[es] - Zasto nakon prigusivanja entalpija ostaje nepromenjena ?

McGrady
McGrady Tracy
student, nigde
Beograd

Član broj: 276461
Poruke: 8
*.opera-mini.net.

Profil

Zasto nakon prigusivanja entalpija ostaje nepromenjena ?

^{12.02.2011. u 23:57 - pre 160 meseci}

Jel moze neko da mi kaze sta u stvari predstavlja entalpija?
To je koliko sam ja razumeo, kolicina toplote koju jedno telo moze da preda drugom telu.
Moje GLAVNO pitanje je : Zasto se entalpija pri procesu prigusivanja ne menja ?
Evo konkretnog primera : Proces prigusivanja se npr odvija u rashladnim uredjajima kada se RF nakon kondenzacije u KD odvodi u prigusni ventil, nakon koga dobijamo vlaznu paru RF. Sobzirom da znamo da entalpija predstavlja proizvod spec. toplotnog kapaciteta i temperature, a da se entalpija ne menja pri prigusivanju, da li znaci da je specificni toplotni kapacite vlazne, ili pregrejane pare VECI od spec top. kapaciteta vode ? To mi je jedini logicni odg jer nakon prigusivanja kondezata (tecna faza) na znatno visoj temp., izlazi hladna para...znaci nize temp. , pa da bi entalpija ostala ista mora biti veci sp.t.k.
Specificni topl kapacitet je oko 4,19 koliko se secam a vazduha je oko 1... mislio sam da je i pare 1 jer se para podrazumeva gasom, zar ne?
I sta se podrazumeva pod vlazna, suvozasivena a sta pod pregrejana para ?
Da li je vlazna para mesavina kljucale tecnosti (tecna faza) i suvozasicene pare ( samo parna faza) ?

Odgovor na temu

Časlav Ilić
Braunšvajg, Nemačka

Član broj: 4945
Poruke: 565
*.pool.mediaWays.net.

+27 Profil

Re: Zasto nakon prigusivanja entalpija ostaje nepromenjena ?

^{13.02.2011. u 09:38 - pre 160 meseci}

Entalpija je ukupna termodinamička energija sistema, pa se ne menja kad sistem niti vrši rad niti razmenjuje toplotu sa spoljašnošću.

Entalpija se ne menja pri adijabatskom prigušivanju, tj.

je definicija adijabatskog prigušivanja. Tako da to prigušivanje koji imaš nije adijabatsko; ili jeste samo po sebi ali si preskočio prethodnu deonicu razmene toplote (kondenzacija?), tj. porediš vrednosti pre te deonice i posle prigušivanja.

Odgovor na temu

McGrady
McGrady Tracy
student, nigde
Beograd

Član broj: 276461
Poruke: 8
*.opera-mini.net.

Profil

Re: Zasto nakon prigusivanja entalpija ostaje nepromenjena ?

^{13.02.2011. u 17:22 - pre 160 meseci}

Mislio sam na adijabatsko prigusivanje, i napisao sam da kondezat ( znaci posle razmenjene toplote u kondenzatoru) ide u prigusni ventil, nebitno... Znam da entalpija ostaje ista nakon adijabatskog prigusivanja,tj kad se ne vrsi niti rad niti razmena toplote sa okolinom, ali zasto ? Mislim, hteo bih to analiticki da se pokaze.
Znaci kako moze kondezat koji je na znatno visoj temp i pritisku da ima isţu entalpiju kao i vlazna para ( koja se dobija nakon prigusivanja ) ? Da li zbog spec topl. kapaciteta ili neceg drugog... ?

Odgovor na temu

Devanagari
Belgradesh, Srbistan

Član broj: 255755
Poruke: 52
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+702 Profil

Re: Zasto nakon prigusivanja entalpija ostaje nepromenjena ?

^{13.02.2011. u 23:49 - pre 160 meseci}

Pišem u kasni sat pa mi se manta ali hajde da napiskaram nešto…

Specifični toplotni kapacitet se izražava za konstantan pritisak ili zapreminu (

, tj.

), a ti ovde nemaš ni jedno ni drugo. Pogledaj još jednom izraz na koji si se pozvao i videćeš dai je rečeno da

važi za idealne gasove i

.

Za analitički prikaz koji si tražio proguglaj šta je Joule-Thompson Expansion. I uopšte Joule-Thompson ili Joule-Kelvin effect.

Tu bi trebao između ostalog da naiđeš i na izraz

. Kada fluid prođe ventil, tj. suženje poprečnog preseka, on ekspandira. Kod određenih fluida, kakvi se npr. koriste u rashladnoj tehnici, ekspanzija je takva da član

značajno poraste nakon ekspanzije (iako je pritisak opao!). Pad pritiska dovodi do (nepotpunog) isparavanja fluida, a za isparavanje je potrebno odvesti toplotu od nekog izvora. U ovom slučaju izvor je sam fluid, tako da mu temperatura opada (a u tome je i svrha ekspanzionog ventila), a pošto je temperatura opala, smanjila se unutrašnja energija. Kako se

smanjila, a

povećalo entalpija

ostaje nepromenjena.

Naravno ovo prvo važi samo kada je proces adijabatski, takođe, samo za određene fluide, itd. itd. Kada budeš tražio ono gore, naići ćeš i na istoimeni koeficijent, pa pročitaj malo i o njemu, on je tu takođe bitan.

Ostala pitanja:

Citat:

vazduha je oko 1... mislio sam da je i pare 1 jer se para podrazumeva gasom, zar ne?

Vodena para je i dalje H₂O, tj. nije vazduh (azot, kiseonik i ostalo). Podaci za paru se nalaze iz tablica.
Možda pod vodenom parom misliš na vlažan vazduh? Sam ili „suv” vazduh se posmatra kao da je idealan gas ali vlažan vazduh (ovaj koji udišemo) u kome se nalazi i vodena para je realan gas. Vrednosti

se takođe nalaze iz tablica.

Citat:

I sta se podrazumeva pod vlazna, suvozasivena a sta pod pregrejana para ?
Da li je vlazna para mesavina kljucale tecnosti (tecna faza) i suvozasicene pare ( samo parna faza) ?

Kada voda počne da ključa prvo se javi jedan mehur, pa drugi, itd. onda se umnožavaju, bude ih sve više i na kraju voda kompletno ispari tako što ispari i poslednjih nekoliko kapi.
Kada se pojavi prvi mehur pare u vodi onda se ta mešavina vode i pare zove „ključala tečnost”. Kada ispari i poslednja kap vode onda se para naziva „suvozasićena” para. Ukoliko se nastavi da se zagreva suvozasićena para ona postaje „pregrejana”. Vlažna para je stanje mešavine između ključale tečnosti i suvozasićene pare. Ovo je pitanje terminologije.

Nakon velike svetske katastrofe, Srbija će biti u prilici da povrati Kosovo i Metohiju

Odgovor na temu