Nakon čitanja pdf-a koji je postavio Macola nekoliko postova prije, nameće mi se zaključak da preslikani otpor hladne žarulje u primar trafoa zalečuje oba feta u provodno stanje i PUF, stvarno ne znam kako prevazići taj problem, kad nabavim osigurače probat ću zakačit otpornik velike snage da disipira 40W (cca 1200 oma) pa ćemo vidjet dalje...
a da umesto osigurača staviš sijalicu od auta, onu H4, da glumi osigurač, prvo sa jednim vlaknom, pa onda sa oba paralelno, pa onda i dve H4, da ispratiš šta se dešava, makar žrtvovo fetove. ili onaj kao otpornik, što ide na ulaz pc napajanja, ode mi iz mozga kako se to zove, a liči na blok..
Dobra, ideja, moram priznat sa se nisam isprva toga sjetio, tako bi bio spasio nekoliko osigurača, vjerovatno pretvarač i dalje ne bi radio ali nebi bilo PUF...
Moram danas u firmi iskopat negdje otpornik 1200-1500R / 40W minimalno pa ga probat zakačit kao teret (preko auto žarulje 55W) , za fetove se ne bojim, max struja im je preko 100A a i imam ih bar 5-6 komada rezerve, imam i NTC otpornike iz ATX-a pa ću probat i to (ako proradi, ako ne, spalio bi i njih :)
Otpornik 2k2 promjenjivi nabavljen, otpor podešen na 1k1, osigurač 20A pustio kratki cvilež (1 sekunda) i preselio se u vječna elektro lovišta, naime po dolasku do auta ustanovio da nemam NITI JEDNU žarulju 55W/12V a kamoli dvije da ih stavim u paralelu...
Nakon toga spojen je na max. otpor od 2K i gosp. Mazilli se udostojio proradit ali sinusoida se izobličila, a napon u piku dosegao 350V što bi bilo oko 248V RMS-a da je sinusoida kako treba, ovako mogu samo nagađat koliko je to...
DC strujna kliješta na minus dovodu mi pokazuju 2.35A ali i to je diskutabilno, a 43KHz/AC struju sekundara nema teorije da izmjerim opremom koju imam...
Suma sumarum, 25-30W je limit tog mog Mazzilija, ako neko ima ideju kako mu izvesti soft start a da nije žaruljama ili kako ga natjerat da starta hladnu žarulju, otvoren sam za sugestije
P.S. Čak sam bio smanjivao otpore na gejtovima na cca 110R (original su 390R) - bez efekta...
P.P.S. Sve si mislim gledajući valne oblike, da li je ovo trafo u zasićenju, možda mu treba procjep ???
[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 23.03.2023. u 22:58 GMT+1]
Stavio sam i sliku kond-a koji je jedini zasluzen sto sada nema pistanja. Ovo sada je samo ono, konacno radi. bez da pisti!!! :) Dakle moguce je iz ATX-a izvuci i ne! premotavati trafo. Vec o detaljima je @Buduci_Penzic vecinu rekao. Ja cu o svom kolu vec nesto napisati kada budem premerio i vezao na osc...
Ne mislim da je ovo ispravno ali eto radi. Kondenzator je 0.15uF 400V KFU-1010 (sa znakom "-", dakle za jednosmernu struju)? Stavio sam ga bezveze i mislio da ce odmah da izdimi?
[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 24.03.2023. u 13:41 GMT+1]
Ne pratim temu detaljno, jer nemam vremena, ali ovo zadnje sam procitao. Minus je ranije oznacavao (A ovaj kond mi deluje iz pradavnih vremena) da taj kraj treba staviti na nizi potencijal a.k.a. minus jer se time smanjuje uticaj smetnji sobziorm da nije u nekom sopstvenom oklopu.
Pa ne razumem kako je to pomoglo u ovoj situaciji? Nije pufnulo nista. Radio mi je sklop sa sijalicom 40W pun sat. A da je star sigurno jeste, Iskrin... Imam i nove! :) Iz 77'!
Znači bilo je do konda, ovaj je 150nF za razliku od onog prije od 1uF - dobio si nekoliko puta veću frekvenciju, drago mi je da ti je proradilo kako treba, onaj moj još nije, ali dohakat ću mu...
Btw, ako se kond bude grijao zamjeni ga kvalitetnijim istog kapaciteta, to su kondovi za povezivanje stupnjeva u cijevnim pojačalima, kladim se da mu je radni napon barem 400V
Hvala na cestitkama ali tek sada treba da uradim stvarni posao. Da sve premerim, snimim i pokapiram, naravno uz literaturu! Ono sto je dobro, to je moje misljenje sa pocetka teme. Mislio sam da je zbog frekvencije, odnosno zbog neadekvatne kapacitivnosti. Nisam puno pogresio pa sam i posle 7 dana ipak i dalje pokusavao da zakacim neki drugi kond. Kond je 0.15uF 400V- KFU-1010 proizveden u 8. mesecu 77' godine. :)
Sada tek slede problemi. Mali napon... Pa da vidim sta ce se desiti sa jos jednim parom FET-ova... Primetio sam da kada povecam vrednost zavojnici da se struja poveca, a napon na izlazu padne. Ima toliko toga!
Mazzili bas trazi da se mazi! :)
[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 24.03.2023. u 18:29 GMT+1]
Eto i meni proradio Mazzilli na 40W/230V žarulji, ali na ATX trafou koji daje van cca 60-65V RMS-a, na onom drugom koji van daje 230, jok, čak je i jedan fet poginuo na bojnom polju nauke :)
Čitajući svakakvu dokumentaciju na tu temu zaključujem da je stvar u induktivitetu primara trafoa kao i u sprezi primara i sekundara, morala bi bit labavija, pitam se da li da namotam trafo na tijelu od flybacka iz CRT-a, primar na jednu nogu, sekundar na drugu, vidim po netu da tako ljudi rade visoki napon i šmercaju s tim trafoima i ništa im ne rikava (bar ne za vrijeme snimanja :)
Znači, ne gine mi motanje novog trafoa ali neka, baš uživam u tome...
P.S. Aco, ne duplaj fetove, nećeš dobit tako veći napon van, samo domotavanjem sekundara ali onda nastaju novi problemi (ovi moji)...
P.P.S Na slici je takav trafo od Mazzillija upotrebljenog za punjenje banke kondenzatora, na to mislim...
[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 24.03.2023. u 22:37 GMT+1]
Evo konačno je nađeno rješenje, žarulja 40W radi na 230V (ili nešto blizu toga) trafo je onaj isti koji mi je bio popalio kamion osigurača svih boja, dimenzija i oblika + 1 fet IRF 3205 okusa :)
Rješenje mi je bilo pred nosom, Macola mi je dao rješenje, ne direktno nego preko pdf-a koji je postavio Aci samo što nisam pažljivo čitao, nakon detaljnog proučavanja cijele dokumentacije o Mazzili driveru sinulo mi je : nemam trafo s labavom spregom ali je mogu "olabavit" dodavanjem induktora paralelno primaru (opisano u pdf-u), induktor je iz ATX-a 67uH, žuti torus...
Rečeno - učinjeno : Mazzili veselo radi na 12V / 12 Ah bateriji, malo zacvili pri ukopčavanju ali ne pregara osigurač a žarulja ubija svjetlom
Struju iz baterije nisam mjerio kao i oscilogram na sekundaru, to ćemo sutra, sad je već kasno, za sada samo 3 slike...
Nisi olabavio spregu već si stavio LC rezonantno kolo sa solidnim Q faktorom, koje obezbeđuje pouzdaniju komutaciju sa težim opterećenjem, a ne opterećuješ njega već trafo, tj. i ako je paralelno primarima, taj LC je oslobođen ukupnog opterećenja i održava visok Q koji je jako bitan za uspešnu komutaciju, naravno taj LC i diktira frekvenciju naprave...
Sa malo složenijim unapređenjem pobude, sprava postaje imuna na lečovanje mosfeta, ujedno ima i ozbiljnu pobudu mosfeta, kako treba.
Ipak je bazni Mazzilli, sa dve diode u povratnoj sprezi i dva otpornika za gejtove koji dosta disipiraju, isuviše jednostavna sprava da bi se bez ozbiljnog podešavanja napravila da odlično radi.
Tu ti važi pravilo: što jednostavniji pretvarač - to je kompleksnije dobiti dobre performanse.
Mnogo je lakše kad je komutacija forsirana nekim spoljnim kolom...
Evo i to je izmjereno, struja iz baterije je 3.63 A (mjereno DC strujnim kliještima), napon u piku ide do 320 V mada je zbog izobličene sinusoide teško odredit RMS vrijednost, pretpostavimo da je oko 230V, sliku oscilograma ću okačit kasnije kad prebacim sliku s moba na laptop, stolni komp na kojem ovo pišem je prastari i nema plave zube (bluetooth :)
Ako pretpostavimo da je ulazna snaga blizu 45.74W a izlazna 40W dolazimo do KKD-a od oko 0.87, to je po meni dobra iskoristivost, naravno KKD je teško točno odredit...
Evo slika, close up dodatnog induktora i oscilogram sekundara 50V/div, 5uS/div, nulta linija je pomaknuta 3 podjeljka ispod sredine da pikovi budu vidljivi, vidi se da sežu do 320V...
Zaboravih, nakon 10 minutnog testa, fetovi i ulazni induktor - mlaki, trafo i rezonantni kond - mrtvi hladni, vruć je samo (osim žarulje) dodatni rezonantni induktor zbog velikih reaktivnih struja kroz njega, ali baš vruć, prst ne ostaje dugo na njemu - zaključak : motati ga debelom pletenicom.
[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 25.03.2023. u 19:46 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 25.03.2023. u 19:51 GMT+1]
Hvala Macola na onom pdf-u, to s dodatnim induktorom ne bi mi nikad palo napamet, a spašava osigurače i fetove :)
Jedno pitanje : Da li bi 2U jezgro bilo dobro za Mazzilija, primar na jednoj nogi, sekundar na drugoj ili bi sprega bila prelabava za pogon žerulje ?
Upravo razmišljam o izradi Mazzilija s unapređenom pobudom (ima primjer u onom tvom pdf-u) ali ne bi baš htio s njim ganjat ATX trafoe :), trebala bi mi nekakva literatura za proračun tog tipa trafoa pa da se bacim na posao, uglavnom nešto do snage od cca 200W, ne više zbog pogona iz 12V akumulatora, možda na sekundaru grec od brzih dioda za spojit led žarulje na DC bus...
Naravno, to bi bilo na PCB-u, svrake su samo za prototipe...
Nema tu nikakvog problema sa UU jezgrom. Vrlo lako se podešava sprega u širokom rasponu.
Najlabavija je kad su primar i sekundar svaki na svom stubu i pri tom zauzimaju što manji deo dužine svog stuba.
Tvrđa je kad je određen deo jednog od namotaja na stubu onog drugog.
Podesiva je kad deo jednog namotaja bude na drugom stubu i uzak je, pa se može približavati i odmicati od onog drugog.
Najtvrđa je kad su oba namotaja na oba stuba i učešljani u nekoliko slojeva.
Dodavanje nazavisnog induktiviteta, serijski sa bilo kojim od namotaja je isto kao i kad je trafo sa labavom spregom, tj. taj spoljni L postaje Llk. Najlakše ga je montirati serijski sa namotajem koji ima manje navoja, jer se na drugu stranu preslikava kvadratno sa prenosnim odnosom trafoa.
Na EE i EI jezgrima se potpuno nezavisan kalem može dobiti protivfaznim motanjem na bočne stubove, iz dve jednake polovine koje se vezuju serijski. Onda taj namotaj nema nikakvu spregu sa namotajem na srednjem stubu i može se nezavisno upotrebiti.
Najteže je menjasti spregu na oklopljenim jezgrima, poput: lončastih, RM i slično, tamo jedino pomaže procep i rastojanje polovina jezgara...
Ono što je korisno kod Mazzilli je da polovine primara trebaju biti potpuno simetrične i da međusobno imaju tvrdu spregu (bifilarno motanje), a ta grupa može biti labavo spregnuta sa sekundarom.
E probat ćemo onda namotat svaki namotaj na svoju nogu za početak pa vidit koliko opada napon i pod kakvim teretom, počevši od 10W žarulje pa na dalje, naravno da ga neću startat bez min. 10W tereta, ne želim opet PUF :)
Nema baš puno mjesta za pomicanje namotaja na 2U jezgru od CRT flybacka, ipak mislim stavit debelu pletenicu za primar, 2x6 N što šire motano da zauzme cijelu nogu, sekundar 120 N na drugoj nozi, isto naširoko, pa šta bude da bude...
To za primar znam, bifilarno motanje važi i za push-pull za koji je taj trafo bio primarno i napravljen, ipak sam dobro proučio skoro sve tvoje tekstove na ES, što sam u PP savjetovao i Aci da napravi prije bilo kakvog petljanja s izradom trafoa...
Pozdrav druže :)
P.S. A možda da dio sekundara premjestim na prostor između 2 noge, samo razmišljam...
[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 25.03.2023. u 20:44 GMT+1]
Kad postoji potreba za DC izlaznim naponom koji je reda koju stotinu volti, vrlo je praktičan jedan moj jako jednostavan pretvarač, koji dodatno ima start i stop pomoću dva tastera.
Njim sam nekada davno pokretao po nekoliko CRT televizora u autobusima i jedan video plejer.
Sa jezgrima veličine EE42/21/20 bez problema 200-300W čak i sa audio tranzistorima koji su spori ali, verovao ili ne, ipak u tom spoju malo greju. Sa R37 kao glavnim trafoom dohvata lako 100W.
Sa malo bržim, prekidačkim, bipolarcima rezultat je više nego dobar (hladni su), samo treba pomoćno jezgro za pobudu.
Pravila su sledeća za glavni trafo: primari su motani bifilarno i vrlo simetrično, preko sekundara. Sekundar do jezgra.
Prenosni odnos je kao kod mrežnog trafoa. Vin:Vout -> pola primara : sekundar
Broj navoja se računa prema preseku jezgra za dB od 0.25T. V/navojak važi i za sekundar, kao i za primar.
N[nav] = Uin[V]exp6 / (K x f[Hz] x dB[T] x Ae[mm-kvadr])
K=4 za pravougaoni tal. oblik.
Pobudni trafo je najlakše izvesti na malom feritnom toroidu R16 od materijala visoke permeabilnosti N30, K10000. Odlično je i lončasto jezgro sličnih dimenzija.
Pobudni trafo je praktično strujni trafo koji multiplikuje struju sekundara kao struju baza za snažne tranzistore.
Pobuda je srazmerna struji kolektora, što čini tranzistore jako efikasnim.
Pravila su sledeća: generalno sa ukupnim brojem navoja pobudnog trafoa se namesta frekvencija pretvarača za puno opterećenje. Ako su tranzistori audio tipa poput 2n3055, 2N3773 i slično onda se na max opterećenju namesta minimalna frekvencija reda 16-20KHz, ako su tranzistori prekidačkog tipa onda se može ići na više frekvencije i ima se više snage sa istim jezgrom. Manji ukupni broj navoja pobudnog trafoa znači višu frekvenciju.
Ako tranzistorima snage treba recimo 4A za baze pri kolektorskoj struji od 15A, a struja sekundara bude recimo 0.66A, onda prenosni odnos strujnog (pobudnog) trafoa bude 6:1.
Naravno, preporuka je koristiti prekidačke tranzistore, audio tipovi kad se nema drugo pri ruci :-)
Otpornikom koji je serijski sa bazama se namesta maksimalna struja baza u kratkom spoju na izlazu.
Pretvarač ima najvišu frekvenciju u praznom hodu i neophodan mu je neki laki blider otpornik da bi održao stanje oscilovanja. Ako nema blidera, tj. nikakve potrošnje, oscilovaće samo dok napuni elko.
Sa porastom opterećenja je pobuda srazmerna opterećenju, frekvencija opada i lako se održava stanje oscilovanja.
Tranzistori su najtopliji u praznom hodu i na totalnom maksimumu opterećenja. Na recimo 3/4 od maksimuma su hladni.
Opterećenje mora da bude kapacitativnog tipa (obavezan elko na izlazu).
Talasni oblici su trapezni sa minimalnom elektronskom bukom.
Pretvarač pod naponom ne radi dok se kratko ne pritisne taster start. Isključuje se tasterom stop.
Vrlo jednostavna konstrukcija, podsjeća me na dobrog starog Royera, ali ima nezavisnu pobudu ovisnu o izlaznoj struji, ingeniozno rješenje...
Da li trafo ima procjep, pretpostavljam da ne bi smio imat jer nema ulazni induktor, ali eto da pitam...
Zaboravih : Jesu li pobudni namotaji također bifilarno motani ili svaki za sebe, labavija sprega ?
Krivo pitam, nisu bifilarni jer imaju različit broj namotaja, pitanje je kakvu spregu moraju imat ? (jbg, brži prsti od mozga, zato i spaljujem fetove :)
Registrovani: 9 ( scoolptor, rafiki, vjova, dragancesu, MartinK2, daca80, djura63, ntesic, Turmen )
Re: Inverter 12Vdc - 220Vac
Minus je ranije oznacavao (A ovaj kond mi deluje iz pradavnih vremena) da taj kraj treba staviti na nizi potencijal a.k.a. minus jer se time smanjuje uticaj smetnji sobziorm da nije u nekom sopstvenom oklopu.