Bečki zdravstveni stručnjaci savetuju - 10 osnovnih načela ishrane1. Najvažnije je da ishrana bude raznovrsna: belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali, elementi u tragovima, sekundarne biljne materije, voda, sve to treba da bude na trpezi, ali uvek u malim porcijama.
2. Uvek treba jesti dosta voća, povrća i krompira. Većina vrsta voća i povrća bogati su vodom. Prema godišnjem dobu, na trpezi treba uvek da su i različite salate.
3. Treba konzumirati puno proizvoda od punog zrna žitarica. Proizvodi punog zrna su izvor ne samo raznih vitamina, minerala i elemenata u tragovima, već i balastnih materija koje dobro zasite i osiguravaju zdravo varenje. Hleb punog zrna, razne vrste tosta punog zrna, a samo retko zemičke ili beli hleb. Musli, pahuljice od žitarica se dobro uklapaju u jelovnik. Ukoliko koristite brašno, opet koristite samo varijante punog zrna. Dobra alternativa žitaricama je i heljda.
4. Manje masti i namirnica bogatih mastima. Mast je izvor duplo više kalorija nego što su to generalno ugljeni hidrati ili belančevine. Zato pazite na sadržaj masti u namirnicama. često mast nije tek tako vidljiva u ovim proizvodima. Brojne vrste viršli, sireva, šlag, naročito sosova, jezgrastog voća, torti i kolača sadrže mnogo skrivenih masti.
5. Jako malo slatkiša. Slatkiši pored šećera sadrže i jako mnogo masti, tako da se ubrajaju u visokokalorične namirnice koje skoro da ne daju vitamina, minerala, balastnih materija. Zato se često nazivaju „praznim kalorijama“. Osim gojenja, uzimanjem šećera povećavaju se šanse stvaranja karijesa. Postoje ipak i visokovredni slatkiši kao na primer sušeno voće ili puding sa mlekom koji ima nizak procenat masti. Slatkiši sa pirinčom ili žitaricama i prirodnim šećerima ubrajaju se u one malo siromašnije mastima.
6. Manje životinjskih belančevina. Meso, mesne prerađevine i jaja jesu izvor bogat belančevinama, ali oni previše opterećuju bubrege, a sadrže i previše holesterola. Riba je odličan izvor omega-3 masnih kiselina, joda i vitamina D i treba je imati jednom do dva puta nedeljno na trpezi.
7. Začinjeno, ali ne i slano. Umesto sa solju, koja pospešuje visoki krvni pritisak, začinite jela raznim začinima i biljkama. Peršun na primer daje mnogo bolji ukus jelu nego so.
8. Piti umereno. Veliki deo našeg tela sastoji se od vode. Ovo omogućava besprekornu razmenu materija. Dnevno treba piti jedan do dva litra vode. Umesto vode možete konzumirati i biljne i voćne čajeve bez šećera. Crni, zeleni čaj i kafu pijte samo umereno. Alkohol, zaslađeni napici i limunade ne gase žeđ i suviše su kalorični.
9. Češći, a manji obroci. Bolje je jesti pet malih nego tri velika obroka dnevno. Ko dugo ne jede, „zbunjuje“ svoju razmenu materija i ne može da održi koncentraciju u radu. Glad je pretprogramirana i preskakanjem obroka dolazi do nezaustavljivih padova u funkcionisanju organizma. Jednostavno oslušnite svoje telo. Ono će vam javiti kada vam se jede malo, a kada više.
10. Hranu treba spremati ukusno, ali sa očuvanim hranljivim materijama. Pazite kako čuvate namirnice. Morate imati na umu da voće i povrće ne mogu dugo da stoje u frižideru. Kad spremate, činite to na malo ulja. Najbolji načini spremanja su kratko kuvanje i dinstanje. Tako se ne gubi previše vitamina i mineralnih materija.
(Compress)
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
