|
elmagico
Član broj: 201244
Poruke: 1052
|
Za sada svi pricamo o individualnosti, sto uopste nije sporno, svako treba sam prema svojim potrebama da odluci da li treba ili ne, ali sigurno da pre donosenja takve odluke mora dobro da zna sta hoce, tu mi nemozemo da pomognemo, mi mozemo da pomognemo samo sa nasim savetima i nasim iskustvima. Ja zelim da kazem kroz sta sam ja prosao pre nego sto sam emigrirao i kroz sta prolazim sada, ja znam da bih meni mnogo znacilo iskustvo drugih, i pomoc pre nego sto sam emigrirao. Ja nisam otisao u inostranstvo zbog para (trbuhom za hlebom), otisao sam iz drugih razloga. Kao prvo iz Beograda sam, skolu i fakultet sam zavrsio u Srbiji, i mogu reci da sam jako lepo ziveo, sto bih rekli moji drugovi kad sam saopstio odlugu da cu da napustim Srbiju ( "Pa ti nisi normalan, koji ces k...c tamo, kad ovde imas sve, i kola i kucu i posao") a stvarno je tako i bilo imao sam sve, ali jednostavno se nisam osecao lepo, slobodno ili jednostavno ispunjeno. Nisam imao pojma gde bih mogao da emigriram, USA, Kanada, Australija, Evropa, Juzna Afrika, osim Evrope u kojoj sam skoro sve zemlje obisao pre emigracije nisam vise nigde bio, sve sto sam cuo i video bilo je sa TV ili iz prica. Pa sad ti donesi odluku. Moja prva odluka je bila da zelim da emigriram ili jednostavno da odem, ja mogu da kazem da sam mozda imao tu srecu da sam uvek imao gde da se vratim, da nisam morao da prodajem nista da bih otputovao,(sto je olaksavajuca okolnost), drugo podrsku nisam imao nikakvu, od porodice nisam bas bio shvacen jer nisu znali zasto zelim da odem jer su se oni trudili da mi sve omoguce, ali nisu bili ni protiv da probam, (mislim da su bili sigurni da necu da uspem i da cu se vratiti), takvu neku potvrdu sam skoro i dobio, (mada ja nisam jos uvek dugo u inostranstvu tek 1.godinu i koji mesec) ali vec sada znam da necu da se vracam, a moja majka koja je izuzetno realna zena, mi je jednom prilikom rekla, sine tek sada vidim kako izgleda kada si ti srecan stvarno. Nemogu da objasnim ljudima da nije sve u kolima, kuci i plati (imao sam tada solidnu platu 1500€) mesecno,neki ljudi misle da je to uspeh u zivotu, a sad znam da je to normalno da covek u zivotu ima, mozda sam bas i zbog ovih razloga kad sad razmislim i otisao. Nisam zeleo da se sve price svode na to ko sta vozi, koji telefon ima, da li moze da privede nesto posto ima kucu ili svoj stan, da li je njemu lako posto radi i ima platu, nisam vise mogao da izlazim i da gledam ljude koji se prave da su srecni a ustvari nisu, nisam vise mogao da gledam da li se ljudi druze samnom zbog toga sto imaju neku korist ili neceg drugog, nisam vise mogao da razmisljam da li ce u nasoj zemlji na sledecim izborima pobediti XXX ili YYY i da li cemo pre ili kasnije otici u k...c, da li ce moja deca ici u skolu, gde ce profesori da gledaju kako se oblace i koliko im roditelji zaradjuju, (ovo je bio moj slucaj, '90 godina roditelji nisu mogli da mi objasne zasto me profesori mrzi zbog patika ili majce, tek posle sam shvatio da su moje patike i majca bile u vrednosti nekoliko njihovih plata), nisu oni bili krivi za to sto su imali takve plate, ali nisam bio ni ja kriv sto su moji roditelji mogli da mi obezbede takve uslove zivota, (nisam snob i neki budala iz porodice gde su se roditelji na brzinu obogatili i krali da se pogresno ne razumemo, moji roditelji su samo od one vrste ljudi koji su kad su svi ostali radili 8h u drzavnim firmama, shvatili da je to "glupo"i pokusali da rade privatno ali 12-14h, i zbog toga nismo imali razumevanje ali to je druga prica), gde je KRIMINAL profesija broj 1. u zemlji i gde su novim generacija idoli necu ni imena da im kazem, jer ni to ne zasluzuju, ali da nesmaram vise i da ne pricam sta svi znaju, zato sam i pokrenuo ovu temu da pomognem-o nekom ko ima ovakav ili slican problem.
|
Emigracija DA ili NE
