[es] - Danas lansiranje najbržeg svemirskog broda

Slobodan Miskovic

Član broj: 4967
Poruke: 5814
*.dialup.neobee.net.

+105 Profil

Danas lansiranje najbržeg svemirskog broda

^{21.06.2005. u 02:49 - pre 229 meseci}

Danas lansiranje najbržeg svemirskog broda

Solarna jedrilica kreće u kosmos

Prvi svemirski brod sa solarnim jedrima biće lansiran danas sa ruske atomske podmornice u Barencovom moru.

U privatnom američko-ruskom konzorcijumu koji sponzoriše let letelice „Kosmos 1“, kažu da će velika, lagana tabla koja reflektuje Sunčevu svetlost napraviti revoluciju u istraživanje svemira, budući da koristi energiju Sunčeve svetlosti, a ne skupoceno gorivo.

„To je jedina poznata tehnologija koja nas može odvesti do međuzvezdanih letova, do zvezda“, izjavio je Luis Fridmen, predsednik Planetarnog udruženja, koje je finansiralo ovaj eksperiment, vredan četiri miliona dolara. Planetarno udruženje, čiji su osnivači, 1980. godine, bili Karl Sagan, Brus Marej i Fridmen, kako bi se promovisalo istraživanje kosmosa, sarađuje sa Asocijacijom Lavočkin, jednom od najvećih ruskih kompanija za istraživanje svemira, kao i sa Institutom za istraživanje svemira u Rusiji.

Iako je jedro na solarni pogon na prvi pogled sporije u odnosu na konvencionalnu raketu, ono vremenom doživljava ubrzanje. Njegovi tvorci tvrde da letelica sa solarnim jedrom može da razvije ubrzanje i do 90 kilometara u sekundi, što joj može omogućiti da za samo nekoliko godina otplovi daleko iz Sunčevog sistema.

„Kosmos 1“ će poneti i CD na kome su urezana imena više od 75.000 članova Planetarnog udruženja, kao i Japanskog planetarnog udruženja, zajedno sa radovima nekadašnjih vizionara, kao što je tokom dvadesetih godina prošlog veka bio ruski raketni pionir Fridrih Cander, koji je inspirisao korišćenje solarne energije.

Naučnici opisuju svetlost kao male paketiće energije, koji se nazivaju fotonima.

„Energija iz tih fotona svetlosti - jeste ta koja može da pokreće kalkulator ili sat - i koja će se koristiti u svemirskom brodu“, objašnjava Fridmen.

Kada stigne u Zemljinu orbitu „Kosmos 1“ će raširiti osam trouglastih ploča, koje će činiti solarno jedro, širine 30 metara. Svaka ploča je, zapravo, vrlo tanka tabla milara. Ove ultratanke plastične table - četiri puta tanje od kese za đubre - koristiće minijaturnu snagu fotona u snopu Sunčeve svetlosti, na isti način kao što jedrenjak koristi snagu vetra koji duva u njegova jedra.

Velika prednost solarnog broda, u odnosu na konvencionalne letelice, jeste u tome što on ne zahteva velike rezervoare za raketno gorivo. NASA, zapravo, proučava korišćenje solarnih jedara u misiji „Interstellar Probe“, čije se lansiranje planira za 2010. godinu.

„‘Kosmos 1’ mogao bi da bude vrlo važna stepenica u sličnim naporima“, izjavljuje Fridmen, koji ga poredi sa prvim letom braće Rajt, 1903. godine.

„Nadam se da je ovo početak nečeg velikog“, dodao je on.
CDC/IB

Odgovor na temu

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5220
*.dialup.sezampro.yu.

Sajt: www.akcenat.info

+8 Profil

Danas lansiranje najbržeg svemirskog broda

^{22.06.2005. u 23:25 - pre 229 meseci}

Prvo solarno jedro se nije ni razmotalo pre nego što se srušilo u Barencovo more.

U začetku je propao pokušaj da nova svemirska jedrilica jedino na sunčanim zracima zaplovi oko Zemlje, bez ijednog drugog pogona. Samo 83 sekunde posle izbacivanja sa nuklearne podmornice, u noći između utorka i srede, ruska raketa „volna” – svojevremeno zamišljena da ispaljuje atomsku smrt na neprijatelje – raspala se ne stigavši u putanju na visini od 800 kilometara oko naše planete.

Ni pređašnja nastojanja da se slični poduhvati izvedu nisu urodila plodom.

Skalamerija teška 112 kilograma, sastavljena od osam izduženih, jednakokrakih trouglova nalik lopaticama vetrenjače, površine 600 kvadratnih metara, trebalo je da se rasklopi pomoću pneumatskih cevi u veliku okruglastu lepezu koja plovi na sunčevim zracima.

Na zvezdanim zracima

Znali ste za jedrenje na morskim talasima i u vazduhu, sada to pokušavaju da izvedu i u kosmosu. Takvu zamisao je, pre svih, pomenuo Johan Kepler 19. aprila 1610. godine u pismu Galileju Galileju („pripremiti brod ili jedra prilagođena nebeskom povetarcu”).

Prohujala su gotovo četiri stoleća da se sanjarenje proslavljenog astronoma pretoči u javu.

Petogodišnji poduhvat Planetarnog društva iz SAD, čiji je jedan od osnivača pokojni kosmolog Karl Sagan, predstavljao je kamen-međaš u budućem kosmičkom jedrenju. Ukoliko se jedrenje oko naše planete pokaže opravdanim, označiće prekretnicu u proučavanju dalekih kosmičkih prostranstava. Letelice novog pokolenja zamišljene su da plove daleko izvan Sunčeve planetarne porodice, i to samo na zracima zvezda.

Protekle su decenije dok nisu smišljeni novi materijali, u isti mah i čvrsti i laki, da bi se pravila nepoderiva sunčana jedra. Šezdesetih godina se, naime, u vazduhu raspao balon „eho-1”, skrojen od tanušnog filma, a krhotine je sunčani vetar dugo raznosio.

Pre tri decenije čuveni naučnik i futurolog Erik Dreksler predložio je naziv „svetlosno jedro” nagoveštavajući da su svetlosne čestice (fotoni), koje putuju brzinom od 300.000 kilometara u sekundi, u stanju da potiskuju lagane letelice. Poznato je odranije da Sunce (a i ostale zvezde) odašilje dve vrste zračenja: s vremena na vreme (promenljive) mlazeve naelektrisanih čestica, zvane sunčani vetrovi, i neprekidno snopove svetlosnih čestica – fotona.

Svemirska jedrilica „kosmos 1”, osmišljena u Naučnom zavodu „Lavočkin” i Institutu za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka, menja položaj svojih razdvojenih jedara – lopatica da bi pod što povoljnijim uglom odbijala sunčeve zrake (svetlost). Stručnjaci je trebalo da prate njen let posredstvom radio-talasa (ima uređaj za satelitsko nadgledanje), a obični posmatrači da vide kao svetlu tačku na nebu.

Rusko obasjavanje

I pre neuspeha rasplamsala se rasprava da li, zaista, prisustvujemo proveri prvog solarnog jedra, kako su je krstili predstavnici Planetarnog društva. Osporavaoci ističu da su prošlog avgusta Japanci nakratko razvili svoje jedro na manjoj visini.

Pažljivi čitaoci prisetiće se, naravno, i ostalih poduhvata, kao što je rusko neuspešno razapinjanje svemirskog jedra 1999. Svetla tačka na nebu iznad srednje Evrope trebalo je da potkrepi ili opovrgne izvodljivost zamisli da se Zemlja noću obasjava iz kosmosa. Naprava se odvojila od rakete koja se nosila i rastočila u delove. U drugom pokušaju su iz zemaljske kontrole zaboravili da uvuku antenu, tako da je i on propao.

U međuvremenu i stručnjaci NASA usavršavaju svoje kosmičko jedro, stotinu metara u prečniku, koje će terati mikrotalasi na visini od 300 kilometara. Sa ubrzanjem od 60 kilometara u sekundi, oni očekuju da će takva letelica stizati do Marsa sedam puta brže od sadašnjih. Da bi to postigla, morala bi da ima (mikrotalasni) motor od 60 megavata, a današnji jedva dostižu silu od pola megavata! Prvo ispitivanje dogodiće se tek 2010.

U svakom slučaju, cilj novog američko-ruskog poduhvata bio je da se ispita besplatan fotonski pogon za buduća dugotrajna kosmička putovanja.

Stanko Stojiljković

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Odgovor na temu