Prva iskustva: Softversko Inženjerstvo na ETFu

Prošla je prva nedelja mog studiranja na smeru Softersko Inženjerstvo na ETFu, pa rekoh da podelim moja iskustva sa svima ovde.
Više informacija o samom smeru, planu i programu na http://www.etf.bg.ac.yu/Studiranje/si.html .
Nas 42 je upisalo ovaj smer ove godine, od toga je nas ~15 stipendirano (više ne znam ko je odustao a ko nije), ostali plaćaju 2000 EUR po godini (po 2 semestra). Studije se odvijaju u dve nove učionice (sa tapaciranim stolicama ;). Jedna se koristi za predavanja, i opremljena je jednim kompjuterom i projektorom, a druga bi trebalo da je za vežbe i praktikume, koja je opremljena nepoznatim brojem računara, jer prve nedelje nismo imali vežbe, znaću nešto više o tome kasnije.
Što se tiče programa, samo ukratko.
Iz Programiranja I u prvom semestru je u planu da se radi picoComputer, sintaksne notacije, Pascal, osnovne strukture i algoritmi i analiza složenosti. U drugom semestru se radi C (C++, nisam siguran) i još po nešto.
Matematika je skoro identična onoj na ostalim odsecima.
Fizika je slična Fizici 1 na ostalim odsecima, stim što se na kolokvijumima i ispitu rade zadaci iz zbirke sa prijemnih ispita za tehničke fakultete :)
Osnovi elektronike je nešto novo, ima nešto malo od OET 1 u sebi, traje jedan semestar i uglavnom se zadržava na stvarima kao što su kola sa jednosmernom/promenljivom/prostoperiodičnom strujom, poluprovodnici, diode i tranzistori, osnovna digitalna kola, i Digitalno/Analogna konverzija. Možda malo više oblasti u jednom predmetu, ali za sad deluje kao da profesor traži samo osnovno o svemu.
Sama predavanja su praćena projektovanim Power Point / PDF slajdovima koje bi trebalo da dobijamo i u elektronskom obliku nakom predavanja (neka vrsta eSkripte ;). Moje subjektivno mišljenje je da se predavanja lako prate (osim možda kod Fizičara, koji ume da smori - na sreću tu su vežbe i asistent koji ume da objasni). Profesori su dobri (opet subjektivno, mada po priči starijih studenata zaključujem da smo mogli mnogo gore da prođemo), i atmosfera na časovima je poprilično ok.
Vežbe još uvek nismo imali, tako da ne znam kakvi će biti kompjuteri, tako da mogu samo da vam prenosim ono što sam čuo. Trebalo bi da imamo dve grupe po 20 studenata, i da je za vreme vežbi svakome pristup računaru osiguran.
hm, verovatno sam zaboravio nešto što vas zanima, pa pitajte. Naravno, tek je prošlo nedelju dana, a i ovaj prvi semestar ima dosta stvari sličnih programu od prošle godine RTI-ja (sem Elektrotehnike koje nema), tako da će prave novine u programu da dođu januara/februara.

---

Vežbe će te verovatno raditi u 70-ici ili u RC-u. Krajem poslednjeg letnjeg semestra 70-ica je sredjena, sve TFT do TFT-a, dobijena je neka donacija od HP-a i tako. Sve u svemu biće dobro. Što se tiče profana, nisam obratila pažnju ko vam šta predaje ali pošto su to isti ljudi koji su i nama predavali (nema novih profesora) moglo je da vam bude i dobro i loše, a tu uglavnom mislim na matematiku.
Osnovi elektronike su uvedeni prošle godine na prvoj godini tako da to i nije toliko novo.
Javi se za koju nedelju, kad se malo ušemiš, sa novim utiscima.

---

Prosle godine nije bilo Elektronike u prvoj godini ETF-a. Znam zato sto sam zavrsio prvu godinu RTI-a po novom programu. Mi sada (u drugoj godini) mozemo da biramo izmedju dve Elektronike (Osnovi i Elementi)

---

Bilo je na Ostalim odsecima.

---

kako to 15 stipendista? zar fakultet ne stipendira samo 10 studenata (tako pise na sajtu)... jel ostalih 5 stipendira neko drugi ili sam ja neinformisan zbog lose azuriranog sajta (koji je inac ima ultra stare informacije, sa starim programom kada se rti birao u trecoj godini i sa linkom na pocetnoj stranici "prijemni 2003" :D)

---

Veruj mi, nema veze sa ispitom osnovi elektronike na OSO-u. Za ovaj naš nema knjiga, a i sam profesor je rekao da je ovo prva godina tog "kursa".


Zaista ne znam , ali raspitaću se. Definitivno je više od 10 studenata stipendirano, jer ja nisam bio u prvih deset, a niko me nije terao da dam 2000 EUR kad sam došao na fax :) znam da je Microsoft dao $$$ za dve ili tri stipendije.

---

osnovi elektronike su predmet koji postoji na drugoj godini, za koji nema knjiga, koriste se stare, pa ko voli nek izvoli po prekopavanju da nadje sta mu treba. :)

na prvoj godini je uveden predmet uvod u elektroniku, za koji nije bilo knjiga vec su se koristila predavanja koja su oni bacili na svoj sajt.

koliko znam za softverske inzenjerce postoji poseban kabinet sa kompovima, tako da oni nece imati veze sa ostalima nikako.

programiranje koje vi imate je bar po onome sto si naveo istovetno programiranju 1 koje su prosle godine imali rti-evci i mi sa ostalih.

ko ti predaje matu1?

kakav je plan i program te elektronike koju vi imate?

Pih... Uvod u elektroniku... ko bi to sve pohvatao.
Recimo da su osnovi elektronike malo bolje organizovani od uobičajene podele na Elektroniku 1 i Elektroniku 2 (što više kao takvo ne postoji). U Osnovama elektronike rade se bipolarni, MOSFET, JFET i njihove osnovne pojačavačke sprege. Ne radi se Operacioni pojačavač, povratna sprega i sve ostalo što spada u E1 ili E2.

---

Jel, koliko je ljudi konkurisalo za SI?

to cicika:

na kom si ti smeru i koja si godina studija?

Uffff... evo najzad prođe i ova paklena nedelja kolokvijuma, pa rekoh da napišem sve još po nešto o SIju, sada kad su se slegli utisci.

Dakle na grupi smera SI je 42-je ljudi, (od toga 3 devojke :). Sva predavanja se održavaju u učionici 61. na ETFu, dok se računske vežbe rade u učionici 60. (sve osim fizike i elektronike. Te vežbe će valjda biti u drugim kabinetima, zbog potrebne opreme).
Kabinet 60 je posebno opremljen za nas, i za sada ga samo mi koristimo. Reč je o kabinetu sa 26 računara povezanih na akademsku mrežu, mislim da su u pitanju Celeroni na 2.4GHz, sa nekih 80GB HDD, sa TFT ekranima, DVD rezačima. Trebalo bi da su dosta slični kao onih novih 40 računara koji su u RCu. Svako od studenata SIja ima obezbeđen termin od 2h nedeljno na praktikumu za svaki predmet koji zahteva računar (to su za sada Programiranje I i Korišćenje Računara), što znači da smo podeljeni u dve grupe, jer nas ima 42.

Još po nešto o predmetima:
Matematika 1 - Predaje profesor Cakić. U ovih 4 nedelje smo radili osnove algebre (algebarske strukture), matrice i determinante i sisteme jednačina (samo Kramerova metoda). Iz praktikuma se rade uglavnom sve poznate stvari, kompleksni brojevi, trigonometerija, najjednostavnije funkcije(logaritamska, exponencijalna, kvadratna). Predavanja su bila dosta razumljiva, stim što je u početku delovalo čudno da se matematika na taj način prezentuje (kroz slajdove).
Fizika - Predaju profesori Cvetić i Marinković. Kinematika, pravolinijsko i kružno kretanje, i dinamika, moment impulsa i sile, energija. Predavanja su bila dosta drugačija od onoga što se radi u srednjoj, jer se sve izvodi preko integrala, pa je kod većine ljudi u startu stvorena odbojnost prema ovome.
Osnovi Elektronike - prof. Popović. Bila su uglavnom linearna kola stalne jednosmerne struje, i kola promenljive struje prvog i drugog reda (RC, RL, RLC kola). Sobzirom na to da su se ranije sa ovim susretali samo ljudi iz tehničkih škola, mogu da kažem da je prilično dobro prošlo, a upoređujući sa Osnovima Elektrotehnike sam zaključio da je ovo što mi radimo dosta lakše.
Programiranje 1 - prof. Tomašević. Učili smo simbolički mašinski jezik (assembler na primeru piko kompjutera), brojevne sisteme, binarno sabiranje/oduzimanje, osnove Bulove algebre i po nešto o programskim jezicima generalno. Dosta korisnih informacija vezanih za asembler, možda se ne uči nešto što će dati praktičnu korist (gde ćeš da iskoristiš pC?), ali daje se osnovna kultura i razumevanje rada kompjutera/softvera kroz asembler.
Engleski 1 niži - prof. Đurić. hehe, najzabavnija predavanja od svih! Profesor je legenda! :) Mada se rade totalno smešne stvari, jer je u pitanju niži kurs.
Praktikum iz Koriščenja Računara - prof. Milićev. Na ovo sam išao sam prve nedelje, jer je ovaj kurs zamišljen baš tako kakvo mu je ime, što znači da mu je cilj da objasni osnove korišćenja računara onima koji se nikada nisu sreli sa Windowsom, internetom, office programima.


Predavanja u jednom semestru su podeljena na tri dela. Ide po 4 nedelje predavanja i vežbi, nakon toda jedna nedelja u kojoj nema predavanja kada se održavaju kolokvijumi iz svih predmeta. Ocenjivanje se vrši po generalnom obracu koji bi trebalo da je isti za sve na ETFu. Poeni sa sva tri kolokvijuma se sabiraju i dele sa 3, pa zatim množe nekim koeficijentom, pa to sabrano sa poenima sa domaćih zadataka koji su pomnoženi nekim drugim koeficijentom daju konačnu ocenu. Recimo
O = 0.2*D + 0.8*(K₁+K₂+K₃)/3

Da, znači 6 kolokvijuma za nedelju dana :)
To ipak nije toliko nemoguće odraditi kako izgleda, jer se na kolokvijumu dobijaju zaista najosnovnija pitanja i zadaci. U principu, onaj ko je dolazio na predavanja i vežbe i razumeo bar pola onoga što je čuo (pogotovu na vežbama) mogao je bez problema da položi bez ikakvog učenja. A sa pripremama od po 1-2 dana po predmetu je mogla i dosta lepa ocena da se dobije.
Kada je reč o teoriji, traži se generalno znanje bez zalaženja u sitnice. Kada je reč o zadacima u pitanju su osnovne stvari koje ne zahtevaju komplikovan matematički aparat. Recimo i iz Fizike i Elektronike su svi zadaci mogli da se urade bez ikakvog poznavanja integrala, mada je bilo lakše znati integrale i ne morati bubati neke obrasce.

Domaći zadaci su na istu foru kao što je bilo prošle godine, stim što bi valjda trebalo da imamo domaće zadatke iz svih predmeta. Mada je to, kao i onaj obrazac za ocenu samo guideline profesoru, koga se on ne mora pridržavati.

Uglavnom, generalno je sve posvećeno našoj (budućoj) struci, svim profesorima je jasno da mi nemamo mnogo koristi od stvari kao što je fizika, pa se, čini mi se, i oni trude da nas što manje opterećuju nevažnim stvarima.

U petak smo išli na ekskurziju koju je inicirao profesor Milićev. Išli smo u Arilje u fabriku BlueStar koja proizvodi RAM module, TFT monitore, flash i usb memorije. :) Malo je offtopic, ali nisam ni znao da imamo takvu firmu u Srbiji, i skroz sam se oduševio kada sam video one mašine koje sastavljaju ta štampana kola. Very cool.

E, pa eto, malo duža poruka, nadam se da će nekom da koristi. U glavnom ne škodi, a šta ne škodi...
Ako neko ima pitanja, nek slobodno puca ;)

---

Auf, bio nekad zajeban taj ETF,a sad.....

Razmisljao sam da probam na SI pa, posto si ti jedini koga ‚‚znam" da je na njemu, sta bi mi preporucio, SI ili OSO?
Sta se radi na SI - konkretno? Na sajtu ETF - a je nesto opste dato. Postoji li neka brosura ili nesto slicno gde je opisan malo bolje smer? Npr. na politehnickom u Pragu, smer Tvorba Softwery imas citav roman od 80 strana u kojoj je opisana i najmanja sitnica vezana za studiranje na tom smeru... Shvatas me sta hocu da ti kazem!
Svaki savet (pomoc) je dobrodosao!
Poz Mijat!

---

Pazi, ovo ti pričam iz ličnog iskustva. Imaj na umu to da sam ja ipak imao solidno predznanje jer sam zaršio smer matematičke gimnazije gde se nekih 85% ovoga što smo sad učili već radilo.

@Mijat: Ovo je nov smer, čak ni sam prodekan za ovaj smer ti ne može reći sve o njemu, jer se mnoge stvari još uvek organizuju u letu. Prati ovu temu, uglavnom sam rekao sve što sam mogao. Slobodno pitaj nešto određenije, ako budem znao, odgovoriću ti.

---

Hteo sam jos da pitam, obzirom na postojanje predmeta, kao sto je Koriscenje Racunara, koliko je uopste potrebno (korisno) neko predznanje iz odredjenih oblasti (IT, matematika, fizika)?

---

Softverski inženjering na ETF (za PC Press: Softverash011)

Prva generacija studenata upravo je počela da studira na nedavno osnovanom Odseku za softversko inženjerstvo

Elektrotehnički fakultet u Beogradu već godinama uživa izuzetan naučni ugled, jer je od osnivanja, 1948. godine, dao oko 15.000 elektroinženjera, 1.700 magistara i 450 doktora nauka, koji su izuzetno cenjeni i u zemlji i u inostranstvu. Visok naučni ugled stvoren je zahvaljujući sposobnosti da se efikasno prate trendovi u elektrotehnici, koja je vrlo dinamična naučna oblast, organizuje kvalitetna nastava i ostvare zavidni naučni rezultati. Nastavljajući ovaj trend, ove godine je osnovan Odsek za softversko inženjerstvo i na njemu će od oktobra studirati prva generacija studenata.

Povod


Računarske nauke su se toliko razvile
da je postalo neophodno da se one detaljno proučavaju, i to od prve godine studija
U poslednjih nekoliko godina, većina računarskih disciplina doživela je velike promene i ekspanziju. Najveće promene i rast uočavaju se upravo kod disciplina vezanih za projektovanje i implementaciju softvera i teorijskih formalizama i apstrakcija u domenu softverskih tehnika. Istovremeno su u svetu, pa i kod nas, narasle potrebe za inženjerima iz oblasti softverske tehnike.

Računarske nauke su se toliko razvile da je postalo neophodno da se one detaljno proučavaju, i to od prve godine studija.Upravo tako je koncipirana nastava na Odseku za softversko inženjerstvo, gde se tokom svih godina studija stiču teorijska i praktična znanja kroz savremeni program, čija su okosnica softverski predmeti.

Odsek za softversko inženjerstvo je izrastao iz Odseka za računarsku tehniku i informatiku, koji će i dalje postojati na Elektrotehničkom fakultetu, ali, počev od druge godine studija. Zato se, logično, postavlja pitanje: u čemu se ova dva odseka razlikuju? Bitna razlika je u tome što su studenti na Odseku za softversko inženjerstvo oslobođeni većine predmeta iz "klasične" elektrotehnike i tokom čitavih studija iz te oblasti imaju samo predmete "Osnovi elektrotehnike" i "Principi modernih telekomunikacija". Na taj način, stvoreni su uslovi da se stručni računarski predmeti pomere ka nižim godinama.

Predmeti

Specifičnost studiranja na Odseku za softversko inženjerstvo čini mogućnost da se nastava fokusira na izučavanje predmeta kao što su: "Algoritmi i strukture podataka", "Osnovi računarske tehnike", "Objektno orijentisano programiranje", "Baze podataka", "Arhitektura računara", "Računarske osnove Interneta", "Informacioni sistemi", "Projektovanje softvera", "Operativni sistemi", "Infrastruktura za elektronsko poslovanje", "Softverske tehnike i druge discipline koje karakterišu trendove u razvoju softverskog inženjerstva".

U strukturi nastavnog plana postoji 45 obaveznih predmeta i tri praktikuma, dok je u kategoriji izbornih sedam predmeta i tri praktikuma. Svi predmeti su jednosemestralni, sa nedeljnim fondom od pet časova, a studije traju devet semestara, dok je deseti semestar predviđen za izradu dva projekta - seminarskog i diplomskog rada.

Preduslovi

Nastava iz softverskog inženjerstva zahteva vrlo složene kadrovske i tehničke preduslove. Elektrotehnički fakultet ima kompletan i kompetentan nastavni kadar koji pokriva sve relevantne discipline ove struke. Takođe, Elektrotehnički fakultet je najopremljeniji tehnički fakultet u našoj zemlji, jer ima potrebne naučne laboratorije, dobro opremljen Računski centar, računarske učionice sa više stotina računara i instaliranu savremenu telekomunikacionu infrastrukturu.

Elektrotehnički fakultet ima i dobru saradnju na polju tehničke pomoći, donacija u softveru i saradnje vezane za nastavu i nauku, a sa kompanijama Microsoft, Oracle i Cisco Systems. Kompanija Microsoft je podržala pokretanje Odseka dodeljivanjem stipendije za dva studenta, kao i donacijama u licencama za korišćenje softvera i alata i opremi za Microsoft laboratoriju u okviru Računskog centra Elektrotehničkog fakulteta. Stipendije za najbolje studente dodelile su i kompanije Telekom Srbija, Iritel, Ericsson i Paragraf NET. (Da sumiramo ukupno 16 stipendija!)

Na Odseku za softversko inženjerstvo studente očekuju veoma kvalitetni uslovi studiranja. Projektovanje softvera i programiranje su praktične discipline, pa se planira rad u manjim grupama uz direktnu primenu usvojenog znanja na računaru. Predavanja će se odvijati u grupama od po 50 studenata, sa unapred pripremljenim prezentacijama, a vežbe u računarskim učionicama sa najviše 25 polaznika, pri čemu svaki student ima svoj računar.

Predavači na Odseku za softversko inženjerstvo su afirmisani naučni radnici sa zapaženim pedagoškim uspesima i iskustvom u pripremi edukativnih materijala, vežbi i specijalizovanih softverskih alata za učenje. Studiranje na Odseku za softversko inženjerstvo zahteva povećana materijalna ulaganja, pa je zato on i koncipiran kao samofinansirajući. Uprava Elektrotehničkog fakulteta ostala je verna principu da najbolje treba podržati i motivisati, pa je zato odlučila da prvih deset kandidata sa rang liste oslobodi plaćanja školarine.

Zapošljavanje

Na Odsek za softversko inženjerstvo do sada se upisalo 43 studenta (ali je par njih već napustilo). Javnost, naravno, interesuju mogućnosti za zapošljavanje diplomiranih softverskih inženjera. Prema podacima iz naše zemlje i sveta, rastu potrebe za ekspertima koji poznaju softversko inženjerstvo. Za razliku od programera, koji se pretežno bave kodiranjem, softverski inženjeri imaju daleko složenije zadatke u analiziranju potreba korisnika, dizajniranju, testiranju i održavanju računarskih aplikacija. Softverski inženjeri imaju posebnu ulogu u kreiranju sopstvenih novih aplikacija, primeni najnovijih metodologija i softverskih paketa i alata u podizanju kvaliteta primene informacionih i komunikacionih tehnologija.

Predstojećim aktivnostima na radikalnoj obnovi informacionih sistema, razvoju elektronskog poslovanja i afirmisanju domaće industrije softvera biće, svakako, neophodne stotine softverskih inženjera. Slični trendovi prisutni su i u svetu. U SAD je, prema podacima Biroa za rad, zaposleno oko 680.000 softverskih inženjera, što rečito govori o njihovoj sve većoj ulozi u informatičkim delatnostima u najrazvijenijim zemljama sveta.
Stručna i naučna javnost u našoj zemlji su podržali pokretanje Odseka za softversko inženjerstvo, ocenjujući da se time dobijaju kadrovi koji su bitni za dalju informatizaciju u našoj zemlji.



PCP vs DR Jelica Protić

O osnivanju novog Odseka za softversko inženjerstvo razgovarali smo sa doc. dr Jelicom Protić, novoizabranim prodekanom za nastavu Elektrotehničkog fakulteta.

PCP: Kakva je tradicija Elektrotehničkog fakulteta u nastavi računarstva i informatike?

Jelica Protić: Računarske nauke izrasle su iz šire oblasti elektrotehnike, sa kojom dele slične inženjerske principe. Katedra za obradu podataka formirana je na našem fakultetu još 1971. godine. Sveobuhvatni program računarstva od dvadesetak stručnih predmeta započeli smo 1986. godine i osavremenjavali ga do današnjih dana. Program našeg Odseka za računarsku tehniku sadrži najveći udeo stručnih računarskih predmeta u poređenju sa srodnim usmerenjima na drugim fakultetima Beogradskog univerziteta.

PCP: Zašto je onda osnovan Odsek za softversko inženjerstvo?

J. Protić: U tradicionalnom programu Odseka za računarsku tehniku imamo mnogo predmeta iz drugih oblasti elektrotehnike, pa su se naši studenti ponekad osećali kao da istovremeno studiraju dva fakulteta. Želeli smo da unapredimo programe i da se maksimalno koncentrišemo na softverske discipline. Novi program osmislili smo u skladu sa preporukama najpoznatijih strukovnih organizacija - IEEE CS i ACM.

PCP: Kakvu diplomu će dobijati studenti novog odseka i da li je ona priznata u svetu?

J. Protić: Po završetku studija na Odseku za softversko inženjerstvo stiče se zvanje "diplomirani inženjer softvera". Studije su petogodišnje, jer nas na to obavezuju trenutno važeći statutarni i zakonski propisi koji važe za ETF i koji će se, verovatno, menjati u skorijoj budućnosti. Ipak, diplomu ETF-a, koja se dobija posle petogodišnjih studija, u mnogim zapadnim zemljama tretiraju kao magistarsku. Studenti na Odseku za softversko inženjerstvo imaju i drugu mogućnost - da posle završene prve godine i 15 položenih ispita iz viših godina dobiju diplomu "inženjer softvera". Diploma ETF-a priznata je, inače, svuda u svetu, pa tako 3.500 diplomiranih studenata našeg fakulteta zauzimaju prestižna radna mesta u zapadnim zemljama, u poznatim kompanijama i naučnim institutima.

PCP: Kakvi su uslovi upisa na Odsek za softversko inženjerstvo?

J. Protić: Za upis na Odsek za softversko inženjerstvo polaže se prijemni ispit samo iz matematike. Godišnja školarina od 140.000 dinara može se platiti u četiri rate, pri čemu najbolji studenti imaju mogućnost dobijanja stipendije od ETF-a ili renomiranih računarskih firmi. Nadamo se da će se naša saradnja sa domaćim kompanijama dalje unapređivati u budućnosti.

E, izvini čoveče, tek sad sam video ovo pitanje. A rekoh da ću da odgovorim na svako...

Što se tiče predznanja, važi isto kao i za bilo koji drugi smer na ETFu: predznanje nije apsolutno potrebno, ali je veoma korisno. Iz "IT"-a (ako tu misliš na programiranje) manje više, ali recimo predznanje iz fizike i matematike je vrlo dobrodošlo. Uštedeće ti par noći rađenja najosnovnijih stvari iz ovih oblasti. Naravno, ako redovno dolaziš na praktikume i vežbe i aktivno pratiš, trebalo bi da dobro prođeš na kolokvijumu i bez velikog predznanja (praktikumi mogu dosta da pomognu). Ali ipak, ne možeš da se nadaš uspehu na ETFu ako ne znaš da sabiraš razlomke ili nađeš sin60° ;)

---

Da li to znaci da ukoliko ne upadnem na budzet, moram da placam skolarinu svih pet godina, ili pak samo prvu? Ako prvu dam u roku, da li prelazim na budzet?

Mislim stvarno mi je zao sto postavljam ovakva pitanja, ali kad nisam obavesten ...

Na SI koliko sam ukapirala vladaju pravila kao i na svakom privatnom fakultetu, tako da bi verovatno plaćao sve četiri godine (četiri traje SI, ne pet).

Na uobičajenom načinu studiranja može da se predje sa samofinansiranja na budžet ako se očisti godina i ako je prosek preko 8.

---

Softverski inženjerci, kako je prošao prvi ispitni rok? Svi junaci nikom ponikoše...? :)