[es] - Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

aca405
Beograd

Član broj: 83216
Poruke: 82
*.dynamic.sbb.rs.

+4 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 16:58 - pre 41 meseci}

Odavno se novac ne emituje kao papir već kao što je neko pomenuo, novac emituju banke davanjem kredita.

Odakle daju kredite? - Pa od novca koji su klijenti doneli na štednju, gde su kamate na štednju manje od kamata na kredit.

Problem je samo što ako na štednji ima milion EUR, banke daju kredite u mnogo većim iznosima, čak i 10 puta i tako emituju novac.

Evo odličnog filma, gde je u 47 minuta objašnjeno kako banke emituju novac i kako banke funkcionišu:

Inače, centralne banke kao što je naša, više rade kao menjačnice, konkretno u Srbiji prema EUR jer se ne bave monetarnom politikom koja uključuje i štampanje novca već samo održavaju nivo Dinara prema EUR i tako balansiraju kurs i povećanje novčane mase zavisi najviše od priliva EUR iz inostranstva.

Iskreno, nisu ništa bolje ni centralne banke u okruženju, samo da konstatujemo da je to monetarna politika koju male države vode na taj način, dok pravo emitovanje novca je ostalo još samo kod velikih tj. USA, EU (Nemačka pre svega), Kina, Japan.

Odgovor na temu

B3R1
Berislav Todorovic
NL

Član broj: 224915
Poruke: 802

+634 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 17:13 - pre 41 meseci}

Citat:

pctel:
1) Stampanje novca - inflacija - devalvacija. Svi malo stariji clanovi foruma znaju da je SFRJ/SRJ/Srbija lidernu svetu po broju pokusaja ove ekonomske strategije. I znaju da se to nikada nije dobro zavrsilo. Tj. uvek je zavrsavalo totalnim zaustavljanjem privrednih aktivnosti, propadanjem firmi, osiromasenjem radnika, sve u svemu kompletim ekonomskim sunovratom drzave, privrede i gradjana.

Zapravo, prica je bila upravo obrnuta. Jos sredinom 1970-ih doslo je do pada proizvodnje i u svakoj normalnoj kapitalistickoj zemlji gazde bi pocele da otpustaju radnike. Medjutim, u Titovom raju je takva stvar bila nezamisliva i podizani su ogromni krediti da bi se kupio socijalni mir. Stvari su kulminirale 10 godina kasnije, kada se Milka Planinc pojavila na ekranu sa onim cuvenim "vrag je odneo šalu". Zapravo, tada je drzava bila blizu difolta. Mere stednje su dale rezultate jos par godina. Kasnije je Ante Markovic uradio isto sto i Superhik - drpao deviznu stednju da bi isplacivao plate. Kada je i to nestalo, poceli su da stampaju pare i to je bilo to.

Citat:

Ove godine smo svedoci jedne neuobicajene situacije. Imamo veliku ekonomsku krizu, koja rezultira smanjenjem traznje za robom i uslugama, sto za prirodnu posledicu obicno ima strmoglav pad cena.... ali u isto vreme stamparije novca rade do usijanja, sto bi trebalo da rezultira rastom cena, novac se na silu upumpava u dzepove gradjana i privrede... drzave se zaduzuju, gradjani zadrzavaju prethodni zivotni standard, cene ostaju na istom nivou, 17 od 25 najuspesnijih USA kompanija akumulira taj novac i zaradjuje mnogo vise nego prosle godine.

Zavisi o kojoj je robi i uslugama rec. Recimo, nekretnine i IT beleze velike profite. Stanovi u nekim delovima sveta su bukvalno poskupeli 300% u odnosu na prethodne godine. Cak ni kovid im ne moze nista. Svi pricaju kako nekakvi Njujorcani beze, a cene na Menhetnu i dalje divljaju. Slicna prica i u Amsterdamu, ono sto je kostalo 200K evra pre 5 godina sada kosta 400K. A sve neke mracne i vlazne rupetine ... doduse u centru grada, ali opet rupetine. Pitam se samo dokle ce se taj balon naduvavati.

U IT slicna prica. Pogotovo u doba kovida, koji je ljude uterao u kuce i gde je rad od kuce postao de facto standard za sve kancelarije. Rad od kuce zahteva da se svakom zaposlenom obezbedi laptop i telefon. Znaci, desktop radne stanice vise nisu dovoljne. Plus, zaposleni ce sada morati da pazari i skuplju Internet konekciju, da bi imao koliko-toliko dobar protok u radno vreme. To puni dzepove ISP/telco/mobile operatera. Firma mora da obezbedi Zoom ili Teams, ali one komercijalne verzije. Znaci, kupuju se licence za softver, cloud resursi, IT kompanije zato zaradjuju veoma lepe pare od svega toga. Za razliku od npr. turistickih agencija i kruzera koji su stavili katanac.

Mislim da se pucanje balona sprecava istorijski najnizim bankarskim kamatama ikada. Fed i EDB drze kamate skoro na nuli. Neke banke su pocele da uvode negativne kamate na stedne depozite. Znaci, kaznjavaju te sto drzis pare u (virtuelnoj) slamarici i teraju te da ih dizes i trosis. Ljudi ih tako i trose - dignu pare sa stednje i ulazu ih u stanove, cije cene zato i rastu, a oni bez slamarice zato dolaze tesko do stana. Ali ko te pita ... Uz to, kamate na stambene kredite su isto tako smesno niske - trenutno oko 2% u tzv. zemljama "stare Evrope", bez ikakvog ucesca, mnoge banke ti nude mnogo vise od 4 bruto godisnje plate koje su do pre par godina bile nekakav standardni uslov koji se postovao ...

Citat:

Dakle, logicno, prirodni rasplet ovakve situacije je da vremenom ostanemo bez deviznih rezervi, da imamo ogromne dugove i da imamo ogromne kolicine dinarskih novcanica sa mnogo nula. Postavlja se pitanje ima li nekog drugog izlaza iz takve situacije, da li je moguce zamajac zaustaviti i pokrenuti na suprotnu stranu, ka smanjenju duga, povecanju vrednosti dinara, jacanju domace privrede, povecanju deviznih rezervi? Da li smo bas osudjeni na propast, ili mozemo nesto da promenimo u svoju korist?

Moze! Najpre smanjenjem javnog sektora i to pocev od vlade s rekordnim brojem ministarstava u Evropi (20 i kusur - cemu?!). Znaci, 12 resora i to je to, 95 poslanika - puna kapa. Vaucerskom privatizacijom javnih preduzeca i skidanjem privrede s drzavnih jasli. Podizanjem preduzetnickog duha na svim nivoima, uz subvencije i poreske olaksice za startape i porodicna imanja, favorizovanje domaceg kapitala. Ukidanje zakona o deviznom poslovanju i slicnih gluposti koje koce normalan protok robe i kapitala. Sve to uz jake antikorupcijske mere, kontrolu pranja novca, progresivno oporezivanje, ukidanje doprinosa za PIO uz uvodjenje prvog, drugog i treceg stuba penzije itd. Nazalost, sve ovo sto sam naveo su bajke, jer niko nije spreman za tako nesto. Pocev od naroda, koji bi radije nekome platio da stigne preko reda pa do vrhova vlasti gde se vrte velike pare.

Odgovor na temu

djoka_l
Beograd

Član broj: 56075
Poruke: 3453

Jabber: djoka_l

+1462 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 17:19 - pre 41 meseci}

Možete slobodno da zanemarite svaki video sa youtube koji je na gornju temu.
Pravili su ga totalni diletanti - kako mali Đokica zamišlja bankarski sistem.

Bankarski sistem je, verovatno, najrigoroznije i najstriktnije kontrolisan privredni sektor. Banke nemaju pravo da rade šta hoće.
Čak i u Americi, postoje znatna ograničenja o tome šta banka sme a šta ne sme da radi. Ne samo banke, nego generalno finansijski sektor.

I pored toga se desi gadan previd - ekonomska kriza iz 2008. je posledica nedovoljne regulacije tržišta monetarnih derivata. Sve zemlje su posle toga promenile propise kako banke ne bi ponovo uletele u istu zamku.

Odgovor na temu

MajorFatal
Milija Jakic
opravljam oluke, 1337LAB
Bg

Član broj: 36595
Poruke: 1332
87.116.162.*

+559 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 18:48 - pre 41 meseci}

Citat:

djoka_l:
I onda kaži da stambeno kreditiranje ne prouzrokuje inflaciju...

Stambeno kreditiranje ne prouzrokuje inflaciju.

Za celog života upoznao sam jedan mlad bračni par koji su podigli kredit za stan, i imali sreće da se u njega i usele, jer su uzeli nešto u sivoj fazi da prođu povoljnije. Kamo sreće da ljudi imaju stabilne poslove, i da mogu da podižu stambene kredite da reše svoje stambeno pitanje, pa da mogu da rede normalno.

Uđem u zgradu u Resavskoj, Beogradskoj, centar - prazno, pustinja. Samo jedna baka živi u prizemlju i jedna u potkrovlju. Ovi se odselili, ovi umrli nisu imali naslednike, ovi otišli u inostranstvo, prazno. Belvil - prazan. Beograd na vodi - biće poluprazan kao slično novoizgrađeno naselje u Londonu i to svi znaju već sad.

To što cene nekretnina idu gore i nekretnine "drže vrednost" ne znači da stambeno kreditiranje prouzrokuje inflaciju. Kako se u tvoju analizu uklapaju nekretnine iz oglasa "Menjam kuću za moped", jer kuća sa okućnicom vredi koliko novi moped u nekim krajevima zemlje? Inflaciju, i ne samo inflaciju nego još mnogo gore obezvređivanje svih vrednosti počev od moralnih pa nadalje kod nas izaziva stari dobri lopovluk.

Citat:

Možda kvadrat stana nije u potrošačkoj korpi, ali ovaj porast utiče da počnu da se dižu cene građevinskog materijala,

Prodate sve cementare odjednom, sad kad sazidam kvadrat, sazidao sam i 0,1 kvadrat u Francuskoj. Po građevinski materijal idemo u Tursku.

Citat:

nameštaja,

Dovedena Ikea da guši Formu ideale, ostale lokalne firme pogašene, nek ostane zabeleženo za istoriju da je najprodavaniji artikal u Ikei prvog dana poslovanja, bila činijica od 69 dinara prodata ravno 273 puta. Rendgen slika sirotinje Srbije.

Citat:

bele tehnike,

I dalje kupujemo slovenačke veš mašine, ali ne prodajemo ni televizore EiNis, ni usisivače Sloboda Čačak, ni traktore IMT rakovica.

Citat:

nastavi da ređaš...

Lopovluk, lopovluk, lopovluk ...

Citat:

Samo za poređenje, stopa inflacije u Srbiji je ispod 2%, a cene stanova su rasle po 4-5 puta većoj stopi.

Porezi na akcize, akcize na takse, takse na kamate, kamate na bankarske derivate, bankarski derivati na lizing, nepokretnog deku izvršitelji izbacuju iz vredne nekretnine sa sve krevetom, čudi me da nije jednostavno uzeo stambeni kredit i kupio drugu nekretninu da ima gde da se preseli. Eh da, kao savestan građanin nije hteo da izazove inflaciju. Porezi na takse, a inflaciju izazivaju stambeni krediti, hoće to.

Nemoj da pricas?

Odgovor na temu

MajorFatal
Milija Jakic
opravljam oluke, 1337LAB
Bg

Član broj: 36595
Poruke: 1332
87.116.162.*

+559 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 18:56 - pre 41 meseci}

Citat:

djoka_l:
I pored toga se desi gadan previd - ekonomska kriza iz 2008. je posledica nedovoljne regulacije tržišta monetarnih derivata. Sve zemlje su posle toga promenile propise kako banke ne bi ponovo uletele u istu zamku.

Prodavali integral kroz diferencijal na papiru, i još hteli da isplaćuju kamatu na to, pa milion puta, a sve pokušali da pokriju voćnjakom od onog mučenika koji je stvarno nešto radio i privređivao, i koga su ubedili da im je dužan, izbacili na ulicu i doplatili 1000$ da sam izbaci svoj nameštaj. Stvar popravili tako što su upumpali doštampanih 800 milijardi, a vinovnicima isplatili masne otpremnine :)

A inflaciju izaziva moj stambeni kredit jer sam emitovao 50.000 eura koje nemam sad.

Nemoj da pricas?

Odgovor na temu

mjanjic
Šikagou

Član broj: 187539
Poruke: 2700

+699 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 20:04 - pre 41 meseci}

"Inflacija" u cenama novih nekretnina postoji zato što neko kupi stan od milion evra, a niko ga ne pita da li je na tih milion evra platio porez.

I dok se tako okreću milijarde, normalno da će cene nekretnina na ekskluzivnim lokacijama da rastu, jer se kontraverzni biznismeni takmiče ko će da kupi luksuzniji stan, potom su tu regularni biznismeni koji bi svojoj deci da kupe stan, eventualno ga koju godinu iznamljuju dok deca ne stignu na studije, potom estrada, političari...

U Zapadnoj Evropi cene su digli rusi, arapi, kinezi i ko zna ko još sve, pokupili milione u svojim državama, pa gde da ulože novac, a da ga zaštite od inflacije, najbolje u nekretnine, posebno ako ih izdaju na dan pa se uloženo duplira za par decenija čak i da cene nekretnina ne rastu.
A i političari u tim državama, rado prihvatili te "investicije", francuzi tamo nekom Depardjeu hoće da uvedu 70% porez, a ne pitaju nekog rusa ili arapina odakle mu mulijarde i da li je na njih platio porez u svojoj državi, ali svejedno i da jeste, zašto bi neko od njih mogao da donese 100 miliona u Francusku i tretira se kao "investitor", a francuz mora od svog prihoda državi da plati 70%, ispada da ta država više voli strane tajkune nego domaće uspešne privrednike i biznismene.

Kad god je država tolerisala priliv prljavog novca, na taj način stimulišući neku granu privrede puštanjem takvog novca u legalne tokove (bilo da je to industrija zabave, građevinarstvo, itd.), sa jedne strane nešto dobije, sa druge mnogo više izgube obični građani te države. Doduše, neko ko je nasledio stan u centru Pariza, skače od sreće kad cene odu 50-100%, upala im kašika u med kad se pojavio neki rus pa hoće da plati više od nekog arapina, ali na kraju većina tih "srećnika" neće znati da uloži taj novac kako treba na kraju će biti na gubitku, samo je pitanje da li će to biti za deceniju, dve ili tri.

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Odgovor na temu

B3R1
Berislav Todorovic
NL

Član broj: 224915
Poruke: 802

+634 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 20:24 - pre 41 meseci}

Citat:

aca405:
Odavno se novac ne emituje kao papir već kao što je neko pomenuo, novac emituju banke davanjem kredita.

Ovo bi valjda trebalo da bude jasno svakom iole pismenom ... naravno da banke ne "stampaju" pare, vec neko sedne za terminal i uplati X dinara/evra na racune firmi, odnosno da im bespovratne kredite. Ali sustina se ne menja, u sistem je upumpan iznos od X neke valute koji nema pokrice u realnom prometu. To se podrazumeva pod stampanjem.

Mala istorija, opet trebalo bi da bude poznato, ali ipak ... na staroj novcanici od 100 dinara Kraljevine Srbije stajalo je da banka placa donosiocu novcanice 100 dinara u zlatu:

I zaista, kada su se prve papirne novanice pojavile u Srbiji, segrti i kalfe su svoj tesko zaradjeni novac trcali da zamene u banci za dukate i to su najvise trazili one sa likom cara Franca Jozefa, iako je i kralj Milan kovao dukate sa svojim likom, ali Franja je ipak bio Franja, cvrsta valuta. :-) Slicno je bilo i u drugim zemljama, ali kojih par vekova ranije, kada se tamo pojavio papirni novac. Ljudi su ga brze-bolje menjali za zlato, jer nisu verovali "papirima". Ali ta operacija je bila moguca jer su banke imale pokrice u zlatu za svaku odstampanu novcanicu. Kasnije je mnogima ta zamena postalo cimanje i prihvatili su da umesto "Franje" u slamarice trpaju papirice.

Stvari su se drasticno promenile kada je nastupila velika kriza 1929. Frenklin Ruzvelt je 1933. doneo predsednicki ukaz 6102 kojim je americkim drzavljanima zabranio posedovanje zlata i naredio svima da prodaju svoje zalihe dukata, poluga i sertifikata u zamenu za - dolar. Sa novcanica dolara je nestala recenica da ce banka platiti donosiocu bilo sta. Sezona stampanja bez pokrica je postala otvorena. Jedna po jedna drzava u svetu je, kako su dolazile nove serije novcanica, brisala recenicu o isplati u zlatu/srebru, a posle II svetskog rata te recenice vise nije bilo skoro nigde. Jer vise nije ni bilo pokrica u zlatu. Stancovalo se po potrebi.

Tako dolazimo i do sadasnjeg vremena, gde je "stamparija" zapravo aplikacija/spreadsheet/baza ... sta god ... gde neko ukuca cifru, pritisne enter i "stampanje" je obavljeno. A posto svi koriste kartice, a u poslednje vreme i telefone, keš polako postaje izlisan i uskoro ga vise nece ni biti. Na opsti uzas teoreticara zavere, hahaha ...

Odgovor na temu

pctel
Beograd

Član broj: 13030
Poruke: 10893

+1349 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 22:42 - pre 41 meseci}

Citat:

eeestablishment:
a sta ako neko

( Kina recimo ) jednostavno dodje i kaze " dobar dan-dobar dan , imam toliko i toliko ( bilione ) USD

hocu da menjam za drugu valutu , kupujem zlato i sl , znaci nece da ulazu u posao , kupuju zgrade , ulice kvartove ....

Pridruzi se jos par vecih zemalja sa istom zeljom i zar to ne bi izazvalo inflatorni udar u SAD ?

Naravno da bi. Za USA je to ravno objavi rata. To je hteo da radi Gadafi, pa su mu unistili i drzavu i njega. To po malo rade Rusija i Kina, pa im se po malo uvode neke sankcije. Rusija je za 20 godina povecala rezerve zlata sa 350 tona na 2300 tona. Kina za to vreme povecala sa 400 na 1950. Jedan deo su iskopali, drugi deo je dosao od dedolarizacije. Pored toga sto USA kaznjava drzave koje rade dedolarizaciju, oni forsiraju drzave koje hoce da se pokazu kao saveznici da preuzmu sto vise dolara i stave u slamaricu (u zamenu za zlato ili nesto drugo, naravno). Rusija i Kina su resene da izvrse dedolarizaciju, ali to ne smeju da urade brzo, jer bi doslo do nuklearnog rata i unistenja najveceg dela zivog sveta na planeti. Progres im je takav da suza 20 godina smanjile medjusobnu trgovinsku razmenu u dolarima za 50% dok pri trgovini sa nekim drugim drzavama gotovo sve i dalje ide u dolarima. Severna Koreja svako malo glumi neko ludilo, ali se ne usudjuje da proba dedolarizaciju - Gadafi je ipak bio mnogo ludji.

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Odgovor na temu

mjanjic
Šikagou

Član broj: 187539
Poruke: 2700

+699 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{23.11.2020. u 22:56 - pre 41 meseci}

Ma da, to tako mali Perica zamišlja, pa što naša Narodna banka Srbije tako ne uradi, ili zašto tako ne uradi centralna banka Velike Britanije, ili centralna banka Japana i lepo se oslobodi duga?

Većinu američkog duga, gde internetom kruže smešne priče o tome kako se pritiskom na taster "štampa" novac, čine obveznice koje su uglavnom u vlasništvu drugih država (npr. nekoliko hiljada milijardi u vlasništvu Kine), investicionih fondova, kompanija i sl. Američke obveznice se smatraju najsigurnijom zaradom, iako je kamata niska, nema maltene nikakvog rizika, pa ta investicija praktično služi da se novac zaštiti od inflacije, jer se računa da će inflacija biti u procentima otprilike koliki je i doprinos na obveznice ili manja. Može se novac investirati i drugačije, ali ako imate 20, 50 ili 100 milijardi, gde ih uložiti, a da nema rizika?

Samo nekoliko hiljada milijardi američkog duga čine deonice koje nisu dostupne na slobodnom tržištu, već su u vlasništvu državnih fondova, kao što je fond socijalnog osiguranja.

Uglavnom, ne može FED tek tako da "štampa" novac, ali uvek je lakše pročitati 3-4-5 rečenica iz nekih teorija zavere nego 3-4-5 strana o tome kako funkcioniše finansijski sistem.
Da su moguće zloupotrebe, naravno da jesu, ali ne onako kako mali Perica misli da bi mogao da sprovede u nekoj seoskoj zadruzi. Sa druge strane, da je sistem baš fer prema običnom čoveku, pa očigledno nije, jer velikim kapitalom upravljaju velike korporacije, koje baš briga za običnog čoveka.

A za "fractional reserve banking", pa kao što i sama reč kaže, ako stavim u banci na štednju 1000 evra, ne može banka svih 1000 evra da pozajmi nekom drugom kao kredi, može npr. 90% ili 99%. A može i 100%, ako ima svog kapitala koji drži u rezervi. Ono što je bitno, da banka pozajmi nekom drugom i svih mojih 1000 evra, banka nema 2000 evra kako neki misle, već praktično jedini višak koji ima je razlika u kamati za dati kredit i moju štednju, i to je taj "višak", odnosno postoji problem da se banci mora vratiti više novca nego što je pozajmljeno, pa ako svi uzmemo kredit u banci, kad vratimo banci kredit ostaje manje novca u opticaju, tako da plasman kredita mora stalno da se uvećava ili država mora da povećava količinu novca u opticaju.

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Odgovor na temu

MajorFatal
Milija Jakic
opravljam oluke, 1337LAB
Bg

Član broj: 36595
Poruke: 1332
87.116.181.*

+559 Profil

Re: Stampanje novca i sta sledi nakon toga?

^{27.11.2020. u 23:29 - pre 41 meseci}

Citat:

B3R1:
Moze! Najpre smanjenjem javnog sektora i to pocev od vlade s rekordnim brojem ministarstava u Evropi (20 i kusur - cemu?!). Znaci, 12 resora i to je to, 95 poslanika - puna kapa. Vaucerskom privatizacijom javnih preduzeca i skidanjem privrede s drzavnih jasli. Podizanjem preduzetnickog duha na svim nivoima, uz subvencije i poreske olaksice za startape i porodicna imanja, favorizovanje domaceg kapitala. Ukidanje zakona o deviznom poslovanju i slicnih gluposti koje koce normalan protok robe i kapitala. Sve to uz jake antikorupcijske mere, kontrolu pranja novca, progresivno oporezivanje, ukidanje doprinosa za PIO uz uvodjenje prvog, drugog i treceg stuba penzije itd. Nazalost, sve ovo sto sam naveo su bajke, jer niko nije spreman za tako nesto. Pocev od naroda, koji bi radije nekome platio da stigne preko reda pa do vrhova vlasti gde se vrte velike pare.

Sve je to moglo da se dovede u red velikim zaokretom u ekonomiji još sedamdesetih? :)

Citat:

Moze! Najpre smanjenjem javnog sektora i to pocev od vlade s rekordnim brojem ministarstava u Evropi (20 i kusur - cemu?!).

Kako čemu, pa radi konfuzije i lopovluka u tim uslovima, samo ne znam da li bih više voleo da to neko ciljano planski radi - bar bi postojao neki plan, makar i uništenje, ili da to mi od svoje pameti svako malo dodamo još jedno ministarstvo za još nešto, pre će biti ovo drugo.

Prvo zakoče nekog ko hoće da gradi mhe i zaradi pare višegodišnjom procedurom dobijanja dozvola, pa onda zakoče narod koji se pobunio protiv mhe da nema kome da se žali, 20 ministarstava a nijedno nije nadležno, ni ekologije, ni građevine, ni lokalno, ni republičko... a zašto sve to? Pa zbog lopovluka, mhe ne treba da gradi tašna mašna pojedinac iz, Bgd nego selo ako hoće tako. I sad ni tamo ni vamo. A ne treba da je gradi niko, jer postoje solarni i vetroparkovi.

Citat:

Znaci, 12 resora i to je to, 95 poslanika - puna kapa.

Eto ti sad 12? Što baš 12, ja mislio 7, je l 12 neki magičan broj? Kojih 12 ako je tako?

Ovo ostalo ja mislim da je nas Vuk Karadžić najviše za*ebo, opismenio narod, pa sad kako se opismeni - a odma selektor, svi selektori, nema ko da radi.

Nemoj da pricas?

Odgovor na temu