Usvojen Federalni kosmički program Rusije – Mesec ili Mars pitanje je sad …

Ruska vlada je usvojila Federalni kosmički program Rusije za period 2006 - 2015. godine kojim su predvidjena svestrana istraživanja u oblasti interplanetarnih komunikacija, kao i program istraživanja Meseca i čak ekspedicije na Mars.

Time postaje sasvim moguće da će pre godinu dana proklamovani ambiciozni američki program dalekih kosmičkih letova uspešno realizovati u praksi ruski kosmonauti i naučnici.Da li prvo osvajati Mesec ili Mars, pitanje je principijelno kako za Ruse tako i za Amerikance, ali naučnici obeju zemalja predlažu da se najpre koncentrišu napori na proučavanju Meseca, koji je manje istražen od Marsa.

"Nastala je paradoksalna situacija, mi o delakom Marsu znamo više nego o satelitu svoje planete", rekao je Igor Mitrofanov, šef laboratorije Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka, naglasivši da je "Mesec potencijalni izvor različitih hemijskih elemenata, pored ostalog onih koji se retko nalaze na Zemlji". Za sastavljanje mapa hemijskih elemenata na Mesecu se zalaže profesor Merilendskog univerziteta Roald Sagdejev, koji to smatra jednim od prioritetnih zadataka istraživanja Zemljinog satelita i kaže da "čovecanstvo mora da osvoji Mesec za poligon za ispitivanja najnovije tehnolgije".

Najefikasniji u tom smislu su savremeni lunohodi koji mogu da se automatski spuste na površinu Meseca i prikupe maksimum podataka o njegovoj površini i klimi, a u tom domenu su već izvršena ruska istraživanja koja omogućavaju Rusiji da i dalje bude lider u pravcu kosmičkih istraživanja sa nepilotiranim aparatima. Roald Kremnjov, prvi zamenik generalnog direktora Naučno-proizvodnog preduzeća "Lavočkin" , u kome je nacinjen legendarni "Lunohod", naglasio je da se više od tri decenije vrše naučno-tehnološka ispitivanja i da "sada postoje izvanredna iskustva".
"Ukoliko Rusija odluči da obnovi 'Mesečev program', nama će trebati samo godina da stvorimo projekat novog lunohoda i još dve - tri godine da proizvedemo aparat", rekao je Kremnjov.

U okviru utvrdjenog dokumenta Federalnog kosmičkog programa Rusije nema relevantnog programa o "osvajanju Meseca", ali su zato ruski planovi u odnosu na Mars sasvim jasno propisani i do 2015. bi trebalo da se realizuju dve ekspedicije. Prema izjavi generalnog konstruktora i generalnog direktora "Lavočkina" Georgija Poliščuka, koju je dao u vreme izložbe u Buržeu, Rusi planiraju na Mars za oktobar 2009. godine, pod imenom misiju "Fobos-Grunt", kojom se predvidjaju :
- rad automatskog aparata na orbiti Marsa,
- spuštanje na njegov satelit Fobos,
- rad na njemu u toku tri godine i
- povratak na Zemlju.

Druga ekspedicija, čiji termin još nije odredjen, skopčana je sa letom na Mars i radom neposredno na njegovoj površini, a treća faza istraživanja, po mišljenju Poliščuka, predvidja pripremu i realizaciju pilotiranih letova na Mars, jer kako je naglasio, "nije moguće samo pomoću automatskih uredjaja rešiti sva pitanja". Novim ruskim kosmičkim programom je predvidjen i dalji rad Medjunarodne kosmičke stanice (MKS), ali je to postalo pitanje "ponajviše materijalno-psihološke prirode", prevashodno zbog najnovijeg, neizvesno do kada, odgadjanja obnavljanja letova američkih šatlova, na bazi kojih je, zapravo, i projektovan medjunarodni kompleks.

Obnavljanje letova američkog šatla bi omogućilo Rusiji da planira godišnju preraspodelu snaga i sredstava, ali situacija umnogome zavisi da li će šatl poleti tokom ovog meseca, tj. u juli, ili tek na jesen. Ako se start odgodi za kasnije termine i sve brige za MKS ponovo padnu na ruska pleća, onda se sa sigurnošću može govoriti o krahu američke pilotirane kosmonautike, kao što se takodje mogu sahraniti nade u potpuno razvijanje MKS u prvobitno zacrtanim dimenzijama.

http://en.rian.ru/analysis/20050720/40938440.html

http://www.rian.co.yu/readart.asp?id=1430&kat=19

---

Bez mnogo pompe i sa smanjenim budžetom, Sjedinjene Američke Države menjaju svoj program istraživanja svemira u pokušaju da ponovo pošalju čoveka na Mesec do 2020. godine, a možda i na Mars. Maja 1961. predsednik Džon Kenedi je izmenio tok istorije čovecanstva rečima: "Pre isteka ove decenije naš cilj je da spustimo čoveka na Mesec i vratimo ga bezbedno na Zemlju". To se obistinilo u julu 1969. kada je Nil Armstrong postao prvi čovek koji je kročio na drugo svemirsko telo. Ostale su upamćene njegove reči: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za
čovečanstvo".

Trideset pet godina kasnije, u januaru 2004, predsednik Džordž Buš Mlađi najavio je novu viziju u istraživanju svemira. "Izgradićemo nove letelice koje će poneti čoveka u svemir, da bismo uspostavili bazu na Mesecu i uputili se ka udaljenim svetovima". Mada zasenjena ratom u Iraku i borbom protiv terorizma, ta vizija je tiho postala pokretačka snaga u transformaciji američkog programa istraživanja svemira, navodi Glas Amerike.

Centralnio mesto ima povratak čoveka na Mesec, kaže stručnjak sa univerziteta Džons Hopkins u Merilendu Pol Spudis, koji je bio član savetodavne komisije predsednika SAD za istraživanje svemira. "Kako stičemo sve više iskustva na Mesecu, počećemo da koristimo i materijale koje tamo nađemo da bismo proizveli nove stvari, a kada to jednom učinite, već ste napravili korak ka prekidanju pupčane vrpce sa Zemljom", ocenjuje Spudis.

Da bi se to ostvarilo potrebno je, prema njegovim rečima, u fazama postići pet ciljeva.

1. osposobiti za let šatlove.
2. dovršavanje svemirske stanice, koristeći šatlove za dopremanje uređaja i opreme.
3. proizvesti novu letelicu za ljudske posade, koja bi omogucila čoveku da krene ka Marsu i drugim planetama.
4. povratak na Mesec - radi naučnih istraživanja i saznanja kako da se ono što je potrebno dobije na Mesecu.
5. sama misija ka Marsu.

Ostvarenje te vizije je zadatak Americke agencije za istraživanje svemira - Nasa, čiji direktor Majkl Grifin kaže: "Dovršiti svemirsku stanicu, povući šatlove do 2010, preći sa šatlova na novu letelicu, koja bi mogla da obavi nove zadatke - mislim da smo u stanju da to postignemo". Ima, međutim, i onih koji su sumnjičavi i koji misle da se od Nase traži da učini mnogo sa malo sredstava. Direktor Grifin priznaje da će cena novih misija sa ljudskom posadom oduzeti sredstva drugim programima u okviru njegove agencije, ali i ističe da Nasa dobija preko 16 milijardi dolara godišnje. "Mislim da je to ipak dosta sredstava za povratak na Mesec. Misija će svakako zahtevati smele inovacije i maštovito upravljanje, ali je izvodljiva. Ako to ne bude slučaj, onda svemirski program nema budućnost, jer više novca neće dobiti".

VOA

Srodne teme:
Sumnje da je čovek bio na Mesecu
Promena u svemirskoj politici SAD

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 24.03.2006. u 19:55 GMT+1]}

---

Japan namerava da 2030. godine počne izgradnju stanice na Mesecu, na kojoj bi boravila tri čoveka. Prema planu te agencijem blok koji bi obezbeđivao životne uslove posadi i laboratorija stanice biće opremljeni snažnim akumulatorima i autonomnim sistemom napajanja električnom energijom, izjavio je predstavnik agencije na međunarodnom skupu o Mesecu koji je juče održan u Tokiju. Što se tiče pilotskih letova, prvi Japanac bi trebalo da se spusti na Mesec do 2020. godine. Pored toga, u narednih desetak godina na Mesecu bi se otpravila tri japanska kosmička aparata.

Krajem prošle godine aparat "Soko" prvi put je u istoriji čovečanstva sleteo je na asteroid Itokava, 290 miliona kilometara od Zemlje, i pokušao da uzme uzorke tla. Međutim, zbog neispravnosti aparature malo je nade da će se vratiti. Projekat osvajanja Meseca je jedan od glavnih elemenata kosmičkog programa Japana čiji je cilj da postane glavna kosmička država u Aziji. Međutim, konkurencija je sve veća. Kina je, na primer, prošle godine poslala čoveka u kosmos i predstavila svoj plan o osvajanju Meseca.

megafonija

---

Sve isto, krece se iz pocetka, samo ovaj put su se malo promenili akteri, nekadasnji SSSR zamenila je Ruska Federacija, novajlije su Kina i Indija (ne bi me cudilo i da se ESA tu umesa) i naravno glavni favorit SAD(USA)...
Sta vi mislite ko ce prvi dotaci tlo Meseca?
Ja glas dajem Amerima, zato sto su to vec jednom uradili (ps:bez rasprave jesu/nisu, bili su sve dok neko ne dokaze suprotno), zatim sto imaju najvise sredstava, a i najozbiljnije su usli u ceo projekat, cak su i konstruisali nove rakete (Ares), nesto poput Saturna V, samo mnogo savremenije....
Vasa misljenja....ko.....i.....zasto?
POzz

---

Pa ovaj put ce izgleda da bude "touch and stay" za razliku od prve moon race gde je bio cilj samo da se tamo stigne sada se cini da imaju nameru da tamo malo kampuju. Naravno, za ovako nesto treba mnogo love pa samim tim sem amera pitanje je ko ce biti finansiski raspolozen da to sve izgura. Mozda ce kinezi zapeti, rusi hmm...pitanje je sta ce biti sa njihovom ekonomijom, ESA mislim da tu nema sta da trazi u ovom trenutku.
Videcemo, ovo su jos uvek izjave koje polako zagrejavaju javnost i spremaju politicare za zavacenje ruke u dzepove da bi se ovako nesto finansiralo.

---

Mislim da ce tu pobediti kinezi. Oni imaju odlicna finansijska sredstva a i voljni su to da urade. ESA je cista komercijala

Ne bih se u potpunosti slozio sa tobom, naime kinezi su "opremu" (tj. rakete tipa Soyuz) kupili od rusa, znaci nisu sami razvili sopstvene rakete, dok ameri ulazu mnogo novca u razvoj sasvim nove(savremenije)rakete....Ne verujem da li bi ameri dopustili da ih neko pretekne....Sta vise kineski predsednik se nije oglasio po tom pitanju, dok je Bus 2004 odlucno rekao da se amerika mora "vratiti" na Mesec...a odatle kasnije otici i na Mars....Ocigledno je da se trka sve vise siri....bilo bi lepo da kroz par godina saznamo ko je bio upravu...i da konacno dobijemo dokaze o spustanju na mesec 1969....

---

Pitam se zasto japnci cute i sve ih to kao ne interesuje a imaju najbolje razvijenu elektroniku..

Grešiš, nisi čuo najnovije vesti. Japan se uključuje u trku, mada sa zakašnjenjem.

Evo i kompletne vesti sa sajta www.astronomija.co.yu

---

Ja mislim da su svi oni u zaostatku u odnosu na amere, ameri vec imaju iskustva, zatim sredstava, a i vec imaju nekakvu predstavu kako bi ta misija trebalo da izgleda, ne kao japanci ili kinezi koji imaju tek po neku decju slicicu :) . Mozda su samo rusi tu ozbiljniji od ostalih, ali im je problem nedostatak sredstava...
Moje misljenje je da ce amere spreciti jedino neki veci rat gde bi dosta istrosili "kasu"...ali....ali........

---

Limk ka vesti je: http://www.dailytech.com/article.aspx?newsid=3909

Zaista fantastično.

---

Rusija planira da prvi let oko Meseca realizuje 2011. i 2012. godine, izjavio je danas predsednik Ruske kosmičke kompanije "Energija" Nikolaj Sevastjanov.

"Ove godine RKK "Energija" je razradila i odobrila koncepciju razvoja pilotirane kosmonautike do 2025. godine. Koncepcija će biti realizovana u četiri etape: stvaranje ekonomski efikasnog transportnog sistema, industrijsko osvajanje okolozemaljskog prostora, Program za Mesec i ekspedicija na Mars. Što se tiče Programa za Mesec, prvi let oko Meseca planiramo da realizujemo 2011. i 2012. godine", izjavio je Sevastjanov na petom Međunarodnom aerokosmičkom kongresu koji se održava u Moskvi, prenela je agencija RIA"Novosti".

Po rečima ruskog stručnjaka, ciljevi osvajanja Meseca su astrofizička istraživanja sa površine Meseca, prenošenje "štetnih" proizvoda sa Zemlje na Mesec, eksploatacija korisnih ruda na Mesecu, uključujući helijum-3 za zadovoljavanje energetskih potreba Zemlje. RKK "Energija" predlaže tri etape osvajanja Meseca: let na Mesec pomoću kosmičkog broda "Sojuz", stvaranje baze za višekratno korišćenje na Mesecu (ta baza ce biti stvorena između 2010. i 2025. godine), industrijsko osvajanje okolomesečevog prostora. Govoreći o ekspediciji na Mars, šef RKK "Energija" je izjavio da će misiju činiti posada od četiri kosmonauta i da će trajati dve i po godine.

U cilju realizacije ove ekspedicije biće stvoren specijalni marsovski kompleks mase 480 tona. Osnovni elementi interplanetarnog ekspedicionog kompleksa će biti solarni tegljač, interplanetarni kosmički brod i uzletno-sletni kompleks. Za let na Mars će se koristiti kosmički brod "Kliper". Ekspedicija na Mars, kako je naglasio Sevastjanov, biće raelizovana posle 2025. godine.

tanjug

---

Preostala tri „spejs šatla“ otići će u penziju do 2010, a zameniće ih višekratna letelica „Orion“ koja mnogo podseća na „Apolo“

Američki astronauti su ponovo počastvovani da se vozikaju po Sunčevom dvorištu u „svemirskim karucama” s mitskim imenima. Putujući u „Apolu” (grčki bog Apolon) iskrcali su se prvi put 1969. na površinu Zemljinog pratioca, u „Orionu” (grčki junak i lovac) trebalo bi pre isteka 2020. opet da se spuste na Mesec, a možda stignu i na Mars.

I jedan i drugi su, prema predanju, bili veoma lepi i muževni.

Posao od tri milijarde i 900 miliona dolara za pravljenje letelice koja će naslediti „svemirski raketoplan“ (space shuttle), posle penzionisanja 2010. godine, poveren je nedavno „Lokid Martinu”. Američka svemirska i vazduhoplovna agencija (NASA) procenjuje da će troškovi za osam brodova za višekratno odvoženje i dovoženje ljudske posade do 2019. narasti na sedam i po milijardi.

S nabijenim mišićima

„Apolo” i starija vozila slati su samo jednom, nakačeni na vrhu rakete nosača, nova „kosmička čaura“ (kapsula) u obliku zarubljene kupe leteće više puta, uz obaveznu zamenu na svakom polasku „toplotnog štita“ koji je zaštićuje od pregrevanja. Pre jedne decenije sa istim proizvođačem sklopljen je posao od 912 miliona za „svemirski avion“ iks-33 koji, zbog tehničkih teškoća, nije dovršen.

Naručilac je zahtevao da se do Međunarodne svemirske stanice prevozi po šest, a do Meseca po četiri putnika; u drugom slučaju s dodatkom za spuštanje na površinu Zemljinog satelita do 2020.

Sama letelica neće imati mnogo tehnoloških novina, jer je zamišljena kao preteča „Apola“ (dva i po puta veći iznutra) pojačana, sportski rečeno, „s nabijenim mišićima” (anabolički steroidi). Bude li sve teklo po planu, prvi probni let „Oriona“ obaviće se u septembru 2014, a povratak na Mesec do kraja 2019. ili početkom 2020.

Novih osam kapsula su zamena za ostarele „svemirske raketoplane“ (četvrt veka u upotrebi), od kojih su preostala tri već stavljena na spisak za odlazak u mirovinu u sledeće četiri godine. Drugim rečima, do završetka Međunarodne svemirske stanice.

Povratak u prošlost

Mada će svih deset ogranaka pod okriljem NASA pružiti stručnu pomoć, gro će se obaviti u Svemirskom centru „Džonson“ u Hjustonu, a završno sklapanje u Svemirskom centru „Kenedi“ na Floridi. Odluka da se sarađuje s kompanijom koja nije ranije prevozila ljude u svemir protumačena je među poznavaocima kao svojevrsno „deljenje bogatstva“.

Naime, iz igre su otpali glavni graditelji „Apola“, kompanije iz koje je u Los Anđelesu nastao „Nortrop Gruman“ i „Boing“, sa zavidnim iskustvom u izradi svakojakih svemirskih letelica. Ni „Lokid Martin“ nije novajlija: do sada je sagradio nekoliko automatskih sondi za Mesec i Mars.

U prvoj najavi za nadmetanje ova kompanija je ponudila prevoz sličan „svemirskom avionu“ iks-33, ali je NASA rekla da želi nešto nalik na kapsulu „Apolo“. Ko plaća taj naručuje pesme, zar ne?

Osamdesetih je isti poručilac utrošio četiri milijarde i 800 miliona dolara za naslednike „spejs šatla“ koji nikad nisu uzleteli. Sada se unapred zaklinje da se tako nešto neće ponoviti, jer je „Orion“ deo glavnog istraživačkog programa „Sazvežđe“ (Constellation) koji uključuje rakete „Ares 1“ i „Ares 5“ za iznošenje čaure i teretne letelice u putanju oko Zemlje.

Jedno od najvažnijih poboljšanja tiče se bezbednosti: u poređenju sa „svemirskim raketoplanima“ izgledi za koban udes su jedan prema 200.
Iako su u nadmetanju učestvovale tri najveće američke aerosvemirske kompanije, mnogi nisu oduševljeni ishodom. Suštinska zamerka jeste da je to povratak u prošlost, malo doterani „Apolo“, a nikako tehnološki korak unapred.

Stanko Stojiljković

---

http://www.usatoday.com/tech/s...-19-moon-return-endorsed_x.htm

---

http://www.jutarnji.hr/magazin...2006,9,23,nasa_svemir,43699.jl

p.s.
Zanimljivosti o mesecu: http://nosf.net/2006/zivio-mjesec/

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 07.12.2006. u 11:41 GMT+1]}

---

_{Moon base by 2024: An artist's rendering shows one concept NASA is working with in its efforts to create a permanent base on the moon. - Nasa undated rendering / Associated Press}

ostale slike i grafikoni:
http://www.usatoday.com/tech/space/moon/flash.htm
http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/6210154.stm
http://www.nasa.gov/mission_pages/exploration/main/index.html
http://www.nasa.gov/mission_pages/exploration/mmb/why_moon.html


Američka svemirska agencija NASA započela je planove za izgradnju stalne baze na Mesecu nakon što se njeni astronauti vrate na ovu planetu 2020. godine. Kako je saopšteno iz NASA, stalna baza će u početku služiti za naučna istraživanja, ali bi trebalo da predstavlja prvi korak, odnosno početak ljudskog naseljavanja kosmosa.

Planirano je da baza bude izgrađena na jednom od polova ove planete zbog toga što na njima uvek ima Sunčeve svetlosti, a stanica bi trebalo da se napaja solarnom energijom.

„Počeli smo planove za izgradnju stalne baze na Mesecu. Imaćemo potpuno drugačiji pristup u odnosu na dosadašnje istraživanje Zemljinog satelita“, rekao je Skot Horovic, pomoćnih šefa NASA za istraživanja.

Planovi NASA podudaraju se sa objavom predsednika Džordža Buša iz 2004. da će SAD „vratiti ljude na Mesec do 2020. godine“.

NASA je ranije saopštila da je započela izgradnju nove svemirske letelice koja će naslediti misije „Apola“, a posao je poveren kompaniji „Lokid Martin“. Finansiranje izgradnje baze bi trebalo da bude obezbeđeno iz fondova misija spejs šatla, koje će biti okončane 2010. S obzirom na to da je planiranje još u početnoj fazi, agencija Rojters je prenela da će NASA zatražiti i od ostalih razvijenih zemalja da se uključe u ovaj projekat.

Naučnici NASA veruju da bi astronauti mogli da koriste prirodne resurse sa Meseca kako bi održavali bazu koja bi u budućnosti mogla da postane polazna tačka za put na Mars. U okviru projekta, a pre slanja ljudske posade, planirano je i da se izvrši serija istraživanja Meseca, čemu će poslužiti roboti koji bi trebalo da naprave detaljnu mapu planete i pronađu mesta na kojima ima vode i drugih resursa. Jedna od obećavajućih lokacija zasada je Šakletonov krater, koji je gotovo uvek obasjan Sunčevim zracima, a u blizini koga se nalazi područje večnog mraka, za koje se u NASA nadaju da bi moglo da sadrži zaleđenu vodu.

Još od davnina čovek sanja o nepreglednom prostranstvu svemira, a poslednjih godina sve su glasniji oni koji poput britanskog naučnika Stivena Hokinga tvrde da je ključ opstanka ljudske civilizacije kolonizacija drugih planeta. Hoking smatra da našu planetu ne očekuje ružičasta budućnost. Globalno zagrevanje, nuklearni rat velikih razmera, epidemija ili sudar sa asteroidom mogli bi da unište život na Zemlji. Početkom ‘70-ih godina prošlog veka bilo je normalno očekivati da će ljudi prvih godina 21. veka imati naselja na Mesecu, šetati Marsom i rutinski putovati kroz Sunčev sistem. Sva dosadašnja istraživanja i praktična iskustva pokazuju da običan čovek može dugo da boravi u kosmosu bez većih psihofizičkih problema, ali sam let je i dalje preskup. Slanje jednog kilograma tereta u svemir košta 20.000 dolara.

Do kiseonika relativno je lako doći: najdominantniji materijal na Mesečevoj površini je regolit, koji sadrži oko 40 odsto kiseonika. Dovoljno ga je jače zagrejati, pa da se kiseonik oslobodi. Mesečeva površina prebogata je i anortitom, mineralom od koga se mogu dobiti aluminijum, kalcijum, silicijum i kiseonik. Kao građevinski materijal mogao bi se iskoristiti sveprisutni bazalt. Očekuje se da će izgradnja stalne baze na Mesecu koštati sto milijardi dolara u narednih 12 godina.


Mesec i Mars najpogodniji za život

Od svih planeta u Sunčevom sistemu Mesec i Mars su najpogodnije za neka buduća staništa ljudi. Merkur se nalazi preblizu Suncu, nema atmosferu, a na njemu je radijacija velika.

Venera je takođe previše blizu Suncu, dok gasovite planete Jupiter, Saturn, Uran i Neptun nemaju tvrdu površinu ili je pritisak na njihovoj površini nepodnošljiv. Neki od satelita ovih džinovskih planeta imaju atmosferu, ali su uslovi na njima mnogo lošiji nego na Marsu. Osim toga, ove četiri planete su predaleko od Zemlje.

Dosadašnje misije „Apola“

U svom čuvenom obraćanju Kongresu predsednik SAD Džon Kenedi je maja 1961. najavio da će Amerika poslati čoveka na Mesec do kraja decenije. Devet godina kasnije Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je hodao po Mesecu. Nakon tog istorijskog događaja usledilo je još šest misija „Apola“, od kojih je pet rezultiralo uspešnim iskrcavanjem na Mesec. NASA je prekinula slanje ljudi na Mesec posle misije „Apola 17“ u decembru 1972. Od poslednjeg čovekovog boravka na Mesecu prošle su 34 godine.

A. Petrović

Space timeline

2008: Launch of Lunar Reconnaissance Orbiter, a mapping mission to determine where to build the lunar base.

2009: A first test of one of the lunar spaceships.

2010: NASA to mothball the space shuttle.

2014: First manned test flight of the Orion crew exploration vehicle, but no moon landing.

2020: Begin setup of settlement of astronauts on the south pole of the moon.

2024: Permanent base could be operational.

<sub>The Associated Press, Los Angeles Times and The Washington Post

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 07.12.2006. u 10:04 GMT+1]</sub>

---