[Genetika]: Svetska banka gena - The Genographic Project - DNK

Ko se od nas bar jednom nije zapitao: ako preko roditelja, pa deda i baba krenemo unazad, posle koliko kolena može da se ispostavi da smo u srodstvu sa nekim poznanikom, slavnim vojskovođom ili aktuelnom holivudskom zvezdom? Gde li su živeli naši preci pre, recimo, 30.000 godina?

Što dalje idemo u prošlost smanjuje se broj ljudi na Zemlji, što znači da se u jednom trenutku neminovno stiže do praoca čovečanstva i zajedničkog pretka, pa svi današnji ljudi na Zemlji moraju biti u krvnom srodstvu.

Ništa novo za one koji se rukovode Starim zavetom i pričom o Adamu i Evi. Ali posledih godina i nauka je utemeljila tezu o svom Adamu. Genetski i arheološki dokazi postavljaju poreklo modernog čoveka u Afriku, pre oko 200.000 godina. Prvi moderni ljudi napustili su Crni kontinent približno pre 60.000 godina i krenuli u kolonizaciju Zemlje. Nove studije o DNK ukazuju da svi ljudi na planeti potiču od jednog afričkog pretka koji je živeo pre oko 60.000 godina.

Da bi se konačno otkrile nasledne linije koje povezuju drevnog Afrikanca i 6,5 milijardi ljudi koji danas naseljavaju Zemlju, "Nacionalna geografija" pokrenula je prošle srede u Vašingtonu grandiozni "Genografik" projekat. Cilj: da se uđe u trag svim putevima ljudske migracije iz Afrike pre oko 60.000 godina ka drugim kontinentima, otkrije zagonetna mapa ljudske kolonizacije Zemlje i pronađu koreni modernog čoveka.

- Naša DNK čuva fantastičnu priču o putovanju čoveka, o tome kako smo svi na Zemlji u srodstvu i kako su naši preci dospeli tamo gde mi sada živimo. Ovaj projekat će nam pokazati rute kojim su se kretali prvi ljudi u naseljavanju planete i dati genetsku mrežu koja nas veže - prenela je "Nacionalna geografija" izjavu vođe projekta dr Spensera Velsa, američkog genetičara i antropologa.

"Genografik" projekat košta 40 miliona dolara. Zamišljeno je da globalna genetska potraga traje pet godina i uključi vodeće svetske genetičare i molekularne biologe. Tehnološki partner "Nacionalnoj geografiji" je "Aj-Bi-Em" koji će pomoći u sakupljanju, skladištenju i analizi podataka, a u timu je i "Vajt femili fondacija" koja će omogućiti da deset planiranih naučnih centara sakupljaju i analiziraju uzorke krvi.

Plan je da se DNK uzorci sa unutrašnjosti obraza sakupe od najmanje 100.000 osoba širom sveta i stvori najveća svetska banka gena. Naučnici upozoravaju kako je nastupio poslednji čas da se uspešno završi čitav posao. Naime, ratovi, ekološke katastrofe i ubrzana globalizacija čine da ljudi sve više migriraju tako da svet postaje sve manje kulturološki i genetski raznovrstan.

Dr Vels poručuje da je neophodno napraviti genetski blic-snimak čovečanstva pre nego što sve geografske i kulturološke razlike sasvim ne iščeznu, a nestanak mnogobrojnih jezika nesporan je dokaz za ovu tvrdnju.

- Danas se u svetu govori na oko 6.000 jezika, a očekuje se da do kraja ovog veka nestane čak između 50 i 90 odsto svih jezika - rekao je vođa "Genografik" projekta.

Kako genetičari traže i lociraju naše pretke i rekonstruišu njihove seobe? Svaki roditelj učestvuje sa svojom polovinom DNK kod deteta. Dve polovine, od oca i majke, formiraju novu genetsku kombinaciju kod potomka. Ova, takozvana rekombinacija, daje svakom od nas jedinstveni paket atributa: kosu, oči, boju kože, predodređenost za neke bolesti i slično.

Međutim, deo DNK, poznatiji kao ipsilon hromozom, koji poseduju samo muškarci, prenosi se sa oca na sina bez ikakve rekombinacije. Ipsilon hromozom tako ostaje u osnovi nepromenjen kroz generacije, osim prilikom slučajnih mutacija.

Slučajne mutacije DNK koje su prirodne i po običaju neškodljive, zovu se markeri. Kada otkrije marker, genetičar može da se "vrati" u prošlost i prati marker sve do tačke kada se prvi put pojavio. Na ovaj način genetičari tačno utvrđuju poreklo, to jest kada i gde je začeto neko pleme ili gde "kreće" rodoslov.

DECA DŽINGIS-KANA

TIM dr Velsa već je sakupio podatke o DNK mutacijama i genskim markerima u delu Azije kojim je u 13. veku vladao mongolski ratnik DŽingis-kan. Vezivanje markera za geografsku lokaciju i istoriju regiona koja govori da je DŽingis-kanova vojska često silovala žene u pokorenim selima i da su se izdanci kanove vojske kasnije raširili po njegovom carstvu, upućuje na zaključak da danas, otprilike, 16 miliona ljudi na Zemlji nosi genetsku mutaciju koja najverovatnije potiče od čukundede DŽingis-kana!

ŠPANSKO-IRSKA FAMILIJA

DNK informacija svrstava vlasnika u određenu "haplogrupu" - granu rodoslovnog drveta čovečanstva koju definišu genski markeri. "Haplogrupu R", na primer, obeležava mutacija ipsilon hromozoma nazvana M173 kojoj pripada oko 70 odsto Engleza, 95 odsto Španaca i 95 odsto Iraca. Razlog što većina Zapadnoevropljana ima genetsko obeležje M173 leži u činjenici da su se na kraju poslednjeg ledenog doba stanovnici Iberije (drevne Španije) masovno selili na sever.

STO DOLARA UČEŠĆE

U "GENOGRAFIK" projektu mogu da učestvuju svi ljudi koji to žele. "Nacionalna geografija" prodavaće zainteresovanima po ceni od 100 dolara ličnu opremu za uzimanje uzorka DNK, koji zatim treba poslati u određene laboratorije.

http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=39522&rubrika=Društvo

P.S.
The Genographic Project FAQ: http://www5.nationalgeographic...raphic/faqs_participation.html

HOW TO PARTICIPATE: http://www3.nationalgeographic.com/genographic/participate.html

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 29.04.2005. u 19:35 GMT+1]}

---

Nova proučavanja DNK ukazuju da sve rase vode poreklo od zajedničkog pretka koji je živeo u Africi pre nekih 60.000 godina. Sa ciljem da se pomoću genetike i molekularne biologije prati migracija ljudi od vremena kad su napustili Afriku, pre nekih 50.000 do 60.000 godina, do mesta gde danas žive, National Geographic Society i IBM osnovali su 13. aprila neprofitno partnerstvo i pokrenuli petogodišnji Genografski projekat.

Predviđeno je da u sklopu projekta deset istraživačkih centara širom sveta primi novčana sredstva od "Waitt Family" fondacije, namenjena sakupljanju i analizi uzoraka krvi. Istraživači se nadaju sa će sakupiti više od 100.000 uzoraka DNK, kako bi stvorili najveću banku gena na svetu. U projektu može sudelovati svako ko naruči i kupi pribor za uzimanje uzoraka DNK po ceni od 100 dolara. Novac od kupovine biće takođe namenjen finansiranju daljeg istraživanja. Naučnici se nadaju da će analizom DNK uspeti da pronađu puteve migracije u prošlosti, što bi omogućilo stvaranje porodičnog stabla ljudske vrste. Podatke koji se prikupe tokom istraživanja, moći će na kraju projekta da koriste svi zainteresovani istraživači.



Markeri

Svaki ljudski roditelj daruje potomcima polovinu gena, koji se kombinuju sa DNK drugog roditelja i formiraju novu genetsku informaciju. Ovaj proces, tzv. rekombinacija, odgovoran je za karakterističan niz osobina potomka:
- boju kose,
- očiju i
- kože,
- fizičku građu,
- osetljivost na pojedine bolesti i slično.

Međutim, parče DNK, poznato kao "Y" hromozom - kojeg, inače, poseduju samo muškarci - prenosi se sa oca na sina bez rekombinovanja. Na taj način, "Y" hromozom ostaje u osnovi nepromenjen kroz generacije, izuzev u slučaju nasumičnih mutacija.

Sličan slučaj je i sa mitohondrijskom DNK žena, koja se takođe ne rekombinuje, a prenosi se i na muške i na ženske potomke. Nasumične mutacije DNK koje se prirodno dešavaju obično su bezopasne i nazivaju se markeri. Uspešna identifikacija markera omogućava genetičarima putovanje kroz vreme i praćenje markera do tačke kada se prvi put javio. Na ovaj način, naučnici su u stanju da utvrde kad i gde se javila nova loza.

Džingis Gen

Kako bi se rekonstruisala slika širenja populacija tokom vremena, genetički podaci mogu da se porede sa etnografskim beleškama. Prikupljanje genetske informacije od relativno izolovanih i drevnih populacija predstavljaće prioritet projekta, jer se na ovaj način može dobiti najjasnija slika ljudske evolucione prošlosti. Tako je međunarodni tim naučnika predvođen Spenserom Velsom već sakupio podatke o hromozomima iz regiona Azije, kojim je u 13. veku vladao čuveni mongolski ratnik Džingis Kan.

Analize koje su sproveli naučnici identifikovale su marker koji vodi poreklo od pre otprilike 1.000 godina i koji poseduje oko 8 procenata muškaraca - stalnih stanovnika regiona. Marker je pronađen u još samo jednoj populaciji van Azije - plemenu Hazara u Pakistanu. Širenje ove određene mutacije predstavljalo je posledicu vojnog uspeha Mongola, a cela priča je dobar primer ciljeva Genografskog projekta.

Iz IBM poručuju da Genografski projekat predstavlja novo iskustvo za firmu, jer neće biti rađene nikakve medicinske studije i podaci se neće komercijalizovati. IBM će kao tehnološki partner projekta učestvovati u prikupljanju podataka, njihovom čuvanju i analizi.

Oliver Terzić

---

Rec je o haplogrupi R1b, sto je bitno naglasiti, jer R haplogrupi pripada i R1a koji je najrasprostranjeniji u Rusiji, Poljskoj, Ceskoj, Slovackoj ...

Biobanke, u kojima je uskladišteno više desetina miliona ljudskih bioloških uzoraka, formiraju se po celom svetu. One sadrže pravo blago za istraživanja i medicinu - uzorke krvi, DNK, ćelija, tkiva i drugih 'ljudskih materijala', zajedno sa zdravstvenim podacima.

Više velikih projekata biobanaka u svetu usmereno je na genetiku stanovništva, identifikaciju gena izazivača uobičajenih, ili komplikovanih oboljenja, posebno gojaznosti. Glavne biobanke u Evropi i ostalim delovima sveta nalaze se na Islandu, Velikoj Britaniji, Estoniji, Letoniji i u Finskoj. Njima treba dodati i one koje se nalaze u Kanadi, Japanu, Maleziji i SAD.

Formiranje biobanaka je izazvalo polemiku u javnosti, jer to može imati i negativne posledice kao što su komercijalna upotreba i ugrožavanje privatnosti. To povlači za sobom novi niz pitanja kao što je saglasnost pacijenta. Pristup rešavanju tih problema još nije usklađen, tako da je krajem juna u izveštaju Evropske komisije istaknuto da je stvaranje velikog broja biobanaka u svetu rezultiralo preporukama prema posebnim etičkim kriterijumima i različitim zakonima u pojedinim zemljama.

Komisija se založila za harmonizaciju principa i postupaka kako bi se olakšala razmena podataka i uzoraka radi sprovođenja istraživanja na čitavoj teritoriji Evropske unije. Već je formirana i mreža BNE [BrainNet-Europe] koja okuplja oko dvadeset centralnih evropskih biobanaka kako bi se olakšala razmena podataka između istraživača.

Osim 'kolekcija' koje su prikupile ekipe lekara-istraživača koje se bave određenim bolestima, povećava se i broj projekata obavljenih na velikom broju ljudi pod okriljem raznih udruženja, fondacija ili kompanija. Udruženja pacijenata, takođe, učestvuje u pomenutim projektima. Druga udruženja računaju na te usluge, kao što je fondacija 'Autizam' koja je u julu uputila apel porodicama pogođenim pomenutom bolešću na donaciju DNK kako bi mogla da budu obavljena istraživanja bolesti na čiji nastanak u velikoj meri utiče genetski faktor.

Pokrenut je i svetski naučni projekat istraživanja genetskog nasleđa urođenika. U narednih pet godina će 10 naučnih instituta širom sveta vršiti probe genetskog nasleđa indogenih naroda u jugoistočnoj Aziji, Australiji i Africi, sa ciljem da se otkriju najranije seobe ljudi u istoriji. Geni urođenika su, prema mišljenju naučnika, najpouzdaniji izvor za rekonstruisanje istorijskih seoba naroda, a realizacija ovog projekta je poverena britanskom Nacionalnom geografskom društvu.

Najnovija istraživanja su, naime, već pokazala da su prvobitne seobe započete pre 60.000 do 70.000 godina iz istočne Afrike prema Indiji a ne, kako se do sada pretpostavljalo, pre 45.000 godina u pravcu Srednjeg Istoka.

RTS

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 24.08.2005. u 22:23 GMT+1]}

---

Treba mi pomoc....Moze li neko da mi kaze kako mogu da studiram genetiku, na kom fakultetu?

---

http://www.med.bg.ac.yu/index.php?sid=48

http://www.bio.bg.ac.yu/Upis2005/planovi.htm

---

Ovako:
1. Upises molekularnu biologiju u Beogradu i to je to!
2. Upises bilo gde osim u Podgorici, obicnu biologiju pa kad zavrsis ides na postdiplomski iz genetike, neke od genetickih disciplina!

Bay the way, da bi se bavio genetikom, i posle molekularne moras na postdiplomski!
Obadva fakulteta su teski, posebno molekularna, tako ako krenes tamo, budi spreman na ozbiljan rad!
I sretno!

---

A prije svega toga,

dooooooooobro

upoznaj to sto zelis da studiras, i opet


dooooobro

jer uglavnom ljudi imaju pogresnu predstavu o predmetu izucavanja te nauke i onome sto ce uciti, a kada provale obicno bude kasno.

Pricaj sa nekim ko je zavrsio taj fakultet, svrati do njega, uzmi neku od univerzitetskih knjiga iz genetike, pogledaj cime se ti ljudi poslije bave, gdje rade, i tek onda doesi odluku.

Pozdrav!

Uzorci iz Srbije su uzimani u dva navrata, povodom izrade sledećih radova :

"Y-Chromosomal Diversity in Europe Is Clinal and Influenced Primarily by Geography, Rather than by Language" , 2000, od naučnika iz Srbije učestvovali Dr.Dragan Alavantić i Dr. Sanja Glišić iz instituta za genetska istraživanja u Vinči;

i

"High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe (SEE) Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations" , iz Srbije učestvovali: Ana Šijački, Ðorđe Bajec i Branislav Stefanović iz Kliničkog centra, ovog puta je vršeno samo sakupljanje uzoraka.

Naučnici su sproveli reviziju mape ljudskih gena i sada kažu da su ljudska bića genetski znatno komplikovanija nego što se mislilo. To otkriće iznenadilo je stručnjake, koji kažu da će medicinska istraživanja krenuti u novom pravcu.

U Projektu ljudskog genoma, završenom 2000. godine, sastavljena je mapa od šest milijardi hemijskih supstanci, takozvanih abecednih molekula, od kojih je se sastoje geni u ljudskom organizmu, nazvani DNK. 30 hiljada gena odredjuje sve fizičke karakteristike organizma. Do sada, genetičari su smatrali da sva ljudska bića imaju 99,9 odsto identičan genetski sastav. Medjutim, kako odmiču ispitivanja DNK različitih osoba, koje nisu u medjusobnom srodstvu, otkriveno je da se veliki segmenti DNK - od hiljada do miliona jedinica - znatno razlikuju. To znači da su geni svake osobe za najmanje 10 do 12 odsto različiti od gena drugih osoba. Stiven Šerer je istraživač na Univerzitetu grada Toronta, u Kanadi:

”Ovo je prilično iznenadjujuće i šokantno. To takodje otvara potpuno nove varijacije o kojima moramo da vodimo računa kada proučavamo genetsku osnovu raznih bolesti.“

Svaka osoba nasledjuje 46 hromozoma, po 23 od svakog roditelja, što znači da su geni obično u parovima. Šerer kaže da bi istraživači, od sada, umesto da se usredsredjuju na abnormalnost u odredjenom genu mogli da istražuju varijacije u regionima u kojima se geni ponavljaju ili nestaju:

”Već postoje neki primeri da su ovim novim pristupom pronadjene mutacije koje izazivaju bolesti.“

Izmedju ostalog, naučnici su do sada uočili varijacije u genima koje su u vezi sa 17 bolesti nervnog sistema, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest.

Izvor: http://www.voanews.com/Serbian...ve/2006-11/2006-11-24-voa5.cfm