Kada vazduh ide gore, a mora gore jer su se Himalaji isprečili, vazduh se hladi (ako se sećam geografije, 1 celzijusev stepen na 300 metara), a kad se hladi dolazi do kondezacije i padavina. Zato se kiša istrese na Himalajima a suvi oblaci prelaze preko. I ono malo vlage što imaju ne mogu da istresu jer se sa druge strane dešava suprotan proces, vazduh se spušta i zagreva, a takav samo još više isušuje.
Slične se stvari dešavalu i kod nas. Npr. najkiševitije mesto bivše Juge je bilo na u okolini Boke Kotorske odakle se uz planinu dizao vlažan vazduh i istresao oko više od 5000 litara na metru kvadratnom godišenje. U podnožju Himalaja je najkišovitiji grad na svetu sa preko 12 000 litara. Slična pustinja je npr. Atakama odmah iza Anda. A efekat spuštanja vazduha je u Evropi poznat kao fenski efekat. Dešava se u proleće kad preko Alpa krene da se spušta vazduh koji vrlo brzo otopi sneg i izazove poplave, blato i klizišta.
Bolje džaba ležat nego džaba radit.
Pustinja Gobi - Kako je nastala?
