Zašto NISTE otišli u inostranstvo?

Hm hm hm .... žene ... stoka neopevana ...

Lepo reče Njegoš....

[Propustio sam lepu priliku da odem u USA,nakon uspesne odbrane diplomskog rada na ekonomskom fakultetu moj mentor i profesor Arandjelovic mi je ponudio mogucnost da odem na skolovanje koje bi trajalo 2 do 3 godine.Trebalo je da potpisem neke papire i samo da odem o trosku drzave.
Nisam se usudio da odem...Nije lako biti jedinac i ostaviti roditelje...Ijos nesto ,na odbrani diplomskog prisustvovala je moja tadasnja devojka, sa kojom sam prilicno dugo bio,kada mi je profesor ponudio da odem,njene krupne oci postale su jos krupnije,zasijale nekako tuzno i uplaseno....ii nisam otisao.....

Zato sto nemamo kod koga ani tamo vise ne cvetaju ruze sto bih se reklo

Ima li neko da je bio skoro u Pariz? :0

Danas stvarno nema logike ici kao programer preko, osim ako nisi jak pa da bijes preko 10k mesecno.

Naravno, moras da radis sve (sem Flasha) pa lepo na freelance pijacu. Ako si mlad posle 2 god max zaradjujes preko freelance vise nego senior u srpskoj IT firmi, a kasnije, kad napravis portfolio od preko 30 projekata, naci ce te neka strana firma kojoj se svakako isplati da te placa ispod 3k za outsource-ing, pa ti tako u Srbiji ostaje ~ 20k godisnje, a imas za sve potrepstine i mnogo vise.

Znam, zvuci nadobudno, ali sto rece jedna stara reklama - "zvuci blesavo, ali mene glava vise ne boli" :)

Siguran sam da su i Kolumbo i Marko Polo i Jurij Gagarin imali dovoljno para i kod kuce.
No, nekima nije to jedina poenta i mjera zivota.

niti ce te ko preko primiti ako nisi jak !

Ja nisam otisao jer su Srbi generalno sebicni ljudi dosta,i niko nece da ti pomogne,svi samo pricaju kako je tamo u inostranstvu super,a niko da ti objasni proceduru odlazka,troskovi i to,mislim Srbi nemaju prava da se zale kad neki tamo kazu da smo najgori ljudi.

Posle cetiri, sa moje tacke gledista, uspesne godine u jednoj malenoj stranoj firmi u Beogradu, otisnuo sam se put kontraktorskih voda i zavrsio na IPTV projektu za T-Mobile u Hagu. Taj je projekat mojom nesrecom trajao samo 4 meseca, te sam zatim presao u moju sadasnju firmu gde i sada radim.

Razloga za odlazak je bilo niz. Jos od malih nogu mi je tata govorio kako ce sa dobrim fakultetom, vrata sveta biti otkljucana, i podsticao me da napravim taj korak. Podgrejano sveopstom prozapadnom kulturom koja je bila oko mene u mom odrastanju, dugi niz godina sam ziveo u uverenju da cu jednog dana zaista i otici put inostranstva. Bio sam oduvek povucen, bio sam i djak generacije, i nisam bas oduvek bio i shvacen, ali je godinama to doslo na svoje. Medjutim, kako su se prilike u zemlji menjale i kako je pocetkom mojih studija bivalo sve vise firmi iz oblasti telekomunikacija u nasoj zemlji, po zavrsetku studija sam odbio ponudu da za 1000 evra neto predjem u Cesku republiku i ostao sam u toj spomenutoj stranoj firmi sa platom od 500 evra. Ta se plata kasnije uvecavala, i nikada nisam zazalio sto nisam otisao u Cesku. Ljudi koje sam upoznao kroz taj posao su neprocenjivo zivotno iskustvo i ima niz bisera zbog kojih sam srecan sto sam radio na tom mestu. U Beogradu, mom rodnom gradu, sam stekao niz pravih prijatelja za ceo zivot, i uzivao sam u danima koji su prolazili. Cak i kada je na poslu bilo stresno, nisam zalio zbog odbijene prilike za inostranstvo, vec sam se, povucen mislima iz redova iznad, spremao da isprobam konacno taj zivot u tudjini, izmedju ostalog, kako se kasnije ne bih kajao. I konacno, 01.01.2012. sam zapoceo svoj prvi radni dan u T-Mobile u Hagu.

Mene je dugi niz godina mnogo parametara kocilo da se uopste oprobam u tudjini, ali ono sto je mozda i najvise uticalo da ostavim mamu, brata i moje drugove i drugarice jeste zelja da steknem novo iskustvo i pokusam da nesto ustedim, kao i rezigniranost svojom tehnickom stagnacijom i snazno povecanim nivoom stresa u firmi u kojoj sam radio do tada. Sada, posle dve godine, najpre u Hagu a sada u Amsterdamu, mogu da vam kazem da je Holandija zapravo jedna od lepsih zemalja za zivot ukoliko nemate velike duhovne prohteve i mozete da se druzite sa ljudima koji vam nude povrsno prijateljstvo. Ne zato sto su oni povrsni, vec zato sto u internacionalnoj komuni nema mnogo mesta dubinskim mislima i prijateljstvima. Medjutim, kada razmisljam o svemu sto sam ostavio kuci, ovo sve oko mene u Amsterdamu je pocinjalo da ima sve manje smisla i ozbiljno sam razmatrao povratak kuci u Beograd.

Sada, zenidbom se moja situacija izmenila, i definitivno mi daje snagu da izdrzim ovde jos koju godinu. Sa druge strane - zamisljam nasu decicu koja odrastaju u Amsterdamu. To tako divno zvuci, ali hajde da pogledamo svakodnevne probleme ljudi ovde. Vi morate da odaberete kraj za zivot u kome nema problematicnih imigranata, sto u prevodu u Amsterdamu znacajno podize iznos rente koju sada placamo. Skola ne sme biti bilo koja. Dalje - rodjenje te decice, taj divni trenutak, mi necemo moci da podelimo sa svetom na nacin na koji bih ja to zeleo, u krugu ljudi sa kojima sam odrastao. Jednostavno receno, ja sam jako puno vezan za taj svoj svet, negujem ga snazno otkako sam otisao, i prosto ne zelim da ga ikad izgubim. Naravno, tu mislim na zdravo odrzavanje prijateljstava - smatram da je jako tesko, ako ne i nemoguce, sa 31. godinom stvoriti druga prijateljstva za ceo zivot. Pomalo je licno, ali se snazno vezujem za te neke stare ljude, i koliko god to bilo cudno za reci, jako volim svoju zemlju i svoje sunarodnike. Kako godine odmicu, sve sam vise spreman da strpljivo objasnim svoje poglede onima koji zele da ih cuju. Setim se uvek svog detinjstva u devedesetim. Mislim da smo mi koji smo u tome odrasli izrasli u jako kvalitetne osobe, govorim o tom uskom krugu ljudi u kom se krecem, i prosto taj neki duhovni pecat stvoren u tom vihoru cini da meni svi ovi ljudi iz Holandije budu na neki nacin daleki. Naravno da i ovde imam puno drugara i poznanika, ali sada govorim o onoj dubinskoj sustinskoj crti koju osecam svaki put kada sa mojim prijateljima sednem na kaficu u studenjaku. I onda vi imate taj paradoks: kafa u studenjaku mom srcu prija vise nego kafa na kanalima u Amsterdamu.

Tu bih zavrsio sa jednom sustinom koja mi se provlaci kroz misli, a to je da je prava istinska zivotna sreca lezi u nematerijalnim stvarima. Mozda je nasa zemlja sada na kolenima, ali vrlo dobro znam da je kljuc srece mog bica u idealnom spoju zivota sa mojom suprugom, druzenju sa nasim prijateljima i najmilijima, zivotu uz umeren, zdrav stres i prisustvu svakodnevnog usavrsavanja kako na poslovnom, tako i na licnom planu. Uz ciste misli i zdrav duh, ti ciljevi se mogu postici, po mom skromnom misljenju, bilo gde a ponajvise u Beogradu. Prosto jer ti ciljevi polaze najpre od nas, a ne sveta oko nas.

Voleo bih da ovaj kostur mojih misli zaintrigira nekoga. Rado bih prosirio diskusiju i odgovorio na podpitanja, a voleo bih da cujem i kriticke misli.

Pozdrav iz Amsterdama

Nisam otisao u inostranstvo jer nemam kod koga da idema a vrlo rado bih otisao....

Ljudi su razliciti, i dozivljavaju zivot u inostranstvu vrlo razlicito, neko je vise nostalgican, neko vrlo malo.
Citajuci tvoj tekst iskreno ne vidim nijedan razlog zasto se ne vratis i zivis tamo gde si mnogo srecniji. Ako posle dve godine tako razmisljas, zamisli koliko ces biti nostalgican za 10.

@fox_mulder
Teska tema, i sam sam puno puta razmisljao o tako nekim situacijama pa mogu da podelim svoju logiku :)

Cinjenice koje naginju ka povratku
- Onaj ja koji je otisao pri povratku je "ekspert" sa internacionalnim iskustvom i pregovari se odvijaju u nekoj potpuno drugacijoj kategoriji
- Troskovi "kucenja" tj kupovine nekretnine su znatno nizi stoga moze da se priusti mnogo bolja lokacija ukoliko su prihodi isti
- Neki dragi ljudi...
- Mogucnost da se popnem za neki nivo u hijerarhiji firme zbog manje konkurencije

Cinjenice koje me odvracaju
- Kultura ponasanja
- Grcevi na licima ljudi na ulici
- Moja paranoja da ce nesto lose da mi se desi
- Rasturen zdravstveni i obrazovni sistem
- Novi Sad koji nije mali grad a nije sazreo da bude veliki grad
- Sto ne vidim kako ce se ista od toga promeniti u sledecih 10 godina


Moram priznati da nisam nalazio te duboke prijateljske odnose koje smo mozda gajili kod kuce jako dugo, zbog prometa ljudi u zivotu jednostavno poznanstva su kratka i povrsna i bazirana na nekim zajednickim aktivnostima a ne na bistrenju filozofije i politike. Mogu da ti kazem da se potrefilo da imam u firmi dva lika sa kojima pijem po ceo dan kafu kad treba da se pije jedan Ceh i jedan Slovak i bas onako drugarski smo i odemo da pijemo u grad i sve ko nekad u NS sa skolskim drugarima. Mislim da inace ima jako malo ljudi sa kojima mozes da se tako zgotivis i da je tesko stabilizovati se negde kada jednom krenes da se selis.

Sto sam duze negde drugde to me sve vise stvari u Srbiji razocaravaju. Ne znam jesam li pomogao ali eto :)

Moj deda je od sedamdesetih ziveo u Nemackoj, u Rhein-Ruhr oblasti, i posetio sam ga tek 2007. godine po zavrsetku studija :) Dakle, iako je moj ujak, koji je slicnih godina kao i ja (drugi brak etc), rodjen tamo, ja sam tek tada dosao u posetu. Imao sam gde da dodjem, ali prosto je ceo setap bio takav da nikada nisam ucio nemacki, niti su me moji slali.

Prosto, tada je vladalo uverenje da u Nemacku idu "gastosi" a ne visokoobrazovani radnici, te i nije bilo nekog smisla za moje roditelje da mene i brata usmere tamo. Kasnije sam ja samostalno naucio nemacki zeleci da tamo probam da odem i radim upravo zbog ujaka, ali pored bezbroj intervjua za Nemacku, primljen sam na prvi za Holandiju :) Shwabe prosto misle da moj nemacki nije kao da sam tamo rodjen. Gle cuda ;)

Hocu da kazem da je svako krojac svoje sudbine, i da ukoliko zeli, moze da ode u "inostranstvo". Ono sto je vazno jeste da rec inostranstvo zapravo ne mora da znaci inostranstvo u smislu strane zemlje, vec moze da oznacava i "paralelni svet" u Srbiji u kome se imaju znacajno veca primanja od ostatka, dakle - predstavlja rezultat inkrementalnih pomaka u znanju i iskustvu koji od nekoga cine ekspertom u nekoj oblasti. Ako se ne investira u prethodno, onda nema nista od "inostranstva", odn. boljeg zivota :)

Ja sam se vratio iz inostranstva pre 10god. zato sto nezelim da budem rob u sistem !!!

Jednostavno ja nemogu da podnesem da mi neko nesto naredjuje i da od nekog ovisim !!!

Ja volim da sam slobodan i da radim sta mi je volja i kad mi je volja !!!

Jer ako tako zivim necu imato zasto da se kajem...

---

Zasto u Srbiji ne moras da trpis nikoga a tamo moras? Nije mi bas najjasnije.

---

@mulder
lepa priča, ali malo previše patetična za moj ukus...

koliko god se ti trudio da budeš u kontaktu sa ljudima iz Srbije koji ti znače (ili šta god ti značilo "negovanje"), siguran sam da ćeš se pre ili kasnije pustiti da stvari idu svojim putem. ne kapiram poentu i smisao života biti fizički na jednom mestu, a u mislima negde drugde?!
a to što kažeš da se ne mogu steći prava prijateljstva sa 31 godinom, mislim da je totalna glupost. stvar je u tome koliko to zaista želiš i koliko ti sebe daješ u tim prijateljstvima... verovatno isto tako površno, pa više za uzvrat ne možeš ni očekivati!

Ovo zvuci razumno, medjutim nije bas sve tako jednostavno kao sto izgleda. Holandjani su potpuno drugacijeg mentalnog sklopa od nas jer ih je oblikovao jedan potpuno drugaciji sistem. Za sve godine zivota u Holandiji nisam uspeo da nadjem holandjanina sa kojim bih se mogao intenzivno druziti, niti znam ikog sa nasih prostora kome je to poslo za rukom :) Sa expatima je nesto bolja situacija, ali opet, jako je tesko doci do tog nekog kvaliteta druzenja kao u Srbiji.

Pozdrav iz Amsterdama.

Ne znam sta je to bas intezivno druzenje i da li ima tako nesto smisla kad predjes neke godine. A i ne razumem to sa mentalnim sklopm i oblikovanjem od strane sistema, meni to zvuci kao neka generalizacija.
I ja iskreno mislim da je prica malo pateticna, mada iskreno ako se neko nadao da ce posle 30-te u inostranstvu naci iste takve prijatelje koje je stekao u prethodnom zivotu - u velikoj je zabludi.

Evo ja znam :-)

Znam i ja :)

---

Super ste ortaci sa holandjanima? Ono, totalno se kapirate, redovno kucno posecujete, zajednicke akcije ... ?

Svaka cast, cestitam! :)