Paaaa, i nije nam toliko loše koliko jeste

....
Mada, uvek se postavlja pitanje smisla ovakvog
sagledavanja stvari, jer ja uglavnom reagujem na
faktore iz bliskog okruzenja i tu ocenjujem nesto
kao dobro ili lose, a Indijanci, Busmani, itd.- o njima
nekako ne razmisljam mnogo, da ne kazem - nisu
mu na kraj pameti kada procenjujem u koliko sam
dobroj / losoj poziciji :)
...

Jedemo najmanje mesa u Evropi
Autor: B. Krivokapić | Foto: beta | 10.10.2009. - 22:00
Jedemo najmanje mesa u Evropi

Verovali ili ne, u zemlji roštilja i „jagnjećih brigada“ jede se najmanje mesa u Evropi. Prema anketi sprovedenoj u preko 97 odsto domaćinstava, svaki građanin Srbije tokom 2008. u proseku je pojeo 44 kilograma mesa i ribe, što je 7,4 odsto manje nego 2007. i skoro dvostruko manje od proseka zemalja EU koji iznosi 86 kilograma.

Pre petnaestak godina potrošnja mesa po stanovniku iznosila je 68 kilograma godišnje. U 2008. pojeli smo znatno manje. Čak i kada mesu dodamo mesne prerađevine, ukupna utrošena količina jedva da prelazi 60 kilograma. Po potrošnji mesa Srbija je na samom dnu evropske lestvice, a iza nas je samo Albanija.

Na pad potrošnje najviše su uticale visoke maloprodajne cene (meso je u Srbiji najskuplje u regionu) i katastrofalno stanje u stočarstvu. Prema podacima Grupacije Privredne komore Srbije za klaničnu industriju, u Srbiji se godišnje proizvede 450.000 tona, što je za oko 200.000 tona manje u odnosu na 1990. godinu. Godišnji pad stočnog fonda je od 1,5 do dva odsto, a Vojislav Stanković, stručni saradnik PK Srbije, kaže da je od raspada SFRJ stočni fond u Srbiji smanjen za više od 50 odsto. Najkritičnije je u svinjarstvu gde trenutno imamo svega 240.000 priplodnih krmača, što je posledica činjenice da smo pre tri godine, od 800.000 krmača i nazimaca, zaklali više od 350.000.

Po rečima Stankovića, srpska poljoprivreda je krajnje ekstenzivna jer od 6,5 milijardi dolara, koliko iznosi ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje, svega dve milijarde otpada na stočarstvo. Po broju grla na hektar setvenih površina (svega 0,3) daleko smo od evropskog proseka (0,98), a lošiji čak i od zemalja gde poljoprivreda nije tradicionalna delatnost, kao što je Grčka.
Da se situacija dodatno pogoršava, vidi se i iz poređenja kupovne moći prosečne plate ovog i prošlog leta. U odnosu na jul 2008, jula ove godine sa prosečno zaradom mogli smo da kupimo znatno manje mleka i jaja i za oko šest odsto manje svinjskog mesa. Građani razvijenih evropskih zemalja za hranu i piće izdvajaju najviše 20 odsto kućnog budžeta, dok građani Srbije za iste proizvode često potroše i više od polovine mesečnih primanja.
Otuda se i naša trpeza bitno razlikuje od trpeze stanovnika EU. U odnosu na oko 300 kilograma povrća, koliko godišnje pojedu Evropljani, mi pojedemo svega 169 kilograma, i od toga najviše krompira. Iako smo zemlja sa voćarskom tradicijom, jedemo pet puta manje voća po stanovniku od proseka EU, a prednjačimo samo u potrošnji hleba i peciva – svaki naš građanin prošle godine je pojeo čak 110 kilograma ili tri puta više od evropskog proseka.

She said: "What we do know is that a diet high in olive oil will enhance the amount of serotonin or brain transmitter available to you.

"Most anti-depression drugs work to keep more serotonin available in the brain."