Bakterije u vodama: Aqua Viva, Rosa, Minakva, Bi voda, Vrnjačko Vrelo

Politika
NEISPRAVNE VODE U PRODAVNICAMA

Bakterije u flašama

Četrdeset odsto uzoraka mineralne vode neispravno. – Agresivne reklame, umesto kvaliteta, opredeljuju kupca

Tek što se slegla prašina oko poražavajućih rezultata kvaliteta mleka, potrošače će verovatno zaprepastiti i najnovija istraživanja o bakteriološkoj ispravnosti flaširanih voda. Naime, inspekcija Ministarstva poljoprivrede juče je i zvanično objavila da je čak 41 odsto uzoraka mineralne vode na našem tržištu neispravno. Za pohvalu je što smo opet dobili konkretne podatke, pa će „prozvani” proizvođači posle ovoga verovatno morati poprilično da animiraju kupce i ubede ih u tako agresivno reklamiran kvalitet.

U pet uzoraka, navedeno je u izveštaju, pronađena je aerobna mezofilna bakterija. Po pravilniku o kvalitetu prirodne mineralne vode dozvoljeno je 100 ovih bakterija u jednom mililitru. Međutim u nekoliko najprodavanijih voda bilo ih je višestruko od dozvoljene granice.

Kako je inspekcija potvrdila i objavila reč je o „akva vivi”, „vrnjačkom vrelu”, „vlasinskoj rosi”, „rakovačkoj bi vodi” i „minakvi”. Za ove proizvode doneta su rešenja o zabrani prometa u radnjama iz kojih su uzeti uzorci, a proizvođači izgleda neće imati priliku za superanalize (koje se inače u ovakvim slučajevima obavljaju), zbog toga što je količina bakterija bila ogromna. Vode ostalih proizvođača su pale na testu zbog nepravilnog deklarisanja, zatim što su ispitivane u neakreditovanim laboratorijama, kao i zbog isteklog roka analiza izvorišta.

Inspekcija će uporedo ispitivati vodu ovih proizvođača i u drugim radnjama, a ukoliko loši rezultati budu potvrđeni iz prodaje će morati da budu povučene čitave serije. Iako su stručnjaci potvrdili da ove vrste bakterija ne mogu ugroziti zdravlje, nego su dobra podloga za razvoj patogenih bakterija, nameće se pitanje da li veliki proizvođači ovakve propuste (bez obzira na to da li je pitanju loše čuvanje vode u radnjama) smeju da dozvole. Jer, ulazimo u sezonu kada su flaširane vode najtraženije. Kako potrošači dalje da se opredeljuju i koliko, baš kao i na tržištu prehrambenih namirnica, mogu da budu sigurni u ono što kupuju?

Kako je „Politika” prethodnih dana istraživala ovo tržište, ne iznenađuju zvanični podaci s kojima je istupilo Ministarstvo poljoprivrede. Poznavaoci kažu da kod nas nema mehanizama koji će obezbediti rezultate kvaliteta voda koji „osiguravaju” kupca. Mora se, naime, insistirati na međunarodnoj sertifikaciji ovih proizvoda. A istina je da nijedan od domaćih proizvođača voda nema ovaj dokument, ali i da na ovih prostorima ne postoji telo ili ustanova koja ga može izdati.

– Naše tržište funkcioniše na granicama prihvatljivosti. Ono što je kod nas važno nije vezano za kvalitet, nego za zdravstvenu ispravnost proizvoda. Sertifikat je potvrda kvaliteta – dokaz da je ono što kupac pazari zaista to. Na primer, dokaz da prirodna mineralna voda zadovoljava hemiju kao parametar kvaliteta i mikrobiologiju kao parametar zdravstvene ispravnosti – kaže Žarko Đokić, konsultant za sertifikaciju proizvoda.

Potrošači, po njegovom mišljenju, pojma nemaju šta kupuju i šta treba da kupuju. Najčešće ih opredeljuju lepota (agresivnost) reklame, ambalaža, cena. Izvesno da kod nas ne postoji svest kupaca o vodi. Čak i ako prepoznaje neki strani brend naš potrošač najčešće ne ume da objasni zašto je dobar. A dobro je ono što ima međunarodni sertifikat o kvalitetu.

Voda je hrana i ona se u svetu proizvodi po najstrožim kriterijumima, po takozvanoj „bejbi formuli”. Koliko je ovaj deo prehrambene industrije važan pokazuje podatak da su proizvođači voda pod kontrolom Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za ishranu pri Evropskoj uniji. Kakva je naša stvarnost i da li su naši renomirani proizvođači sertifikovani po HASAP-u i, još važnije, da li rade po standardima Kodeks Alimentarijusa? Da li se iz ovih razloga domaća mineralna voda ozbiljnije ne izvozi u svet? Da napomenemo da naših proizvođača nema ni na svetskim sajmovima voda.

– Prema podacima NSF-a, glavnog sertifikacionog tela, na ovim prostorima samo hrvatska voda „jamnica” ima potreban sertifikat. To znači da, uz odgovarajuću licencu, ova voda može biti izvezena bilo gde, pa i u Ameriku. A poznato je da ako to uspete, onda ste kralj – kaže naš sagovornik i dodaje da je poražavajući podatak da naše zemlje nema na spisku NSF-a, niti uopšte prepoznaju potrebu za nekim proizvodom iz naše zemlje.

Treba napomenuti i to da „Knjaz Miloš” izvozi vodu u neke od prekookeanskih zemalja, ali samo u trgovine koje su uglavnom u vlasništvu naše ljudi. Ovde je nostalgija presudna, jer, kako saznajemo, oni vole i kupuju vodu „knjaz miloš". O tome koliko staje otvaranje fabrike po svetskim standardima i šta je potrebno za dobijanje sertifikata kao dokaza kvaliteta biće reči u narednim brojevima „Politike”. Biće takođe reči i o „trećem svetskom ratu” koju vode najveći svetski „igrači” oko preostalih prirodnih bogatstava Srbije, preciznije tek otkrivenih podzemnih jezera.

Jelica Antelj

Picard:
Ovo mu dodje kao reklama za Knjaz Miloš?!?!

ANALIZE SUPROTSTAVILE LOBIJE
Bura u flaši vode

Proizvođači pripremaju odgovor na nalaze o bakteriološkoj neispravnosti

Vest o bakteriološki neispravnim flaširanim mineralnim vodama stigla je do potrošača. Međutim, izgleda da su kupci, naviknuti na javašluk na tržištu, pogođeni manje nego direktno prozvani proizvođači. Jer reč je o ugledu, ali i profitu, pa se ovako javno plasirane informacije (na bum) teško ispravljaju, a poverenje potrošača ozbiljno narušava.

U prvi mah se učinilo da je proizvođačima zasmetalo to što je Ministarstvo poljoprivrede objavilo rezultate inspekcijske kontrole i to prvi put javno prozvavši „krivce”. Nije kraj sveta, greške se mogu ispraviti ukoliko postoji spremnost da se ulože novac i znanje i ako se računa na neprikosnoveno pravo potrošača da bira proizvode na tržištu. No, nije moguće izbeći onaj nezvanični deo ove priče. Naime, posumnjalo se, kao i uvek, u snažan i snalažljiv uticaj proizvođačkih, ali u ovom slučaju, izgleda više uvozničkih lobija – po principu „uništi konkurenciju i vladaj” (neki se pitaju kako to da su u ovoj kontroli podbacili oni čije su vode najprodavanije?).

Ili su ovo samo sumnje povređenih proizvođača kojima se, navodno, ne dopadaju objašnjenja data u rezultatima Ministarstva poljoprivrede. Čudno je da se proizvođači higijenski neispravnih voda juče nisu javili ili pokušali da ospore ove rezultate. Ali javio se proizvođač „Voda Vrnjci AD” iz Vrnjačke Banje koga su potrošači poistovetili sa „vrnjačkim vrelom” vodom koja je bila neispravna u ovoj analizi. Kako kažu, mineralnu vodu „vrnjačko vrelo” proizvodi „Vlajković globus” koji ima punionicu vode u Novom Selu, dok „Voda Vrnjci” iz Vrnjačke Banje proizvodi gaziranu i niskogaziranu mineralnu vodu koja zadovoljava sve parametre kvaliteta.

Tokom jučerašnjeg dana održan je sastanak Udruženja industrije mineralnih voda, a dan pre i sa nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede. Ostali smo uskraćeni za detalje, ali izgleda da su se proizvođači na ovom drugom sastanku dogovarali o sledećim koracima i nastupu u javnosti.

Udruženje industrija mineralnih voda tvrdi da su „njihovi prirodni proizvodi najvišeg kvaliteta”. Na pitanje šta je sporno u tek objavljenim rezultatima nisu precizno odgovorili osim da spremaju zajednički nastup u javnosti i strategiju koja će tek biti definisana.

– Ne verujem rezultatima koje je objavilo Ministarstvo poljoprivrede, jer iza njih ne stoji struka – rekao je za „Politiku” profesor Tomislav Jovanović, redovni profesor Medicinskog fakulteta i šef katedre za balneoklimatologiju.

Evo i utehe za brojne čitaoce koji su se juče uznemireni javljali u našu redakciju. Struka, dakle, sumnja u ove rezultate, uz objašnjenje da kompetentne institucije u ovakvim analizama nikako ne smeju biti zaobiđene.

Vode koje su se našle na crnoj listi Ministarstva poljoprivrede ni juče nisu bile povučene iz trgovina što je posebno zasmetalo kupcima. Trgovci su se, s druge strane, branili kako ih o tome niko nije obavestio. Prodaja vode juče je stala, a neki su čak nostalgično komentarisali da će se posle svega vratiti česmovači. Ovakav haos koji je za samo 24 sata uzeo maha upozorio je još na jedan detalj – da niko nije preuzeo odgovornost (ona je izgleda pala na medije) i izašao sa argumentima koji bi umirili javnost.

Da li je to samo proizvod tihog rata koji se vodi na tržištu voda, ali i prirodnih resursa?

Stanovnik Zapadne Evrope popije 200 litara flaširane vode godišnje, u Poljskoj i Rusiji oko 100, u Hrvatskoj i Sloveniji tek 50 litara. Pretpostavka je da je u Srbiji ta količina još manja. Dakle, ima prostora da se na tržištu pojave i novi igrači.

Jelica Antelj
Ivana Ćuk

U donošenju tog pravilnika učestvovali su i predstavnici nekih od proizvođača mineralnih voda.

kv66:Apsolutno svi pijemo flasiranu vodu,neko vise neko manje,