Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?

elitemadzone.org :: AutoZone :: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?

Strane: < .. 1 2 3 4 5

[ Pregleda: 23219 | Odgovora: 92 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Autor

Pretraga teme: Traži
Markiranje Štampanje RSS

Tajmija

Član broj: 328773
Poruke: 79
*.dynamic.sbb.rs.



+51 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?14.11.2017. u 20:21 - pre 19 meseci
Citat:
HoT_Steppa: Nova tehnologija se mora prodavati na kašičicu inače se ne bi moglo zaraditi. To važi i za elektro automobile. Sigurno postoji mogućnost za radijus preko 1000 km u mainstream automobilima ali to još nije u interesu velikih. S vremena na vreme se pojavi neko ko napravi 3 koraka odjednom, samo je pitanje da li će mu veliki to dozvoliti.
Pošto se sve svodi na težinu na kraju, trebali su da izaberu neki lakši auto, BMW E39 je težak.



ovo svakako ima logike, i verujem da je tako. kako vreme odmiče, a tehnologija se isplaćuje polako, očekujemo u nekom narednom periodu i taj radijus od 1000km, pa se reši jedan od većih problema EV-a. Ostaje da se vidi koliko će tada trajati punjenje..

Inače, nisam ni ja ispratio ceo klip ali kolko sam razumeo, radili su na tom BMW-u karbonske delove karoserije baš iz tog razloga, da ga olakašaju.





Opet spinovanje, Bakara objasnio. Ne razumem poentu, ali svako malo izlaze tekstovi koji blate elektroautomobile. i to ni manje ni više nego iz Srbije gde postoji par stanica za punjenje i isto toliko registrovanih EV-a. Verovatno su kritike 'iz prve ruke' i to na ovim jakim automobilskim portalima.

ima i pozitivnih komentara u tom tekstu.

Citat:
Istraživači sa MIT-a saopštavajući rezultate ogradili su se da se oni odnose na regiju srednjeg zapada Amerike i specifičnosti proizvodnje električne energije. Isto tako, u zaključku istraživanja, tim naučnika je naglasio da nikako ne želi da omalovaži ili ocrni pozitivne uticaje električnih vozila, i dodao da su hibridna i električna vozila bolja od vozila sa motorima sa unutrašnjim motorima, naročito u zonama sa intenzivnim saobraćajem i emisijom otrovnih izduvnih gasova.



i nemaju svi 'specifičnu' proizvodnju el.energije, negde je emisija CO2 na nivou izrade delova za funkcionisanje tog stroja.

 
Odgovor na temu

Gost2
Vojvoda Naš
Technical University of Vienna
Gajdobra

Član broj: 313892
Poruke: 139
*.fco.mts.telekom.rs.



+91 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?15.11.2017. u 09:31 - pre 19 meseci
Ideja da se Evropi nametne električni automobil počinje da se realizuje onog trenutka kada je počela realizacija plana gasovoda Severni tok 2, iako je problem zagađenja okoline postojao i ranije istoj mjeri koliko postoji i danas, a sve sa ciljem da se “kapitalistička” zapadna evropa, prvenstveno se misli na Nemačku (kao glavnog krivca za S.t.2), što više udalji od “komunističke” Rusije i njenog uticaja na evropskim prostorima.
Onima koji razlikuju kuhinjske bojlere od megavatnih motora potpuno je jasno ko se iza takve ideje krije.
Prije otprilike desetak godina paralelno se dešavaju i “Severni tok dva” i električni (baterijski) automobil za Evropljane.

U isto vreme pojavljuje se studija nemačkih naučnika koji se bave realnom statistikom (to su oni ljudi koje današnji polupismeni masteri nazivaju “minornima” ) koji saopštavaju: ako bi se u Nemačkoj samo 10% mašinskog parka elektrificiralo, potreba za električnom energijom bi se udvostručila.
Nakon ovih procena euforija za elekrtoautomobile naglo opada pa smo imali situaciju da se tad na recimo, Ženevskom sajmu jedva pojavljuje par potpuno nezanimljivih modela električnih automobila. (Vrijeme dešavanja je prije pojave dizelgejta.)

Sobzirom da ideja o američkim čarobnim kutijama iz kojih istovremeno curi i nafta i ugalj i plin, a koje oni nazivaju škrinjcima nije zaživela jer u nju nijesu povjerovali čak ni oni koji ne razlikuju kuhinjske boljlere od megavatnih bijlera, Amerikanci prelaze na plan “B”. Lansiraju priču o nekakvom dizelgejtu (dizelgejt im smijeta, a ne smijeta im nagasakigejt ) u nameri da Evropu napadnu tamo gde je najosetljivija: evropski automobili ne valjaju jer po njihom mišljenju previše zagadjuju okoliš. Kada ni to nije prošlo onda su rekli: dobro, ne zagaju baš previše (naša vozila ipak više zagađuju ), ali su podaci lažno predstavljeni kupcima i tu su ih “uhvatili” u laži,
(a pri tome ne spominju svoje, američke, koji su 15 godina tehnički i tehnološki iza evropskih i japanskih. “Od japanskih možda nijesu bolji, ali zato imaju bolje patosnice ”).
Prvo napadaju Toyotu kao najvećeg svetskog proizvodjača automobila, a potom, tada drugog po snazi, nemačkog Folksvagena. Napad na Toyotu je naglo prestao onog momenta kada su sami uvideli da u istoj toj Toyoti radi veliki broj Američkih radnika kojima je ozbiljno zapretio otkaz, a napad na Folksvagen pojačavaju kada ovaj nemački proizvodjac počinje graditi fabriku, umesto kod njih, u susjednom Mexiku.

Toyota je vec nekoliko puta napomenula da je električni (baterijski) pravac u razvoju buducih automila pogrešan i da rešenje treba tražiti u nečemu drugom; ulažući tako u razvoj vodoničhog motora. Zašto bi takve izjave trebalo smatrati minornim i ko osim Bačevicevih matematičara takve izjave moze smatrati minornim?


Ono sto se može prihvatiti, a što je u direktnoj vezi za elektromobilom, jeste pojam vezan za “kontrolu zagađena” pa će sada umesto zagadjenja urbanih sredina, jedan deo toga biti premešten na ruralna područija, a grad će umjesto kroz respiratorni sistem, svoju dozu, ovog puta obogaćenu izotopima, dobijati na drugi način: u vidu kiselih kiša i zagađene hrane.

Drugim riječima: u gradovima vazduh će biti čistiji, ali sve drugo ne, i umjesto da se život učini ljepšim i zravijim upotrebom ruskog plina i da se premosti par vijekova i dočeka da lička majka rodi još jednog Taslu, amrička politika iza koje se nevešto krije židovski bankarski lobi, svijetu nameće “potpuno ekološko”, kobaltno litijumsko riješenje. Savršeno riješenje za rađanje Končita.
 
Odgovor na temu

peromalosutra
Ivan Rajkovic
Software engineer
Luxoft
Berlin

Član broj: 54774
Poruke: 828
*.prolocation.net.



+138 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?15.11.2017. u 10:02 - pre 19 meseci
O kakvim megavatima ti pricas? Malo si pobrkao redove velicine, mozda da ponovis SI sistem.
 
Odgovor na temu

bakara
nBGd

SuperModerator
Član broj: 40157
Poruke: 14671



+2616 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?15.11.2017. u 12:50 - pre 19 meseci
Stvarno o kakvim megavatima se prica?

Elektricnom motoru je potrebna mnogo manja snaga da bi parirao motoru sa unutrasnjim sagorevanjem jer ima linerano ubrzanje i maximalni obrtni momenat prakticno od prvog obrtaja.


Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!
 
Odgovor na temu

Nebojsa Milanovic
Pančevo

Nebojsa Milanovic
SuperModerator
Član broj: 16
Poruke: 7203
*.dynamic.sbb.rs.



+1117 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?10.01.2018. u 23:55 - pre 17 meseci
Dobar članak:

http://autorepublika.com/2017/...-skandal-nositi-ime-teslagate/
 
Odgovor na temu

peromalosutra
Ivan Rajkovic
Software engineer
Luxoft
Berlin

Član broj: 54774
Poruke: 828
*.prolocation.net.



+138 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?11.01.2018. u 09:40 - pre 17 meseci
Prilicno povrsan. Samo jedan od detalja koji mi je zapao za oko, autor prevodi "Boring company" kao "dosadnu kompaniju", umjesto kao "kompaniju za busenje". Dalje, u odgovoru na komentar na tekst, autor clanka odgovara:

Citat:
Dragi Mim, ne znam na šta mislite kada pričate o novom i neistraženom.. Elektromobili to svakako nisu, niti je ideja o kolonizaciji Marsa niti je putovanje kroz podzemne tunele.


Autor clanka ocigledno nema pojma o nivou istrazivanja potrebnom za postizanje ovakvih ciljeva, ali nema problem sa tim da na puna usta iznosi svoje neznanje i predstavlja ga kao cinjenicu.
 
Odgovor na temu

Gost2
Vojvoda Naš
Technical University of Vienna
Gajdobra

Član broj: 313892
Poruke: 139
*.internet.mts.telekom.rs.



+91 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?27.10.2018. u 17:48 - pre 7 meseci
Citat:


Suludi rat protiv automobila



Ima mnogo onih koji ne mogu da poveruju kakav se to u Nemačkoj rat vodi protiv automobila, posebno dizelaša. To je postala prava histerija, smatra Henrik Beme. I da podsetimo: to je ključna grana industrija u Nemačkoj.


Da li će vatrogasci, kad ih pozovemo, da dođu tramvajem? Jer i njihova vozila su isto na dizel, pa će i njima da ude zabranjen saobraćaj u stambenim četvrtima. Ili ćemo možda da imamo sistem kao svojevremeno u DDR-u? Tamo su političke birokrate odlučivale o tome kako će narod da se kreće. Socijalističkom trudbeniku nije potrebno nikakvo individualno sredstvo prevoza. Kolektivni prevoz železnicom ili autobusom – uz odu avangardi radničke klase – sasvim je dovoljan. Automobili se jesu proizvodili – iz Cvikau potiče i jedan „Horch“ ili „Auto Union“ (nakon bekstva u Ingloštat nazvao se „Audi“ – ali u socijalizmu nije bilo mesta za takve tradicijama. Već samo za Trabant.


A danas bi ponovo moglo da dođe do toga, u ovoj našoj Saveznoj Republici Zabrana. Protivnici individualne mobilnosti se mobilišu. Njihov neprijatelj je automobil. Vode se rasprave i diže prašina što se već graniči i sa histerijom: 100.000 mrtvih zbog dizela! Zatrovani centri gradova! Automobil je masovni ubica! Kampanja dostiže svoj vrhunac. Sudovi redom zabranjuju saobraćaj, jer se granične vrednosti premašuju. Zabrane za automobile – ali to je samo početak.

Rasprava se otrgla od apsolutno svake realnosti. Niko više i ne pita da li su merne stanice ispravno postavljene. Ti aparati u svakom gradu stoje drugačije: negde su na zelenoj površini uz ulicu, negde na fasadama zgrada, negde ih prži sunce, a negde ne. To zbunjuje čak i kancelarku. A ona je pak čas heroina automobilske industrije, a čas junakinja pobornika zaštite klime. Mulja, isto kao i automobilska industrija. Najavljuje da će zakoni biti promenjeni tako da nigde neće doći do zabrane saobraćaja. Pa onda, dan kasnije, kaže da se neće manipulisati s graničnim vrednostima jer, na kraju krajeva, to su evropski propisi.

Kakva prašina?


Čitav taj – nazovimo to pristojno – nesporazum, odlično ilustruje da niko više u stvari ne zna kuda vodi taj put. Iako živimo u post-činjeničnim vremenima, možda bi ipak par činjenica mogle da pomognu. Na primer o prašini. Ta nepotrebna materija priča je za sebe. Svakog dana na zemlju padne između pet i 300 tona prašine. Osim toga, prašinu dižu i vetar i sunce. Zato merenje njene količine jeste tako komplikovano.

Ali tu su automobili. I svima bi moralo da bude jasno da su oni krivi za sve.

A u stvari, sitna prašina tek malim delom dolazi iz auspuha, a 85 odsto se stvara trenjem guma i kočnica. Uzgred, pa onda je i bicikl problem.

Automobili – naravno, zbog sve oštrijih propisa – emituju sve manje štetnih gasova. Nikada vazduh u našim gradovima nije bio tako čist kao danas! Pa ipak nesmetano se nastavlja krstaški pohod protiv automobila. Ili, još tačnije, protiv individualne mobilnosti.

Jedno bi moralo da nam bude jasno: dizelaši su samo početak. Kad padne dizel, počeće borba protiv svih motora s unutrašnjim sagorevanjem. Pa onda i protiv pušača. I to „do daske“.

A onda su na redu oni koji imaju kamin u dnevnoj sobi. Takve peći izbacuju ogromnu količinu štetnih gasova, pogotovo ako se drvo koristi za ogrev.
A šta ćemo kad sledeći put vetar preko Mediterana do nas donese pesak iz Sahare? Opšta uzbuna! Da li će nemačka udruženja za zaštitu životne sredine da postave znakove zabrane na nemačku granicu: „Za pustinjsku prašinu – zabranjeno“?
„Čisto“ – i „konačno“ rešenje
Pa naravno, rešenje je odavno pronađeno: električni automobili. Tihi, čisti, štite okolinu. Doduše samo za bogate, ali svejedno. Glupo je samo to što taj električni čarobnjak ima prilično jadan ekološki bilans. Uzmimo recimo najnoviji, upravo predstavljeni električni automobil „Dajmlera“ – EQC. Ne razumem ko još nema 70.000 evra za prvi potpuno električni Mercedes.

Njegov akumulator težak je zastrašujućih 650 kilograma. Sitan problem je to što se za proizvodnju takve monstruozne baterije potroši 12 do 16 tona ugljen-dioksida. Tome bi trebalo dodati još oko sedam tona koji se ionako potroše prilikom proizvodnje jednog automobila. Svaki vozač automobila sa „običnim“ motorom sada bi mogao da se nasmeje, i to do suza. Pa on mora da prevali oko 200.000 kilometara da bi stvorio istu količinu CO2.

problem. Ali ne radi se tu samo o automobilima, već i o načelu: ko običnim ljudima i šta zabranjuje? Ko to odlučuje o nama i našim životima? Da, na kraju krajeva – o našoj slobodi. O osnovnim pravima demokratskog društva.

To mora biti jasno svakome ko misli da je odlična stvar zabraniti saobraćaj automobila.



Deutsche Welle


https://www.dw.com/sr/suludi-rat-protiv-automobila/a-46051583






Ovaj tekst zaslužuje svoje mjesto i u temi o dizelgejtu.
 
Odgovor na temu

mjanjic
Šikagou

Član broj: 187539
Poruke: 1212



+365 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?27.10.2018. u 21:33 - pre 7 meseci
VW ne može u motorima 170 ili 190ks 2.0tdi da kontroliše stvaranje kancerogenog NOx, dok BMW u 2.0 dizel motorima od preko 200ks može?


Kod električnih automobila se može birati izvor električne energije - solarna, energija vetra, može se uvesti posebna taksa na tako upotrebljenu električnu energiju i sl. Automobili mogu imati i solarne panale na krovu i haubi i delimično se dopunjavati tokom dana kada je sunčano.

Vodonik kao gorivo je vrlo nezgodan začuvanje, jer je u kontaktu sa vazduhom (odnosno kiseonikom u vazduhu) vrlo eksplozivan.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
 
Odgovor na temu

Gost2
Vojvoda Naš
Technical University of Vienna
Gajdobra

Član broj: 313892
Poruke: 139
*.gprswap.mts.telekom.rs.



+91 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?28.10.2018. u 08:10 - pre 7 meseci
Da ne ispadne da se samo podsmijevam neznanju, mada je to i dozvoljeno (i poželjno), odgovoriću zašto koristim izraz “megavatni motori” i on nije slučajno upotrebljen.
Očigledno da “profesor” Bačevic ima svoje sledbenike

Veze sa poznavanjem SI sistema nije povezana sa ovim no je ovaj problem povezan sa poznavanjem mačinstva, elektrotehnike i tehnike uopšte.

(Ovaj nemački novinar iz Dičevelea je pokušao problem da sagleda i sa sociološkog aspekta. Ne samo sa tehničkog.)

Uzeću za primer jedan od najspominjanijih američkih čuda, jer ime zbog poštovanja prema najvećem naučniku svjeta ne želim ta upotrebim, koji posjeduje motor od

200 +370 KW (Model S).

Induktivni potrošać, kakav je i ovaj motor ima potezne struje od 5 do 10 puta veće od nazivne, odnosno nominalne vrijednosti.

U prijevodu bi to značilo (200+300) x 5 do 10 (pojedine konstrukcije premašuju i ove vrijednosti) da motor u pokretačkom režimu premašuje megavatne vrijednosti, za razliku od, na primer termičkih potrošača kakav je kuhinjski boler koji nikada ne prelazi 2KW, koga je neznalac poredio sa motorima u električnim automobilima, a nekolicina takvo besmisleno poređenje podržavalo

Jedan od razloga poludnevnog hlađenja motora i elektronike , nakon svega nekoliko žešćih startovanja, ovod američkog čuda od tehnike je upravo ovaj.

Zato se sa pravom može i smije koristi izraz “megavatni motor”.
 
Odgovor na temu

mjanjic
Šikagou

Član broj: 187539
Poruke: 1212



+365 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?28.10.2018. u 10:43 - pre 7 meseci
Ne treba brkati tu polaznu struju motora koja je u stvari struja kratkog spoja (struju koju motor povuče pre nego što rotor počne da se okreće) sa nominalnim vrednostima koje se koriste na oznakama motora, jer se ta struja nikad ne računa kao snaga potrebna od strane izvora, pošto se može ograničiti na razne načine, u zavisnosti od tipa motora. Kod trofaznih motora se u kućnim varijantama za veće snage koristi zvezda-trougao upuštač (3 puta manja snaga kada su namotaji spregnuti u zvezdu), a u industriji se koriste razni regulatori i pretvarači.

[Ovu poruku je menjao mjanjic dana 28.10.2018. u 14:53 GMT+1]
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
 
Odgovor na temu

Nebojsa Milanovic
Pančevo

Nebojsa Milanovic
SuperModerator
Član broj: 16
Poruke: 7203
*.dynamic.sbb.rs.



+1117 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?28.10.2018. u 11:24 - pre 7 meseci
Polazna struja asinhronog motora je svakako višestruko veće od nominalne.

Može se ograničiti razmim metodama ali to svakako umanjuje i polazni moment tj. performanse auta, konkretno ubrzanje.

Međutim, pošto je napajanje asinhronog motora u elektroautomobilima rešeno putem varijabilne frekvencije (invertorom), zanimljivo je videti kako izlaze na kraj sa višestrukim ponovljenim ubrzanjima (i kočenjima).

Svakako da se tada motor puno više greje i potrošnja energije raste višestruko, tako da fabrički podaci o autonomiji padaju u vodu još više nego podaci o potrošnji kod SUS motora.
 
Odgovor na temu

zeoN_Rider
Beograd

Član broj: 167413
Poruke: 11405
*.adsl-1.sezampro.rs.



+375 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?28.10.2018. u 11:31 - pre 7 meseci
Kod Tesle je 3-phase 4-pole AC induction motor.
 
Odgovor na temu

tdusko
Freelance software developer
Minhen

Član broj: 93380
Poruke: 1667
*.dyn.telefonica.de.



+760 Profil

icon Re: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?28.10.2018. u 12:40 - pre 7 meseci
Citat:
Nebojsa Milanovic:
Polazna struja asinhronog motora je svakako višestruko veće od nominalne.

Može se ograničiti razmim metodama ali to svakako umanjuje i polazni moment tj. performanse auta, konkretno ubrzanje.

Međutim, pošto je napajanje asinhronog motora u elektroautomobilima rešeno putem varijabilne frekvencije (invertorom), zanimljivo je videti kako izlaze na kraj sa višestrukim ponovljenim ubrzanjima (i kočenjima).

Svakako da se tada motor puno više greje i potrošnja energije raste višestruko, tako da fabrički podaci o autonomiji padaju u vodu još više nego podaci o potrošnji kod SUS motora.




Na zalost lik prica na nemackom, ali je prevod dosta dobar

“The study of AntiPatterns is an important research activity. The presence of ‘good’ patterns in a successful system is not enough; you also must show that those patterns are absent in unsuccessful systems. Likewise, it is useful to show the presence of certain patterns (AntiPatterns) in unsuccessful systems, and their absence in successful systems.” — Jim Coplien
 
Odgovor na temu

elitemadzone.org :: AutoZone :: Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?

Strane: < .. 1 2 3 4 5

[ Pregleda: 23219 | Odgovora: 92 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.