Novi asteroid, 2002 NT 7, uočen je 9. jula 2002. pomoću teleskopa u Novom Meksiku u okviru projekta LINEAR (Lincoln Near Earth Asteroid Research Project). U tom trenutku se 2002 NT 7 nalazio blizu stočetrdeset miliona kilometara od Zemlje, ali je veoma brzo postao prioritet na listi asteroida i kometa koje prati NASA. Na osnovu posmatranja i proračuna određena je njegova orbita prilično precizno - on prođe oko Sunca za 837 dana. Svetom je odjeknula vest da bi na osnovu tih proračuna on mogao da udari u našu planetu, 1. februara 2019. godine. Ukoliko bi se to dogodilo, asteroid bi ušao u atmosferu brzinom od oko sto hiljada kilometara na čas i udario sa razornom energijom jednakom eksploziji 1,2 miliona megatona TNT-a, što je daleko više od svake eksplozije koju je čovek izazvao. Srećom, dalji proračuni su pokazali da je verovatnoća sudara ipak mala - 1:250 000.
U junu 2002. godine asteroid veličine fudbalskog igrališta je prošao pored Zemlje na samo stodvadeset hiljada kilometara. To je približno trećini razdaljine između naše planete i Meseca, tako da je to jedan od najbližih prolazaka ovih nebeskih tela u našoj okolini. Planetoid je bio otkriven tek tri dana nakon prolaska pored nas, a njegov udar u naseljeno područje bi bio ravan eksploziji nuklearne bombe.
U martu 2002. asteroid dovoljno velik da ispuni dve trećine igrališta se prikrao Zemlji skriven sunčevim bljeskom, a otkriven je tek četiri dana kasnije. Veruje se da je pre šesdesetpet miliona godina asteroid udario u Zemlju, u oblast Sibira, i prouzrokovao katastrofalne klimatske promene koje su dovele do izumiranja dinosaurusa. Statistički proračuni pokazuju da se ovakvi sudari dešavaju svakih sto miliona godina.
Prvi asteroid je otkriven još 1. januara 1801. godine.
U početku se mislilo da je novootkriveno telo kometa, ali je na osnovu njegove putanje utvrđeno da se zapravo radi o planetoidu.
Njegov pronalazač, Đuzepe Pjaci, nazvao ga je Ceres prema sicilijanskoj boginji. U narednih nekoliko godina uočena su još tri planetoida - Palas, Vesta i Juno, a do kraja devetnaestog veka još nekoliko stotina.
Danas se zna za nekoliko stotina hiljada asteroida, a za veliki broj njih su proračunate i putanje. Svake godine sazna se za hiljade novih. Asteroidi se kreću oko Sunca, a velika većina njih se nalazi u tzv. asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Po mišljenju nekih astronoma iz devetnaestog veka na tom mestu se nekada morala nalaziti planeta. Neki od asteroida dolaze i u prostor između Marsa i Zemlje. Zbog mogućeg ukrštanja putanja nekog planetoida i naše planete, smatra se da su se to nebeska tela koja nas najviše ugrožavaju.
Veličina asteroida se kreće od svega nekoliko kilometara pa do par stotina kilometara.
Najveći do sada otkriven je Ceres, prečnika 933 kilometara i mase koja čini četvrtinu ukupne mase svih poznatih planetoida. Slede Palas i Vesta, dijametra između 400 i 525 km. Svi ostali su manji od 340 km. Na osnovu hemijskog sastava i spektra zračenja asteroidi se dele u više klasa.
- Tip C su izuzetno tamni planetoidi, sastava sličnog Suncu bez vodonika, helijuma i drugih isparljivih supstanci. To je najmnogobrojnija grupa, koja obuhvata više od sedamdeset odsto poznatih asteroida.
- S klasu čini oko sedamnaest odsto planetoida - oni su relativno svetli i sastoje se od nikla i gvožđa pomešanih sa gvožđe i magnezijum-silikatima.
- M tip obuhvata većinu ostalih, koji su svetli i sagrađeni od čistog nikla i gvožđa. Iznenađujuće je da gustina asteroida nije mnogo veća od gustine vode tako da se pre može reći da su oni kompaktna gomila ostataka, nego čvrsta tela. Uobičajeno je da se novootkriveno telo prati samo nekoliko dana ili nedelja da bi se utvrdilo da ne predstavlja opasnost. Međutim, 2002 NT 7 će biti posmatran narednih godinu dana. Na Torino skali (vidi antrfile) on je okarakterisan jedinicom, što zahteva pažljivo praćenje, ali i predstavlja oznaku za malu verovatnoću udara.
Nula Torinove skale znači da ne postoji opasnost, dok desetka podrazumeva siguran sudar sa pustošenjem svetskih razmera. NT 7 je prvi asteroid okarakterisan sa pozitivnim brojem, prvenstveno zbog njegove veličine i bliskog datuma potecijalnog udara - za samo sedamnaest godina. Ipak, njegovu kategorizaciju još uvek nije revizirala Međunarodna astronomska unija koja je glavno internacionalno telo odgovorno za objavu ovakog rizika. Astronomi su izračunali još četiri druga datuma mogućih udara - 2044, 2053, 2060 i 2078. godine. Za sada preostaje samo da se posmatra i čeka.
Torino skala je "Rihterova skala" za kategorizaciju rizika od udara asteroida i kometa u Zemlju. Skalu je stvorio profesor Ričard P. Binzel i prvu verziju prezentovao 1995. godine. Dorađena verzija je usvojena četiri godine kasnije, 1999. godine, na konferenciji u Torinu, pa je prema mestu održavanja skupa i dobila ime.
Skala se kreće od vrednosti nula do deset.
Nula ukazuje da ne postoje uopšte ili su zanemarljive šanse sudara nebeskog tela sa Zemljom ili je to telo isuviše malo da bi prošlo zemljinu atmosferu bez raspada.
Deset ukazuje da je sudar siguran i da je telo toliko veliko da može da izazove globalnu klimatsku katastrofu. Ukoliko se telo više put približava Zemlji u različitim periodima, svakom pristupu se dodeljuje određena vrednost na Torino skali. U tom slučaju obično se telo opisuje najvećom vrednošću. Naravno, jednom dodeljena vrednost na skali se može menjati - najčešće se dešava da posle nekog vremena astronomi utvrde da ne postoji opasnost od sudara.
Biljana Šljukić
Re: Udar asteroida u Zemlju 01. februara 2019. godine?
Registrovani: 4 ( scoolptor, bojanum, madamov, Pioneer cdj 200 )
Re: Udar asteroida u Zemlju 01. februara 2019. godine?
lansirale u orbitu satelite sa nuklearkama da nas zastite od pretnje iz svemira, samo treba da skupimo pare i da im platimo 
Re: Udar asteroida u Zemlju 01. februara 2019. godine?