FAQ - OverclockingAjmo ovako : Svako ko je voljan nek u ovoj temi napise neko cesto pitanje i da na njega odgovori
.
Evo ja cu poceti :
Ovo sve je namenjeno za AMD procesore sa nFORCE2 chipsetom ali vecina stvari se odnosi i na intel
Q: Sta je to FSB?
A:Fsb je skracenica od Front Side Bus. To je bus koji prenosi podatke izmedju procesora i chipseta. Frekvencija FSB-a je glavna frekvencija i sve druge frekvencije se racunaju u odnosu na FSB.
Q: Koje su jos frekvencije bitne?
A: Frekvencije RAM-a, PCI magistrale i AGP magistrale kao i frekvencija samog procesora. Sve ove frekvencije se racunaju u odnosu na FSB i taj odnos se najcesce prikazuje kao na primer 1/4, 1, 2... ali se moze prikazati i 25%, 100%, 200% ili kao odnos 4:1, 1:1, 1:2. Na primer ako je FSB 200 i memoriju drzimo na 100% tj. 1:1 frekvencija memorije ce takodje biti 200Mhz (400Mhz DDR). Kada bi donos bio na primer 1/4 (25%, 4:1) onda bi frekvencija memorije iznosila 50Mhz (100Mhz DDR).
Frekvencija RAM-a bi u principu uvek trebalo da bude 100% FSB-a sto se naziva sihrono.
PCI magistrala bi uvek trebala da se drzi na 33Mhz-a. Na nFORCE2 chipsetu ona je tu i zakljucana i ne moze se pomerati. Znaci ukoliko je FSB 200Mhz onda ce odnos biti 6:1 (16.6%, 1/6). Znaci kod nFORCE chipseta nemorate da razmisljate o PCI-u i AGP-u jer sam chipset automatski podesava odnos kako bi magistrala ostala na 33Mhz (odnosno 66 za AGP). Kod VIA chipsetova se taj odnos ne moze menjati tako se povecanjem FSB-a povecavaju i PCI i AGP magistrale sto bas nije dobro.
AGP magistrala bi trebala biti 66Mhz. Vecina nFORCE2 ploca podrzava promenu frekvencije AGP-a ali ju ja nikad nisam menjao i ne znam kakvog je ucinka.
Frekvencija procesora se takodje odredjucje FSB-om. Na primer ako procesor ima mnozilac 11 i radi na FSB-u 200Mhz njegova frekvencija ce biti 2200Mhz. Jedini problem kod njega je sto proizvodjaci najcesce zakljucavaju mnozioce kako bi kolko tolko sprecili overclock i naterali kupce da kupe jace procesore. Tako na primer kad je mnozilac zakljucan na 11 frekvencija procesora se moze menjati samo promenom FSB-a. Svi intelovi procesori u zadnje 3-4 godine su zakljucani i nemogu se odkljucati. Kod AMD-a Palmino procesori su zakljucani ali postoji nacin da se odkljucaju, Tbredovi su odkljucani a bartoni kako koji (zavisi od datuma proizvodnje. Oni proizvedeni pre 39-e nedelje prosle godine su odkljucani).
Q: Da li da overclockujem povecanjem FSB-a ili mnozioca?
A: Kao sto rekoh povecanjem FSB-a se povecava i brzina memorije (a kod VIA-e i PCI i AGP magistrale) tako da ceo sistem dobija ubrzanje dok se povecanjem mnozioca ubrzava se samo procesor tako da je bolje povecavati FSB koliko je to moguce.
Q: Da li overclockovanje smanjuje vek procesoru?
A:Ovo je diskutabilno i niko ga nije dokazao jer mora postojati veliki uzorak da bi se tako nesto dokazalo. Sve je moguce, moze da traje 5 godina a i da ce crkne posle 5 minuta bio overclockovan ili ne.
Q: Ko kolike temperature da idem?
A: To je opet diskutabilno. Ja na primer idem na oko 50C u obicnom radu sto izadje oko 55C pri full loadu. Temperatura preko koje (po meni) nebi trebalo ici je 70C
Q: Koje alatke da koristim za benchmark i proveru stabilnosti?
A: Ja za proveru stabilnosti procesora koristim prime95 a za memoriju memtest86. Za benchmark pojedinacnih komponenti SiSoft Sandru a za kompletan sistem stari dobri 3D mark.
Q: Sta ubija procesor?
A:U principu procesor ubija preveliki napon, mada je sve to praktično povezano jer povećan FSB povlači veću potrebu za naponom, što opet za sobom povlači i povećanje struje automatski, što povlači povećanje temperature, a sve to utiče na smanjivanje radnog veka procesora... :))) (copyright: BeastMaster)
Q: Da li ce mi povecan napon ili overclock uopste smanjiti vek procesora?
A:Zamislite ovako: Overclockovan procesor je pusac a neoverclockovan nepusac. Niko nepusacu negarantuje da ce ziveti duze od pusaca niti da ce pusac ziveti duze od nepusaca niti da ce ti pusenje skratiti zivot... Moze se dogoditi da pusac zivi 100 godina a nepusac zivi 20 pa ga zvekne srcka ili ga zgazi tramvaj ... sve je moguce
Samo da se nadovezem na konstataciju da odnos FSB-a i memorije treba da bude 1:1. To nije uvek tachno. NForce2 ploche sa FSB-om od 333MHz-a brze rade sa memorijom setovanom na 333MHz nego na 400MHz. Zvuchi apsurdno, ali je tako, i zato se preporuchuje sinhroni rad. E, sad ima chipseta kod kojih to nije tako, a to su npr. KT400A (shto nije isto kao KT400!) i KT600, koji itekako mogu da favorizuju DDR400 memoriju u odnosu na DDR333. Razlika je u par procenata, ali ipak postoji. Zato je bolje (za ploche koje vishe vole sinhroni rad) da se memorija setuje na sinhroni rad, tj. da se DDR400 memorija (na primer) u BIOS-u setuje kao DDR333, ali da se smanje latencije.
Evo malo price i o memorijskim paramatrima:
Najcesce u BIOS-u možete podesiti određene memorijske parametre kako bi vaša memorija postizala bolje rezultate i na manjim radnim taktovima. Brži memorijski moduli su savršeni za ovu namenu. Više nego često ćete smanjivanjem CAS latency-a ili RAS-to-CAS delay-a postići mnogo bolje rezultate nego da ubrzavate radni takt memorije. Ovaj tekst bi trebalo da vam pokaže takozvane tweaking tehnike i da vas uputi kako da podesite memoy timings tako da izvučete maksimum. Najčešće je potrebno isprobati nekoliko različitih kombinacija brzine i tajminga memorije kako bi se ustanovilo koja podešavanja su najbolja. Najbolja su ona koja omogućavaju najveće moguće memorijske protoke a da pri tom sistem bude maksimalno stabilan, iz ovoga proizilazi da će vam za optimalna podešavanja memorije na vašem računaru biti potrebno nekoliko dana pa možda i nedelja.
Podešavanje tajminga memorije može da bude isto toliko važno koliko i radni takt memorije. Najzad memorijska magistrala podataka može biti kapitalizovana samo ako su podaci koji se čitaju iz memorijskih čipova dovoljno brzo na raspolaganju. A kada se podacima pristupa u različitim zonama memorije postoji čitav niz procesa koji su u mogućnosti da uspore protok podataka. Memorijski tajminzi su ono što određuje brzine svakog pojedinačnog procesa koji je uključen u pristup podacima u RAM-u. Naravno da ima jako mnogo smisla mučiti se oko optimizovanja ovih podešavanja. Performanse vaše memorije se mogu povećati i do desetak procenata. Što je još bitnije optimizovanje tajminga vaše memorije može imati više smisla nego povećavati radni takt memorije. Kvalitetniji DDR333 memorijski moduli sa agresivnim podešavanjima tajminga može da ima znatno bolje performanse nego neki DDR400 modul kod kojeg su radi višeg radnog takta smanjena sva podešavanja.
Prvi korak kod tweak-ovanja memorijskog modula je da isključite automatska podešavanja u BIOS-u. Kada su uključena ova podešavanja onda matična ploča čita SPD čip (Serial Presence Detect) na memorijskom modulu kako bi zatim automatski podesila sva setovanja za taj memorijski modul. Međutim ova podešavanja su veoma konzervativna i podešena su tako da omoguće stabilan rad na što više sistema. Ručnim podešavanjem se ove vrednosti mogu dovesti do određene granice, a da pritom sistem i dalje ostane stabilan. U većini slučajeva RAM moduli će raditi stabilno i pored toga što podešavanja koja ste sami namestili nemaju nikakve veze sa onim što piše u specifikaciji proizvođača. Međutim nemojte previše očekivati od jeftinih memorijskim modula, zapitajte se zašto su jeftini..
Navažnija podešavanja RAM memorije su CAS latency (CL), RAS-to-CAS delay, (RtCD) i RAS precharge time (RPT). Mnogi memorijski moduli imaju oznake kao što su PC2700-2.0-2-2.0 ili PC3200-3.0-3-3.0.Prvi deo oznake vam je verovatno jasan on opisuje tip memorije, a ostala tri su gore pomenuta podešavanja. Neki drugi proizvođači naprosto napišu da je CL 2.0 ili 2.5 ili 3.0. Naravno i druga dva parametra su podjednako važna za performanse, pa je velika mana to što nemamo informaciju o njima.
Kako bi razumeli tajming parametre, trebalo bi da znate šta se sve događa prilikom čitanja podataka iz memorije. Proces čitanja iz memorije pokreće kada kontroler na matičnoj ploči odabere memorijski modul koji sadrži tražene podatke. Kontroler zatim pronađe pravi čip na modulu i adresira podatke koje on sardži. Ćelije svakog memorijskog čipa su organizovane u vidu matrice i svaka ćelija ima svoju jedinstvenu adresu prema vrsti i koloni u kojoj se nalazi. Dakle presek svake vrste i svake kolone predstavlja jednu ćeliju.
Memorijski kontroler prvo šalje adresu vrste ćelije, koju želi da pronađe. nakon određenog vremenskog perioda (RAS to CAS delay), modul omogućava kontroleru da vidi sadržaj cele vrste koju je zatražio, ali na mestu za privremeno skladištenje podataka. Na modernim RAM čipovima ovaj proces traje dva do tri radna takta (clock cycles). Mogući su čak i intervali koji se nalaze između dva radna takta (2.5) iz razloga što DDR RAM šalje kontrolne signale i signale sa podacima dva puta u toku jednog takta (twice per clock cycle).
Kada je podatak privremeno uskladišten, kontroler šalje CAS (column adress strobe) signal, koji će preneti adresu kolone u kojoj se nalazi traženi podatak. Naravo i ovde je neophodno da protekne izvesno vreme (CAS latency) dok sadržaj izabrane ćelije ne bude poslat na izlazni registar memorijskog čipa.
U BIOS-u možete podesiti broj radnih taktova (clock cycles) koji su na raspolaganju za RAS to CAS delay i CAS latency. Što su niže vrednosti to su bolje performanse. CL ppodešavanje na 2.0 ili čak na 1.5 je moguće samo kod najbržih memorijskih modula. Ako je potrebno da se pročita susedni podatak iz iste kolone, onda je jedini faktor koji određuje brzinu pristupa CAS latency, jer kontroler već zna adresu vrste i ne mora ponovo da je traži. Kad god kontroler mora da traži adresu nove vrste u RAM čipu vreme tRAS (row active time) će proći pre nego što može da se pomeri sa jedne na drugu vrstu. Vreme tRAS se povećava tRP vremenom (RAS precharge time), koje je neophodno da se napune kola na veću voltažu. Drugim rečima čak i brzim memorijski modulima je potrebno najmanje sedam radnih taktova da ceo proces.
Moderni DDR čipovi su još jednom podeljeni na četiri segmenta (RAM Banks), svaki od njih predstavlja odvojenu memorijsku zonu. Ovakva podela omogućava da se zone u različitim čipovima adresiraju simultano, kako bi se uvećao protok podataka. Dok se podaci učitavaju iz jednog memorijskog segmenta, novi podaci se mogu adesirati u drugoj memorijskoj zoni. U BIOS-u je moguće podesiti koliko RAM Banks-a na jednom čipu može biti adresirano u isto vreme. Najbrže je četiri.
Automatic configuration (On/Off): Ako želite da ručno podešavate memoriju onda ovo treba da bude isključeno.
Bank Interleaving (Off/ 2/ 4): Adresiranje sva četiri memory bank-a u isto vreme će povećati performanse.
Burst Lenght (4/ 8): Ovde se određuje koliko paketa podataka se šalje u jednom ciklusu slanja. Idealno je da jedna transmisija popuni jedan memorijsku vrstu u L2 keš memoriji na procesoru. To je u stvari 64 bajta odnosno osam paketa podataka.
Command rate CMD (1/ 2) (1T/2T Select): Broj radnih taktova koji su neophodni da se adresira memorijski modul i memorijski čip sa traženom memorijskom zonom. Ako su vam sva memorijska ležišta popunjena memorijskim modulima trebalo bi da podignete ovu opciju na 2.
RAS Precharge time tRP (2/ 3) (Precharge to active): Broj radnih taktova neophodnih da se napune strujna kola kako bi se utvrdila adresa tražene vrste.
RAS to CAS delay tRCD (2/ 3/ 4/ 5) (Active to CMD): Broj radnih taktova koji prođu između trenutka kada se utvrdi adresa vrste i trenutka kada se šalje adresa kolone. Podešavanjem ovog faktora na 2, može se dobiti oko 4% na performansama.
Row ActiveTime tRAS (5/ 6/ 7) (Active to precharge delay, Precharge wait state, Row active delay, Row precharge delay): Vreme koje protekne kada se adresiraju dve različite vrste, u memorijskom čipu, jedna za drugom.
Memory clock (100/ 133/ 166/ 200) (DRAM Clock): Ovo je radni takt memorijske magistrale. Ovo je najčešće direktno povezano sa taktom FSB-a. DDR tehnologija (double data rate) udvostručuje brzinu prenosa podataka (doubles the data rate given by bus clock) dobijenu od radnog takta memorijske magistrale.
Evo i malo proracuna:
min t(RAS) = t(RCD) + CAS + 2T
tRC se može izračunati: tRC = min( t(RAS) + t(RP) )
max t(RAS)= t(RC) - t(RP)
Važno:
Ako ste podesili CAS, RAS-to-CAS i RAS-Precharge na 2-2-2, tada:
min(tRAS) >= 2 + 2 + 2 = 6
tRC je cca. 55 ns ili 11T u slučaju DR400 memorije (tRC = min(tRAS + tRP)) pa:
max t(RAS) =< 11 - 2 = 9
OSNOVE
I dok je overklokerska disciplina nekada bila rezervisana samo za ekstremne korisnike kompjutera, danas je to postala uobičajna aktivnost i onih kompjuteraša koji su samo prosečno zahtevni sa standardnim znanjem.
Razlog za to ne treba tražiti u promeni svesti samog juzera, već u marketing orjentaciji proizvođača. Overklok mogućnosti su sada jedne od najbitniji stavki u osobinama procesora, grafičkih kartica, matičnih ploča i naručito memorija, gde su “proizvođači” najkvalitetnijih memorijskih modula, ništa drugo do u stvari manufakture koje gotovo svaki modul pojedinačno probaju i otkrivaju krajnje granice te memorije. Tako da bi korišćenje ovih nabrojanih komponenti, bez makar malo overkloka, bilo kao korišćenje samo jednog dela te komponente koju ste platili u celini. Naravno, preterani overklok, u dužem vremenskom periodu, nije poželjan i isto tako treba znati da se neće svaka komponenta dobro klokovati kao neka (skuplja) od poznatijeg proizvođača.
AMD PROCESORI(I NEKE OSNOVE OVERKLOKA UOPŠTE)
Svakom procesoru treba pronaći krajnju granicu, bez obzira na to što svakako nećete na tom najvećem taktu ostaviti procesor. Posle pronađene krajnje granice, treba utvrditi optimalan klok(sa potrebnim naponom) na kojem ćete ostaviti procesor uzevši u obzir i ostale komponente u kućištu(pre svega kuler na procesoru, ali i memoriju, napajanje, pa i matičnu ploču).
AMD procesori su možda popularniji za overklok zato što im je lako(ili malo teže) otključati množilac. Množilac predstavlja onaj faktor procesora koji se nalazi “u” samom procesoru. Šta to znači, ako na primer jedan AMD procesor radi na taktu od 1600MHz, to znači da je odnos količnika 12x133MHz, gde 12 predstavlja množilac procesora, a 133 magistralu matične ploče. Otključani množilac (koji se uglavnom, kao i ostali elementi overkloka, podešava u biosu ploče) daje vam veću “pesničku slobodu” za overklok. To praktično znači da, ukoliko imate ploču i memoriju koja će to trpeti, možete na primer da stavite procesor u 8x200MHz mod koji će svakako davati bolje performanse od 12x133MHz moda zbog povećanog memorijskog protoka i uopšte veće magistrale matične ploče.
Kako onda overklokovati AMD procesore? Najbolji način je da prvo otkrijete granice vaše (magistrale) matične ploče, odnosno memorije. Postavite memorijska setovanja na najslabitji mod (što veće cifre u delu biosa za memoriju). Podignite napon memoriji (ne baš do maximuma, ali i što da ne) i malo čipsetu ukoliko vam ploča to dozvoljava. Spustite množilac procesora do najmanje moguće vrednosti i počnite da dižete magistralu. Izračunajte (digitronom ako je potrebno) takt procesora koji će prouzrokovati kombinacija množioca i magistrale, tako da nemojte da krećete od takta nižeg od default kloka vašeg procesora . Ukoliko vam sistem ostane stabilan i ne doživi kreš posle 2-3 testa, recimo 3d marka 2003, računajte da je to dovoljno. Nastavite sa podizanjem magistrale i daljim testiranjem(nekada i kratak quake3 test može da pokaže da ste stigli do granica). Uglavnom, otkrićete granice svoje memorije, a u manjem broju slučajeva granice same matične ploče. Ne zaboravite da povećate napon procesora jer je to neophodno za postizanje viših taktova proceosra. Kada ste otkrili granicu matične ploče, odnosno pre svega memorije, bilo bi dobro da otkrijete i granice memorije pri najjačim setovanjima. Zatim izaberite magistralu koja vam pruža 101% stabilnosti pri setovanjima za memoriju koje želite(zahtevnija setovanja uslovaljavaju niže magistrale, dok labava setovanja omogućavaju više magistrale) i počnite sa podizanjem množioca procesora i napona (u)koliko je to potrebno. Futuremark-ovi proizvodi (3d mark 2001, 2003) dobri su za uvid u stabilnost overklokovanih procesora, kao i mnoge druge bench poslove. Prime95 je program koji takođe ne treba zaboraviti, koji opterećuje procesor do poslednjeg molekula i moglo bi se reći da ukoliko vam ovaj test ne “pukne” posle par sati, neće ni 99% drugih aplikacija, koliko god ih koristili. Overklok u žargonu predstavlja “teranje” procesora(i svega što se da overklokovati) do samih granica, međutim, iskusan overkloker retko kad ostavlja procesor da radi na maksimumu svojih mogućnosti, već se uvek trudi da nađe optimalnu kombinaciju napona(samim tim i temperatura), stabilnosti i tako dalje. Overklok uslovljava destabilizaciju sistema, ali isto tako koji megaherc niže od samih granica može da osetno poveća stabilnost čitavog sistema. Isti je slučaj i sa naponim, veći napon uslovljava stabilnost overklokovanih procesora, ali isto tako koji procenat napona dole dovodi do osetnog pada temperature proceosra koja je uvek najveći neprijatelj overklokera.
INTEL PROCESORI
Kod intela je malo prostija situacija, upravo zbog toga što su množioci na Intel procesorima zaključani i ne postoji (ili bar još nije otkriven) ni jedan način da se oni otključaju. Naravno postoje otključani Intelovi procesori, ali su to u 99,9999% (ili možda 100%) slučajeva namenjeni samom Intelu radi raznih testiranja i eventualno nekim drugim proizvođačima(recimo matičnih ploča) kojima su takvi procesori potrebni. Dakle kod Intela je malo jednostavnija stvar, treba vam ploča koja će izdržati visoke magistrale (to danas i nije neki problem), koja će davati dovoljno napona za procesor i memoriju (ovo je naravno bitno i kod AMD procesora) i treba vam memorija koja će trpeti visoke magistrale. Stavite procesor i dižete paralelno magistralu i napon do krajnjih granica svog procesora ili memorije. Na primer, granice procesora možete otkriti prime95 testom, a granice memorije tako što će vam SS Sandra “pući” prilikom testa ili sigurniji način, gde će vas recimo 3D mark 2001 izbaciti iz testa sa određenom porukom(bez rezultata) ili bez poruke i rezultata. Opet kao i kod AMD procesora treba naći balans između takta procesora, napona koji traži, temperature koju produktuje i stabilnosti.
ASINHRONI RAD MEMORIJE I PROCESORA
Jedna novina(koja i nije toliko nova), ako bi se tako moglo reći, u ponudi matičnih ploča. Ona predstavlja mod rada kada procesor i memorija ne rade na istoj magistrali. To vam je ono kada pročitate da razne ploče podržavaju magistrale memorija na kojima se procesori i ne prave. Jedno je sigurno, za asinhroni rad memorije i procesora, uvek će vam biti potrebne bolje memorije nego za sinhroni. I o Intelu i AMD-u ima po nešto da se kaže o asinhronosti. I dok za trenutno popularni nForce2 čipset, iskusni korisnici ne preporučuju asinhroni rad sa tezom da on samo degradira performanse, gotovo je nemoguće naći nekog korisnika P4 platforme sa boljom memorijom koji ne iskorišćava potencijal te memorije u asinhronom modu. Ali ne treba zaboraviti da otključani AMD procesori mogu da rade sinhrono na visokim magistralama(uz manji množilac), tako da AMD korisnici ne treba da se osećaju kao osiromašeni za visok memorijski protok (veći klok memorije). Pisac ovih redova poseduje P4 platformu i preporučuje da ukoliko imate bolju memoriju to i iskoristite tako što ćete procesor i memoriju staviti u asinhroni odnos. Što se AMD-a tiče, uvek je bolje sinhrono kad je to već moguće otključavanjem procesora, a za asinhroni mod je najbolje lično se uveriti kroz malo veći broj različitih realnih i sintetičkih testova.
SANDRA LAŽE!(ILI KAKO OVERKLOKOVATI MEMORIJU)
Postoje neke aplikacije kod kojih je računica jasna, veći memorijski protok, veće performanse. Kroz gornji deo teksta je delimično objašnjeno kako se to overklokuje memorija. Uz procesor(sinrono) ili asinhrono(opet je delom “potreban” procesor). Bitno je samo reći par reči o setovanjima za memoriju. To vam je ono kod Intel(P4) ploča što vidite CAS 2 5 2 2 ili kod AMD-a CAS 2 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1T . Kako je za objašnjenje o setovanjima za memoriju potrebno mesec dana pisanja, bitno je samo prostim jezikom reći, manji brojevi u setovanjima predstavljaju jača(agresivnija, zahtevnija) setovanja, jača setovanja prouzrokuju bržu memoriju. Ali isto tako agresivnija setovanja onemogućavaju one magistrale memorije koje su moguće uz slaba(labava) setovanja. Tako da opet treba naći optimalnu kombinaciju setovanja i magistrale. Verovatno najpopularniji program za testiranje memorje je SS Sandra memory benchmark, ali odmah da kažemo, sandra laže! Lepa je na oko i brza za korišćenje (i dobra za neka osnovna poređenja), ali optimalnu kombinaciju setovanja memorije i magistrale treba odrediti kroz rezultate iz realnih potreba za koje koristite računar.
Dobar način za testiranje (utvrđivanje stabilnosti) overklokovane memorije je recimo, kao što je rečeno, 3D Mark 2001(i 2003 naravno) test, ali čini se da je od svih sintetičkih testova ipak bolji jedan "test" u programu koji je dosta rasprostranjen - Photoshop. Naime, otvorite jednu sliku, najbolje što veće rezolucije (recimo 5000x5000 pixela, nebitne proprocije), a ukoliko nije dovoljno velika, slobodno je uvećajte (edit>image size) na veličinu koju želite, zatim maltretirajte photoshop sa raznim filterima koji vam se nalaze na raspolaganju, ukoliko PS ne "pukne", ne prijavi grešku ili nešto treće(ako uspešno završi proces filtriranja) računajte da vam je overklokovana memorija spremna za većinu zahtevnih poduhvata(takođe je i spremna da probate još malo da podignete takt ).
OVERKLOK PRODUKTUJE NESTABILNOST
Treba znati da overklok sam po sebi ne znaci i nestabilnost. Samo je preterani ili lose odradjen overclock uzrok tome, ako racunar temeljito i polako iztestirane tokom procesa spoznavanja maksimuma vaseg racunara stabilnost nije ugrozena.
Ako preterate, resetovanja kompjutera ili recimo uništavanja windowsa su ono što ne treba da vas čudi. Uzrok je što neka kompomenta jednostavno ne može da izrži nametnitu režim rada, naravno, treba je rasteretiti ili zameniti.
U svakom slučaju, u svemu treba biti umeren pa i u overkloku.
KOJE MARKE ZA OVERKLOK
Bez obzira na to da što se 99% ploča može overklokovati, nisu sve iste i mogućnost overkloka ne obećava i dobre overklok mogućnosti. Pitajte overklokere šta o proizvođačima matičnih ploča i oni će vam prvo reći Abit, možemo da pričamo o tome kako se svi trude da poprave svoje overklok mogućnosti, ali Abit je uvek pionir na svim poljima overkloka i to je činjenica. Naravno, Epox se takođe izborio za ime, naručito za AMD korisnike i predstavlja dobar izbor, ali opet (lično mišljenje) da je Abit no1. Ne treba zaboraviti ni Asus ni ostale proizvođače, ali kod nas je situacija jednostavna, kada je overklok u pitanju kod Intela imate jednu mogućnost, to je Abit, kod AMD-a dve, Abit i Epox i to je to.
Što se memorije tiče, tu je malo komplikovanije, imate velika imena poput Corsaira, Kingstone-a, Cruciala, OCZ-a, Samsunga, ali ipak ta imena ne treba ništa da vam znače dok ne uzmete memoriju u svoje ruke i lično ne otkrijete njene granice.
Nije sramota ne znati , sramota je ne znati a ne pitati
