I te kako ima šta pogrešno da se nauči.
Viđao sam kako neki koji par godina (neki i više) treniraju košarku ne mogu da vežu pet slobodnjaka. S druge strane pojednici za koje znam da nikad nisu trenirali ni sami, a kamoli u košarkaškim klubovima, s lakoćom samo vezu. (I po kretnjama se vidi da nisu trenirali.)
Svaki čovek u "podsvesti" ima preciznog šutera. Samo ga treba isklesati. Preciznost se, po meni, ne gradi dodavanjem nego oduzimanjem. Ukloniti loše navike, sve što dekoncentriše (psihološki faktor), sve što steže-grči (fizički faktor), i otkriva se "nepromašivost".
(Jedan lik koji je pred publikom organizovano pokazivao veštinu šuta (nizao po 900 slobodnjaka) takođe potencira kompletnu opuštenost među glavnim savetima. Izvor: neka domaća knjiga o košarci.)
IMPULS
Iako je lopta stalno u kontaktu sa rukom, ključ je udarac. Od toga pod kojim uglom se "potera" zavisi gde će da završi.
To je i suština fraze "iz zgloba". Tačnije bi bilo "iz mesta", "iz mirovanja". Poenta je da što manje pokreta utiče na pravac izbacivanja.
IMPULS iz ugla vremena
"Polako" - je uvek pogrešan pristup. Smireno da.
Brzina nije obrnuto srazmerna preciznosti, naprotiv. Ako je i prinošenje lopte tački ispucavanja sporo, šut mora biti energičan. Moraš osetiti otpor lopte, moraš joj dati "previše" energije da bi regulisanjem visine luka milimetarski odredio tačnu daljinu.
Bonus je što je u praksi brz šut teže blokirati, da ne kažem nemoguće
PRED-KRETNJA
Prost sistem katapulta. Opruge. Koje sve mehanizme aktivira u podsvesti i motorici ne znam, ali znam da daje vidljive rezultate i kod mene i kod svakog kome pokažem.
Radi se o zanošenju lopte u nekom smeru koji nije prema košu. Doprinosi da se lopta mnogo bolje "oseti".
Uopšte, kad se aktivira "osećaj", vizuelni kontakt sa obručem je sporedan. Možeš biti i leđima okrenut, u momentu izbacivanja znaćeš da li će da završi gde treba.
- Dosta teorije (već previše?
), evo nešto i da se proba jer znam da ono zvuči ekscentrično.
VEŽBE
Izbacivanje lopte u vis jednom rukom, hvatanje istom. Putanja da je sasvim vertikalna, regulisati visinu
(povećavati, smanjivati, održavati).
Odbojka jednom rukom - isto što i gore samo bez gnjavljenja lopte.
Odbojka glavom (pimpovanje). Cilj je da navede na zaključak "kad mogu glavom ..."
Ponavljam da nije sve u zglobu. Ali i Koraćev šut, i horog, i klasičan mogu se raditi ovako kako ja savetujem, tj. da se zasnivaju na pročišćenom impulsu.
Gađanje sa zicera (skraćeni penal). Vrlo bitno da se o s e t i samopouzdanje, da se opipa serija, da se spozna "nepromašivost".
PS
Polazite od "zone".
Još jedan ekscentrični pojam, s tim da ovaj (pri)znaju svi svetski treneri.
Kada igrač oseti da može da uradi šta god zamisli (i uradi to), za te retke vremenske periode kaže se da su "zona".
Za početak probajte da ulazite u zonu bar po preciznosti. To zovem "zona nepromašivosti".
Tu se uči!
Tu se vidi koji šut ti najviše leži i koji stil, to jest vidiš da je stil sporedan a mehanika još više. Posle se sve svodi na izazivanje zone i borbu za održavanje zone.
Psihološki faktori koji se u praksi često sreću su provokacija (namerna ili ne) od strane protivnika, publike ili sudije. Bude i od saigrača
! Nauči da prepoznaš i ne nasedneš.
Motivacija!! Za šut je ovo jako bitan faktor. Da, podrazumeva se, ali motivaciju ipak treba aktivno održavati. (Praktično ključni faktor za pobedu uopšte
)
O preciznosti
Reče Deda_Mraz vežbaj vežbaj. Deset sekundi prakse daće više evidentnih rezultata u praksi nego dani teorije. Preciznost brzo opada i brzo se vraća - kad ti zatreba ne zaboravi da "zagreješ" šut.
Najbolji štos koji sam čuo na ovu temu:
U pravom trenutku posle nečijeg promašaja, izjava -- "vratio ti se šut"
----------
Izvinjavam se što sam otišao off-topic, govorim o preciznom šutu a ne o zvanično "pravilnom". "Pravilnost" je relativna stvar u svemu pa i ovde. Ko je merodavan da proglasi?? Ko pogađa preciznije ili ko "gađa lepše" i ima diplome