Snimak maltretiranja u policijskoj stanici u Srbiji

ventura: ...


Ciganima zatvor nije nikakva pretnja ali zato batine jesu... Svaki dan slušam od poljoprivrednika kojima cigani kradu kablove iz sistema za navodnjavanje, delove mehanizacije i sl. da je najefektivnija metoda propustiti ih kroz šake kad ih uhvate na delu, i onda su mirni naredne 1-2 godine, pa opet tako...

- Klip sa policijskom torturom koja se dogodila u Vršcu 2007. skinuo sam sa Jutjuba pre više od godinu dana i stajao je u mom računaru, a postavio sam ga nedavno, kada sam video da je „nestao“ sa interneta. Za manje od 12 časova od kada sam postavio klip u moju kuću ušli su pripadnici Interventne jedinice i izvukli me iz kreveta, dok su ispred kuće stajali i kombi i policijski auto. Potom su me kombijem odvezli u nišku policiju da dam pisanu izjavu, ali mi niko nije saopštio u kom svojstvu, niti da imam pravo na advokata. Vratili su me policijskim vozilom kući, a potom su ponovo došli i tražili da opet pođem s njima i ponesem računar, koji će mi „nakon brze provere odmah vratiti“. Vratili su ga tek 13. jula, nakon što su ga pečatirali, slikali i otvarali - kaže Nikola Jović za Danas.

On dodaje da je tog 25. juna sa pripadnicima policije u niškoj policijskoj upravi ili u svojoj kući proveo sedam sati, od kojih je kraće vreme bio „zatvoren u prostoriji Odeljenja za visokotehnološki kriminal, jer navodno nisu znali da li je slobodan ili ne“. Prema njegovim rečima, policajci „nisu bili nekorektni, ali su mu više puta rekli da nije trebalo da objavljuje klip na internetu, pošto na taj način diskredituje policiju, a i sebi pravi problem“. On dodaje da je „mnogo policajaca dolazilo da ga vidi“ tako što su ulazili u kancelariju ili pitali: „To je ovaj?“.

- Bio sam izložen nekoj vrsti psihičkog pritiska, a strahujem da mogu biti izložen i daleko većoj opasnosti ukoliko o svemu ovome ne govorim. Plašim se za svoju bezbednost. Tim pre što je 8. jula inspektor niške BIA pozvao na „neformalan razgovor“ i predsednicu Humanitarnog udruženja Roma Anitu Kurtić. Pretpostavljam da je pozvana zato što njeno ime imam među kontaktima u računaru, a radim i sajt za tu organizaciju, čiju su radnu verziju mogli da vide - kaže Jović.

jnk: Ipak su uhapsili hadžića, vraćajte temu.

d.vader: Nije prestao i nisam za propuštanje kroz šake ali kako stoje stvari oni jedino to respektuju.

stil: Ima tu nekoliko stvari koje se provlače kroz celu priču.

Prvo, policija ima veoma važnu ulogu u društvu. Tu nema priče.

Njen zadatak je da uhvati počinioca krivičnog dela i preda ga sudu. Dakle sud je onaj koji treba da se brine o kazni. Ukoliko se policija bez naloga suda brine o kazni onda izlazi iz svojih nadležnosti. I to je to. Na onom snimku policajac nikako nije bio ugrožen pa da čovek kaže branio se ili nešto slično.

Time što su oni ponovo uhvatili ovog dečka da krade ne opravdavaju sebe za to što ga je onaj policajac tukao. Koliko znam nije diskutovano o tome da li je dečko kriv ili nije o tome sud treba da raspravlja već o primeni prekomerne sile. Onda kada policajčev život nije nikako ugrožen.

Dalje ono što d.vader ovde želi da provuče je teška generalizacija. Nisu svi romi ili kako on kaže cigani isti isto kao što ni svi srbi nisu isti. Da su isti to bi značilo da u zatvorima kod nas i u svetu ne ni trebalo da bude nijednog srbina na primer.

d.vader: Nije prestao i nisam za propuštanje kroz šake ali kako stoje stvari oni jedino to respektuju.
Metoda dodvoravanja, atakovanja na njihovu savest i svest...smešno. Napravio je magarčinu od malog Dačića a i od kompletnog auditorijuma. Bio je medijska zvezda....
Uozbiljimo se...mentalitet cigana se teško menja, gotovo se može reći mission impossible!
Ne znam kako je u drugim gradovima u Srbiji, u Beogradu su prekardašili svaku meru. Od njih se više ne može disati. Svaki most, baraku, zgradu predviđenu za rušenje zaposedaju. Ovo se slobodno može svrstati u vrlo organizovanu akciju iza koje stoji neko vrlo moćan jer im se za dolazak i na određenu lokaciju napalćuje par stotina eura. Kako objasniti da dok nisu videli da postoji mogućnost za dobijanje bilo čega mufte, da ih u Beogradu nije bilo ni deseti deo u odnosu na sadašnji broj. Niko i ne zna odakle su, pošto retko ko ima dokumenta. Uveliko se priča da najveći broj prosjaka na semaforima dolazi iz Bugarske a ostatak sa KiM, juga Srbije. Nemam ništa protiv da im se pomogne ali tamo gde su rođeni i gde su do juče bili. Doći u Beograd, postaviti dve kartonske kutije i tražiti stan. Pa jel neko normalan to može da prihvati?
U Vojvodini je sezona poljskih radova i posla ima pa je dotični moga da nađe posao da je hteo. Zašto bi radio kada mu dobro ide. Malo krade, malo više laže, bude primljen kod ministra policije i...pa zašto da menja dobitnu kombinaciju?!

Nije prestao i nisam za propuštanje kroz šake ali kako stoje stvari oni jedino to respektuju.

- Klip sa policijskom torturom koja se dogodila u Vršcu 2007. skinuo sam sa Jutjuba pre više od godinu dana i stajao je u mom računaru, a postavio sam ga nedavno, kada sam video da je „nestao“ sa interneta. Za manje od 12 časova od kada sam postavio klip u moju kuću ušli su pripadnici Interventne jedinice i izvukli me iz kreveta, dok su ispred kuće stajali i kombi i policijski auto. Potom su me kombijem odvezli u nišku policiju da dam pisanu izjavu, ali mi niko nije saopštio u kom svojstvu, niti da imam pravo na advokata. Vratili su me policijskim vozilom kući, a potom su ponovo došli i tražili da opet pođem s njima i ponesem računar, koji će mi „nakon brze provere odmah vratiti“. Vratili su ga tek 13. jula, nakon što su ga pečatirali, slikali i otvarali - kaže Nikola Jović za Danas.

On dodaje da je tog 25. juna sa pripadnicima policije u niškoj policijskoj upravi ili u svojoj kući proveo sedam sati, od kojih je kraće vreme bio „zatvoren u prostoriji Odeljenja za visokotehnološki kriminal, jer navodno nisu znali da li je slobodan ili ne“. Prema njegovim rečima, policajci „nisu bili nekorektni, ali su mu više puta rekli da nije trebalo da objavljuje klip na internetu, pošto na taj način diskredituje policiju, a i sebi pravi problem“. On dodaje da je „mnogo policajaca dolazilo da ga vidi“ tako što su ulazili u kancelariju ili pitali: „To je ovaj?“.

- Bio sam izložen nekoj vrsti psihičkog pritiska, a strahujem da mogu biti izložen i daleko većoj opasnosti ukoliko o svemu ovome ne govorim. Plašim se za svoju bezbednost. Tim pre što je 8. jula inspektor niške BIA pozvao na „neformalan razgovor“ i predsednicu Humanitarnog udruženja Roma Anitu Kurtić. Pretpostavljam da je pozvana zato što njeno ime imam među kontaktima u računaru, a radim i sajt za tu organizaciju, čiju su radnu verziju mogli da vide - kaže Jović.