B92: 7000 evra za stan Zorice Tomić od 240 kvadrata

U Parizu dovoljan i jedan ambasador
16. februar 2010. | 17:08 | Izvor: B92
Pariz -- Za razliku od Srbije, gotovo trećinu članica Uneska u toj organizaciji predstavljaju ambasadori tih država u Francuskoj.

Dok Ministarstvo inostranih poslova Srbije ne saopšti konačnu odluku o iznajmljivanju stana za ambasadorku u Unesku, B92 je posetio ovu organizaciju. Od 193 zemlje članice Uneska, 62 zemlje u Unesku predstavljaju ambasadori tih zemalja u Francuskoj. Tako su i ambasadori zemalja u okruženju - Albanije, Bosne, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije - istovremeno i ambasadori u Unesku.

Između vojno-memorijalnog kompleksa “Invalidi” u kojem je sahranjen Napoleon i zgrade Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (Unesko), u jednom od elitinijih delova Pariza, nalazi se i sporni stan koji je Ministrastvo spoljnih poslova iznajmilo za ambasadorku Srbije pri Unesku.

B92 posetio je Unesko kako bi istražio kakva je procedura kada je u pitanju smeštaj ostalih ambasadora zemalja članica.

Direktor kancelarije Uneska za odnose s javnošću, Nino Munjoz Gomez, kaže da mnoge zemlje pri Unesku predstavljaju ambasadori tih država u Parizu.

”Imamo diplomate koji svoju dužnost obavljaju isključivo pri Unesku, a imamo i diplomate koji obavljaju istovremeno funkciju ambasadori u Francuskoj i funkciju stalnog ambasadora pri Unesku, ali to je izbor koji vrše zemlje-članice organizacije”, navodi on.

“Unesko delegacijama o njihovom trošku nudi mesto za sastanke, prostor za kulturne manifestacije, adminsitartivne i radne prostorije", kaže Nino Munjoz Gomez.

Ambasador Srbije u Francuskoj je Dušan Bataković, poznati istoričar koji je objavio i knjigu o Kosovu i manastirima koji su oštećeni 17. marta.

Rezidencija u kojoj živi i organizuje prijeme nalazi se odmah pored Ajfelove kule. Ova palata od neprocenjive vrednosti u vlasništvu je Srbije pošto je kupljena i isplaćena u prvoj polovini prošlog veka.

Stan namenjen ambasadorki Srbije u Unesku nalazi se u skupljem delu Pariza, a prema rečima , direktora agencije za nekretnine “Vindsdor”, Vensana Gizea, kirija koja se plaća, nije neočekivana za taj deo grada.

“To je dobar budžet, ali nije izvanredan za ovaj kvart. Dešava nam se da imamo potražnju za stanovima od 10 do 12 000 evra mesečno, ali za tu sumu već imamo manju ponudu”, kaže on.

Najveći uspeh u radi pri Unesku imao je prethodni ambasador, Dragoljub Najman, kom država nije plaćala ni stan, ni platu, jer je živeo od penzije Ujedinjenih nacija a zahvaljujući kom su se srpski spomenici kulture na Kosovu našli na spisku pod zaštitom Uneska, podseća član Komisije za saradnju sa Uneskom, Jovan Ćirilov.

“To je bila velika, velika bitka koju je vodio čovek koji je imao mnogo autoriteta u Unesku, a to je Dragoljub Najman, on je onaj građanin Srbije koji se bio najviše popeo u hijerarhiji Uneska pošto je bio zamenik direktora jednog trenutka”, navodi Ćirilov.

To je jedno mesto koje je od velikog značaja i koje treba da ima utabane staze i tu treba da bude čovek koji će znati da se bori i ja mislim da je Zorica Tomić vrlo što se toga tiče borbena.

Posao ambasadora pri Unesku je da lobira da se na listi svetske kulturne baštine nađu spomenici zemlje koju predstavlja, odnosno da obezbedi podršku i dovoljan broj glasova ambasadora kojih u Uneskuu ima 193.

Gotovo jednu trećinu članica, odnosno 62 zemlje, u Unesku predstavljaju ambasadori tih zemlja u Francuskoj, među kojima su i ambasadori Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije.

Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/..._category=11&nav_id=411638

U intervjuu za B92, Vuk Jeremić je izjavio - izvor: http://www.b92.net/info/vesti/..._category=11&nav_id=410559

"Konkretno, rezidencija je mesto u kome ambasador ne samo stanuje već obavlja i veliki broj diplomatskih funkcija koje su sastavni deo tog posla.... U ambasadi Srbije se takve stvari ne obavljaju, postoje rezidencije. Postoji rezidencija ambasadora u Francuskoji ali u njoj ne mogu da se prave zvanične funkcije pri UNESKO-u. To su dve strogo razdvojene organizacije i u diplomatskom smislu nije moguće vršiti jednu funckiju u drugoj..."

U isto vreme, Direktor kancelarije Uneska za odnose s javnošću izjavljuje - izvor: http://www.b92.net/info/vesti/..._category=11&nav_id=411638

"Direktor kancelarije Uneska za odnose s javnošću, Nino Munjoz Gomez, kaže da mnoge zemlje pri Unesku predstavljaju ambasadori tih država u Parizu.

”Imamo diplomate koji svoju dužnost obavljaju isključivo pri Unesku, a imamo i diplomate koji obavljaju istovremeno funkciju ambasadori u Francuskoj i funkciju stalnog ambasadora pri Unesku, ali to je izbor koji vrše zemlje-članice organizacije”, navodi on.

“Unesko delegacijama o njihovom trošku nudi mesto za sastanke, prostor za kulturne manifestacije, adminsitartivne i radne prostorije", kaže Nino Munjoz Gomez."



Zaključak je da rezidencija gospođice Tomić može biti samo stan, a da je sve druge neophodne funkcije moguće obavljati na drugim mestima... ministarčić Jeremić nas je gledao u oči, i kako da kažem, slagao.

Isto tako, neupućeni ministarčić Jeremić nam objašnjava da veruje "da najmanje četiri petine zemalja na svetu ima veću rezidenciju."... šta da mu kažemo, kada jedna trećina zemalja uopšte nema rezidenciju, a za one ostale je pitanje.

Sramota je koliko je taj čovek loš diplomata.
On toliko stvari ne zna o diplomatiji, da je to zastrašujuće za nekoga ko je nosilac MSc međunarodnih odnosa sa Harvarda.
A ako zna - onda je još strašnije što misli da takve plitke laži mogu da mu prođu u 21. veku kada postoji internet.

Potpis

http://www.kgonline.info - Prvi kragujevački portal i forum

Ma zbrinuli tetku za elitne zasluge. Kakve veze ima njen boravak u Parizu i titula ambasadorke pri Unesku..

To sve moze da obavi kancelarija pri ambasadi, uz koriscenje kapaciteta redovne ambasade u Parizu(ajd da ne opteretimo zvaicnog ambasadora), za prijeme, sastancenja, u krajnjoj liniji je bezbednije, okovano bezbednosnim merama SID-a. Pa koliko su dobre ili lose, nije vazno, bar su aktivirane.

Luksuzna gajba moze samo da sluzi za uzivanje i relaksaciju, uz dobru apanazu, elita moze da se oseca kao elita, da prozdire drzavnu materiju, a gradjani neka seku prste i neka ih jedu.

I sve je to poplocano bajkama o izuzetnoj aktivnosti medjunarodne politike, koja je uglavnom marionetska, znaci sa unapred poznatim rezultatima, ali kao dobro opravdanje za arcenje zivog drzavnog novca..
Sarici su male mace za neke elitne azdaje..

Koliko bi tek Petnica mogli da napravimo, ako bi kojejakve parazite umirili u arcenju para...


Poz

A koliko je taj Jeremija potrosio drzavnih para na svoja putovanja?
Svaki dan u novinama slika iz druge zemlje gde se on sa nekim zvanicnicima slika.
Milsim da putuje vise i od Hilari.

Podseca me na onog bastenskog patuljka iz filma Cudesna sudbina Amelije Pulen- svaka nova fotografija je iz neke druge zemlje.

Ajde da ministru spoljnih poslova zameras na njegovoj retorici ili postavljenim ciljevima, ali zameriti da puno putuje - to vec ne ide.

Njegov posao jeste da putuje i da razgovara, lobira, dogovara, ugovara bla bla bla i to nisu njegova putovanja.

Srbija niti je velika zemlja, pa da ima luksuz da joj vecina drzavnika dolazi na noge (nekad na kolena), posto u diplomatskom jeziku odlasci i dolasci u posetu imaju svoja znacenja i simboliku.
Niti je odlazak u drugu zemlju moguc kao turisticko putovanje, jer jedan ministar ne moze tek tako da se pojavi u nekoj zemlji, nego je za to potrebna prvo priprema u vidu utvrdjivanja razloga za posetu, tema i oblasti razgovora i priprema eventualnih dokumenata za taj sastanak, kao i obavezno organizovanje protokola kojim se utvrdjuja kad i gde se sa kim sastaje.


Tako da, ako jedan ministar nema ideju zasto negde ide ili ide zarad puta, tesko da ce to da realizuje jer mora imati na drugoj strani istog takvog jednog lika.
A sanse za to su male.

NAravno da ministar spoljnih poslova treba da putuje, i da treba da imamo ambasade, srazmerno meri normalnosti zemlje(jedno pet-sest).
Ovde nije rec o regularnom ambasadoru, vec o frajli koja se cepi po Parizu, potpuno nepotrebno, tek da se kaze da se snasla u tranziciji.
Ako postoje realni troskovi, ne treba pod istu crtu postaviti i rasipanje novca zarad necije sujete.

Poz