Linux Vs Windows za inzenjere, ekonomiste i ostale

Cao Ljudi,

Moj je utisak da se na advocacy uglavnom vode rasprave ljudi koji se profesionalno bave racunarima na neki nacin: programeri, administratori, itd... Jedan manji deo aktivnosti na forumu je posvecen "obicnim", "normalnim" ili "desktop" korisnicima. Na kraju se takva prica svede na to da li taj obican korisnik ume da podesi Linux ili ne, i ako ne ume kada ce otprilike Linux biti odgovarajuce resenje za takvog korisnika. E da, da ne zaboravim, bila je jedna tema i o multimediji na Lin i Win.

Medjutim, postoji medju nama, koji nismo po struci programeri ili "kompjuterasi", znatan broj ljudi za koje mislim da bi imali koristi od ovakve teme. Dakle: Po zanimanju ste inzenjer (gradjevinac, masinac, saobracajac, tehnolog,... ), ekonomista ili sta god drugo osim striktno racunarskog usmerenja i racunar je alat koji koristite svakodnevno ili vrlo cesto. Navedite cime se bavite, prednosti i mane jednog i drugog OS-a kao i softverskih paketa koje koristite na oba sistema.

Pa, da krenemo:

Zanimanje: saobracajni inzenjer, odsek za logistiku. Prvenstveno se bavim dizajnom i optimizacijom procesa u skladisnim i proizvodnim (i uopste logistickim) sistemima. To napolju ima ime i zove se Industrial and Systems Engineering.

OS: Windows je naravno prvi OS koji sam imao na racunaru i OS koji mi je, ako cemo iskreno, retko pravio probleme. Doduse, kada ih je bilo najcesce sam ih resavao reinstaliranjem ili restorom image-a. Ako cemo opet posteno, tako grub pristup je najverovatnije bio rezultat moje lenjosti da naucim nesto vise o tome kako Win radi ali moram priznato da su mi neke stvari na njemu oduvek izgledale neintuitivno i odbojno. Jos uvek se naivno divim ljudima koji se snalaze sa registry-em.Generalno gledano, svakom oblascu kojom se sada bavim, sam prvo poceo pod Windozom pa sam potom trazio ekvivalent za Linux.
Sto se tice Linux-a po njemu sam poceo da cackam kad sam bio student i kad sam za to imao vremena. Pre svega sam bio motivisan zeljom da imam besplatnu i legalnu zamenu za sve sto sam tada radio pod Windozom. Verovao sam da ce se kad-tad uvesti malo reda u ovu kaubojstinu. Sa te strane smatram Linux u srpskim uslovima zaista vrednom alternativom. Medjutim, dosta je ovde bilo govora o tome koliko se isplati ta "besplatna" varijanta, tj. koliki su vremenski gubici i troskovi ucenja Linuxa. Dacu svoj primer: Od kad sam diplomirao (pre neku 1.5 god) nisam instalirao ni jedan novi distro ili sam samo uradio update za Slack, ne secam se tacno! Jednostavno nemam vremena. Poceo sam pre neke 3 - 3.5 godine upravo sa Slack-om. Probao sam Red Hat, Suse, Mandrake, Knoppix, Ubuntu i uvek se vracao na Slack. Razlog je taj sto sam najlakse razumevao njegovu strukturu direktorijuma i njegovi config fajlovi su mi nekako najcistije izgledali i jos uvek mi izgledaju tako. Jedan od problema sa Linux-om je sto morate sa svakim novim distroom nauciti bar par iritantnih sitnica koje su samo za njega specificne! To ne deluje kao "big deal" ali ume da vam uzme citavo popodne i naravno da za to nemate vremena ako treba da napisete 5 emailova ili uradite crtez u CAD-u. Ja sam se najverovatnije zbog toga vracao necemu sto sam znao da mogu uvek da podesim - Slack-u. Moguce je da bih bio veran drugom distrou da sam od njega poceo. Sve u svemu, Linux trazi dosta ali i pruza dosta. Danas mogu bitan deo posla da zavrsim i pod njim, ali priznajem da kada bi trebalo da sada pocnem sve to iz pocetka - ne bih mogao. Ne bih stizao da gubim vreme oko podesavanja svari koje vam Windows uradi potpuno sam. Jos jedan podatak: Od nas preko 100 u generaciji, samo je jos jedan kolega koristio Linux za vreme studija - i to Mandrake. Nisam nikada pricao sa njim da li je on ista pokusavao pod Linux-om osim gledanja filmova i surfovanja. s obzirom da sam ziveo u domu gotovo sve vreme studiranja imao sam prilike da susrecem ljude sa svih fakulteta i mogu reci da je procenat Linux korisnika otprilike tu negde: <2%. Sumnjam da se iko od ovih ljudi osmelio da zagazi u Linux vode po zaposlenju. Tu ubrajam i mnoge ETF-ovce. Da vam ne pricam koliko je njih od mene prvi put culo sta je to MBR i kako su particije organizovane na racunaru. Pri tom, ja sam laik. (No dobro, to vec spada u price o buretu bez dna - zasto je nas skolski sistem los i zasto znamo malo ili nista kada zavrsimo). Naravno moji prijatelji i poznanici formiraju slucajan uzorak, ali mislim da je i takav prilicno indikativan. Da vam ne pricam kako tek reaguje zenski deo inzenjerske populacije (koji se kao i sve zene plasi misa) kad vidi konzolu pod Linux-om koju treba iskoristiti da namestis tockic na misu.

Software: Koristim vise paketa koje sam poredjao po vaznosti koju imaju za mene.

1. Za objektno orijentisanu simulaciju i modeliranje pretovarnih, skladisnih i proizvodnih sistema koristim iskljucivo Flexsim (www.flexsim.com) i to je jedina (i jako bitna) stvar koju nisam uspeo da prebacim na Linux i najverovatnije je niko nikad i nece migrirati na Linux i dobiti kvalitet slican onom pod Windozom. Kada sam kao "mlad Linux delija" pitao jednog bitnog coveka u Flexsim Software Products kada ce i da li ce uopste ta Linux version, on mi je odgovorio da bukvalno 99,9999% njihovih musterija koristi Windows u projektovanju i da ce se to desiti kada trziste bude zahtevalo, sto ce reci nikada. Ja sam pokusavao da radim u nekim low-level resenjima pod Linux-om ali to se i ne moze nazvati softverom.

2. Za optimizaciju (linearno, celobrojno i sl. programiranja) koristim iskljucivo spreadsheet pakete. Poceo sam da sve to radim u excel-u ciji je Solver zaista sjajan. Sto se tice Open Source-a tu se Gnumeric pokazao kao lepo resenje. On dolazi sa Solver-om koji se po meni moze meriti sa Excel-ovim. Mislim da Open office spreadsheet tu zaostaje a i ne osecam se bas komotno u radu sa njim. Doduse, moguce je da sam proveo malo vremena sa njim ali eto, to je utisak zasad. Zasad ne koristim specijalizovane pakete za optimizaciju tipa CPLEX.

3. Za wordprocessing ikoristim uglavnom MS Word. Jednostavno mi najvise lezi. Radio sam jedno vreme sa Open Office Writer-om i Abiwordom ali mi tu nesto ne odgovara. Jos jedna stvar koju sam primetio je da Open Office prilikom konverzije dokumenta u PDF daje nekoliko puta veci file nego nekomercijalni add-ins pod Windowsom. Ovo mi malo smeta, posto ljudima uglavnom saljem svoja pisanija kao PDF-ove.

4. Za CAD i 3D modelling sam zaista pokusavao sve i svasta. Prvo sam malo radio sa AutoCad-om i Max-om sto su nasi u skoli terali. Potom sam se zamlacivao sa Maya PLE, ali sam sve to napustio. Jednostavno su ti paketi bili previse za ono sto je meni trebalo. Zatim sam probao Blender sa kojim ljudi prave cuda ali je rad u njemu da glava zaboli. Taj softver meni ne lici ni na sta sto sam dosad video. Na kraju sam nasao lepu grupu besplatnih resenja. Za CAD koristim QCAD (besplatan za Linux dok se za Win nesto placa). To je fino resenje za ljude kojima treba samo 2D crtanje. Relativno se brzo uci i podrzava DXF format. Za 3D bih sada najverovatnije koristio GMAX koji je osakacena i besplatna verzija 3ds MAX-a ali meni sasvim lezi. Za one koji zele pod Linux, lepa stvar je Art Of Illusion (paket pisan u Javi koji lepo radi na oba OS-a), zatim Anim8or (Windows paket koji radi fenomenalno pod Wine-om! Samo malo vise od 600kb). Ovo su programcici koji meni zavrsavaju posao, s obzirom da mi nije potrebna nikakav umetnicki nivo u ovoj oblasti. Kada budem imao para za to kupicu AC3D. To je lepo resenje koje kosta $50, postoji za oba OS-a i lepo je integrisano sa Flexsim-om. Toplo ga preporucujem.

5. Za nesto sto bi se moglo najgrublje opisati kao dizajn plakata, sema i dijagrama sam koristio razne stvari. MS Visio kom nisam ni trazio zamenu pod Linuxom, MS Word i njegovu opciju insert word picture, pomalo Gimp koji mi je jako nepregledan i zbunjujuci.

Dakle, koristim oba OS-a ali da moram da izaberem samo jedan koristio bih Windows zbog toga sto u njemu mogu da odradim 100% posla, dok u LInuxu mogu 60%-90% zavisno od toga sta konkretno radim.

To bi bilo to sto se mene tice. Pokusao sam da budem nepristrasan koliko god je to moguce. Zaista bih voleo da cujem iskustva ostalih.

Pozdrav,

Goran Ivanovic

---

Rekao bih da se ja uklapam u ovu definiciju, mada ipak naginjem računarstvu više nego prosečan inženjer plus dve standardne devijacije :)



Trenutno studiram, ali imam i poluvremeni posao u obližnjem institutu, gde pomažem u ispitivanju i poboljšavanju sitne protočne mašinerije (npr. kompresori za usisivače i manju građevinsku opremu).

Vindouz trenutno uopšte ne koristim, mada sam ga koristio početna tri-četiri meseca na poslu. Od kolega, rekao bih da Vindouz koristi 80-90% njih, ostali Linuks (najčešće Suse ili Debijan). U principu, ti koji koriste Linuks, uključujući i mene, važe za jače „račundžije“, pa nam takve zadatke i daju :)

Prvo, klase softvera koje koristimo: razni sitni i kancelarijski programi, programi za 3D modelovanje, generatori proračunskih mreža, rešavači strujanja, optimizatori.

Kad sam počeo sa poslom, data mi je vindouz mašina, sa već instaliranim neophodnim softverom. Pošto nisam hteo da mutim vodu na početku, a i pretpostavljao sam da softver koji koristimo nije dostupan za Linuks, ćutao sam i radio na Vindouzu. Pre toga Vindouz nisam koristio već jedno dve godine.

Zapažanja u vezi Vindouza za to vreme. Izuzetno stabilan, iako jako mučen odvratno bagovitim programima koji žestoko cepaju resurse, niti jednog pada za sve vreme. Nikakvih problema sa virusima, nekakav Sofos je čučao u ćošku i pazio na to. Čak se i SP2 samo pojavio jedno jutro, bez neželjenih efekata. Ukratko, nisam imao nikakvih primedbi na funkcionisanje sistema.

Međutim, problem je bio u usklađenosti svega prema onome što sam ja radio. Kao što već rekoh, ja se najpre bavim proračunima (naprema, recimo, eksperimentisanju). Lokalno, gotovo sav softver koji koristimo ima mogućnosti skriptovanja, što u okviru programa, što iz komandne linije. Udaljeno, praktično sve simulacije strujanja su prevelike za jedan računar pa imamo pristup na nekoliko računskih jata, koja su sva pod Linuksom i koriste se SSH pristupom iz komandne linije. U takvim okolnostima, Linuks na lokalnoj mašini bi mi više prijao (bolji terminalski programi, veća mrežna providnost), a pošto mi i inače Linuks više prija (da ne ulazimo sada u to :), ostao je samo još problem programa koji ne postoje za njega.

Od kancelarijskih programa, jedino što intenzivno koristim je obrađivač reči i tu OO Pisac više volim od MS Vorda i tačka. Tabelarne programe mrzim iz dna duše, npr. za vreme studiranja (mašinac) nikad nisam koristio Eksel.

Ali, trenutno sam ipak prinuđen donekle da koristim tabelarni program, zbog saglasnosti sa drugima :) Tu sam video da OO Račun ima bar dva znatna nedostatka u odnosu na Eksel: užasno loše crtanje dijagrama (što me je pogodilo) i nepostojanje rešavača (što se mene lično ne tiče, ali je ozbiljna prepreka za inženjere). Tako da trenutno i ne koristim OO Račun, već Gnumerik, koji već ima mogućnosti crtanja dijagrama mnogo bliže Ekselovim (rešavač takođe ima, ali mnogo slabiji od Ekselovog, rekao bih neupotrebljiv za ono što kolege rade sa Ekselovim rešavačem). Ipak, sve ovo me ne zadržava, jer taberni program ionako koristim samo za prikaz tabela (mrtvih, bez formula) i crtanje dijagrama na osnovu njih.

Nego da pređemo na teškaše, one za koje sam pretpostavljao da ne postoje za Linuks. Tu sam očigledno imao veliku rupu u razmišljanju. Nije mi palo na pamet da ako ja osećam da bi mi više godio Linuks za te proračunske poslove, možda bi i drugim inženjerima koji se time intenzivno bave. I drugo, baza korisnika takvih programa je relativno mala i svi jezivo koštaju (recimo, jedan od rešavača koje koristimo, licenca je ~5000 evra godišnje za jedan pokrenut primerak interaktivnih delova i četiri paralelna procesa za rešavanje; još mi rekoše da je to posebna cena za univerzitet, samo 25% od industrijske). To znači da je u stvari mnogo verovatnije da će biti dostupni za više sistema. I stvarno je tako. Uglavnom stižu u paketima sa po desetak platformskih instalacija: Vindouz, Linuks IA32, Linuks AMD64, Linuks IA64, pa onda HP-UIks, Ajriks, Solaris (i tu sve nešto 32-bitno, 64-bitno, IA64, đavo će ga popamtiti). Loša situacija je jedino sa CAD programima, od onih koji se ovde koriste samo Pro Inženjer ima za mnoge platforme, ali baš njega i koriste u mojoj neposrednoj blizini (tj. ovi sa kojima najbliže sarađujem), tako da nemam tu problema, ali ni izbora :)

Za kratke proračune (ono za šta ne koristim tabelane programe), situacija je raznolika. Tu je standardno Matlab za numeriku i Mepl za simboliku (mada još moram da poradim na njima :), pa Perl i Piton kad treba nešto specijalizovanije ali brzina nije neophodna (kao i za gomilu skriptovanja), i na kraju mi ne gine C/C++, posebno za sirovo prebrisavanje parametarskog prostora pri optimizaciji (pomenuti Ekselov rešavač, iako mnogo bolji nego što sam očekivao da može biti, ipak nije dovoljan za sve što nam je potrebno). Sad ću morati da se upoznam i sa nekim navodno mnogo dobrim komercijalnim optimizatorom, koji, proverio sam, opet postoji za zamislive i nezamislive platforme.

Zaključak: Uz malo sreće (ne koristim tabelarne proračune, namestio se CAD program), pod Linuksom nemam nikakvih problema sa programima koji su mi neophodni za posao. Kad sam ustanovio sve to, tražio sam da me puste da prebacim mašinu na Linuks, i niko nije gunđao (to je bilo u januaru ove godine). Što se održavanja tiče, ja sam stavio Debijan probni, i samo sam naštelovao da povremeno automatski ažurira distribuciju, ja se u to ne petljam. Nemam problema sa drajverima za uređaje (Nv grafička, SB Lajv) i periferije (HPovi mrežni postkript štampači). Ne znam šta bi još moglo bezveze da oduzima vreme, podsetite me...

U stvari, najviše je problema bilo sa instaliranjem ovih skupih komercijalnih programa, pola ih je gunđalo oko ovoga i onoga. I još treba s vremena na vreme ručno da ih krpim (šalju nam obaveštanja o servisnim paketima), što me ubija u pojam. U stvari, toliko mrzi ljudi da se bakću time, da malo ko ima makar pristojno ažurne verzije. A greške u tim programima su često za čupanje kose (barem u mojim očima)... Inače, administratori ne održavaju ove programe jer se licence kupuju na komad ili nekoliko komada, zavisi od zaposlenog do zaposlenog kome šta treba, pa je veliko šarenilo (mada se administrator može pozvati da sredi nešto, nikome se izgleda ne cima kad god se pojavi novi servisni paket, pa ga niti stavi sam, niti zove administratora; kad radi, ćuti i ne diraj :)

Šta ćeš sad kad je Pro/Engineer ukinuo podršku za Linux?

Kako šta ću? Presavijem tabak, kažem „dosta je bilo glupiranja“, i pokunjeno se vratim Vindouzu.

Ili možda i neću. Ne radim više na gorepomenutom radnom mestu, gde sam, kao što navedoh, još i mogao da koristim Vindouz. Gde sad radim zastupljenost Linuksa je mnogo veća — sigurno preko pola računara — a za CAD koristimo Katiju na mašinama pod Vindouzom. Pominjah već u drugoj temi. Stanje je takvo da se Vindouza možemo ratosiljati onog trenutka kada Katija postane dostupna za Linuks, a Linuksa se možemo ratosiljati onog trenutka kad odlučimo da se bavimo uzgojem pilića.

sam sebe pita, sam sebi odgovara. To je idealno za blog.

---