Predviđanje, prognoziranje zemljotresa je moguće ...

Od 1965. do 26. decembra 2004. godine, kad je katastrofalan zemljotres pogodio Indoneziju i izazvao cunami, nije registrovan ni jedan zemljotres ravan tom apokaliptičnom dogadjaju, a isti region je već 28. marta 2005. pogodio novi jak potres, nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatra.

Ti zemljotresi u kratkom razmaku spadaju u 10 najjačih u proteklih 100 godina. Energija oslobodjena prilikom zemljotresa 26. decembra prošle godine približno je jednaka energiji celokupnih svetskih rezervi nuklearnog oružja ili godišnjoj potrošnji energije u svetu. Prethodni period globalne seizmičke aktivizacije zabeležen je na razmedju 19. i 20. veka, ali precizni podaci ne postoje jer u to vreme nije bilo globalnih instrumentalnih posmatranja.

Sada je moguće proceniti gde se mogu dogoditi novi zemljotresi i naučnici kažu da su najverovatnija mesta eventualnih snažnih zemljotresa u seizmološkom pojasu Tihog okeana, dok se nekoliko puta redje takvi potresi dogadjaju u pojasu Sredozemnog mora. Pošto seizmički pojas Sredozmenog mora obuhvata prostor od Portugalije, preko Crnog mora, prema Maloj Aziji, Himalajima i Indoneziji, sa bočnom granom u pravcu centralne Kine, upravo tu su posledice katastrofalne, zbog velike gustine naseljenosti.

U Rusiji je najvećem seizmološkom riziku izložen Kurilsko-Kamčatski region, gde su sasvim mogući zemljotresi jednaki lanjskom zemljotresu u Indoneziji. Medju drugim seizmički opasnim regionima Rusije su Severni Kavkaz, Bajkal, Altaj i Sajan, ali u tim regionima teško da su mogući zemljotresi magnitute snažnije od 6,5 stepena Rihterove skale. Ako je epicentar nekog zemljotresa manje snage u blizini velikih gradova, onda posledice mogu biti katastrofalne, kao u Kini 1976. kada je magnituda bila 7,6 stepeni, ali to je bila najveća katastrofa 20. veka.

Prema zvaničnim podacima tada je poginulo 255.000 ljudi, a prema nezvaničnim - duplo više, dok najjaci poznati zemljotres čileanski 1960. s magnitudom 9,5 stepeni, koji je izazvao i cunami, ne spada čak ni medju 30 najvećih katastrofa.

Postavlja se pitanje: je li moguće prognozirati zemljotrese?

U Rusiji postoji Medjunarodni institut za teoriju prognoziranja zemljotresa i matematičku geofiziku Ruske akademije nauke, koji je osnovao i dugo njime rukovodio akademik Vladimir Kejlis-Borok. Naučnici tog instituta uspeli su, istražujući zajedno sa američkim kolegama, da dokažu principijelnu mogućnost prognoziranja zemljotresa. Grupa naučnika tog ruskog instituta i Kalifornijskog univerziteta u Los Andjelesu pod rukovodstvom akademika Kejlisa-Boroka razradila je novu metodiku koja suštinski povećava preciznost prognoziranja zemljotresa, odnosno verovatnoću zemljotresa.

Dve njihove prognoze su potvrdjene 2003. godine:
- zemljotres blizu japanskog ostrva Hokaido 25. septembra i
- zemljotres u centralnoj Kaliforniji 22. decembra.

Oba zemljotresa su predvidjena oko šest meseci pre nego što su se dogodila. Uspešne su bile i prognoze zemljotresa 2004. godine - na granici Slovenije i Austrije 12. jula i serije potresa u Japanu u septembru i oktobru te godine.

http://www.deccanherald.com/de.../apr182005/snt142912005416.asp

---

Aceh, Sumatra - pre i posle

Jedan od najrazornijih zemljotresa u ovom veku izazvao je 26. decembra prošle godine pojavu cunamija i usmrtio oko 300.000 ljudi, a milione stanovnika duž obala Azije i istočne Afrike ostavio bez pitke vode, hrane i bezbednih skloništa. Krajem marta 2005. godine Sumatru je pogodio novi razorni zemljotres, jačine 8,7 stepeni po Rihteru, i opet usmrtio veliki broj ljudi koji žive u ovom delu Indonezije. Nažalost, nauka je za sada samo u stanju da odredi specifične lokacije na kojima se ovakvi razorni zemljotresi mogu dogoditi, ali ne i da predvidi vreme njihovog udara

Lokacija nedavnog zemljotresa koji je izazvao smrtonosni cunami u Indijskom okeanu nije predstavljala iznenađenje za geologe, kaže En Melcer, čuveni svetski seizmolog sa Univerziteta Lehigh i trenutno na čelu dva velika međunarodna seizmološka istraživačka projekta na Himalajima. En objašnjava da se zemljotresi, kao što je bio ovaj poslednji, dešavaju samo jednom u 50 do 100 godina i nastaju na vrlo određenim lokacijama.

Zemljotres koji je 26. decembra 2004. pogodio indonežansko ostrvo Sumatru pojavio se duž zone u kojoj je indijska tektonska ploča uvučena ispod manje burmanske tektonske ploče. Površinu Zemlje pokriva 7 do 9 velikih tektonskih ploča i veliki broj manjih. Tektonske ploče predstavljaju ogromne površine relativno čvrstih stena između kontinenata i okeana. Njihova dužina varira između nekoliko stotina i nekoliko hiljada kilometara, a debljina od 15 do 200 kilometara.

Predviđanje zemljotresa

Jedan od najrazornijih zemljotresa u ovom veku izazvao je 26. decembra prošle godine pojavu cunamija i usmrtio oko 300.000 ljudi, a milione stanovnika duž obala Azije i istočne Afrike ostavio bez pitke vode, hrane i bezbednih skloništa. Krajem marta 2005. godine Sumatru je pogodio novi razorni zemljotres, jačine 8,7 stepeni po Rihteru, i opet usmrtio veliki broj ljudi koji žive u ovom delu Indonezije. Nažalost, nauka je za sada samo u stanju da odredi specifične lokacije na kojima se ovakvi razorni zemljotresi mogu dogoditi, ali ne i da predvidi vreme njihovog udara

Lokacija nedavnog zemljotresa koji je izazvao smrtonosni cunami u Indijskom okeanu nije predstavljala iznenađenje za geologe, kaže En Melcer, čuveni svetski seizmolog sa Univerziteta Lehigh i trenutno na čelu dva velika međunarodna seizmološka istraživačka projekta na Himalajima. En objašnjava da se zemljotresi, kao što je bio ovaj poslednji, dešavaju samo jednom u 50 do 100 godina i nastaju na vrlo određenim lokacijama.

Zemljotres koji je 26. decembra 2004. pogodio indonežansko ostrvo Sumatru pojavio se duž zone u kojoj je indijska tektonska ploča uvučena ispod manje burmanske tektonske ploče. Površinu Zemlje pokriva 7 do 9 velikih tektonskih ploča i veliki broj manjih. Tektonske ploče predstavljaju ogromne površine relativno čvrstih stena između kontinenata i okeana. Njihova dužina varira između nekoliko stotina i nekoliko hiljada kilometara, a debljina od 15 do 200 kilometara.


Satelitski snimak Severne Sumatre 2001. (levo) i snimak načinjen tri dana posle razornog delovanja cunamija, 29. decembra 2004. (desno).
Uništena vegetacija predstavljena je braon bojom, a prostor između paralelnih linija širok je približno 1 km.

Do pojave zemljotresa, vulkanskih erupcija ili klizanja zemljišta dolazi kada dođe do sudara tektonskih ploča, njihovog razdvajanja ili klizanja jedne ploče pored druge. Sudar tektonskih ploča izaziva najsnažnije zemljotrese zato što imaju duge i kontinualne prekide u slojevima. Zemljotres na Sumatri izazvao je pucanje slojeva koje se proteglo na 1000 km dugačke linije prekida koja je odvojila indijsku i burmansku tektonsku ploču.

Za razliku od ovog, čuveni zemljotres koji se dogodio u San Francisku 1906. godine i protegao između kalifornijsko-meksičke granice i Severne Kalifornije, bio je razbijen na segmente koji su umanjili njegovu magnitudu. Njegova jačina procenjena je na nešto više od 8,0 stepeni Rihterove skale.

Efekat zemljotresa na Sumatri pojačan je zbog činjenice da je do pucanja slojeva došlo na dubini od samo 10 km ispod zemljine površine. Da se zemljotres desio na dubini od 100-300 km, njegova razorna snaga bila bi značajno manja. Jačina zemljotresa registrovana na Rihterovoj skali iznosila je 9,0. Rihterova skala je logaritamska, što znači da je njegova magnituda 10 puta veća od zemljotresa jačine 8,0. Tako je ovaj zemljotres postao najsnažniji tektonski potres posle onog koji se desio na Aljasci 1964. i zauzeo neslavno četvrto mesto među najrazornijim zemjotresima koji su pogodili Zemlju od 1900. godine. Cunami izazvan ovim zemljotresom usmrtio je preko 165.000 ljudi u Aziji i Africi. Najveće gubitke pretrpele su zemlje južne i jugoistočne Azije, Indonezija, Šri Lanka, Indija i Tajland.

Zahvaljujući globalnoj mreži seizmometara, kojima se stalno prati pojava zemljotresa na čitavoj planeti, u roku od nekoliko minuta može se registrovati lokacija i magnituda zeljotresa kao i verovatnoća pojave cunamija. Melcerova objašnjava da naučnici ne mogu da predvide kada će se zemljotres dogoditi, ali su razvili različite sisteme za upozoravanje ljudi da se evakuišu iz određenih potencijalno opasnih zona zbog moguće pojave cunamija koji su vrlo česti pratioci potresa kakav je bio i ovaj poslednji na Sumatri. Ovakvi sistemi, koji se na obalama Tihog okeana koriste još od zemljotresa na Aljasci 1946. godine koji je izavao cunami i obrušio se na Havaje, nažalost, nisu postavljeni u Indijskom okeanu. Ipak, cunami izazvan ovim poslednjim zemljotresom zabeležen je na Novom Zelandu, pa čak i na udaljenim zapadnim obalama Južne i Severne Amerike. Naravno, kako objašnjava En Melcer, sistemi za pravovremena upozorenja ne mogu da spreče pojavu cunamija, ali svakako mogu značajno da smanje velike ljudske gubitke.

V.V.J.

---