[es] - Downfall and Jump

`and

Član broj: 32490
Poruke: 776
213.244.197.*

Sajt: www.bitbyterz.org

Profil

^{15.06.2005. u 17:00 - pre 229 meseci}

Ne znam odakle mi ovo ali me ipak interesuje, situacija je sledeca :

Auto pada iz aviona sa 2000m i unutra se nalazi covek. Auto je kabriolet :)
Da li je moguce da ( tj kakve se sile tu sve javljaju i kako uticu na coveka ) covek skoci uvis ( mislim u pravcu suprotnom od padanja auta ) sa visine od 5m i onda da jednostavno ima samo par ogrebotina ako se ne doceka na noge ( u slucaju da auto ne explodira :) ?

tnx

Odgovor na temu

tomkeus

Član broj: 40478
Poruke: 503
213.244.197.*

+6 Profil

Re: Downfall and Jump

^{15.06.2005. u 20:36 - pre 229 meseci}

Auto će pre udara u zemlju imati brzinu od nekoliko stotina kilometara na čas. Čovek ne može da skoči ni približno brzo tako da će podeliti sudbinu automobila.

Odgovor na temu

s!c

Član broj: 42417
Poruke: 406
*.cmu.carnet.hr.

+1 Profil

Re: Downfall and Jump

^{15.06.2005. u 21:50 - pre 229 meseci}

To ti je kao ono kada upadneš u živi pijesak/blato te se uhvatiš za kosu i povučeš pa se onda nadaš da ćeš se izvući. Probaj zamisliti kako bi bilo se odgurnuti od tijela koje nema uporište (kao u svemiru, odnosnu vakuumu).

Odgovor na temu

cassey
Andreja Ilic
Nis

Član broj: 57788
Poruke: 188
212.200.10.*

+1 Profil

Re: Downfall and Jump

^{15.06.2005. u 22:37 - pre 229 meseci}

Citat:

s!c: To ti je kao ono kada upadneš u živi pijesak/blato te se uhvatiš za kosu i povučeš pa se onda nadaš da ćeš se izvući. Probaj zamisliti kako bi bilo se odgurnuti od tijela koje nema uporište (kao u svemiru, odnosnu vakuumu).

Da, tj. ukoliko se oscilacije, ili bilo kakvo kretanje vrsi pod dejstvom unutrasnjih sila centar masa se ne krece u odnosu na neki nepokretni referentni sistem.

Math is like love. A simple idea but it can get complicated.

Odgovor na temu

hakinen
kragujevac

Član broj: 30133
Poruke: 1182
*.pat-pool.kg.sbb.co.yu.

+2 Profil

Re: Downfall and Jump

^{20.06.2005. u 00:05 - pre 229 meseci}

Pa pazi objasnjenje je veoma jednostavo,( i ja sam postavljao ovako pitanje kada sam bio mali ), dakle kada automobil ispadne iz aviona i pocne da pada on dobija ubrzanje od posledica zemljine teze , tako da on pada nekom brzinom i isto tako se desava i sa covekom i on ce da pada istom brzinom kao i automobil ( pada ce ubrzano do neke granice kada ce otpor vzaduha i tako dalje da uslove da se oni pocnu kretati konstantnom brzinom ( tu je recimo primer kapi kise, jer kada nebi postojala atmosfera i otpor vazduha kapljica kise bi dostigla veliku brzinu i mogla bi da usmrti coveka jel bi se kretala velikom brzinom- ne znam tacno kojom brzinom davno je bilo kada sam slusao to na predavanjima fizike) ) i brzina coveka u odnosu na automobil bi bila jednaka nuli, ali brzina coveka i automobila u odnosu na zemlju bi bila jednaka nekoj konstantnoj vrednosti, i kada bi covek skocio i poceo se kretati suprotno od automobila, idalje bi se kretao u odnosu na zemlju brzinom kojom se kretao i pre skoka!!! Dakle kada bi pao sa tako velike visine od coveka nebi ostalo nista!!!!

ZASTAVA 750LE poslednja serija 85god 950.000 primerak!

Odgovor na temu

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8632
*.dial.InfoSky.Net.

+2789 Profil

Re: Downfall and Jump

^{20.06.2005. u 00:32 - pre 229 meseci}

Čovek može da odskoči od automobila, s tim što će težište celog sistema nastaviti da se kreće istom brzinom. Drugim rečima, čovek će usporiti svoje kretanje u odnosu na tlo na račun automobila koji će svoje kretanje ubrzati. Ukupan impuls će ostati isti. Međutim, tu se radi o nečem drugom.

Čoveka ne ubija brzina, već ubrzanje (usporenje) koje u kombinaciji sa njegovom masom proizvodi smrtonosnu silu. Čovek ne može toliko brzo da odskoči sa automobila da ga udarac u zemlju ne bi ubio. Međutim, kada bi mogao, on bi poginuo od sopstvenog skoka. Sasvim je svejedno da li je on toliko ubrzanje (usporenje) pretrpeo zbog udarca u tlo ili zbog sopstvenog skoka. Rezultat je isti.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Odgovor na temu

hakinen
kragujevac

Član broj: 30133
Poruke: 1182
*.pat-pool.kg.sbb.co.yu.

+2 Profil

Re: Downfall and Jump

^{20.06.2005. u 00:45 - pre 229 meseci}

Pa dobro zakljucak je da bi sigurno poginuo :))))

ZASTAVA 750LE poslednja serija 85god 950.000 primerak!

Odgovor na temu

salec

Član broj: 6527
Poruke: 1738
*.rcub.bg.ac.yu.

+25 Profil

Re: Downfall and Jump

^{20.06.2005. u 09:45 - pre 229 meseci}

Jedna mala napomena: raketna sedista u najsavremenijim borbenim avionima imaju karakteristike 0-0, odnosno mogu da spasu pilota cak i sa visine 0 i pri brzini 0. Medjutim, rakete, za razliku od skoka (ili eksplozije, ili ispaljenja iz topa :-) ) imaju manje pocetno ubrzanje (zbog cega, kako je Nedeljko objasnio, pilot moze preziveti), pa pod uslovom da se "skok" izvede dovoljno rano pre pada, tj. toliko da vertikalna brzina ima "fore" da dostigne 0 m/s (ili neku nesmrtonosnu brzinu) od trenutka "ejecta" pre susreta sa tlom, taj malo izmenjeni scenario mozda moze da uspe, ali je pitanje na kojoj visini iznad zemlje bi covek dostigao tu brzinu. Ako je suvise visoko za bezbedan slobodni vertikalni pad, onda opet nista nismo postigli.

Mislim da ovo nije los zadatak za vezbu iz dinamike (za Q-a :-) ):

Znaci, ako je data je visina aviona h1 iz kojeg je izbacen (pobegao?) James Bond sa modifikovanim automobilom i nesmrtonosno ubrzanje raketnog sedista a, na kojoj visini h2 ono mora da se aktivira i koliko sekundi da radi (t) da bi on preziveo pad, ako je bezbedna terminalna brzina v? Na kojoj visini h3 ce se naci u trenutku kada mu sediste potpuno zaustavi pad? Dakle, dati su h1, a i v, a traze se
h2, t i h3.

Odgovor na temu

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8632
*.dial.InfoSky.Net.

+2789 Profil

Re: Downfall and Jump

^{20.06.2005. u 12:19 - pre 229 meseci}

Pretpostavimo da se ja krećem prema tlu vertikalno u odnosu na tlo brzinom

pri čemu se trenutno nalazim na visini

i imam masu

. Pretpostavimo još da ja ravnomerno usporavam do tla, pri čemu na taj način na zemlji dobijam brzinu 0. Tada je ukupan mehanički rad koji smo pretrpeli jednak

odnosno silu od

u trajanju od

E sad, ako trpimo ubrzanje koje je 100 puta veće od gravitacionog u trajanju od jedne nanosekunde, mi praktično nećemo ništa ni osetiti. Ako pak to ubrzanje trpimo u toku od jedne sekunde, odgovarajuća sila ima dovoljno vremena da nam smrska svaku koščicu. Tako posmatrano, ubija nas rad, ili energija koja je na nama utrošena.

Međutim, ne damo se ni mi tako lako. Delovanje vrlo male sile nećemo osetiti ma koliko dugo da je trpimo. To je zato što te male uticaje organizam može da priguši, amortizuje. Ali, kada su sile velike, recimo veliki pad brzine u kratkom vremenu, onda smo nagrabusili proporcionalno kvadratu ukupne promene brzine. Međutim, ako rakete imaju više vremena "fore" da nas spasu, onda je to sasvim druga stvar.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Odgovor na temu