smem da pitam, betonske blokove ste ređali ko sardine u ranije pripremljeno betonsko korito? A korito ste odozdo prema zamlji hidro i termoizolovali? Sipali ste prvo neki pesak na nabijenu zemlju kao tampon? Za onu primedbu da je lako u košuljicu ubaciti npr. aluplex cevi za podno vodeno grejanje se slažem. Najpre želim da iscrpim i istražim sve realne mogućnosti vazdušnog grejanja/hlađenja, a moja razmišljanja su išla u smeru opet čini mi se Stranger2-a koji je davno predlagao da se postave termo zastori nad podnu akumulaciju, iako realno za tim nema potrebe. Imam pozitivno iskustvo sa akumulatorom toplote- baferom i u kombinaciji s podnim grejanjem to bi s grejačima na struju bilo najisplativije (čak i u odnosu na toplotnu pumpu), ali je i opcija loženja starih dobrih i suvih drva još i najracionalnije posebno za manji objekat... I ja sam razmišljao da na parapetu ispod stakala staklenika vredi postaviti Tromba, ali su tu 2 smetnje. Prvo, što leti ima smisla taj "zidić" termoizolovati, a i što bi donji reflektujući zastor zaklonio Sunce, a verovatno bi tu padala delimično i senka od ponekog listopadnog drveta... Ako vredi pričati o Tromb radije bih ga na južni zid kuće pa bi spoljni termo zastor leti štitio i tog Tromba... U svakom slučaju prednost dajem stakleniku! Za kolektore za STV se mora naći mesta! Hvala za savet o siporeksu! Da sada zidam, a teško da će biti skoro, bilo bi to od pune cigle na 25 il 30cm, a spolja bi možda išla presovana slama i krečni malter. Razmišljam i o trska krovnom pokrivaču... Odgovor na temu

eloiza Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 04.07.2021. u 15:23 - pre 34 meseci Probali smo prvo sa bušilicom ali je cepao blokove, pa je na kraju odlučeno za ručno finije, nežnije i preciznije tesanje. Na nabijenu zemlju se ide šljunak visine 10 cm pa zatim betoniranje takođe na visinu od 10 cm, pa onda hidroizolazija, pa onda nosiva tvrđa termoizolacija 2 x 6 cm sa aluminijumskom folijom na vrhu, pa se onda ređaju betonski blokovi red po red tako da im otvori za vazduh budu prolazni u pravcu od severa ka jugu, pa onda PVC folija, pa po izboru postave cevi za podno grejanje pa onda cementni estrih visine 10 cm pa na kraju keramičke ploče...... Trombov zid se UVEK pravi na punu visinu tj. od nadtemelja do armiranobetonske ploče. Odgovor na temu

Drmaj_storija Član broj: 340738 Poruke: 128 *.cpe.sn.co.rs. Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 04.07.2021. u 16:11 - pre 34 meseci Hvala još jednom! Tako je jedino i moglo da se radi, da se dobije hidroizolacija samih betonskih blokova, a po cenu da beton ispod njih i povuče vlagu. Verovatno ste odradili drenažu oko kuće tako da i u slučaju veće kiše ne bi probila do betona. Tvrđa termoizolacija je verovatno stirodur, a dobra ideja je i reflektujuća folija! Nedavno sam nameravao da iskoristim cisternu od 2 tone kao bafer za grejanje i stirodur mi je bio jedina opcija kao termoizolator ispod nje. Čini mi se da izdržava težinu blokova, a išli ste beše samo u 3 reda tj. 60cm? Inače, računao sam koliko bi trebalo betonskih blokova kao zamena za teži iberlauf pretpostavljajući veći udeo toplote za akumulaciju, i visina je bila "metarska". Razlog je svakako bila manja gustina bloka, ali je moguće da je vaš od 18kg teži od onih standardnih sa stovarišta? U svakom slučaju najvažnija je nesmetana cirkulacija vazduha kroz "podzemlje". Da li koristite jedan ili više centrifugalnih ventilatora da tera toliki vazduh? N Negde sam pročitao da je najlakše izvršiti regulaciju rada sistema vazdušnog grejanja iz podzemlja termostatom koji se koristi na farmama pilića? Inače, između redova sam skapirao da ste prvo interesovanje za pasivnu solarnu priču pa i gradnju imali još dok je prof. Lalović bio živ, sredinom osamdesetih, svaka čast! Proverio sam nedavno i nažalost, niko se ozbiljno više ne bavi solarnom fizikom u Vinči... Odgovor na temu

Drmaj_storija Član broj: 340738 Poruke: 128 *.cpe.sn.co.rs. Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 04.07.2021. u 16:16 - pre 34 meseci Za Tromba ste u pravu, i to je definitivan razlog da ga eventualno smestim samo na južni zid. Zanimljivo je da je onaj rumun Kristijan, što živi u solarnoj zemunici, smatrao da je trebalo da smanji deo površine južnog zida s prozorima a poveća za Tromba. On nema staklenik, a ne sećam se da li je radio podzemnu akumulaciju... Odgovor na temu

eloiza Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 04.07.2021. u 17:24 - pre 34 meseci Kod mene visina betonskih blokova po projektu 20 cm i tako je urađeno. Što se tiče regulacije temperature treba imati dva termostata od kojih je jedan u stakleniku a drugi među betonskim blokovima i ako utvrdi da je temperatura u podu niža od temperature u stakleniku uključe se ventilatori, i siključe se isti kad se temeperature izjednače. Nisam upoznat u vezi Rumuna koji živi u zemunici pa bih zamolio za link. Odgovor na temu

Drmaj_storija Član broj: 340738 Poruke: 128 *.cpe.sn.co.rs. Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 04.07.2021. u 21:04 - pre 34 meseci Moram da priznam da ste me sad duplo iznenadili! Prvo u vezi debljine podzemne akumulacije. Po brzoj računici ispada da ste pravili betonsko korito sa sve pristojnom i skupom izolacijom za samo 32 kvadrata tj. 6.4 kubika podzemne akumulacije. Zbunjen sam da su projektovali tako tanak akumulator... ali se nadam da ste makar zadovoljni efektom? Drugo iznenađenje ste mi priredili pitanjem o linku za Rumuna, jer sam siguran da sam to baš na ovoj temi pokupio, i verovatno je vaš link...al da ne tražim sada ko ga je i gde prvi okačio, evo ga ponovo: https://www.builditsolar.com/P...omes/Romania/CristianHouse.htm Pretpostavio sam da u sistemu punjenja toplim vazduhom postoji diferencijalni termostat, kao što ste opisali i 2 centrifugalna ventilatora. Odavanje toplote prizemlju kroz podne pločice je samo spontano tj. bez prinude trećim ventilatorom? Odgovor na temu

eloiza Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 05.07.2021. u 07:29 - pre 34 meseci Vaš problem što ste bili iznenađeni što samo kazuje da niste pažljivo pročitali od početka ove teme do današnjeg dana gde sam lepo naglasio da sam se držao projekta uz neznatna odstupanja što se tiče dodatnih prostorija i inverznosti izgradnje i gde sam lepo napisao da su u svim projektima solarnih kuća "NAŠ STAN" visina podne akumulacije samo 20 cm u kombinaciji sa masivnim Trombovim zidovima, masivnom armirano-betonskom pločom visine 16 cm i masivnim spoljnim i unutrašnjim zidovima od betona i giter blokova debljine 25 cm. A što se tiče Rumuna, ipak nije reč o zemunici jer ima krov iako jeste delimično ukopan. Odgovor na temu

Drmaj_storija Član broj: 340738 Poruke: 128 77.243.27.* Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 05.07.2021. u 22:24 - pre 34 meseci Ma razumem ja vas, većina ljudi bi uradila isto, verovala bi projektantu. Možda bih i sam uradio tako, ali verovatno imam slobodu nešto da ne primetim upravo što možda nikad i neću napraviti pasivnu kuću, a imam želju. Vi ste među retkima koji ste to postigli i to zavređuje posebnu pažnju, a posebno što i dalje imate volje da znanje prenosite drugima. Moje je iznenađenje bilo usmereno ka arhitektama jer prosto smatram da je neracionalno imati tako plitku podzemnu akumulaciju, a prisetio sam se i Lalovićevih proračuna i debljine od 60cm, koju pominje u knjizi Nasušno sunce. Moja matematika je bila sledeća, imam kuću tj. osnovu prizemlja koju cele želim da "pumpam" toplotom iz podzemnog akumulatora. Znam srednju insolaciju, tj. energiju koju mogu da dohvatim direktnim grejanjem, i deo tako iskoristim, ali svakako više želim da akumuliram. Objasnio sam već da u mom konceptu dubina ne prelazi 6 metara što u praksi znači, ako nema podužnih zidova, da nema nedostupnih prostorija za direktno solarno grejanje. Svakako je Trombov zid alternativa podzemnoj akumulaciji, ali ako pričamo o Trombu na frontalnom južnom zidu tu ne može istovremeno da bude i Tromb i prozor, zar ne? A kao što znate, meni su Lalovićevi argumenti da je od Tromba bolje investirati u južni staklenik, jači i staklenik podrazumevam! Btw na slikama Venere bih primetio da je Tromb izvan staklenika? Veliki problem Tromba je i leto, pa ga je potrebno termički štititi... Dakle, moguće je da bih se usudio da Tromba uopšte nemam, a da li su staklenik i podzemna akumulacija dovoljni da u sprezi zagreju kuću i posle zalaska Sunca, još ne znam... Ako je cena tome, ako imam dublju podzemnu akumulaciju (makar 60cm), da rade jači ventilatori, računam da je opravdano. Šta vi mislite? I onda kada znate koliko energije vam preostaje za čuvanje tj. odloženo grejanje proračunavate dimenzije podzemnog akumulatora... Inače, kada već pominjem arhitekte, do sada sam upoznao nekolicinu i malo koji zna matematiku, a tek fiziku... da se neki ne uvredi, ali ja ih doživljavam najpre kao umetnike... Odgovor na temu

component Član broj: 182885 Poruke: 1250 +455 Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 05.07.2021. u 23:22 - pre 34 meseci Drmaj_storija Primećujem da spominjete ventilatore. Da li ste razmislili o toplotnoj pumpi zemlja-voda (ili voda-voda)? Toplotne pumpe koriste prilično malo energije da bi prenele toplotu iz akumulacije i neuporedivo su efikasnije od drugih metoda. Ukoliko imate potrebnu površinu na placu, možete uzimati toplotu iz zemlje na dubini od oko 1,5-2m. To je toplota koja se prirodno skladišti i na toj dubini je idealna oscilacija temperature u godišnjim dobima. Nema potrebe za veštačkim akumulacijama i skupim izolacijama pod zemljom. Potrebno je samo da dobro izlojujete objekat i da koristite prirodne akumulacije toplote. Naravno toplotne pumpe troše struju, ali takođe i ventilatori. Količina materijala koja je neophodna da bi se napravila veštačka akumulacija toplote je dosta velika, da ne kažem skupa. Kuća u Boljevcima ima i vodu kao akumulaciju. Da li ste razmišljali o tome? Voda je mnogo bolji akumulator toplote od bilo kog drugog materijala koji možete naći. Recimo u m3 vode možete akumulirati 4190 kilodžula za svaki stepen celziusa. U m3 betona može se akumulirati 2122 kilodžula za svaki stepen. Dakle, skoro duplo manje, a kubik betona je mnogo skuplji od kubika vode. Milenko je u Boljevcima pored kuće napravio veštačko jezero iz kog crpi toplotu koristeći toplotnu pumpu. To je trenutno najefikasniji način korišćenja akumulirane toplote. Odgovor na temu

Drmaj_storija Član broj: 340738 Poruke: 128 *.dynamic.a1.rs. Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 06.07.2021. u 20:58 - pre 34 meseci Hvala na podsećanju i što ste se uključili u razmenu ideja! Kada sam rekao podsećanje to se odnosi na problematiku toplotnih pumpi koju sam ostavio šuraku da mi elaborira, pošto je završio termotehniku na mašincu... naravno da sam i sam upoznat sa potencijalima TP, ali glavni razlog što potiskujem ozbiljnije bavljenje njima je što mi se čini da one mogu da dođu kao šlag na tortu. Za sada se bavim sastojcima torte, po mogućstvu solarne. Slažem se da podzemna akumulacija, Trombov zid ili kao što ELOIZA mapisa betonski zidovi nisu jeftini, ali su konstruktivni delovi kuće i prethode samoj gradnji (podzemna akumulacija) ili su njen sastavni deo (zidovi, AB ploče). Dakle, u sprezi sa razvedenim podnim grejanjem povezaće se i TP naknadno, ako se sve ne može po projektu realizovati odmah. Razmišljao sam i o materijalima sa faznim prelazom, Glauberova so i parafin su mi glavni kandidati, ali se ipak mora iće po prioritetima. Nažalost još čekam da realizujem kupovinu placa, koji izgleda ima potencijala i za TP voda voda (podzemne vode nisu preduboko), pa ćemo dalje redom. Gospodinu Milenku svaka čast, ali je van mog opsega. U najboljem slučaju za 30tak kvadrata staklenika kada ga napravim, bilo bi mesta samo za bazen na pumpanje i verovatno zimsko brčkanje :) Trenutno pratim neke Australijske sajtove, prilično su solarno orjentisani, i posebno mi se sviđa naučni pristup koji primenjuju. O tome možda uskoro. Pokušao sam i ja nešto slično u smislu procene raspodele energije za akumulaciju i direktnog zagrevanja, upotrebe Tromba i sl. Videli smo da se po "Naš stan" projektima predviđala plitka podzemna akumulacija, ali i nekoliko kvadrata Tromba, pa bih pažnju zadržao na tim procenama. Dakle, ventilatori završavaju posao kada se radi sa vazduhom kao medijumom. Voda jeste "kapacitetnija", ali je instalacija bilo kog sistema grejanja s njom kao medijumom mogući šlag. Ali ako napravite dovoljno slatku tortu možda bi vam šlag bio suvišan. Zar to i nije osnovni motiv graditelja pasivnih solarnih kuća, da nedostajući mali procenat energije za grejanje bude i iz običnog smederevca :) Videli ste Rumuna, poboljšao je grejanje iz kamina raspodelom toplog vazduha... Još o jednoj stvari razmišljam, u sprezi pasivne solarne arhitekture primenjene na relativno mali objekat, a to bi mi bila i ultimativna želja. Naravno, pogađate "offgrid" nezavisnost! Ali o tom potom... Odgovor na temu

component Član broj: 182885 Poruke: 1250 +455 Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 07.07.2021. u 09:13 - pre 34 meseci Kada sam pravio kuću i ja sam razmišljao na sličian način. Sada, što sam duže u radovima, sve više mislim da treba što manje da se komplikuje i da se primenjuju standardizovana rešenja iako su možda manje efikasna. Jedna svar je ako želim da bude projekat o što boljoj efikasnosti, a drugo je da budete što efikasniji sa sredstvima koje raspolažete. Meni zagrevanje objekta nikada nije predstavljalo izazov. Dosta je lako postići pasivnu kuću jednostavnim povećanjem izolacije. Samo što nije isplativo. Recimo naša kuća je Ytong 37,5 cm + 10 cm izolacije (još nije postavljena). Pod nam ima izolaciju od 13 cm stirodura. Potkrovlje 20 cm izolacije + 15 cm Ytong. Ovo sve nije dovoljno za potrošnju pasivne kuće. Imamo velike staklene površine. Iako su troslojno niskoemisiono staklo tu je ubedljivo najveći gubitak. Evo šta sam mogao da uradim: Da svuda dupliram predviđenu izolaciju i da postavim duple prozore (imamo dovoljno debeo zid za tako nešto). Izolacija bi nam potrošila puno para, ali ovo za prozore žena ni da čuje Sada za grejenje trošimo 300€ za celu zimu iako nije sve završeno. Da smo toliko uložili u sve što sam naveo ne bi nam se vratila investicija ni za 100 godina. Za taj novac stavićemo solarne panele i smanjiti sve troškove, ne samo grejanje. I to je neisplativo (još uvek), ali manje. Ne bih da mislite da vas odvraćam od izgradnje pasivne kuće. Samo vam kažem da takva gradnja ima svojih troškova i moj savet je da, ako imate energije i vremena za to, da vodite dva paralelna projekta. 1. pasivna kuća i 2. najobičnija standardna kuća. Videćete gde puno odskaču troškovi i koliko dobijate za šta. Sada, kada su ove vrućine, sve više gledam kako umanjiti solarne dobitke i kako ohladiti kuću. Ranije, dok smo bili u fazi projektovanja kuće, u planu mi je bilo da koristim pasivno hlađenje sa cevima koje idu ispod zemlje (kanalizacione cevi kroz koje bi dolazio hladan vazduh). Odustao sam od ove varijante najviše zbog brige o zdravlju, pošto može da bude problema oko plesni, bakterija i slično. Trebaju dobri filteri, zaštita od insekta i glodara i slično. I što više sam se udubljivao u temu shvatao sam da nije sve tako jednostavno kao osnovni koncept. Slično mi je razmišljanje bilo i kod celog koncepta pasivne kuće: nije sve tako jednostavno kako izgleda u početku na papiru. Đavo se krije u detaljima Kad sam već spomenuo hlađenje, ne znam da li ste videli do sada ovaj video: Sve najbolje. Jedva čekam da čujem vaša mišljenja na ovu temu. Odgovor na temu

Java Beograd Novi Beograd Moderator Član broj: 11890 Poruke: 9513 79.101.120.* +10254 Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 07.07.2021. u 09:43 - pre 34 meseci Ja, generalno uzevši, mislim slično kao i kolega forumaš @component Mislim da nivo izolacije koju je @componenet ugradio dostiže neki optimum uloženih para / ostvarene uštede. Preko toga - nema smisla. Štaviše, duboko sam uveren da bi on na grejanje trošio samo 100€ po sezoni, da zimi u kući nosi džemper i duge gaće, onako kako su to radili naši stari. Naravno, ne samo on nego i svi mi. Jbg, navikli smo da zimi u kući boravimo u majci s kratkim rukavima. Reče jednom, pre par godina, Anđelka Merkelova: "Nemci bi trebalo da se naviknu da nose džempere zimi, jer će grejanje biti do 21 C a ne do 24 C" Takođe, mislim da ljudi čuju ideju "pasivne kuće", ideja im se dopadne, pa se prime, pa se zalude, pa krenu u krajnosti. Mislm, OK je ideja, nije da sam protiv, ali treba voditi računa o balansu. Ja,na grejanje na struju, svojih 100 m2 prizemne kuće trošim po sezoni oko 300€ - 400€. OK, to je to. Radim ja, radi gospođa. Pa na nešto se pare moraju potrošiti. Leti je vruće? Jeste vruće je, zato što i treba da bude vruće. Jedna klima tipa Vox 12-tica, rashladi dnevnu sobu da može "da se diše". Otvoriš vrata spavaće, pa se i ona malo osveži. Biće hladno kad dođe zima. U Srbiji tokom leta bude 2 - 3 naleta po 3-4 dana temperatura preko 35 C. Tokom leta 2020 - nije bilo takvih dana. Prođu ti dani, očas. OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji Odgovor na temu

eloiza Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 07.07.2021. u 12:30 - pre 34 meseci Drmaj_storija Arhitekte pasivnih solarnih kuća "NAŠ STAN" su uradili projekte uz savete i smernice dr. Branka Lalovića, u ono vreme, najvećeg svetskog solarnog stručnjaka tako da su pasivne solarne kuće u ono vreme bile među najboljima što se tiče iskorišćenja toplote za grejanje i novčane uštede. Nakon prerane smrti Branka Lalovića, sve je zamrlo što se tiče iskorišćenja solarne energije za grejanje kuće i vode. Srećom je Branko Lalović ostavio nama u amanet knjigu "Nasušno Sunce" kao osnovu za gradnju novih pasivnih solarnih kuća. Što se tiče današnjeg propisa za debljinu termoizolazije od 16 cm lično smatram da iza toga stoji samo interes naftnih korporacija. Debljina slame od 45 cm je više nego dovoljna u odnosu na sadašnje propise, ali je problem što nemaju masu za skladištenje toplotne energije radi termostabilizacije za više dana. Odgovor na temu

component Član broj: 182885 Poruke: 1250 +455 Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 07.07.2021. u 13:56 - pre 34 meseci Prof. dr Branislav Branko Lalović je zaista bio veliki stručnjak. Da je pre 50 godina samo mogao da nasluti kako će tehnologija uznapredovati i koliko će sada biti svima dostupna energija sunca. Solarni kolektori i solarni paneli su efikasniji i jeftiniji nego ikad, a pioniri poput njega su svakako zaslužni tome. Odgovor na temu

eloiza Profil Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,... 07.07.2021. u 16:38 - pre 34 meseci Drmaj_storija Svi Tromb-ovi zidovi su crno obojeni radi efikasnijeg prijema i skladištenja sunčeve energije i obavezno se pokrivaju duplim staklom radi zaštite od spoljašnjeg hladnog zimskog vazduha i sa obaveznim unutrašnjim termalnim zastorom radi zaštite od preteranog hlađenja tokom zimskih noći i to bez obzira da li su unutar staklenika sa znatno većom unutrašnjom zapreminom vazduha za grejanje ili "van staklenika" kako tvrdite tj. to što je van staklenika je takođe pokriven duplim staklom na razmaku od oko 15 cm od Tromb-ovog zida. Sve je tačno proračunato koliko otvora treba ostaviti na južnoj strani za svaku prostoriju ponaosob na južnoj strani pasivne solarne kuće. https://www.elitemadzone.org/p2298415 Odgovor na temu