[es] - Buducnost mikrokontrolera

bogdan.kecman
Bogdan Kecman
"specialist"
Oracle
srbistan

Član broj: 201406
Poruke: 15887
*.mysql.com.

Sajt: mysql.rs

+2377 Profil

Re: Buducnost mikrokontrolera

^{29.03.2009. u 12:45 - pre 183 meseci}

obicno bih preskocio ovakvo pitanje al sam nesto danas raspolozen za filozofiranje ... valjda to ima veze sa nedostatkom sna, vikendom, promenom vremena ....

Citat:

kako vidite razvoj i primenu 8-o bitnih, 16-to bitnih i 32-o bitnih mikrokontrolera u narednih 10 god?

kako vidim ... na zalost, vidim mnogo drugacije od onoga kako bih zeleo da ide taj razvoj .. vidim da ovi mali nestaju, vidim da 8-bitne mikrokontrolere niko ne pravi, da su 16bitni tu ali "na steroidima" a da su 32bitni "uobicajeni" .. vidim da je asm zamro vec danas te da se odrzava samo u tragovima u vrlo specificnim slucajevima na specificnim projektima, ali vidim da u tih narednih 10 godina i C prestaje da bude "language of choice" i da lenjost i nesposobnost uz nisku cenu na scenu dovode (@#%(&%@&^#(&#@!%&@@!!_#%^) interpretere i virtualne masine kao naprimer http://www.bsharplanguage.org/ koji vec uzima veliku popularnost... Njegov tvorac je napisao:

Citat:

has been designed for small footprint embedded systems, the code generated is extremely compact. The current flag ship implementation is the Renesas M16 with 2KRam and 64K Flash (SPB target Board), it obviously flies on an ARM7. Unfortunately, no implementation on MicroChip Pics, the reason: need a minimum of 2K Ram, but also level of stacks to call functions (or methods).

dakle njemu je mikrokontroler na kome mozes da bacis 2K RAM-a i 64K flash-a "sica" ... za mene je mikro kontroler sa 2K ram-a i 64K flash-a "veliki" ..

Ali, fora je sto sa ovakvim sistemom kao sto je taj tuzni B# razvoj "laksi", "brzi" ... manje je gresaka, programer ne mora da zna kako se vadi koren iz nekog broja ili kako se mnoze dva double-a ..

tako da .. ja za 10 godina vidim mnooooooogo velike i brze mikrokontrolere koji teraju ocajno spor i tuzno nekvalitetan kod ... takodje, vec za koju godinu vidim integraciju low power procesora i high end mikrokontrolera kada se low power procesori poput amd geode ili intel atom preklope sa sadasnjim arm/avr/Renesas i ostalim mikrokontrolerima "vece" snage...

arhimed
http://www.mysql.rs/ | http://elco.crsndoo.com/

Odgovor na temu

rsinisa
Siniša Radanočević
Smederevo

Član broj: 2716
Poruke: 1586
93.86.203.*

+321 Profil

Re: Buducnost mikrokontrolera

^{29.03.2009. u 17:52 - pre 183 meseci}

Ne znam kada pročitao sam izjavu nekoga ko je još davno rekao kako treba zatvoriti patentne zavode jer je već sve izmišljeno i nema više šta da se smisli. Ova tvoja izjava mi pomalo liči na to iako, na osnovu tvojih dosadašnjih poruka, ne verujem da si baš doslovno tako mislio.
Elem, kao prvo mislim da će svakako biti novih ideja za primene, a svakako verujem da će postojeći uredjaji doživeti izmene i povećanje funkcionalnosti. Npr. pogledaj TV prijemnike, šta su nekada unutra radili procesori, a šta danas. Ili mobilne telefone.
Znači, što se tiče hardvera verovatno da će u skorije vreme nestati kontrolera sa malim memorijskim kapacitetima i hardverskim mogućnostima jer jednostavno neće da se isplati praviti ih; oni koji su, kao ja, počeli sa procesorima znaju da su EPROM-ima rasli kapaciteti i da je vremenom bilo sve teže nabaviti EPROM-e malih kapaciteta. Baš bih voleo da vidim da sada neko kupi nov 2716 (da ne idem dalje unazad). Čak i kad bi ih neko pravio verovatno da bi cena bila veća nego za npr. 27C512. U jezgra će verovatno da se ubacuju nove funkcije, perfirefije i sve što bude trebalo ili moglo. Novija tehnologija i fizičko smanjenje učiniće svoje, kao i mnogo puta do sada.
Naravno da će sve to morati da prati i softver: asembleri, kompajleri, razvojni alati ... Već sada smo svedoci da se u više programske jezike ubacuju funkcije koje, uz upotrebu jedne komande, prave mnogo asemblerskih linija koda, a toga će biti sve više, naročito sa razvojem novog i moćnijeg hardvera. Sve je to povezano jedno sa drugim, da ne idem baš u detalje, a i da skratim malo.
Što se konkretnih primena tiče ja vidim zaista mogućnosti za puno, puno noviteta. Evo, ja već skoro 2 godine imam vartine "pametne baterije" (veličina AA) koje mogu da se napune za 15 minuta, ali samo u odgovarajućem, takodje pametno, punjaču. U bilo kom drugom se pune klasično, kao što i taj punjač sve druge puni klasično, što samo znači da je i u baterijama neki MCU.
Ili (evo jedne od mojih mnogobrojnih vizija) u sijalicu, može da se ubaci neki MCU koji će da prati napon i u nekim granicama reguliše osvetljaj i produži njen vek. I još se ubaci foto element i eto sijalice koja ne mora da se isključuje i koja sama podešava osvetljenost (a možda može da se ubaci još neka funkcija).
Obzirom da su se neke od mojih davnašnjih ideja pretvorile u stvarnost (na žalost ne mojom zaslugom) možda i ovo postane uskoro jedan sasvim normalan proizvod. ;).
Elem, o ovome može još da se priča, ali dosta od mene za sada.

Pozdrav.
Sinisha

Odgovor na temu

branko_g
Merna tehnika i elektronika

Član broj: 159227
Poruke: 756
*.static-fiber.styrion.net.

+9 Profil

Re: Buducnost mikrokontrolera

^{30.03.2009. u 11:26 - pre 183 meseci}

Ja bih se zadržao na sadašnje stanje mikrokontrolerske tehnike i trendove.
Hardveski:

0) ARM je odavno industrijski standard

1) DMA, direktni prostup memoriji. Ne pomaže puno ako su uC sve brži i brži ako se svi spoljni događaji obrađuju
pojedinačno, u Interrupt-rutinama. To može da dobede to toga da kod više događaja istovremeno neki od
njih bude i preskočen, a to ne sme...Sve je više novih novih uC koji na primer konvertuju čitavu ADC sekvencu
i hardver tu sekvencu(onako u pozadini) postavlje u RAM pa tek kad je sekvenca završena se generiše JEDAN
Interrup umesto (kao do sada) za svaku konverziju jedan Interrupt.
To olakšava posao i uC-u i programeru.

2) "Periferija", znači U(S)ART, SPI, ADC,TIMER, CAPTURE/COMPARE su višestruko implementirani i zvog toga
postoji mogućnost da se jedan te isti uC konfigurura po svojim potrebama, ili nekoliko UART-a, neki hoće više
AD-kanala, nekome odgovara više PWM izlaza. Primer bi bio novi Atmel ATxmega.

3) Oni "veći" mikrokontroleri imaju i integrisanu Ethernet-jedinicu(MAC + PHY) što omogućava da se sa samo jednim
čipom i nešto "siće" naprave kompaktni uređaji o kojima se do sada samo sanjalo, WEB-radio, Kompaktni
uređaji sa kontrolu rasvete preko Interneta....

4)Kod nekih proizviđača je integrisani 12-to bitni ADC i DAC postao standard, za razliku od uobičajnog 10-to bitnog
čak i sa intagrisanim programibilnim pojačavačima, tako da za mnoga merenja i ne treba neka
kompleksna analogna elektronika pre samog uC-a(primer je opet ATmega i ATxmega)

Softverski:
1) C je već odavno industrijski standard, a sve više uC familija dobijaju i portirani GCC, tako da se za mnoge mogu naći
i Kompajleri-Linkeri-Dibageri praktično besplatno.

2) Neki proizvođači i dizajneri čipova i podržavaju ovaj trend, primer je ARM koji je kupio Keil softversku kuću
(8051, C167)i pretvorio u zvaničnu ARM softversku kucu, ali i pored toga plaća "Code Sourcery"
da na bazi GCC-a nezavisno razvija programersko okruženje koje praktično ne košta.

3) Eclipse je sve više zastupljen kao programersko okruženje kod mnogih softverskih kuća.

Pozdrav

Odgovor na temu

korak
Nis

Član broj: 125522
Poruke: 622
*.dynamic.sbb.rs.

+7 Profil

Re: Buducnost mikrokontrolera

^{30.03.2009. u 14:14 - pre 183 meseci}

Nismo se razumeli, ne mislim da 'treba zatvoriti patentne zavode'. Samo sam mislio na to da tehnoloske linije (na primer) uvek ce da postoje kao i procesi koji se na njima odvijaju sto znaci da ce potreba za mikrokontrolerima uvek postojati. Tako je i sa drugim stvarima. Ocito je da se tehnologija mikroelektronike brze razvija od ostalih tehnologija, sto je dobro jer moze da ih prati.

Secam se da sam citao izjave znacajnih ljudi iz sveta mikroelektronike i racunarske tehnike (u vreme Spektruma i Komodoora) koji su predvidjali da ce softver doziveti nesluceni razvoj, i pitali su se da li ce sve to moci da prati razvoj hardvera. Desilo se obrnuto, eto i vrlo strucni ljudi su predvideli naopaki razvoj hardvera i softvera. Dakle nije zahvalno baviti se predvidjanjima u ovoj oblasti.

Zaista, softver je dosao do objektnog C-a i sta sad, da li ce on biti glavni alat i narednih 10 godina? Koliko ce za to vreme da napreduje hardver. Doduse ima i drugih programskih jezika ali oni svi lice medjusobno a zajedno na C. Ima programskih jezika koji zaista predstavljaju neki korak napred (kao Okam ili Okem pise se Occam) koji programiraju paralelne procese i t. d. ali nisu popularni i niko sa njima ne ostvaruje profit. Kazu: svi rade u C-u i ostvaruju profit, sto ne bi i mi. Softverasi mnogo robuju kompatibilnosti, ona je kratkorocno dobra, ali na duge staze je kocnica. Da li znate da se linker C-a bazira na linkeru razvijenom los 50-tih godina? Nasuprot tome hardverasi ne pate od kompatibilnosti, stalno unapredjuju hardver, a softverasi stalno pisu nove drajvere, dakle hardverasi su preuzeli inicijativu.

Slazem sa svim sto je do sada napisano. Misljena sam da ce uvek biti 8-o bitinih i 32-0 bitnih mikrokontrolera, a izmedju njih i 16-to bitnih. Pratim sajt Freescale vidim da akcenat daju na multimedijalne mikrokontrolere sa nekim novim performansama, zatim mikrokontrolere sa 32-o bitnim CISC CPU-om (oni to vole) i jos jednim RISC (ima ih sa ARM-om ali i sa drugim) koji je namenjen da upravlja sa integrisanim hardverom i periferijama i to u multi tasking modu. Cini mi se da ce razvoj ici u tom pravcu: aplikativni softver ce raditi jedan procesor jedan procesor, a drugi ce upravljati hardverom mikrokontrolera.

No, veliki broj aplikacija barata dominantno sa bajtovskim podacima, pa ce 8-o bitni mikrokontroleri ici u pravcu povecanja brzine i programske memorije (sto se vec i sada uocava). Oni ce verovatno da se apliciraju tamo gde do sada niije bilo mikrokontrolera, kao sto je napisao rsinisa i u sijalicama i t. d. Vec sada su mnogi cipovi ustvari mikrokontroleri sa ROM-om. Verovatno ce u buducnosti mikrokontrolera zameniti klasicne digitalne cipove po istoj ceni, a koje uvek mozete da programirate za funkciju koju zelite da ostvarite.

Tako za sada ja vidim razvoj hardvera, a sto se tice softvera tu vlada veliki kozervativizam i ne predvidjam nikakav ozbiljniji pomak/

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao korak dana 30.03.2009. u 16:16 GMT+1]}

Odgovor na temu

branko_g
Merna tehnika i elektronika

Član broj: 159227
Poruke: 756
*.static-fiber.styrion.net.

+9 Profil

Re: Buducnost mikrokontrolera

^{30.03.2009. u 15:00 - pre 183 meseci}

Citat:

Tako za sada ja vidim razvoj hardvera, a sto se tice softvera tu vlada veliki kozervativizam i ne predvidjam nikakav ozbiljniji pomak/

Ja bih rekao da će doći do diferenciranja u razvoju harvera.
S jedne strani multimedia, upravljane TFT displejima, audio...
a sa druge strane će se ići na nalaženje rešenja za prenos malih količina informacija, do jednog bita.
Recimo reflektivna foto-ćelija ili neki induktivni davač manipulišu samo sa jednim jedinim bitom, ima-nema.
Još uvek se ovakvi senzori povezuju direktno na periferiju, znači za jedan bit informacije 3 žice,
ili preko specifičnih BUS-eva kao što je ASI-bus, ali koji nisu postali rasprostranjeni.
Tu će verovatno uskoro doći do promene i razviti se sistem prenosa informacije do jednog bita.

Softverski je standardizacija jezika C i njegov proboj kao standardni jezik jedini način da se sve složeniji
hardver mikrokontrolera drže pod kontrolom, i da programer uopšte ima pregled šta se u mikrokontroleru uopšte dešava. C nije najidealniji jezik ali je najmanji zajednički sadržatelj za sve familije uC-a.
To ide toliko daleko da proizvođači uC-a daju "drajvere" za manipulisanje jezgom i periferijom kao Source-code koji se
onda preuzima u aplikaciju koju pišeš. Ti drajveri se redovno aktualizuju i iza njih stoji tim programera.
To je postao značanji kriterijum za izbor uC za neki proizvod, i proizvođači su postali svesni toga.
Na primer: Luminary Micro ide toliko daleko da u najnovijoj seriji Stellaris(CortexM3) sve osnovne funkcije koje su
do sada bile dostupne kao biblioteka u okviru razvojnog okruženja, su sada sastavni deo ROM-a mikrokontrolera.
Znači, ako ti treba na primer UART ili CAN, ne treba ti da "potoneš" u Datasheet da bi proniko kako to radi nego
koristiš već implementirane funkcije i baviš se "višim" programiranjem.

Naravno jezici višeg nivoa ne mogu nikad dostići efikasnost Asemblera, ali ruku na srce i u čovekovom telu
je samo jedan mali deo gena aktivan, da ne pričamo o mozgu. Ko od vas stalno trenira mozak i rešava Sudoku
i pamti brojeve prolazećih automobila;)

Odgovor na temu