Srbija boluje od srca, raka, dijabetesa - Za zdravlje izdvajamo više samo od AlbanijeTokom prošle godine, iz plata zaposlenih slilo se u kasu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje oko osam milijardi dinara. U isto vreme iz republičkog budžeta je za plate lekara, lekove i zdravstvene usluge, izdvojeno 600 miliona dinara, a za opremanje kliničkih centara, bolnica i domova zdravlja oko četiri miliona dinara. Svake godine se povećava iznos sredstava za lečenje građana. Tako se ove godine izdvaja 150 evra, što je za 10 evra više nego u 2004. dok je u 2000. godini ta suma iznosila samo 90 evra, saznajemo u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Za lekove, međutim, izdvajamo svega 25 evra po glavi stanovnika, što je malo kada se uporedi sa Slovenijom gde se odvaja čak 10 puta više.
- Svesni smo da je to malo novca i da su nam potrebe mnogo veće. Dodatan problem nam pravi činjenica da naše stanovištvo ide kod lekara tek kad se razboli, pa se onda izdvaja veliki novac za njegovo lečenje. Kada bi išli na redovne sistematske preglede uštedelo bi mnogo novca a da ne pričamo da bi se sprečio razvoj mnogih bolesti i njihovih komplikacija - kažu u Ministarstvu zdravlja.
Kod lekara kada se mora
Da Srbi nerado idu kod lekara pokazuje i istraživanje Instituta za zaštitu zdravlja „Batut“ prema kome se naši građani zdravstvenim službama obraćaju samo kada se razbole, a u mnogo ređe zbog redovnih kontrola. Kada su psihološki problemi u pitanju, nerado odlaze u savetovalište, niti traže pomoć od stručnjaka. Ali, kada su u pitanju kardiološki problemi ili maligne bolesti bez pogovora se obraćaju lekarima.
I pored toga što im je početkom godine povećana plata, zdraveni radnici su nezadovoljni svojim materijalnim položajem, i da se to, kako kažu pacijenti, odražava na njihov rad.
Pacijentima je najteže kada im lekar da vizit kartu kolege i uputi ih u privatnu ordinaciju, a sve pod izgovorom da im ne radi aparat, pa da se ne bi čekalo. Na ovakvo ponašanje lekara ukazali su mnogi građani. Od 1.700 žalbi, 1.125 odnosilo se na državne ustanove, 183 na privatne, a probleme u privatnim ordinacijama imalo je 206 ljudi, rezultati su poslednjeg istraživanja.
Lečimo i strance
Poslednjih godina sve više stranih pacijenata poklanja poverenje našim lekarima. Od njih se u zdravstvenu kasu godišnje slije 10 miliona evra. Zbog operacija na srcu, onkologije i grudne hirurgije, u našu zemlju najcešce dolaze građani Slovenije, Albanije, Ukrajine, Makedonije i Republike Srpske. Oni se najčešće leče u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Institu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici , Institut za radiologiju i onkologiju i Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj.
Zdravstvene ustanove u Srbiji ukupno duguju 13 milijardi dinara. Najveći deo duga je za lekove i medicinska sredstva, oko četiri milijarde dinara, dok za grejanje, struju i vodu naše bolnice duguju 600 miliona dinara.
Od svih dugova koje imaju 260 zdravstvenih ustanova, najveći deo se odnosi na 30 bolnica, koje duguju 7,5 milijardi dinara. Najveci dužnik je Klinicki centar Srbije, koji duguje milijardu i 400.000 dinara, zatim apotekarske ustanove Beogradu. Pored domaćeg duga, zdravstvene ustanove imaju i inostrani dug od 800 miliona dinara.
Ekipa Blica
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
