Zoltan Dani, čovek koji je srušio mit o „nevidljivom” i oborio lovca bombardera F-117A

_{Zoltan Dani
(Foto: Luka Vuletić)}

Ambasador Belorusije nedavno je uspeo da uspostavi kontakt s njim i uruči mu specijalnu pozivnicu za proslavu dana državnosti zemlje koju predvodi Aleksandar Lukašenko. Vlada jedne od velikih sila, stalne članice Saveta bezbednosti, ponudila mu je nedavno mesečnu platu od 40.000 dolara i ekskluzivni smeštaj za njegovu porodicu, ukoliko pristane da bude instruktor snagama njihove protivvazdušne odbrane. Zimus mu je predstavnik vlade jedne od regionalnih sila iz arapskog sveta, koja oštri zube na Sjedinjene Države, predložio da rukovodi protivvazdušnom odbranom u pustinji, u eventualnom ratu protiv SAD. Ali, harizmatični pukovnik, koga se naša vojska jednostavno odrekla, zauzet je važnijim poslovima. U taštinoj kući u selu Skorenovac, blizu Kovina, odlučio je da se povuče u ilegalu. U tišini mirnog vojvođanskog sela pedesetogodišnji zaboravljeni heroj protivvazdušne odbrane u ratu protiv NATO mesi kolače i razvlači kore.

Zoltan Dani, čovek koji je srušio mit o „nevidljivom” i oborio lovca bombardera F-117A, zvanog „noćni soko”, perjanicu američke „stelt” tehnologije, kaže da bi se na jedan poziv ipak odazvao ako on dođe iz američke ambasade u Beogradu. Sletanje dva lovca F-16 na aerodrom u Batajnici bio je dobra prilika za to ali Dani nije dobio pozivnicu. – Uspostavljanjem bliske saradnje vojski Srbije i SAD, mislim da je došao trenutak da Amerikanci konačno uspostave saradnju i sa mnom. Mada, nešto se ne javljaju – kaže bivši komandant 3. diviziona 250. raketne brigade PVO bivše Vojske Jugoslavije, čija je vojnička karijera počela da se ruši gotovo istog časa kada je 27. marta, u smiraj dana, u 20 časova i 42 minuta, izdao naređenje da se ispale dve rakete „neva” ka nebu. Vatrene strele pretvorile su F-117A u užarenu loptu, koja se stropoštala u blatnjavu sremsku oranicu, u rejonu sela Buđanovci.

U nekoj drugoj zemlji, okićen ordenjima i ovenčan slavom, Dani bi u najgorem slučaju pisao memoare o 78 dana rata, kada su njegovi raketaši, prema zvaničnoj verziji, oborili, pored „stelta”, i lovac F-16 iznad Šapca. Dva oborena američka aviona u vazdušnim udarima 1999. godine na SRJ, rezultat su dejstava Danijevih momaka. Ali, u Srbiji, u vrelo leto 2006. godine, sedam godina posle tih paklenih noći i sumornih dana, pukovnik ledenoplavih očiju u najboljim godinama, izopšten od svoje vojske, države i političara, vozi prastari „reno 19” polupanih prednjih farova, broji narudžbine za pite od višanja, prodaje kompjutere i hemijske preparate po Vojvodini, izrađuje biznis planove za poljoprivrednike – iščekujući ipak poziv koji bi ga možda vratio tamo gde pripada. Ali, srpskom pukovniku nema ko da piše. – Drugari su mi u šali govorili: „Gde, Dani, da tebe pozovu u Batajnicu na doček. Da ih opet oboriš?”... O njihovoj poseti, inače, ne mislim ni dobro – ni loše. Ti momci su radili svoj posao. Kao i ja. Odluke o ratu i miru donose politička vođstva. Vojnici izvršavaju naređenja.

Prvi put, Dani otkriva zašto je bio prinuđen da napusti vojsku. Iako je tri dana posle obaranja „nevidljivog”, što je bila prvorazredna svetska senzacija i rušenje jednog od najvećih mitova o superiornosti američke vojne industrije, unapređen vanredno u pukovnika, posle bombardovanja Jugoslavije, njegova karijera počela je da se urušava. Ukratko, Dani je počeo da gubi visinu. Smenili su ga odmah po okončanju vazdušnih udara sa mesta dužnosti komandanta jedinice i prebacili na dužnost – referenta u pozadini! – Bunio sam se, pa su me prebacili u vojno školstvo, da predajem nekakvu teoriju. Tražio sam da predajem taktiku, ali ni to mi nisu dozvolili. Da se ne lažemo, bilo mi je jasno da postajem nepoželjan. Posle 5. oktobra, pojavilo se inspirativno mesto u odeljenju za odnose sa javnošću. Ni to mi nisu dozvolili. U redu – onda sam zatražio da budem načelnik odeljenja za odnose za inostranstvom! Mislio sam naivno, imam odlične ocene, znam pet stranih jezika, završio sam Generalštabnu školu. Ali, čim je nadređeni čuo da čovek koji je srušio dva američka aviona želi da bude načelnik odeljenja za odnose sa inostranstvom, rekao je: „Zapad će misliti da smo vas namerno postavili, kako bismo ih provocirali”. Vojno rukovodstvo nije znalo šta će sa mnom. Postao sam otežavajući balast, vruć krompir za svoju vojsku.

Čovek koga su tokom rata proglasili gospodarom neba, surovim oficirom koji je po selima u koje je ulazio s jedinicom uvodio policijski čas, hapsio neposlušne i uvodio prohibiciju, zabranjujući svaku kap alkohola, vojnik koji je marširao ispeglan i obrijan u paradnoj uniformi, usred vazdušnih udara, tražeći od podređenih čeličnu disciplinu, zbog čega su ga opet nazivali bezdušnim, proglašavan je i za ludaka i za genija, kako su ga takođe nazivali, pripisujući mu da je julovac ili opozicija vrhovnom komandantu... Shvatio je konačno kako je za vojsku postao persona non grata. Iako su tokom bombardovanja njegova vozila prešla 100.000 kilometara bez saobraćajnog udesa, premeštajući se s položaja na položaj uglavnom po mrklom mraku... Iako nijedan njegov čovek nije ni ogreben – i pored 23 direktna vazdušna napada. U domen legendi koje u njegovom slučaju već izmiču kontroli, spada i ova: da je tokom tih nedelja proglašen za američkog državnog neprijatelja broj jedan, pa je njegova jedinica postala meta specijalne NATO lovačke eksadrile „Divlja lisica”, zadužene za uništenje radarskih i raketnih sistema na zemlji. Dobio je i konspirativno ime – Gvozden Đukić, a kako bi se zavarao trag o njegovom identitetu, u listu „Vojska” je napravljena namenska reportaža o njegovoj jedinici i ispovest tajanstvenog komandanta Đukića. Gvozdena Đukića.

Zoltan Dani i Vojska razveli su se prvog septembra 2004. godine. Penzionisan je na njegov zahtev. Zaboravlja da kaže da nije čak ni odlikovan. Njegova jedinica je dobila Orden narodnog heroja, kao i potčinjeni oficiri. Ali, on ne. – Odgovor je jednostavan. Ja sam predlagao svoje saborce kao nadređeni. Mene nije imao ko da predloži. Za obaranje neprijateljskog aviona potrebna je stručna i savršeno uigrana ekipa. „Noćnog sokola” je oborio savršeno uigrani tim. Ipak, Dani je dobro prošao. Umesto ordena, mogao je da zaglavi robiju. Na svoju ruku, bez odobrenja pretpostavljene komande, menjao je postojeće šeme elektronskih kola i sistemu raketne tehnike. Tako je „stelt” postao „vidljiv” na zastarelim sistemima PVO. – Kompletan izveštaj o obaranju „nevidljivog” predao sam vojnom rukovodstvu. Ja sam suviše sitan igrač da bih znao gde je završio taj izveštaj – kaže Dani, komentarišući spekulacije o tome da je njegov „recept” kasnije ustupan mnogim zainteresovanim stranama.

– Naziv „stelt” znači da se radi o avionu manje radarske uočljivosti, a ne da je nevidljiv. Saznali smo kako može lako da se uoči i to primenili u praksi. Reč je o specifičnoj inovaciji, jedinstvenoj do sada, što, nažalost, ne možemo da patentiramo. Tu inovaciju sam izučavao još 1996. godine. Rešenje za rušenje „stelta” postoji. Razume se, samo je parlament Srbije nadležan da ovlasti bilo koga, podrazumeva se – i mene, da progovori i reč o tome. Možda sam van vojske, ali ja ostajem zauvek veran Srbiji i svojoj vojsci – kaže pukovnik koji je prvi put, tokom četvoročasovnog razgovora, prestao da se osmehuje. Sin Rumunke i Mađara, međutim, ne isključuje mogućnost da opet obuče uniformu. Ali, šta ponuditi Zoltanu Daniju da opet navuče oficirski mundir?

Da li je ovaj čovek, onog trenutka kada je F-117A tresnuo u blato, završio zajedno sa njim? Stranke na lokalu ne misle tako. Nekoliko partija koje sebe smatraju delom demokratskog bloka predložile su mu da bude njihov kandidat za predsednika Opštine. Odbio ih je. Za sada. U fusnotama njegovog životnog plana podvučeno je: „Neću se baviti politikom. Bar još nekoliko godina”. Iako kaže da je srećan u porodičnom pekarskom biznisu i menadžmentu u malim i srednjim preduzećima, kao i u seoskom turizmu, nesvestan da je i sam postao turistička atrakcija, pukovnikov raketaški nou-hau i dalje izaziva brojne kotroverze. On se ne plaši za svoju bezbednost, iako je ekipu „Politike” najpre legitimisao, kao u doba svoje najveće moći na terenu, a zatim nam pribeležio i isproveravao brojeve telefona. – Drugovi se često šale: „Dani, ići ćeš nam ti u Hag”. Odgovaram – što da ne, tamo su hrana i stan besplatni. Mislim da je obaranje NATO lovaca bila velika, džentlmenska vojnička pobeda u skladu sa svim pravilima međunarodnog ratnog prava.

Dok u svojoj porodičnoj nezavršenoj kući u Kovinu pokazuje kao relikvije delove „nevidljivog” – poveći deo stajnog trapa od titanijuma, laganog kao parče mobilnog telefona i odlomljeni deo krila F-117A u obliku saća, koje apsorbuje elektromagnetnu energiju, seća se kako mu je reporter lista „Asahi šinbun” predložio da podele 100.000 dolara, koliko je verovao da će zaraditi preko aukcijske prodaje „parčića” na Internetu. Svakog 27. marta u hotelu „Bristol”, okupljaju se njegovi raketaši, kako bi proslavili obaranje „nevidljivog”. Tu je i nerazdvojni prijatelj koji je još u aktivnoj službi, oficir Srpske vojske, ili Vojske Srbije, kako vam drago, Senad Muminović. Senad je taj koji je pritisnuo dugme i aktivirao rakete. – Ove godine Vojska nam je predložila da ne pozivamo novinare na to slavlje, da bi se izbegao publicitet – kaže čovek koji zna recept za rušenje „stelta”, a pri tom mesi kolače.

Aleksandar Apostolovski

---

Zoltane, PATRIOTO! ''bo si im kewu!

Kakav lik!

Pozdrav!

Mislim da je ovo ipak malo preterano... Klasičan senzacionalistički tekst o nebeskom narodu i o tome kako smo najpametniji i najbolji i najjači u svetu i svi nas hoće, a mi se ne prodajemo ...

Taj avion je srušen po sistemu "i ćorava koka ubode po neko zrno" + mnogo sreće, tako da pričati neke priče da smo mi sa našom starudijom u stanju da oborimo jedan od najnovijih američkih aviona, je blago rečeno smešno...

Gospodin čovek. Vojničina! Prosto mi je neverovatno da premoscavanje par zica na 30 godina starom radaru moze da otkuca stelta ali ako je tako, nadam se da je recept zavrsio u pravim rukama!:)))

---

Zasto ga nisu oborili Iracani ili Avganistanci ako je sve stvar slucajnosti? Naravno, nije sporna nasa inferiornost po pitanju vojne tehnologije, ali ovo je ipak nesto sto je vrijedno pomena. A to je kod nas uobicajeno, u nasoj istoriji je puno takvih stvari da neko ko uradi nesto svijetlo bace ga u zapecak, a kad dodje opet stani-pani onda ga opet zovu. Sjetimo se samo Zivojina Misica i odnosa (tadasnje) drzave prema njemu. Izgleda da je doslo vrijeme da Zoltan postane stealth za drzavu. Najbolje da pljujemo po njemu i da kazemo da je avion sam pao.


P.S.
Svaka cast Zoltane, j*** si im kevu u usta kriva.

---

Ventura, sto bi rekli Ameri, fair enough...

Ajde sad ja...
1. Avion je oboren, znamo koji je, kakav i ostalo...
2. Zasto se odmah spominje nebeski narod kada nesto dobro odradimo? E da, a za to "slucajno", u redu...ne iskljucujem i tu opciju, ali opet koliko je nebo, a koliki je avion?
3.


i



Znaci, citaj...
Pozdrav.

p.s. Gospodinu Zoltanu sve cestitke!

---

Svaka cast coveku pokazao je da za sve ima resenja. Eto dokaza da imamo pametnih ljudi.

Oni su zapravo gađali bespilotnu letelicu, a ovaj se ni kriv ni dužan našao na putu rakete. Ko im je kriv kad ga napraviše nevidljivog.


Reforma vojske - smanjenje broja sposobnog i stručnog kadra.


Otkazao mu kataklinger.

U prevodu:
Jebali smo im jevu Američku, kakvi su oni glupaci što ulažu 500 milijardi dolara godišnje u vojsku, kad mi Srbi - genijalci, prelemimo par žica i jebemo im kevu. Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine...

Ne znam kojim su avionima oni išli na Iračane, ali verujem da su ih Iračani podosta oborili sa svojim SAM sistemima...

Mada porediti vojnu silu Iraka (prebogat naftom, i kojima nije bio problem da pokupuju svu vojnu opremu koja im je bila dostupna) i Avganistana (kome je sigurno ostala gomila opreme od SSSR-a) sa jednom Srbijom koja nema para ni za gorivo i u kojoj vojni pilot ima 6 sati naleta godišnje, je stvarno glupo...

Pa NATO-u je Srbija bila idealan poligon za obuku pilota, uvežbavanje akcija, manevara, i za zajebanciju...

Šteta sto nam nisu sve vojnike pobili, onda bi ti imao neoboriv dokaz da smo nesposobni.

Drugim rijecima, kako je neko smio da obori njihov avion? Pa oni ulazu mnogo para u odbranu, sama ta cinjenica je dovoljna da se neprijateljska vojska u*** u gace. Kako tim malim zemljama pada na pamet da gadjaju nase avione, pa mi ulazemo ogromne novce, imamo stealth ovo, stealth ono? Jos jedno kazem, smijesno je porediti nasu vojsku i vojske zemalja NATO-a, ali reci cu opet: Zoltane, junacino. Valjda mu toliko dugujemo, i ne samo njemu, nego i drugima koji su ispali heroji u neravnopravnom ratu.

---

Ovo je stvarno vrhunac preterivanja. Sto nije oborio jos deset komada onda, kada je napravio tako genijalni sistem?

---

Ne znam da li je neko rekao kljucni momenat u celoj "akciji" obaranja.

Pilot F-117 je bio opusten i do te mere neoprezan da se zezao i probao otvaranje i zatvaranje stajnog trapa. To su klapne velicine otprilike 2,5x1 metar i u trenutku kad ih je otvorio, nasi su ga locirali. Nije bilo tesko da ga onda samo prate. Da nije bilo tog njegovog gafa kao posledice totalnog pouzdanja u stelt F-117, vraga bi ga oborili. Sve ostalo su smesne price

Pa o tom ti i ja govorim, jer ja smatram da je Srbija (sto se tice RV i PVO-a) pruzila bolji otpor (srazmjerno svojoj snazi) i od Iraka, od Avganistana pogotovo. Tu upravo dolazi do izrazaja moja prica, da je nasa vojska mnogo domisljatija sa onim cime raspolaze.


offtopic: Zna li neko kako su sruseni oni helikopteri Apaci u Albaniji. Vjerujem da su greskom sami pali, ali sam cuo i neke druge price, kao da su neki nasi avioni imali prelet u Albaniju i srusili ih?

---

U zalivskom ratu snage predvodjene USA su izguble 44 aviona i 17 helikoptera - u ratu sa SCG su srusena 2 njihova aviona (F-117, F 16 za koji doduse Ameri tvrde da se pokvario) a 2 tesko ostecena (A-10, F-117) - doduse Irak je imao mnogo vecu vojsku (istina treniranu za potpuno drugaciji rat) ali takodje treba uzeti u obzir da je konfiguracija irackog terena daleko povoljnija za Amere od brdovitog Balkana :-) Sve to komplikuje poredjenje irackog i balkanskog sukoba.

U svakom slucaju, Zoltan je prvi srusio jedan F-117 i to je dogadjaj koji ce ostati zabelezen u istoriji i sa svih strana u sukobu - koliko je cela ta akcija jedna Pirova pobeda, to je druga stvar - za istoriju je bitno je da se covek trudio i uspeo u tome u cemu se trudio i coveku naravno treba cestitati jer je obavio svoj posao bas kako treba.

Ovakvi clanci sa prenaduvanim stvarima su sasvim uobicajeni, eto da ima narod sta da cita a da greje toplo oko srca - tesko da je nesto specijalno "budzeno" na tim PVO sistemima - F-117 je jednostavno ranjiv u kisnim uslovima i u momentima izbacivanja bombi kada mu oblik postaje vidljiv na radarima, i ocigledno su Ameri mislili da ratuju sa nekim indijancima pa su se opustili - ta greska ih je kostala i platili su je "nevidljivim" i odredjenom medjunarodnom blamazom - doduse, posle toga su jako pripazili sta rade sto se na zalost i videlo po infrastrukturi Srbije :(

--

Medjutim, osim ranjivosti F-117 treba isto primetiti i da su Amerikanci uspeli da bez ikakvih problema evakuisu pilota tog aviona - sto pokazuje da su imali dovoljan "air superiority" da mogu neprimeceno da dolete i pokupe tog coveka koji im daleko vise vredi nego ta skupa hrpa kompozitnih materijala koju smo im srusili.

---

ODAKLE poticu te informacije?

Ali trebao si jos nesto da primjetis, a to je da je Zoltanova jedinica oborila dva odlicna aviona, a da mu nijedan vojnik nije kako sam kaze: "ni ogreban". Na osnovu toga se moze reci da je on u tom ratu bio sposoban, a bilo ih je jos takvih. Kad vec spominjes Irak, vjerovatno ti je poznato da su americki udari po njihovoj vojsci imali strahovit efekat sto se tice gubitaka u ljudstvu i u tehnici. Iracka vojska je bukvalno zgazena. Dobro, sigurno je da je na njih upotrijebljena mnogo veca vojna sila, ali ne govoreci o infrastrukturi, putevima, prugama, mostovima efekat udara na nasu vojsku je bio blijed. Vjerovatno znas, avion A-10 zovu i "ubica tenkova" koji je irackim tenkovima pocinio dar-mar, nasoj vojsci uspio je da unisti i osteti samo 7 (sedam) tenkova, od preko 400 koliko ih je bilo na Kosovu. O Apacima da i ne govorim. Ima tu efekta i konfiguracija, ali se mora odati priznanje i nasoj vojsci na uspjesnom sakrivanju i maskiranju oruzja i tehnike.

---

@tyranBL,

Naravno - ocigledno je da je Zoltan sposoban lik i da je odradio dobar posao - a cinjenica kako pise gore da je udaljen iz vojske samo govori o endemskoj negativnoj selekciji u nasem drustvu. Bas me zanima sto je penzionisan.



Sto se analize uspesnosti razaranja vojske Iraka vs. SRJ tice, nemoj zaboraviti jednu cinjenicu - Snage koalicije su imale blanko dozvolu (SB-UN) da sravne iracku vojsku sa zemljom bukvalno jer:

1. Imali su dozvolu SB-UN-a da uniste vojnu sposobnost Sadama da ugrozava druge oko sebe, dakle potpuno medjunarodno pokrice

2. U pitanju je je*ena pustinjcuga, daleko od medija, Evrope i sl... dakle, mogli su da priuste "luksuz" "starog dobrog" (sic) ratovanja gde si mogao bez problema da gruvas i civile i vojsku i sve bez preterano problema

Sa SRJ je stvar bila potpuno drugacija - SRJ je pre svega u Evropi, nije bilo dozvole SB-UN vec je NATO to izveo samoinicijativno, onih nekoliko akcija koje su rezultovale masovnom smrcu civila su ipak bile medijski udarac na imidz "dobrih momaka" i uvek su izazivale politicke probnleme (zamisli da li bi to bilo bitno u Iraku??) itd.. Svakako ne zelim da umanjujem uspehe VJ ali takodje mislim da niko ovde ni u snu ne bi tada pozeleo da je NATO imao otvorene karte i licencu UN da unisti VJ kao sto su imali u Iraku 90-te - jer bi to verovatno i ucinili sa manje ili, vrlo verovatno, vise civilnih i infrastrukturnih zrtava po nas a i po njih (dobro proracunato, vrlo verovatno) - ali pre svega, po nas.

Osim toga - Iracani nisu imali gde da sakriju svoje tenkove, niti su imali "luksuz" da mogu da ih sakriju jer su tenkovi bili potpuno ukljuceni u svakodnevnu intenzivnu kopnenu borbu sa Amerima - ne secam se da su Ameri upali kod nas preko Vojvodine ili da imamo neku pescanu pustinju koja je kao tepsija kad se gleda iz satelita - i to ipak treba uzeti u obzir ;-)

Naravno VJ jeste bila dobra - onoliko koliko je mogla da bude dobra uz ukupan kadar, decenijsko propadanje i jadne finansije, i uz uslove same situacije (NATO-ov vojni deo nije bas imao potpuno odresene ruke vec ih je kontrolisao politicki odbor koji je bio svestan ogranicenja operacije van mandata UN) - mada je ipak mnogo bolje sto nisu morali da testiraju do kraja koliko mozemo da se odupremo vojsci NATO-a jer to ne bi bas bilo dobro po nas. Tragedija je sto je do takvog sukoba uopste i doslo.


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 12.07.2006. u 02:22 GMT+1]}

---

@Ivan
Sve to stoji, ja to ne sporim. Ali moras da shvatis i jednu stvar, Ameri puno ne tangiraju SB-UN, odnosno fermaju ga onoliko koliko im odgovara u datim situacijama. Sadam im je bio mnogo veca direktna prijetnja, naravno ne u vojnom smislu, vec u smislu da im je ugrozio naftne izvore, a na to su vise nego osjetljivi. Na Kosovu nisu bili toliko ugrozeni americki interesi, a da su bili ugrozeni nemoj misliti da ne bi krenuli i kopneno na Srbiju, bilo preko Vojvodine, Albanije, ma Himalaja, svejedno je. Ono sto ja hocu da kazem je da su oni (Ameri) udarili na SRJ bas onoliko koliko su ocijenili da treba, da su mislili da treba da zgaze Srbiju uradili bi to bez obzira na odluke UN-SB. Kao uzrok svega toga provlaci se kao teza da su oni imali milosti prema Srbiji, te nisu rusili, ubijali (masovnije) civile i sl. To nije istina, mnogo puta je u tom ratu dokazana njihova bezobzirnost.

P.S.
I dajte malo prekinite sa tim tvrdnjama da su se Ameri opustali, pa kao da su tek tad oborili njihove avione. Pa bio je rat, a ne rulet i o opustanju kod njih nije bilo nikakvog govora. Samo jos recite: popili su puno Jelen piva pa su sami popadali :)

---