Norveški radijatori

Uobicajeni marketinski pristup je da ako nesto nemas to ne naglasavas, pa samo kazes sta imas. Na relativno skromnom Tesy sajtu NIGDE se ne spominje ELEKTRONSKI termostat, svuda pise "podesivi" ili "sobni" i slicno. Da imaju elektronski, sigurno bi naglasili, a imajte u vidu da posebni elektronski kosta oko 40 eura.

Sa druge strane, i oni naglasavaju da imaju aluminijumski grejni element koji ne susi vazduh itd.: "The special aluminum heating element of the device prevents room air from drying and produce heating comfort." Dakle, ponovo se susrecemo sa tim pojmom oko koga smo vec nekoliko puta diskutovali. Ja licno imam slicno misljenje ali nemam neki precizan dokaz za to, niti teorisko znanje, samo znam da mi neke grejalice vise smetaju a neke manje (uz istu snagu, naravno) i obicno su ove koje vise smetaju male i usijane. To je sve sto znam da kazem o tome.

Gde se prodaju ove Tesy? Ja licno imam prilicno dobro iskustvo sa grejalicom tipa http://www.tesy.com/en/product...ctors/floor_convectors/mc_201/ koju sam kupio u Beogradu, ali je od nekog drugog proizvodjaca. To su grejalice sa liskunom, nesto izmedju pravih konvektora i obicnih grejalica. Grejni element je sastavljen od velike liskunske ploce i samog grejaca, pa je povrsina grejaca prilicno velika ali liskun je liskun, nekad se oseti miris u sobi, ko ce ga znati da li je to zdravo ili ne.

Potpis

Na svetu postoje samo 2 OS-a: 1. Mint, 2. svi ostali!

Koja je prednost podešavanje temperature na desete delove celzijusovih stepeni ? WTF ? Mislim, šta, kao ti postaviš na 22.7 C ali nikako ne možeš da se ogreješ ako je samo 22 ?
Šta je sledeće ? Podešavanje na 100-te delove stepena ? 22,76 C ! Čemu to uopšte ?

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Ako je pravi i osetljivi termostat onda podešavanje na desete delove ima jako mnogo smisla. Kada sam se grejao na gas tačno sam osetio kada će se uključiti jer mi je počelo biti hladnjikavo, a termostat ima razliku od upaljenog do ugašenog 0.8*C.
Sada imam merače koji održavaju +- 0.2*C tj pale se na 22.2, a gase na 22.6 i to je prava milina. Naravno da su podešeni na 22.4*C.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Postovani moderatoru, nije to WTF jer mnogi ljudi o tome pricaju, i amateri i strucnjaci. Grublji termostati imaju vecu razliku izmedju temperature na kojoj iskljucuju (grejace) i na kojoj ukljucuju, a osetljiviji imaju manju razliku. Ako se ne varam ta razlika se naziva histerezom. I onda osetljiviji ljudi (ili neka materija, ako se radi o nekom procesu) tu razliku osete ili kao previsoku ili kao suvise nisku temperaturu ako je histereza velika.

Ne valja da histereza bude ni previse niska, jer bi onda termostat ukljucivao i iskljucivao bezbroj puta u sekundi i pregoreo. Buduci da sam vlasnik elektronskog termostata kod koga se mogu nezavisno podesavati i temperatura ukljucenja i temperatura iskljucenja, a osetljivost je 0,1 stepen C, video sam, da kad namestim te dve temperature da budu razlicite samo 0,1, onda termostat samo klikce, jer temperatura varira od samog kretanja vazduha i slicno. Sa 0,2 stepena razlike imam sasvim normalno ponasanje termostata, recimo 20 sekudni greje, 20 ceka i slicno.

Desavaju se i razne anomalije. Ako je suvise hladno, grejalica ne moze da postigne zadatu temperaturu za iskljucenje i termostat se ne gasi i po nekoliko sati. Ili se desi da termostat iskljuci grejalicu a temperatura nastavi da raste (termostat je digitalni i stalo se vidi trenutna temperaturu na njegovom senzoru) zbog inercije grejalice ili prostorije i predmeta u njoj ili sto se napolju pojavilo sunce ili prestao vetar ili je pocelo leto itd.

Ima jos jedna stvar. Analogni (mehanicki) temostati hoce da oklevaju - razlika u temperaturi nastaje vrlo sporo i bimetal ne zna sta da radi - da li da pali ili da gasi i desavalo mi se, sa vise sobnih termostata, da pocnu da cvrce kontakti, "smelcuju", cega kod elektronskog ne moze da bude.

A ima jos jedna druga stvar: ukoliko je u prostoriji ravnomernija temperatura, ona moze biti i niza, jer se lakse primerno obuci, nego ako ti je svakih nekoliko minuta hladno / vruce, hladno / vruce itd.

I na kraju, ljudi su veoma razlicito osetljivi na temperaturu, u zavisnosti od stanja organizma, urodjenih osobina itd. Ja sam vec u godinama (68 ) i mnogo sam nikakav, pa kad ustanem od spavanja cesto mi je hladno i na +26 C a kad se stabilizujem, nakon nekoliko sati, bude mi vruce i na 20 C, pa sve zive grejace po kuci pogasim i otvorim prozore i vrata na terasu i sasvim mirno sedim na +18 C. Glupo, ali istinito.

Potpis

Na svetu postoje samo 2 OS-a: 1. Mint, 2. svi ostali!

Sto je veca preciznost i manja histereza to je bolje jer tada termostat reaguje za male promene temperature, kod najpoznatijih norveskih radijatora termostat je osetljiv 0.1 oC a regulacija 0,3oC, znaci na zadatih 21oC ukljucuje se na 20.9oC i iskljucuje na 21,2oC.

Koliko ce vremena raditi zavisi od spoljne i zadate temperature, ne moze 20 sekudi da radi pa toliko da ne radi, ako je napolju npr -5oC ili kao danas 15oC, vreme rada i ne rada se menja na osnovu toga. Prednost elektronskih temostata i jeste da su ne cujni i mogu da se pale i gase bezbroj puta.

Podesavanje temperature je ugodjaj, tj. veci komfor, a sama temperatura osecaj - kao sto gospodin djokic kaze nije svima isto na istoj temperaturi, neko na 22oC sedi u majci a neko u dzemperu - takodje kad je u oktobru 16oC svi nosimo zimske jakne, a u aprilu na istoj temperaturu smo u duksu, ima tu malo i psihologije :)

Konstrukcija grejaca je veoma bitna, za grejanje je najbitnije da se grejanje odvija na niskotemperaturi i na sto vecoj povrsini, zato je recimo podno grejanje najekonomicnije. Kod norveskih radijatora je specijalno konstruisan grejac (kao sace) i velike aktivne povrsine i niske temperature. To sto je aluminijum je dobro zbog njegove provodljivosti i brzog zagrevanja istog materijala.

Koliko sam uspeo da vidim tesy ima sledece duzine, 2500W - 95cm, 2000W - 77cm, 1500W - 62cm, 1000W - 55cm, 500W - 43cm znaci da bas i nema veliku aktivnu povrsinu.

Tesy ima losu konstrukciju i jos slabiju srazmeru 500W x 5 = 2500W, 43cm x 5 = 215cm sto nikako nije onih 95cm.

Svi mi znamo da recimo za 10kvm je potrebno 10 rebara za grejanje npr duzine 70-80cm, dok je za 20kvm potrebno 20 rebara i to je duzine npr 150cm - znaci veca snaga veca dimenzija i veoma je bitno da je srazmerno.

Pa zasto su uljani veliki potrosaci? jer nisu srazmerno pravljeni, vec je nabijena snaga, znaci KONSTRUKCIJA je VEOMA bitna.

Opet, po ko zna koji put - pogrešno !

Nije radijator potrošač već je prostorija potrošač. Za zagrevanje hladne, neizolovane prostorije potrebno je više energije. Ta energija se mora predati prostoriji, kroz ovakvo ili onakvo grejno telo. U zavisnosti od tipa grejnog tela, prostorija se može zagrejati brže ili sporije, na tačno zadatu temperaturu ili više / manje.

Ali, jasno je da će ukupno potrošena energija, za zagrevanje prostorije na istu temperaturu biti ista bez obzira koje grejno telo se koristi.


Sa druge strane tačno je da su kineski uljni radijatori loše konstruisani. Po svojoj konstrukciji nisu u stanju da prostoriji pruže svih 2000 W koliko najčešće imaju instalirane snage. Zato se redovno dešava da umesto da ih termostat za temperaturu prostorije uključuje/isključuje, isključuje ih sigurnosti termostat, da bi zaštitio od pregrevanja. Ali, to nikako ne može da utiče na ukupnu potrošnju energije.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

U istom postu imaš dve suprotne tvrdnje. Ali stoji da konstrukcija veoma bitna. Kada ukapirate u kom delu konstrukcije se razlikuju uljni radijatori od konvektora
doćićete do zaključka, da se sa istom količinom energije može kvalitetnije zagrejati i veća zapremina prostorije koja se greje. stvar je u tome da neka grejna tela greju efikasnije prostor od drugih. pogledajte samo razliku između kvarcne grejalice i uljnog radijatora, da ne pominjem norveški radijator. ili bacite pogled na kvalitet grejanja sa onim malim pećima sa kaljevima u čijem središtu je spiralni grejač iz termo peći.

Citat:

bojank83:

Konstrukcija grejaca je veoma bitna, za grejanje je najbitnije da se grejanje odvija na niskotemperaturi i na sto vecoj povrsini, zato je recimo podno grejanje najekonomicnije. Kod norveskih radijatora je specijalno konstruisan grejac (kao sace) i velike aktivne povrsine i niske temperature. To sto je aluminijum je dobro zbog njegove provodljivosti i brzog zagrevanja istog materijala.

Koliko sam uspeo da vidim tesy ima sledece duzine, 2500W - 95cm, 2000W - 77cm, 1500W - 62cm, 1000W - 55cm, 500W - 43cm znaci da bas i nema veliku aktivnu povrsinu.


Pa zasto su uljani veliki potrosaci? jer nisu srazmerno pravljeni, vec je nabijena snaga, znaci KONSTRUKCIJA je VEOMA bitna.

slažem se sa bojank83 da je konstrukcija vema bitna. Oni koji ne veruju mogu da nađu nekoga ko ima Elditerm ili norveški radijator, pa neka ih pitaju za iskustva.

Potpis

http://benakiba.blogspot.com/
http://www.carski-cuvar.in.rs/
http://srpskiodbrambenipas.forumfrei.com/forum.htm

Aha, dobro. A gde onda nestane ona energija koju je uljni radijator potrošio iz električne mreže ? Pojede maca ?

Verovao ili ne, sa energijom je jako jednostavno ! Ne možeš je stvoriti, ne možeš je izgubiti. A kad su u pitanju električna grejna tela, tu je još jednostavnije: koliko energije izvučeš iz električne mreže, toliko toplotne energije možeš da predaš prostoriji. Sve drugačije tvrdnje, na primer da sa manje potrošene električne energije možeš dobiti više toplotne energije su čisto šarlatanstvo.

Naravno, ne sporim da su norveški radijatori lepši od kineskih uljanih, i da mogu da uštede energiju tako što ne dozvoljavaju zagrevanje prostorije preko željene temperature.

I još jednom (nije mi teško da ponovim 100 puta): jedina ušteda se dobija toplotnom izolacijom prostorije a ne zamenom jednog električnog grejnog tela drugim.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Mace ne jedu el. energiju.

a nerazumem kako ne shvataš pojam efikasnosti. Sa kvarcnom el. radijatorom ti je toplo samo na 1,5-2 m, da bi se ogrejao na večoj udaljenostimora da prođe dosta vremena. Dok je sa norveškim tj. sa Niškim radijatorima sasvim drugačije

Očigledno da nikada nisi bio u prostorijama gde se greje norveškim radijatorima.

Znam da se energija ne može ni iz čega stvoriti, ali se može efikasnije iskoristiti. Čemu onda npr. razvoj motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Zašto je BMW motor najefiksaniji?

Efikasnost, koeficijent iskorišćenosti tebi ništa ne znače.

Potpis

http://benakiba.blogspot.com/
http://www.carski-cuvar.in.rs/
http://srpskiodbrambenipas.forumfrei.com/forum.htm

^

Efikasnost tj. koeficijent iskorišćenosti SVIH grejnih tela na struju sa otpornim grejačem, uključujući i ''norveške'' radijatore je isti. I @Java Beograd je u pravu iako ne mogu da verujem da ovo mora stalno da se ponavlja - SVA grejna tela na struju sa otpornim grejačem podjednako dobro/loše će zagrejati istu prostoriju i ušteda (veoma mala) se može postići samo preciznim termostatima, tako što temperatura osciluje oko željene sa manjom amplitudom. Ova ušteda je toliko mala da je praktično zanemarljiva, pogotovu kad se u računicu uključe i TA peći koje troše jeftiniju struju.

Mozda usteda nije velika ali je velika razlika u komforu. Sa jednom grejalicom me peku oci, susi mi se nos, u grlu mi valjda pucaju kapilari, sta li, pa se gusim, a sa drugom je prijatnije, lakse se dise, a to je veoma vazno.

Nazalost, nista nema dzabe. Grejalice sa hladnijom povrsinom nuzno moraju biti mnogo vece od recimo maleckog kalorifera, zauzimaju vise mesta, teze su, skuplje itd.

Potpis

Na svetu postoje samo 2 OS-a: 1. Mint, 2. svi ostali!

APSOLUTNO JE TACNO da je prvi osnov grejanja - sto je moguce bolja termicka izolacija prostora (smanjenjem gubitaka smanjuje se potrosnja energije potrebne za grejanje)

ALI nije tacno da sva grejna tela isto nadohnadju gubitke prostora.

Uljani imaju problem konstrukcije i to je 100% tacno, takodje skoro sva grejna tela imaju posrednike, elektricna energija - struja/ preko grejaca u toplotu/ grejanje posrednika - ulje / krajnji efekat grejanje emisijom samog posrednika.

Sto se tice komentara "koliko energije izvučeš iz električne mreže, toliko toplotne energije možeš da predaš prostoriji"

Uzmes uljani 2kW, norveski 2kW, ringlu 2kW, fen 2kW, peglu 2kW, kalorifer 2kW svi pomenuti uredjaji emituju toplotnu energiju potrosnjom elektricne energije.
Da li ce svi pomenutu uredjaji potrositi isto za grejanje istog prostora? Koliko ce koji uredjaj vremena raditi da postigne ugodnu temperaturu (22oC) u prostoru kad je napolju 0oC i koliku zapreminu uredjaji mogu grejati?

E upravo u tome se razlikuju svi potrosaci tj. grejna tela.

Energetska efikasnost nema veze sa stedjom energije, stednje energije uvek podrazumeva odricanje.
Imate sijalicu 75W, ugasite je, sedite u mraku i tako stedite elektricnu energiju, kupite energetski efikasnu sijalicu (koja je 10x skuplja) od 15W, sedite u osvetljenom, znaci komfor isti ali manje energije trosite - to je energetska efikasnost.

Energetsku efikasnost je upotreba manje količine energije za grejanje iste zapremine sa potpuno istim komforom.

Da se stvori 1kWh enegije je potrebno 4kg uglja iz basena Kolubare, TA pec nije stedisa elektricne energije, jer trosite puno kWh mesecno samo ih placate "4x jeftinije", ja tu ne vidim ustedu?

Komsija potrosi 3000kWh mesecno ali ih plati 4x jeftinije, jer ima TA pec. JA potrosim 1500kWh mesecno i skupih i jeftinih, JA sam se grejao EFIKASNO, JA sam USTEDEO veliki broj kWh i jedno 6t uglja, JA sam sacuvao EKOSISTEM jer je zbog mene manje kilovata stvoreno u TE obrenovac i samim tim sam smanjio emitovanje stetnih gasova.

STEPEN KORISNOG DEJSTVA (ili, kako je neko napisao koeficijent iskoriščenosti.)

Označava se slovom grčkog alfabeta eta. Eta može biti od 0 do 1. Kod skoro svih mašina, osim korisnog rada, javljaju se gubici. Gubici su toplotni, zato što se pri svakom korisnom radu oslobađa suvišna i nepotrebna toplota. Primeri:

- Obična sijalica sa užarenom niti: korisno - svetlost, gubici - toplota. Stepen korisnog dejstva manji od 0.2
- Štedljiva sijalica: korisno - svetlost, gubici - toplota. Stepen korisnog dejstva znatno bolji, preko 0.8
- Elektromotor: korisno - obrtaji, gubici - toplota. Stepen korisnog dejstva zavisi od tipa elektromotora
- Procesor u računaru: korisno - ('bem li ga šta je), gubici - toplota (takozvana disipacija). Toplota se preko hladnjaka izbacuje u prostoriju
- Motor sa unutrašnjim sagorevanjem: korisno - obrtaji, gubici - toplota. Stepen korisnog dejstva oko 0.23
- Električno grejno telo: korisno - toplota, gubici - toplota. Očigledno, gubitaka nema, jer i toplota koja se javlja na utikaču, kablovima i slično na neki način ide u prostoriju i greje je. Dakle, stepen korisnog dejstva je 1. Nema gubitaka. Sva električna energija se pretvori u toplotnu i preda vazduhu u prostoriji.


- Poenta je ne dozvoliti da se tako dobijena toplotna energija izmigolji kroz hladne zidove, prozore, podove i plafone.
- Tačno je da TA peć nije nikakav štediša električne energije. Ali jeste štediša para kojima se plaća račun za električnu energiju. Malo li je ?
- Klima uređaji i inverteri ne spadaju u električna grejna tela, već u toplotne pumpe. Njihovim koriščenjem se dobija više toplotne energije nego što se potroši električne, zato što toplotu uzimaju iz spoljne sredine i prenose je ("pumpaju je") u unutrašnjost kuće / stana.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

@bojank83

Ne baš. ;) Šta misliš zbog čega je struja danju skuplja 4 puta? Pitaj nekog u EPS-u odakle potiču kilovati koji se troše noću, a možeš i da li više vole da im se potrošači greju na TA peći (i troše struju noću) ili da upale ''norveški''/kalorifer/ringlu ;) u doba vršnog opterećenja.

Hoće.

Neki brže, neki sporije, neki nikad. Na primer, pegla ima jako malu površinu, i kad se oslobodi 2.000 W na tako maloj površini, ona će se pregrejati, i isključiće se. Proći će puno vremena dok sigurnosni termostat ne uključi ponovo grejače na pegli. Tako, umesto da rade sve vreme, grejači u pegli će biti uključeni tek oko 10% vremena. I za to vreme, ako si baš rešio da se greješ na peglu, prostorija će se zagrejati tek 10%, ali će i biti utrošeno samo 10% električne energije.

Naravno da se grejna tela razlikuju. Neka su napravljena da efikasno predaju toplotu vazduhu u prostoriji (imaju veliku površinu), a druga imaju malu površinu pa time koncentrišu toplotu i lošije je predaju prostoriji. Ova prva grejna tela, zato što efikasno predaju toplotu sredini mogu brzo da zagreju prostoriju i mogu neprekidno da rade. I pri tome će, naravno, neprekidno da troše električnu energiju. Ali opet, i u svakom slučaju, uvek, ukupno emitovana toplota prostoriji odgovara ukupno utrošenoj električnoj energiji.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Aaauuu ala ste ga vi zakomplikovali.

Ja sam prosle nedelje kupio norveski radijator Rovex od 1kw, jer mi treba samo za dogrevanje i jos uvek nisam imao potrebe da ga isprobam.

Šta vi mislite dali sam pogresio sa ovom kupovinom ili ne?

@diniczoran79

Nisi.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Jesi li ga montirao na zid ili si mu mozda dokupio nogice za na pod? Mene bas te nogice zanimaju za neku hipoteticku buducu kupovinu.

Potpis

Na svetu postoje samo 2 OS-a: 1. Mint, 2. svi ostali!

Da se razumemo. Upoređujemo različita grejna tela u istim uslovima izolacije. Merilo treba da bude količina novca kojom plaćamo grejanje za mesec dana. I kad sve podvučem mora de je Elditerm magični radijator, pa ja plaćam manje nego sa drugim el. grejnim telom. Ne verujete, kupite Elditerm konvektor. Plaćam manje nego ADSL (samo grejanje, ne celokpna el. energija).


Elektično grejno telo ne čini samo grejač i prekidač. Čemu onda višedecenijski rad generacija inžinjera, ako poso zavržava i običan spiralni grejač obavijen kaljevima. Zašto se ne grejete i dalje na taj način? Ne sviđa vam se da vas štipa izgorela prašina za nos, ali to je identično norveškim radijatorima. Ugrejete sa samo ako stojite bluzu takve grejalice. Kod Norveškog radijatora toga nema. svugde je toplo. Kako? Još niko od psetioca teme nije odgovorio na ovo pitanje. a ja čak i nisam nešto tehnički obrazovan, pa kapiram.


"Grejač je napravljen od perforiranih aluminijumskih lamela. Specijalno projektovani oblik grejača omogućava veću grejnu površinu i usmeravanje toplotne energije u željenom smeru. To je ujedno i razlog zašto je prosečna radna temperatura BEHA grejača jedna od najnižih temperatura grejača na tržištu. Kritična temperatura izgaranja prašine iznosi 225ºC. Temperatura grejača je stabilna na oko 90ºC. Tako i temperatura površine radijatora nikada nije viša od propisanih 80ºC. Niskotemperaturna tehnologija sprečava prekomerno sušenje vazduha u prostoriji i izgaranje prašine, što je naročito značajno za osobe sa alergijama i sličnim zdravstvenim problemima. Grejači su pričvršćeni na kućište radijatora posebnim "plivajućim" nosačima koji sprečavaju neželjene šumove grejača prilikom zagrevanja i hlađenja (to je jedinstveno rešenje radijatora BEHA). Dodatno, poleđina BEHA radijatora premazana je posebnim premazom koji sprečava nepotreban prelaz temperature na zid iza radijatora."

Potpis

http://benakiba.blogspot.com/
http://www.carski-cuvar.in.rs/
http://srpskiodbrambenipas.forumfrei.com/forum.htm