Priča o tome šta je ostalo od našeg nekadašnjeg ponosa, Instituta za nuklearne nauke "Vinča", posle otpremanja 48 kilograma obogaćenog nuklearnog goriva u Rusiju, nije razjašnjena do kraja. Iako su zvaničnici na taj posao, obavljen krajem avgusta, stavili tačku, u naučnim krugovima se i dalje šuška o tome da li je baš tako sve moralo da se završi.
Nema ni ubedljivog objašnjenja zašto je to obogaćeno gorivo, u vidu uranijumskih šipki, moralo baš sada, i na takav način, da se vrati u zemlju iz koje je pre dvadeset godina kupljeno i dopremljeno za rad nuklearnog reaktora.
Za tvrdnju da je reč o "opasnom" gorivu, "Vinčini" naučnici kažu da je bez "ikakvog osnova", pošto se radi o sirovom gorivu koje je, iako u sebi sadrži 80 odsto obogaćenog urana, po stanovništvo bezopasno.
- Kao takvo, gorivo nije opasno, i može da se čuva bilo gde, naglašava mr Momčilo Tošić koji je tri decenije proveo u naučno-istraživačkom institutu "Vinča". Opasnost postoji tek onda kada se ovo gorivo ubaci u nuklearni reaktor i izgori.
Odnosno, izgorelo gorivo, koje u sebi sadrži radioaktivne elemente, počevši od plutonijuma pa nadalje. A takvog istrošenog visokoradioaktivnog reaktorskog goriva imamo poprilično, iako reaktor ne radi gotovo dve decenije (od 1984. godine). Ono što treba znati jeste da je ovaj radioaktivni otpad tamo sakupljan i skladišten od početka rada nuklearnog reaktora - od 1959. godine.
Mr Tošić smatra neozbiljnom i tvrdnju da bi eventualno teroristi mogli da uzmu gorivo.
- Kako bi to oni mogli da izvedu. Znate li uopšte koliko je dana gorivo pakovano, pre nego što je odneto. Tu se radi o šipkama veličine palca, koje propisno moraju biti spakovane.
Možete li uopšte da pretpostavite koliko bi najsloženijih tehnoloških postupaka moralo da se izvede sa gorivom, pre nego što se dobije Ono, od čega bi pravili bombu. I napokon, zar je moguće da na planeti nigde nema toga što je bilo kod nas u "Vinči".
Naš sagovornik baca svetlost na još jedan detalj. Tvrdnja Amerikanaca da je Slobodan Milošević mogao da napravi atomsku bombu, a nije jer su ga sprečile sankcije - ne stoji. Kao što ne stoji tvrdnja da bi istu stvar učinio i neko drugi od lidera, ukoliko pobedi na predsedničkim izborima.
- Ni jedno, ni drugo nije tačno, naglašava mr Tošić. Što se tiče Miloševića, on nikada nije bio zainteresovan za naučnoistraživački program u "Vinči". Iako je znao da je "Vinča" uspela da osvoji ključne tehnologije u nuklearnom gorivnom ciklusu, a što je značilo apsolutnu nezavisnost u odnosu na razvijeni svet.
Da se razumemo, ovde ne govorim kao pristalica Miloševića, već apsolutni pobornik istine, o čemu na kraju krajeva postoje trajne poruke i trajni izvori onoga što su ostavili naučnici.
Naši naučnici su po nalogu države planirali da u potpunosti samostalno razviju proces obogaćivanja uranijuma, odnosno teške vode, proizvodnju svih potrebnih gorivnih elemenata, preradu isluženog nuklearnog goriva radi recikliranja plutonijuma, kao osnovu za rad nuklearnog reaktora koji je, istina istovremeno, osnov za proizvodnju atomske bombe.
Kao i tehnologiju prerade i odlaganje istrošenog radioaktivnog otpada. Na pitanje zašto to naglašava, naš sagovornik veli:
- Zato što se 1986. godine desio Černobilj, i nuklearni balon je pukao u celom svetu, pa naravno i kod nas. Iza toga se zaustavljaju svi istraživački projekti i usvaja 1989. godine Savezni zakon o moratorijumu.
Taj zakon je bio važeći i dolaskom Miloševića na vlast. A Milošević takav kakav je bio, uopšte nije zarezivao molbe iz "Vinče", da da malo para za oživljavanje nuklearnog programa. Njegov stav se nije promenio ni kada su sa Zapada prosuli velike količine nuklearnog otpada po Bosni, a nije se promenio ni onda kada se slična stvar desila Srbiji.
Ovaj postojeći, koji ne radi, odavno je tehnološki prevaziđen, pa bi ga trebalo za tako nešto osposobiti ili, što je gotovo nemoguće, zameniti savremenijim. Ako bi do toga i došlo, ne bi moglo ni u kom slučaju da se izvede u tajnosti.
Pa tako na kraju ispade da smo iz "Vinče" uklonili jedino što je vredelo, i što nikada nećemo moći da povratimo, a što nas u svakom slučaju stavlja u apsolutno zavistan položaj u odnosu na razvijeni svet. A ostavili smo nuklearni reaktor i zavidnu količinu radioaktivnog otpada od istrošenog reaktorskog goriva, koje nije samo iz "Vinče", već i iz Krškog.
Po onome što tvrdi sadašnji direktor "Vinče" Krunoslav Subotić, izgleda da će se nuklearni otpad napokon ukloniti. O kojim količinama otpada se radi, i na koji način će biti uklonjene objašnjava direktor Subotić:
- Radi se o dve i po tone nuklearnog otpada koji će se transportovati u Rusiju, gde će biti i uništen. Naravno da ćemo to platiti.
Za radioaktivni otpad srednjeg i niskog intenziteta, nastao iz oblasti medicine i industrije pravimo odlagalište, na mestu koje odredi - država.
Ovaj otpad je smešten u osam hiljada burića, koji su za sada bezbedni, ali moraju što pre da se izmeste, jer su burići lomljivi i stari. Istim programom, nazvanim "Zelena Vinča", obuhvaćeno je i dekomisiono razlaganje starog reaktora, koji blizu dve decenije ne radi. On će se takođe skloniti u novo odlagalište.
Na pitanje kojim parama će se sve ovo realizovati, Subotić kaže:
- Za početak imamo obezbeđenih 11 miliona dolara. Pet miliona dolara je dala međunarodna zajednica na ime pomoći, američka nevladina organizacija na čijem je čelu Ted Tarner, takođe pet miliona dolara, i blizu milion dolara američka administracija.
Sa tim parama počinjemo ceo ovaj program, a pošto to nije dovoljno, organizovaćemo donatorsku konferenciju.
A na primedbu nije li možda "Vinča" osakaćena, odnošenjem nuklearnog goriva, neophodnog za rad nuklearnog reaktora, Subotić veli:
- To gorivo ionako nije bilo upotrebljivo, jer je u sebi sadržavalo 80 odsto urana. Na svetskom tržištu je aktuelno gorivo sa niskim stepenom obogaćenja do 20 odsto urana.
I kao takvo služi za proizvodnju električne energije, odnosno u mirnodopske svrhe. Što se tiče goriva koje je poslato u Rusiju, možemo da ga dobijemo natrag, ukoliko platimo da se redukuje i vrati na nivo iskoristljivosti sa 20 odsto urana. Mi zato nemamo ni novca, a ni interesa. U planu je nabavka malog reaktora nulte snage, koji ne proizvodi nikakav otpad.
MAJA motri na sve
Ovaj naučnik podseća da u "Vinči" svih prethodnih godina nije bilo nikakvih misterioznih poduhvata, jer je ona bila stalno pod budnim okom MAJE (MAAE)- Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča.- MAJA je znala šta se u "Vinči" nalazi i zbiva bolje od nas zaposlenih. Dolazila je radi kontrole kad god je želela, a mi smo kao jedna od zemalja njenog osnivanja, bili obavezni da joj pokažemo šta god je tražila. Prema tome, znalo se i za nuklearno gorivo, ali i za nuklearni otpad. I sve drugo što je "Vinča" u datom trenutku radila.
Sve po starom
A što se tiče naučnoistraživačkog programa u "Vinči" koji će na ovaj način biti možda hendikepiran, Subotić objašnjava:
- Na naučno istraživanje ionako otpada 40 odsto potencijala "Vinče". Ostalih 60 odsto, gde će ovaj reaktor imati apsolutnu primenu, odnosi se na oblast hemije, fizike, biologije… Prema tome, nije tačno da "Vinča" neće imati šta da radi, a što se tiče naše zavisnosti u odnosu na razvijene zemlje, ta zavisnost će biti u istoj onoj meri, u kojoj su i sve druge zemlje nalik našoj zavisne.