Royer oscilator VS Mazilli ZVS oscilator

Royer oscilator


Mazilli ZVS


Zašto Royer-ov LC blok se ne ponaša kao normalno LC oscilatorno kolo?
Nepoželjne anomalije:
relativno konstantna frekfencija nezavisno od promene vrednosti kondezatora,
hronično veliki i konstantan protok struje kroz ceo oscilator nezavisno od opterećenja,
relativno mala struja kroz kondezator u odnosu na napon na njegovim krejevima.

Za test sam koristio isti napon za oba oscilatora i isto oscilatorno kolo. (Isto -> znači probaj na jednom, pa skini i stavi na drugi oscilator)

Kod Mazilijevog oscilatora je odlika velika efikasnost.
1) kad nema opterećenja na LC kolo protok struje je veoma mali.
2) struja u L i C je velika i kada ceo oscilator troši malo struje.(LC rezonansa)
3) kad se udvostruči kapacitet kondezatora frekfencija duplo padne
4) kondezator se greje zbog rezonantnih struja
5) napon na kondezatoru je skoro 4X od Vcc

Kod Royerovog oscilatora
1) struja je redovno velika nezavisno od LC opterećenja. Zavisi samo od vrednosti otpornika kod baze. Sa malim vrednostima otpora struje bivaju velike. Struja kroz oscilator se ne menja ni 5% pri velikim opterećenju ili praznom hodu.
2) struja u L je kao kroz ceo oscilator a kroz C vrlo mala. (za upoređivanje je korišćeno isto LC kolo!!)
3) kad se udvostruči kapacitet kondezatora skoro se ništa ne desi
4) kondezator je hladan kao led
5) napon na kondezatoru je 6x - 7x od Vcc

Zašto se Royerov oscilator ponaša ovako drukčije? Ovako loše? Zašto neće da radi u rezonaci? Oba sam napravio i testirao u stvarnosti, ne samo u simulatoru.

Pozdrav Vladokv,

Evo jednog interesantnog rada na tu temu. Vrlo zanimljivih objašnjenja, unapređenja, kao i spiska dodatne literature ispod, na dnu dokumenta:
http://www.google.rs/url?sa=t&...1clg&bvm=bv.80185997,d.bGQ

Verujem da će dosta dosta toga biti jasnije.

Pravio sam Mazzilli sličan ovom iz dokumenta , sa eksternim LC tankom na oko 300KHz, samo sam koristio drugačiji driver (integrisani TC427).
Ima sinus čist kao staklo, radi sa skoro konstantnom frekvencijom, imun je na kratak spoj i ima relativno pristojan stepen iskorišćenja.
Sve je hladno osim LC tanka, što je i normalno.
Čim imaš LC kolo koje radi na centralnoj rezonansi, ukoliko imaš visok Q faktor, neminovne su velike reaktivne struje L i C i to moraju biti komponente sa visokim kvalitetom.
Ako su više frekvencije u pitanju, L mora biti napravljena sa višestrukom žicom zbog skin efekta. Jezgro mora imati niske gubitke na toj frekvenciji koju budeš koristio. Kondenzator mora biti najmanje MKP sa veoma niskim ESR.
(Inače nije ovaj lik izmislio korišćenje eksternog LC tanka, a ni ubrzanje pobude, jer to je korišćeno još sa elektronskim cevima, tj. lampama (još kada su neki od nas bili baš mladi :-), ali stoji da je konkretan način za drive u tom dokumentu duhovit, radi i njegov je!)

E sad, može i Royer vrlo slično da radi ako se ispravno napravi.
Sve u suštini zavisi od Q faktora LC kola, bilo ono deo trafoa ili eksterno, s tim što ako je sam primar trafoa deo LC tanka, onda imaš veliku zavisnost učestanosti od opterećenja i visoku verovatnoću da kod preopterećenja obe vrste oscilatora prestanu da rade, što znači da će jedan tranzistor ili čak možda oba tranzistora ostati provodni i pregoreti.
Zalečovaće se.
Jednostavno, Lp trafoa toliko opadne da praktično i Q vrlo opadne, a pak učestanost toliko poraste da kod na primer Royera storage time tranzistora postane predugačko kada su BJT u pitanju, a ako su fetovi, onda ti je drive gejta niskopropusni filter pa takođe pobuda postane neefikasna.
Skoro isti slučaj je kod Mazzilli tipa.

Kada koristiš eksterni LC tank, oba oscilatora stabilno i dobro rade, imaju ZVS osobinu, malo discipiraju i jedino što je zahtevno je sam LC tank, što je normalno jer radi u rezonansi.
Naravno, oba tipa postaju otporni na kratak spoj, jer je struja eksterne L maksimalna u trenucima svičovanja tranzistora, tako da oscilator nema šanse da prestane da radi čak i kod totalnog kratkog spoja na sekundarima trafoa, a potrošnja im opadne u tom stanju na umerenu. Praktično su dovoljni rasipni induktiviteti trafoa (koje ne možeš izbeći) da oba tipa oscilatora ne prestanu sa radom, tj. da se ne "zakucaju".

Simulatori su simpatična stvar, ali retko kad mogu da pokažu stvarnost, pogotovo kod SMPS. Nisu problem sami simulatori već modeli komponenti koje je veoma teško napraviti tako da se obuhvate sve parazitne osobine komponenti.

Ako je verovati vrednostima komponenti koje si stavio na ovaj tvoj Royer, sa 10nH kalema ispred to bi trebalo da razvije kilovat snage možda (sreća tvoja da nemaš snažniju pobudu tih tranzistora i da im pojačanje nije beskonačno :-) i da radi na oko 80-tak KHz ako su oba kalema na jednom jezgru, a ako nisu onda na preko 110KHz, što je gadan problem za mnoge bipolarne tranzistore ukoliko nemaju ft bar 50MHz. I taj problem ostaje čak i za samo 80KHz. Uobičajeni visokonaponski BJT veće snage (na primer BUxxx) u tim režimima teško mogu "pregurati" 50-tak KHz i pored ZVS. Mosfetima nije problem ni jedan megaherc ako imaju mali total Qg i odgovarajuću pobudu.

Ne smeš zaboraviti da su u pitanju current feed naprave kod oba tipa, da se u trenutku svičovanja oba tranzistora na kratko istovremeno nalaze u provodnom stanju (inače bi istog momenta probili kada ne bi postojao overlap), i da taj kalem ispred LC tanka mora raditi kao strujni izvor sa aspekta vremena polutalasa samog oscilatora, tj. njegov induktivitet mora nekoliko puta veći od induktiviteta samog L iz LC tanka. Takođe taj kalem UVEK radi u CCM modu i mora biti sposoban da podnese DC bias a da mu ne opadne induktivitet u značajnoj meri, odnosno ne više od -10 do -15% od nominalnog.

Stoji mnogo podpitanja šta si to stvarno napravio, sa kojim jezgrom, kojim ostalim komponentama i slično tome?

Ako ti priložen dokument ne pomogne, i ne otkriješ sam razloge, moraš se potruditi da do detalja opišeš šta si i kako napravio, i sa punim spiskom svih komponenti, njihovim oznakama, tačnom priloženom šemom i konačno slikom fizičke građe sklopa koji te zanima.

Tek onda možeš dobiti zadovoljavajući odgovor na pitanja, jer tu može biti svakakvih promašaja zbog naoko banalnih sitnica.

Pozdrav

P.S.

Naravno, i da priložim još jednu opasku dok nisam zaboravio:
Kod Mazzilli sklopa sa priložene šeme, ime "Flyback driver" je totalno pogrešno, i ne znam koja je budaletina "uvukla" to ime svuda po internetu, a misli se na HIS trafo od televizora?

Sam Mazzilli nema blage veze sa Flyback, već je "current feed rezonantni push pull", koji isporučuje energiju i u zapornoj fazi i u provodnoj fazi bilo kog od tranzistora, čak ne postoji ni delić vremena kada ni jedan tranzistor ne provodi jer je overlap tranzistora apsolutno neophodan za rad svih current feed pretvarača.
Pretvarači koji počivaju na flyback principu isporučuju energiju koja je nagomilana u kalemu (realno pretežno u procepu jezgra), i to isključivo za vreme neprovodnog stanja tranzistora. Mogu biti jednotaktni, push pull, dvoprekidački, ali se energija isporučuje u svim slučajevima dok je tranzistor (ili oba ako je push pull) u neprovodnom stanju.

Što se samog HIS trafoa od CRT televizora tiče, on se takođe ne može nazvati Flyback trafoom, mada mu visokonaponski sekundar upravo koristi energiju pauze, baš kao kod flyback, ali zato na njemu ima još sekundara i ne koriste svi zapornu fazu tranzistora, kao i to da je na njega zakačeno još jedno rezonantno kolo koje se sastoji od otklonskog kalema i njegovog serijskog kondenzatora. E baš taj otklonski kalem koristi provodnu fazu tranzistora (dakle ne flyback) za ispisivanje mlaza, dok se u zapornoj fazi tranzistora taj isti kalem energizira višim naponom radi višestruko bržeg povratka mlaza.
Otklonski kalem je dominantni potrošač na HIS stepenu i odnosi više od 80% ukupne snage HIS stepena (i više od pola ukupne potrošnje čitavog CRT TV), dok onaj visokonaponski namotaj (koji realno može koristiti samo zapornu fazu ako se ispravlja jednom diodom kod crno belih tv, a obe faze ako ima utrostručivač napona tzv. "kaskadu" kod kolor CRT TV) troši samo nekoliko W iz HIS stepena.

Dakle, skoro da se ne može naći čak ni razlog za ime "Flyback trafo", tj. to ime nema ni jedan jedini osnov da bude prisutno na toj šemi.


Pozz

Za Royer oscilator elementi su:
2 x c2335 R tranzistora
2 x FUF507 diode
2 X 1k 4W otpornika
Skalamerija se opasno ugreje sa manje od 1A




Za Mazilli drajver otpornici su od 330oma
a ne od 470oma. Inače on radi besprekorno.
Čak mosfetovi ni ne budu ni mlaki pri punom
opterećenju od 150W



LC kolo



Oba sklopa dobijaju stabilnih 12V

Pročitao sam pdf. Ne znam zašto induktor ne pomaže kod Royerovog oscilatora. Prema onoj knjigi izgleda da je problem vrlo sporom isključivanje BJT tranzistora mada prema datashetu, oni po brzini nisu iza IRF44Z koji u drugom oscilatoru radi izvrsno

Drugacije su to "brzine", da ne kazem struktura ili proces "ukljucenja".
Prebrzo ukljucenje i iskljucenje dovodi do zastoja naelektrisanja u zoni spoja baze, i ako se ne organizuje, ili blagi negativan napon, ili dovoljno vremena za relaksiranje, dolazi do pojave vrucih tacaka ili neregularnog rada.

Svaka pobuda mora da pazljivo obezbedi naelektrisanja u P-N spoju za ukljucenje, i pazljivo da odvuce zaostale elektrone..

Kod feta je kapaciticnost u pitanju, i samo je dovoljno brzo napuniti doticni "kond".

P.S.
Da se razumemo, ovo je ekstremni "kroki" desavanja, oko paljenja i gasenja su napisani nebrojeni radovi, i razni efekti u spojevima, zavisno od napona pobude, kolektora, stepena zasicenja...

Mislim da sam našao uzrok problema. Velika je vrednost R_on . Tranzistor kada je u stanju provođenja ima oko 10oma, što je za date induktivnosti mnogo veliko u odnosu na reaktivan otpor elemenata. Komentar od vladd-a mi je dao ideju da u simulatoru što bolje dočaram loš tranzistor, što je odmah dalo rezultate vrlo približnim stvarnosti, tj. stvarnom problemu. Staviću druge tranzistore kao npr AD431(ekvivalent NTE121). Pri Vce_(sat) od 0,3v će izaći R_on=0,03oma. R_on kao mosfet

Neće biti baš tako. 2SC2335 će se raspasti od pregrevanja na 100KHz, dok IRFZ44N može raditi na 1MHz bz problema.
Nisi dobro pročitao njihove podatke.

Par pitanja za tebe Vladokv:

-Da li to Royer vs Mazzilli praviš u edukativne svrhe ,radi nekog proučavanja, ili želiš nešto konkretno da ti to radi?
-Ako želiš konkretno nešto, onda šta je to? I da li je možda ovo:
https://www.youtube.com/watch?v=pVYMLnXW9uo
Tu možeš i videti kako treba kompaktno napraviti sklop da bi ti radio (mada i ovaj sa video klipa nije baš neki svetao primer, ali je definitivno napredniji u odnosu na to kako si ti to sve razbacao).
Treba da razumeš da induktivitet tih tri-četiri navoja u polugrani LC kola i nije bog zna šta mnogo veći od induktiviteta tih dugačkih žica do tranzistora.
Kondenzator LC kola treba da je što bliže kolektorima ili drejnovima. Što je moguće bliže!

Dalje, ako želiš takvo nešto i u te svrhe da praviš, odmah zaboravi Royer i dalje usavršavaj Mazzilli.
Od Royer se nije moglo bolje dok nisu razvijeni moderni mosfeti. Royer je ono što se moglo iz tih vremena pre dobrih mosfeta.
--------------

Van toga sam zapanjen veštinom otkrivanja dinamičke Ron od 10 ohm dotičnih 2SC2335 u dotičnom sklopu koji još i ne radi ispravno!? Veruj mi da ja to ne bih mogao bez dosta merne skalamerije.
Rekoh ti lepo da simulator tu neće odraditi ono što je potrebno. Komponente su previše idealizovane i veoma je teško napraviti dobar model.

Još sam više zadivljen podatkom da si Mazzilli opterećivao sa tačno 150W?!
Kako? Čim?
I to bi mi bilo prilično teško da izmerim bez podosta skalamerije. Ako misliš na njegovu potrošnju onda ta izjava ne važi, jer ono što taj konvertor uzima iz napajanja nije baš linearno povezano sa onim što možeš "pokupiti" sa njegovog izlaza, tj. oscilatornog kola.

Rekao bih u najblažoj formi da su te dve izjave preterano hrabre sa tvoje strane (ja ne bih smeo tek tako da ih napišem), ili se možda šališ sa nama?

--------------
Evo i par konkretnih saveta:

LC kolo ti nije dobro. Tako kako si namotao te kalemčiće, oni imaju zbirno ne više od 3uH od kraja do kraja, jer su labavo spregnuti međusobno i induktivitet im se ne učetvorostručuje. Treba ih namotati bifilarno i onda ukrštanjem dva suprotna kraja napraviti srednji izvod. Tako će biti čvršće spregnuti, induktivitet najveći i predmet unešen u kalem neće izazvati nesimetričan rad oscilatora.

Taj kondenzator Ei Niš je papirni, ne valja za tu primenu, i ubrzo će se raspasti od gubitaka. Tu treba koristiti kondenzator sa oznakom MKP-4, MKP-10 ili FKP-1. I to nekoliko manjih paralelno da bi se dobro hladili i da mogu podneti rezonantne struje.

Rezonantna učestanost tog LC kola je prevelika za Royer (za Mazzilli može da prođe). Da bi ti Royer sa BJT radio trebaće ti ti kalemovi bar tri četiri puta većeg prečnika.
Takođe, da bi ti Royer radio, paralelno sa tim baznim otpornicima stavi serijski RC ćlan od 47R i jedno 100nF, a tranzistorima između baze i emitera kontradiode. Tako ćeš ubrzati uključenje i isključenje tih BJT. A ja bih im na primer stavio i jaču zenerice od možda 3,6V na red sa bazama.
Treće, kalem kroz koji dolazi napajanje u srednji izvod tog LC kola, mora biti najmanje 5 puta većeg induktiviteta nego što je od kraja do kraja kalema u LC tanku, inače neće ispunjavati svoju osnovnu svrhu.
Taj kalem može biti bez jezgra ili sa jezgrom koje ima veliki procep, eventualno sa powder toroidom čiji je Al manji od 90.

Na kraju, Royer sa BJT, za tako niske napone napajanja nema šta da traži pored Mazzilli-ja sa mosfetima. Previše energije treba za baze, a još kod tako niskih napona napajanja, gde Uce_on bude možda 20% od napona napajanja...
Royer tek dobija smisao kada mu kolektorski naponi prelaze 600Vpk, a i u tom slučaju treba imati pomoćni namotaj na LC kolu, koji ima mali napon i dosta struje, da bi se mogao ostvariti dobar base drive.
Primer Royera sa gornje šeme je upotrebljiv samo kao pokazna vežba za razumevanje osnovnog principa oscilatora sa ZCS (Mazzilli sa eksternim LC tankom radi sa ZVS).

Pozz

Hvala vam na odgovorima. Zanima me u edukativne svrhe. Nešto kao stvar izazova.
Ono što sam ja napravio je identično šemi i spravi prikazanoj na youtube linku.
Razmišljao sam da napravim base drive za Royer sa dva L165V i dva jača tranzistora toshiba C5198.
Izazov bi mi bio da radi na snazi od oko 300W.

Opterećenje od Mazili drajvera sam merio ampermetrom na ulazu, ništa komplikovano.
Interesuju me neka jednostavnija rešenja, za amatersku izradu.
Planiram da to pravim lagano u dogledno vreme, pa mi nije žurba.
Postepeno ću javljati o napredku. Dosad sam bio zauzet bitnijim stvarima, pa nisam
stigao da bifilarno premotam LC kolo.

Interesovao bi me i komentar oko sledeće šeme, neko vaše mišljenje

http://www.neon-john.net/Induction/Roy/Roy_2.0_SC_schematic.pdf

Vladokv,
Molim bez persiranja. Još uvek se ne osećam kao podvojena ličnost :-)
Ako smeta per-tu, molim reci, pa ćemo nastaviti konverzaciju u kurtoaznijoj formi.

Za pobudu baze Royer oscilator je lakše i bolje koristiti pomoćni namotaj preko LC kola, sa 5-6V napona, gde se istovremeno raspolaže i dovoljnom baznom strujom. Obično je dovoljno navoj-dva po bazi i tako se izbegne potreba za nekim posebnim driver kolima. Pogledaj LT-ovu app. notu 118, koju je pisao Jim Williams (jedan od načina). Tako se malo opterećuje LC tank i napajanje, a ima se dovoljno velika bazna struja. Kod većih struja, beta BJT značajno opadne te je potrebna poprilična bazna struja radi malog Uce_sat.

Inače što se tiče nekog jednostavnijeg sklopa, pa kud ćeš ga jednostavnije od Mazzilli oscilatora?

Šema o kojoj pitaš je jedna od bezbrojnih modifikacija Royer oscilatora, i nemam nikakav komentar na to.
Samo jedan od mogućih načina bez nekih specijalnih benefita.


I kod Royer i kod Mazzilli je osnovni koncept da postoji izvestan overlap, tj. preklapanje provodnih stanja oba tranzistora i da se ostvari uslov samopobuđivanja oscilacija (kružno pojačanje veće od jedan).
Za razliku od naponskih konvertora (kojima "prija" opterećenje induktivnog karaktera), strujni tipovi (current feed) nemaju death time, već namerni overlap, i nijima "prija" opterećenje kapacitativnog karaktera.
Za vreme provođenja oba tranzistora, current feed konvertori uzimaju energiju iz napajanja, i što je širi overlap, takvi invertori razvijaju veće napone, struje i snage. Ti samooscilujući se obično drže u graničnom modu, gde je amplituda LC kola tolika da ne priguši previše samo LC kolo, odnosno da ostane dovoljan Q faktor, inače prestaje komutacija.

Ako je opterećenje metalni predmet unet u kalem od LC kola, on se preslikava na LC kolo kao termogeni otpor, opterećujući ga. To je posledica vrtložnih struja u tom predmetu i (ili) histerezisnih gubitaka (ukoliko je predmet feromagnetik i ispod Kiri temperature). U svakom slučaju, konačni ishod su Juleovi gubici, odnosno toplota.

Tranzistorima može biti priključen i primar nekog transformatora. Ukoliko je primar transformatora L od LC tanka, onda trafo mora imati "labaviju" spregu sa sekundarima, a ukoliko postoji eksterni LC tank, onda trafo može biti "tvrdo" spregnut, malih gabarita jer kroz njegov primar ne protiču velike rezonantne struje, već ostaju "zarobljene" u LC tanku.
Ova druga opcija je efikasnija opcija i imuna na preopterećenje ili kratak spoj.

Takvi klasični Mazzilli i Royer (kao sa tvojih šema) nisu imuni na kratak spoj i preopterećenje. Q faktor previše opadne, frekvenciju odredi samo rasipni induktivitet trafoa (i naravno veoma je visoka), i onda oba oscilatora znaju da prestanu sa radom.
Na žalost, kada prestane komutacija, kod samooscilujućih current feed pretvarača oba tranzistora ostanu trajno u provodnom stanju, struja enormno poraste kroz sklop, i posledice su havarijskog tipa. Kod takvih koji nemaju eksterni LC tank, vrlo se preporučuje zaštitni sklop, koji će nadgledati gavni izlazni napon, ili pak učestanost, i kod preopterećenja relejem otkačiti napajanje (ili nekom drugom metodom isključiti pobude oba tranzistora).
To sad povlači nove zahteve. Royer-u i Mazzilli-ju nisu potrebni snubber, ukoliko je C iz LC tanka tesno uz kolektore (drejnove respektivno). I to važi sve dok ne nešto ili neko ne zaustavi pobudu oba tranzistora. Ali kada pobude nestane na oba, ili pak napajanje bude raskinuto a elko nema kontradiodu. energija nagomilana u kalemu napajanja i trafou se mora negde isprazniti po svaku cenu, i to kod neiskusnih završi kao proboj tranzistora (ukoliko baš nisu moćni). Iz tog razloga se na current feed mašinama praktikuje pasivni ili aktivni snubber, koji prihvati taj nagomilani "višak" energije pri isključenju naprave, i to važi za sve current feed ma kakve građe bili.

Drve baza ili gejtova može biti na ogroman broj načina rešen.

Na dokumentu, čiji sam ti link postavio u drugom postu, imaš jedan duhovito i jednostavno kreiran drajver za gejtove Mazzilli oscilatora, sa benefitima koji su naširoko i lepo objašnjeni. Takođe i prednosti upotrebe eksternog LC.
Nisam ti slučajno postavio baš taj dokument.

Kao što rekoh, kod maleckih snaga pri niskim naponima napajanja Royer može i da prođe i da ima smisao, jer je ukupna snaga mala pa sa njom i gubici, dok kod srednjih snaga (struja pri niskim naponima napajanja) je daleko lakše naći mosfet sa veoma malim Rds_on nego BJT sa malim Uce_sat.
Pad napona kod Royer, na serijskim diodama i Uce_sat BJT, često znaju da "dohvate" zbirno čak 3V, što je na primer čitava četvrtina napona napajanja, ako je napajanje 12V. To prilično gubi smisao. Tranzistori i diode greju kao ringla, a konačni produkt je nevelik. Za snage između 10W i par KW, mosfeti u Mazzilli vezi su nerikosnoveni, a tek posle, sa još većim prirastom snaga na scenu stupaju IGBT, i to posebno kod većih napona napajanja, zato što njihov Uce_sat monotono narasta sa strujom kolektora, te prirast konduktivnih gubitaka nije kvadratno zavistan od struje kao kod mosfeta. Dakle, IGBT ili BJT, tek kod većih snaga i napona i pri nižim frekvencijama reda do max 100KHz i to sa biranim tranzistorima. Bio to Royer ili Mazzilli. Oba imaju i prednosti i mana.

Pozz

Pozz kolege.

Napokon da je neko ovog Mazilli-ja nazvao pravim imenom! :) Svuda nalazim "mazilli flyback" .. Hvala Macola :)

Vladokv - ako hoces iole ozbiljnije snage - batali royera.
Ja sam doduse najcesce pravio nerezonantni royer i secam se da se to dosta grejalo za snagu koju daje.. Koristio sam ga za neonke (tj. fluo-cevi, neonka je nesto drugo hehe) i sl.
E sad, ima jedna fora kod royer-a da se ubrza komutacija a da pri tome ne dovodimo celo jezgro trafoa u zasicenje..
Malo mu se "istanji" srednji stub pri kraju (kod spojeva dve E-E polutke) tako da dobije trapezast oblik..
Kada taj deo "upadne" u zasicenje - royer komutira bez "maltretiranja" kompletnog magnetika.. To moze malo povecati efikasnost.

Mazilli je daleko ozbiljnije resenje i drzi se toga.
Kolega MAcola je vec dao kompletna objasnjenja pa ja nemam sta pametno da dodam (a nesto sam i ja naucio muahahaha) :)

Secam se da sam imao problema sa pobudom baze kod iole jaceg royera.
Da se podsetimo - BJT (bipolarni) tranzistori se pobudjuju STRUJNO!
Kod vecih snaga (posledicno i struja kroz BJT) znatno opada i h21 (strujno pojacanje) tranzistora tako da se cesto zna desiti da pri kolektorskoj struji od 0.1A pojacanje primenjenog tranzistora snage bude npr 10-15 a pri Ic od 3A bude svega 3-5 puta (treba nam struja baze i do 1A). I o tome treba voditi racuna..
Kod konvertera sa MOSFET tranzistorima je daleko jednostavnije jer se MOSFET pobudjuje (u teoriji) iskljucivo naponski.
U praksi je to malo drugacije , gate se ponasa priblizno kao kondenzator uz neke "platoe" koji su posledica praznjenja parazitnih pojava (Millerov kapacitet).
Velika prednost je ZVS režim rada jer kod pobude mosfetova ne postoji uticaj Millerovog kapaciteta pri uzlaznoj ivici. Millerrov C je dominantan tek kad postoji neki znacajan Uds (napon izmedju drejna i sorsa) a posto ZVS konverteri "svicuju" kada je napon priblizno nula nema uzlaznog platoa. U prevodu na srpski laksa je i manje zahtevna pobuda mosfeta kod ZVS sto je jos jedan glas za Mazilli.

Rezonantno kolo je @srce@ uredjaja i njemu se posvecuje najveca paznja.
Q faktor kola je jako bitna stvar. Naponski premasaj na LC tanku je nesto o cemu se mora voditi racuna kada se biraju MOSFET-i.
Pozz

@Sleepwalkerbg



Bravo kolega Sleepwalkerbg!
To je velemajstorski pristup tom problemu!

Evo malo dodatne literature na istu temu, za koju mislim da će biti od koristi u razne svrhe (vidi prilog):

Veliki pozdrav

Sleepwalkere, ajde nam modeliraj mosfet, da nam to malo pojasnis. :P
Takodje bih skrenuo paznju na nesto sto je Mazzola vrlo duhovito napisao:
''Van toga sam zapanjen veštinom otkrivanja dinamičke Ron od 10 ohm dotičnih 2SC2335...'' Za pomen ovoga se kod majstor-Zokija pada na ispitu iz elektronike uz trajnu zabranu polaganja ispita, a ako nije popio pivo, mozes i batine da dobijes. :P (Da se odmah ogradim, nije Mazzola pogresio samo je UKAZAO na gresku, u njegovom jedinstvenom stilu, citat: 'Sinak ima toliko lepih zanata...'!)

Dva puta u zivotu sam pravio current-fed topologije i oba puta su bile rezonantne sprave u pitanju. Moracu da se oglusim o cinjenicu na koju mi je Mazzola skrenuo paznju, a to je da se ovi pretvaraci koriste cak za ogromne snage, ali u pitanju su vrlo, vrlo bedna resenja.

Naravno radosna okolnost je da su brutalno jednostavna i robusna (posebno ova samooscilujuca sr***) te otuda mnogo 'jacob's ladder' videa po YouTube-u bez zavrsetka sa jednookim konstruktorima.
Dalje, imajuci u vidu posebno bednu osobinu mazzilija da ostane zalecovan ako oscilovanje stane ja sam koristio overcurrent kolo sa pravim seljackim releom koje po okidanju tiristorom zatvori rele i ne radi dok se manualno ne resetuje.



_{[Ovu poruku je menjao Papak01 dana 15.12.2014. u 02:36 GMT+1]}

@macola Hvala za literaturu - to je upravo to na sta sam mislio!

@Papak
Tebi sigurno ne moram da modeliram ali nekima moze da koristi.. :p

Neka samooscilujuca sr@nja rade i u jako skupim napravama.. ;)

Jednooki konstruktori axaxaxaxa ("and then we..oh sorry about that ..we connect with.. baaam.. what da?..piiip..")

Uz dobro definisanu radnu oblast i zastitu - Royer , a pogotovo Mazilli su odlicne spravice kad zatreba jednostavan, kompaktan i snazan izvor..

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao Sleepwalkerbg dana 16.12.2014. u 03:16 GMT+1]}

Bilo je interesantno probati razne free-energy lenzless kalemove kao rezonantno kolo. Pri LC kolu, a ne impulsnim strujama, se savršeno lepo ocrtalo da upošte nisu lezless ni OU sa samim povećanjem struje celog sklopa pri povećanom opterećenju. Iskreno morao sam da probam kad je sva ta tolika galama na internetu oko toga. Očekujem da ću u januaru nastaviti da se zanimam sa daljim usavršavanjem uređaja.
Sad je sve lepo okićeno za božićne praznike, pa skitam po gradu dok je sve u prazničnom duhu

@Vladokv

Za sada na ovoj planeti perpetum mobile prve vrste poseduju samo neke dame: ima robu - proda robu - ostane joj roba :-) Stepen iskorišćenja je veći od jedinice :-)

Mani se ćorava posla oko free energy. Nema toga. Zakoni održanja su za sada neumoljivi!

Možda ovi nuklearni momci poput Papak01, kada im izraste treća ruka (što je, mora se priznati, fantastična prednost kod sviranja klavira), iščeprkaju nešto na kvantnom nivou, pa ukradu nešto moćno iz prirode, u koncentrisanom obliku "za poneti", a što poseduje megavatčasove energije, kao onaj japanski kanister od dvadeset litara veličine kockice za jamb, a da nam pri nošenju toga ne izraste ta treća ruka :-)
Ali za sada ništa od toga. Izgleda da ćemo morati još oko toga da pričekamo...
Sve što si video do sada oko free energy je ili zabluda ili prevara, inače bi sopstvenik te naprave za jednu noć postao najbogatiji građanin sveta.
Pusti one priče o zaveri naftnih kompanija, jer se pronalazač uvek može obratiti i onoj drugoj strani koja želi steći bogatstvo... Osim isključivo crne i bele strane ovog sveta, postoji i bezbroj nijansi sive, odnosno, zainteresovanih strana uvek ima više od dve.

Nije loše što si poželeo da se igraš sa SMPS napravama jer je veoma zanimljivo i verovatno ćeš steći neka korisna znanja, što ti samo može koristiti. To maksimalno podržavam i pretpostavljam da si zapazio da sam ničim izazvan uložio izvestan trud u to da ti dam neka usmerenja sa nadom da ćeš iz toga izvući što više možeš (a niko od nas nema vremena za bacanje).
Kada sam bio veoma mlad i neznalica, većina njih su me samo "otkačili" bez ikakve namere da mi pomognu u bilo čemu, osim par časnih izuzetaka poput YU1ZM koje ću držati kao svetlu uspomenu dok sam živ.
Međutim, upravo oni koji su me šutnul su mi dali čeličnu volju da više nikada nikog ne pitam za objašnjenje, već sve sam samcat saznam iz literature i prakse. Trnovit put, ali ne kajem se. Zato ponekad saosećam sa onima koji se pate oko nečeg, a ne znaju koja vrata da otvore. Samo nemoj podceniti nečiju dobru volju, već na nečiji trud oko tebe pokušaj da odgovoriš bar minimalnim trudom oko učenja. To će biti dovoljna nagrada za moj trud i ako te ne poznajem.

Pozz

@Papak01,

Mlad si pa prštiš sa remanentnim gama zračenjem (šta ćeš, ima se - može se), a kad ti izrastu treća i četvrta ruka, zamoliću te da mi na uvce odsviraš nešto od Oskara Pitersona, u duetu :-).

Nemoj biti prestrog i radikalizovati moje vaspitne izjave. Sigurno je da je se i meni i tebi dogodila situacija kada je neko mogao reći "Ima još lepih zanata sinko..."
Ja ipak gajim nadu u pobunu koja se stvori kod čoveka i natera ga da krene napred.

------------------
Nego da se vratim na current feed topologije.
Neću ti dati za pravo da je to sr*nje, već ću ti izložiti osobine toga. Znam da veći deo toga znaš, ali čitaće ovo i drugi koje to zanima...

Mazzili u osnovnom obliku je krajnje jednostavan sklop koji i najvećim neznalicama proradi "na prvu loptu". I moraš priznati da je to jedna stvarno lepa osobina osobina nekog sklopa i pored mnogih nedostataka.
Već u drugom postu ove teme sam postavio dokument, gde je se izvesni gospodin Jonathan napatio da Mazzili iz osnovnog oblika modifikuje u neuporedivo napredniji sklop, koji se neće zalečovati i koji će u celom opsegu zadržati ZVS i biti veoma praktično primenjen upravo u svrhe koje su baš tebi (na primer) često potrebne. Čitav doktorat koji vredi celog pročitati, pogotovo za nekog ko to u potpunosti može da iskoristi.

-----------------------------------------------------------------------------
Current feed vs Voltage feed, pitanje je sad?

Sa tipičnog kućnog (da ne kažem kućevnog) aspekta, strujne topologije nemaju neku baš čestu primenu.
Gde treba nekoliko stabilisanih napona i manje od 100W, tu još uvek dominira flyback. Po raznim audio-video napravama (mada je i flyback strujni izvor sa aspekta izlaznog kond).
Kod računara je u oblasti nekoliko stotina W dominirao half-bridge forward, koji je toliko zarazio konstruktore da su se međusobno besomučno kopirali, tako da se i pored naprednijih topologija veoma dugo održao "u sedlu".
Sada je obe toplogije pregazio sjajni LLC konvertor koji pokriva i oblasti od nekoliko stotina W i nekoliko stabilisanih napona uz minimalne dodatke. Ujedno je LLC dostigao i famoznih >95% stepena iskorišćenja, što je već konkurentno čak i starom dobrom gvozdenom transformatoru uporedivih snaga...

No izađimo malo iz kuće.

Čim se pomene neka cifra iza koje stoji KW, flyback nestaje sa scene, LLC gubi svoje sjajne osobine, a ostaje matori full-bridge forward koji može da "zagrmi" sa kojom stotinom KW, i naravno masa current feed topologija kao nadomestak za izlazne osobine flyback-a, bar što se više stabilisanih napona tiče.

Dakle, razmotrićemo neke koji su iznad "kućnih" snaga koje može izgurati jevtini flyback (>200W):

Voltage feed

1) -veoma osetljiv na kvalitet napajanja,
nužne tesne veze sa bulk elko i dobar decoupling

2) -neosetljiv na kvalitet izlaznih kondenzatora,
tesne veze nebitne zbog postojanja izlaznog kalema

3) -velika ripple struja ulaza

4) -moguć jedan izlazni napon bez dodatnih stabilizatora

5) -neophodno induktivno opterećenje

6) -ima najmanje dve induktivne komponente za jedan izl. napon


7) -izvodljiv kao rezonantni pretvarač

8) -odličan izbor za velike izlazne struje

9) -bolji izbor kod manjih ulaznih struja

10) -nema komparativnu mogućnost


Current feed

1) -neosetljiv na kvalitet napajanja, ulazni decoupling nepotreban zbog postojanja ulaznog kalema.

2) -osetljiv na kvalitet izlaznih kondenzatora, nužne tesne veze sa izlaznim kodenzatorom.

3) -velika ripple struja izlaza

4) -moguće više izlaznih stabilisanih napona bez dodataka

5) -neophodno kapacitativno opterećenje

6) -ima takođe dve induktivne komponente za više stabilisanih izlaznih napona

7) -takođe izvodljiv kao rezonantni pretvarač

8) -odličan izbor za velike izlazne napone

9) -bolji izbor kod većih ulaznih struja

10) - dostignut KKD >98%, i to u hard switching režimu!
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kao što vidiš, nema tu prednosti ili mana generalno posmatrano, već kako za koju oblast primene.
Ništa od toga nije sr*nje, ili su pak obe vrste sr*nje, samo zavisi od aspekta posmatranja.
U oblasti indukcionih grejanja reda stotina KW je još uvek dominantna upravo current feed topologija.

I na kraju evo ti dva pdf, čisto da budeš ljubomoran na current feed topologiju, i to hard switching sa KKD 98% :-)

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.12.2014. u 11:36 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.12.2014. u 11:39 GMT+1]</sub>

P.S.

I da vidiš čuda: radi na svega 45KHz!

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.12.2014. u 11:53 GMT+1]}

Upravo to sam i hteo da kazem..
Topologija se bira prema potrebi.. ;)

Evo objasnjenje te pojave za @Papak01 (mada je offtopic):

Ja npr. OBOZAVAM bas BAS krupne crne zene sa bujnim prednjim i zadnjim atributima! Veliki Q faktor da kazemo.. Jos ako zna sarmu da savije.. maticar je na pomolu. Domacica zena , pozamasna , spretna u kuhinji - neprigusenih oscilacija u krevetu..

Ti Papak npr. volis plave (za moj pojam) usukane i prigusenog Q faktora da ne kazem (opet se ogradjujem i ponavljam ZA MOJ POJAM) daschice. Cesto imaju tendenciju da se asimptotski priblize izvoru beskonacnog (stranog) kapitala. itd, da ne brbljam previse .. znas ti..

I cija zena je sr..nje ?
Nicija .. Sve zavisi od potrebe i referentnog sistema! Meni problem resava jedan tip, tebi drugi... Mada ako cemo realno - ko ima posla sa zenama , ne moze dobro da prodje al' to je druga tema..axaxaxa
Isto vazi i za struju!
Struja ume da bude jos grdja- to je jedino zensko koje se ne da dirati ;)
Prema tome - pazite se kada radite sa visokim naponima ;)

@Vladokv - NEMA besplatne vecere! Free energy machine je nesto sa cime sam se igrao kao dosta mladji i vrlo brzo skapirao i dokazao u praksi da je to gubljenje vremena..
Posle sam poceo da se igram sa NON-FREE energy mashinama i skontao da i tu ima materijala za igranje ceo vek.. ;)

Ako postoji neko ko mozda moze da postigne KKD (koeficijent korisnog dejstva) priblizno = 1 to je Dr. Slobodan Cuk i njemu slicni.. I to je to.
Nije zakon termodinamike nesto sto je izmislila naftna industrija ili neki zli fizicar kako bi sputavao mlade naucnike!
To je jedan od zakona prirode koje je covek OTKRIO a ne izmislio , a na njima se bazira "rad" celog univerzuma i to je granica koja se ne moze preci...

Medjutim postoji nesto drugo - a to je "zelena" energija. Sunce , vetar , geotermalni izvori , plima i oseka , genetski izmenjeni mikroorganizmi sposobni da sintetisu ,pardon ultraefikasno konvertuju energiju i jos mnogo toga.
To je jedina "besplatna" energija a covecanstvo je dosta slabo koristi.. Doduse svet sve vise ide ka tome jer konstantno rastu potrebe za eco-friendly energijom.

Da te razocaram (ne zelim da zvucim grubo)- nikad i NIKAD neces napraviti nesto sa KKD >1 niti ce iko u celom univerzumu , ali ces danas sutra , radom i ucenjem uspeti da napravis jos savrseniji konvertor i nauciti kako efikasno iskoristiti svu energiju koja nam je na raspolaganju i data od majke prirode!
Vise nam i ne treba. Ima je i vise nego dovoljno.
Zato ja i volim SMPS i energetske konvertere visoke efikasnosti - omogucavaju da se maksimalno iskoristi postojeca energija i prilagodi trenutnim potrebama..

Pozdrav.

@ Mazzola,
Sto se vaspitnih izjava tice, nemali broj ih je bio upucen upravo meni, nekoliko i od tebe, na cemu sam ti vrlo zahvalan, jer sam seo pa naucio taj deo 'zanata'. Samo kazem da su tvoje posebno duhovite. :)
Za Petersona smo se dogovorili davnih dana, kad god budes u BG-u mocices da me cujes sa triom, ako treba specijalno za tebe ima da se okupimo. E sad bas tri-cetiri ruke, to cemo videti. Hahahahah

@Sleepwalker
Mislio sam matematicki da modeliras mosfet. Trolololo. :P Pozdravlja te Vene T. Bogoslavov.
Sto se tice zena svakako da ti volis 'oily BBW', a ja preferiram 'danice', mada isto kao sto ja nemam kapital da resim moj problem, tako si i ti zenjen pa ti se svako druzenje sa oily BBW zavrsava nesrecno po onaj trinitron monitor u radionici. Evo, Mazzola se sazalio, pa ce da ti posalje jednu crvenu pecurku industrijsku (panic button) a ti je povezi tako da stiska 'win' i 'D' istovremeno.
U svakom slucaju kad vec ove zene ne dadu da se diraju i ti i ja diramo struju, pa kom opanci tom i jerry.

@Sleepwalker i Mazzola
Cenjena gospodo, varate se gadno u vezi sa perpetum mobile - uredjajima. Stanovnici USA, posebno republike Teksas, vec nekoliko decenija uspesno koriste ovakve masine. No uslov za njihovo koriscenje je prethodno unosenje vece kolicine moonshine-ovanog whiskey-a. Dokazi u raznim video-formatima se mogu naci sirom YouTube-a. Iz nekog razloga oni su se posebno bazirali na perpetuum mobile prve vrste.
Ostatk USA se proslavio proizvodom pod nazivom 'Fuel Shark' koji je varijacija na perpetum mobile druge vrste, no u finansijskom smislu je svakako perpetuum mobile prve vrste. Na slican nacin, su i ove dame koje ja preferiram, finansijski perpetum mobile druge vrste, ali za razliku od FuelShark-a koji ce idioti kupovati dokle god ih bude (a bice ih...), dobro dupe ne traje vecno. Desetak godina i onda penzija. Lepo kaze stara poslovica: 'Great asses grow fat or go flat, but the dumb brain stays forever!'