Nisam bas savremenik serije "grlom u jagode", jedno par generacija sam mladji. Ali sam video i doziveoo, krajem '60-ih da ljudi zadnjim snagama kupuju auto. Na taj primer se odnosilo. Auto, iz tog doba, im je "uzvratio", trajao je cetvrt veka, lako se popravljao, i na parkingu...
Nisam u stanju da potrosim pare na nesto suludo, mozda nazalost, ali nekako, vise postujem sebe nego pare, i to se preplice, pare zaradjujem mukotrpno, bez popusta.
Ponekad potrosim novac, nekome naizgled lako i brzo, ne pravim spektakl, ali je sigurno da je postojala neka vrsta pripreme, informisanja, i u trenutku kada prepoznam veliku vecinu detalja koje hocu, nema sta vise da se "razmislja".
Naravno, znam da je ljubav prema novcu (i nekretninama), reetka trajna ljubav.
I kada bih kupovao auto za preprodaju, sto se jako tesko moze desiti, imao bih sasvim drugaciju filozofiju. A mislim da bih uzimao vise para od nekih, mada su sada trgovci dosta kvalitetni, vispreniji nego pre samo nekoliko godina. Nekako shvataju da je poenta, bolja, prodati brzo deset vozila po 800 evra zarade, nego 3 sa po 1000evra...
Uvoze se cuknuta vozila, ponuditi kupcu, varijantu, da sa rezervnim delovima sam popravlja, da ne sumnja da je zbudzeno, da iskoristi svoje mogucnosti popravke ako ih ima...a i sam moze da kontrolise kvalitet popravke. Jak marketinski potez, prema situaciji besparice...takvih pametnih razmisljanja nije bilo ranije.
Auto mi sluzi za funkcionisanje(kao i svakome, od preprodaje do imidza, meni za transport i uzivanje), kao i kompjuter, literatura, a iz celog tog miljea se sticu informacije, koje uzrokuju "proizvodnju" novca. Mozda sam ja jos (malo) u snazi, da manje "stedim" da se vise trudim da zaradim, odnosno nadoknadim "manjak", posto obe krajnosti nikako nisu dobre.
Zato ne "robujem" brendovima, sam sam sebi "brend", ne "kunem" se u "neka stara kola", kao sto neko plitko rece, postavljam se u ulogu kupca, krajnjeg, potrosaca..sa zahtevima i potrebama, i ne "pravdam" se nikome za kupovinu, ili da mi treba misljenje demokratske vecine, ili ocena komsiluka.
Mozda je to razlog sto ponekad "surovo" ocenim neke "proizvode", a nekome su legenda, ikona....
Ne prepustam se olako da "upadnem" u pricu da "sve sto imam dobro, drugi su mi napravili, i proglasili za dobro". Trudim se da "ucestvujem"...
I drago mi je sto je sve vise ljudi u okruzenju, ili u slicnoj, ili stremi takvoj filozofiji.
Poz
Jeste malo off, ali moze da pomogne, mozda nekome, da vidi i drugaciji nacin razmisljnja pri kupovini...
Re: Opel Vectra 2.0 dti karavan 1998 5000e,sta mislite,je li to dobra kupovina
