Kada ste jako tuzni i neko vam nedostaje, kako najbrze preboleti?

Neko (ili nesto, pisem uopsteno) vam je mnogo znacio nesto u zivotu i odjednom nestao sa veeelikom verovatnocom da tu osobu (ili stvar) vise nikad necete videti, a pri tom ste jos veoma emotivni pa lijete suze ceo dan... :(
Sta raditi u tom pocetnom periodu da vam bude lakse? Da brze 'prebolite'?
Par predmeta koje vidjate svaki dan vas jako podecaju na tu osobu (stvar, zivotinju... ne bitno), da li je bolje te predmete skloniti iz vidokruga ili je pak bolje gledati ih i svaki put 'otugovati' po jednu partiju... sta ce dati bolje rezultate?

Verovatno cete me svi pitati koga sam ja to izgubio i sta je konkretan problem, ali ako nije problem, ja bih to zadrzao za sebe, makar u pocetku. U mom slucaju nije covek u pitanju, samo cu toliko reci.

Lopate u šake. Arbajt maht fraj. Eventualno se jednom olešiš kao čovek.

Jel tebi ovaj line Lesli stoji u clipboard-u ?

@ksrele

Sednes, sipas casicu radze, stavis prst na celo, sakupis sve cinjenice, pomiris se sa situacijom ako ne postoji nista cime to mozes da promenis, eksiras radzu i od tog momenta nastavis dalje. Flajku sa radzom naravno vratis, sve preko te jedne casice ce da te ubedaci jos gore...

Potpis

make love - !war

Pa nema tu neke jedinstvene formule. Sve zavisi od osobe do osobe. Kod nekoga period preboljevanja traje mesecima, kod nekoga pola sata. Neko taj period ublaži pićem, neko radom, neko omiljenim hobijem, neko muzikom i pevanjem, gledanjem filmova, drugim vrstama zabave, neko skakanjem i vrištanjem... Nekome smeta da bude u kontaktu sa bilo čim što ga podseća na nešto što je izgubio, a nekome baš to odgovara. Tako da, to moraš da vidiš sam za sebe šta ti najbolje paše, pa tako i uradi.

Potpis

-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti

Alkohol i droga.

Eh kad bi bilo toliko jednostavno... :)

Ja ti predlažem da ideš do dna... ako si tužan budi tužan koliko god ti hoćeš, koliko god tebi odgovara... Tuga je proces i ako osećaš da ti je potrebna (koliko god nekome čudno zvučalo), slobodno budi tužan. Plači, tuguj, bedači se, to je tvoje pravo. I kad dotakneš dno, sam ćeš osetiti trenutak da nastaviš dalje, iskristalisaće ti se mnogo toga...
Ja verujem da emocije ne treba zakopavati... tvoje su, proživi ih, sve to te na kraju čini onim što jesi...

(ako nije čovek, nadam se da nije ni ljubimac, mogu zamisliti tu tugu... :()... I ne zaboravi da je vreme uvek lek!

Potpis

There's a light at the end of every tunnel, just pray it's not a train.

Neko je pomenuo drogu i napijanje... mislim
da to ne moze resiti problem, ali kao i sve
psihoaktivne supstance moze da utice da covek
drugacije percipira svoj problem.

Neko ce reci - pa ako ja ne vidim problem,
zapravo ga i nemam, i to bi bilo istina kada
bi problem postojao samo sa stanovista osobe
koja je u pitanju. Medjutim, osoba ima ljude oko
sebe, ima svoju okolinu, i delanje te osobe nije
okrenutno ka njoj samoj pa da se moze reci da
je "problem resen" - vec ta osoba ima interakcije
sa spoljnjim svetom, i ako te interakcije postanu
neadekvatne vrlo brzo ce se ispostaviti da "resenje"
nije resenje vec jos vece odvajanje od realnosti i
opet zapadanje dalje u prave, realne probleme.

A ne bih rekao da je resenje biti pijan ili drogiran do kraja zivota.

Dakle dalje od napijanja i droge.

Ok, ajde - neko se napije i lakse podnese neku akutnu
fazu tugovanja, to mogu i da razumem, ali ako sredstvo postane cij.... ne valja.

U zivotu uvek ima dobitaka i gubitaka kada su emotivni odnosi u pitanju...
Ja bih se na tvom mestu okrenuo mislima kako da dodatno popravim odnose
sa svetom oko sebe koji vec znam, i kako da steknem neke nove odnose
(nova prijateljstva, poznanstva, itd) - nadjem neke nove sadrzaje koji mi cine zadovoljstvo.. itd.

Potpis

oligofrenolog

Hvala vam na savetima.
Dobro, u prvom delu mog posta pise "kada neko place ceo dan" ali nisam naglasio da kod mene nije bas tako drastican slucaj.
Mada, sve ste ovo lepo rekli. Prvi put da nemam zamerke na odgovore na moje pitanje na ovom forumu :)

Sto se konkretno mog problema tice, na zalost, jeste u pitanju ljubimac. Iskreno, nisam verovao da ce mi tako nedostajati. Ali dobro, kontam da ce mi vremenom biti bolje. Problem je uvece i ujutro (ponekad suze, vecinom teski bedak), preko dana je OK situacija vecinom.
Da problem bude veci, ljubimac je izgubljen (ne zna se ni gde je ni kako je) i to neznanje nekako ubija u pojam. Posto je macka u pitanju a vreme parenja, sve ocekujem da ce da se vrati ali... vec 4 dan prolazi i nista.

Uh.. kako samo moze da se navikne na kucnog ljubimca, to je strasno.

Imao sam dosta ljubimaca, ali nikad mi nije bilo toliko
bedak i zao kao kada su mi uginula 2 velika skalara iz akvarijuma.

Neckam se oko kupovine doge, a uzasno me nervira sto zive samo
7-8 godina, mozda malo vise... kupicu kornjacu sa Galapagosa cini mi se,
pa nek ona tuguje za mnom kad ja riknem

Potpis

oligofrenolog

@kk



LOL !!!

@ksrele

E pa u tom slucaju ako ti je mnogo tesko - u slobodno vreme lepi letke na bandere i setaj se malo - mozda je nadjes. Uglavnom - kada covek da sve od sebe i opet nema rezulata - onda zna da nije mogao da utice na razvoj dogadjaja pa mu bude lakse :)

Potpis

make love - !war

@combuster -
Tuga jeste proces, ali znam zasto se smejes,
verovatno si se setio Ricard Denira kad kaze

"the grief.. it's a process" :)

Ona komedija sa upoznavanjem roditelja, kako se vec zove... meet the Fokers ili tako nesto.

Potpis

oligofrenolog

Uglavnom, bilo mi je nekako lakse dok nista nisam preduzimao i prvi dan samo cekao da se vrati. Kada sam sledeci dan isao u istrazivanje i ustanovio da je ne mogu locirati u blizini e to je onda bio bedak jos veci. Ne znam zasto, kao sto kazes coveku je lakse kada zna da on nista nije mogao da uradi, ali... ne mogu da objasnim. Doduse, ne grize me savest sto je nisam isao potraziti, to jedino, ali sto se tugovanja tice, nije mi lakse.

Inace, nije obicna macka vec cista Persijanka, mozda ima i neki ozbiljan pedigre (to sestra zna) meni to nije tako bitno. Postoji mogucnost i da je ukradena. Ali, temu sam postavio da vise zvuci uopsteno, da znam(o) ubuduce kako se ponasati u slucaju gubitka nekog. Ono sto mi je bilo bitno: da li sklanjati neke predmete koji podsecaji na gubitak van vidokruga ili ne. Na ovo pitanje sam dobio odgovor da je to individualno. Moze biti, ali mozda je neko ucio ili ustanovio sta je najbolje ciniti.

Ako imaš para... šoping. Odlično za popravljanje raspoloženja. Šteta samo što se taj lek ne može primenjivati dovoljno često.

A zato je svaka ritch bitch srecna :D

Sto se sklanjanja stvari tice - meni to da sam ja izgubio ljubimca ne bi nikako pomoglo, samo bih pomislio da je mozda bolje da je u divljini i da je srecna sa drugim mackama... Free Willy :) Ne zezam te nego ozbiljno ti pricam, zamisli persijanera covece, spandjao se sa drugim cat's in the hood, ono zezaju se - lepo vreme i to :D A i persijaner je sad glavna faca u drustvu, ono kao s'a brate, si video perje, a? Ajde vi izlizani macori da se poredjate u vrstu sad o'ma...

Potpis

make love - !war

Meni od same pomisli na tako nešto nije dobro... razumem te potpuno. Jeste vreme parenja i ne bih da ti dajem lažnu nadu, ali postoji velika verovatnoća da će se vratiti. Ne znam da li je mačka ili mačak, ali mačori umeju da se izgube i po mesec dana... :/ Snalažljivi su oni :) a imaju i 9 života, don't forget that :)...
Pogledaj po komšiluku mesta na kojima se obično mačke okupljaju, raspitaj se, zalepi plakate po komšiluku, ne idu mačke ne znam koliko daleko od kuće... Ako ništa od toga ne uspe, ne znam... :/ Evo i ovo, ako ti je za utehu, moj mačak je isto tako bežao, kidao mrežice sa prozora (sezona parenja), nije se vraćao po 3-4 dana... a kad se vrati, nosić mu - crn! Ni dan danas pojma nemam gde se zavlačio i što je dolazio sa takvom njuškom, znam samo da je u blizini (nekih 300-400m) od mene jedna napuštena kuća i tu su se mačke okupljale... dakle na napuštenim, skrivenim mestima. Jednom sam ga namamila na hranu, jedva je prišao,ali je uspelo. Zvala sam ga, zvala i nekako se setio da je gladan pa je prišao... ;) (inače kad dođe ta sezona parenja, neće da ti priđu ni pod tačkom razno, moraš biti lukav da ga nekako namamiš i vrlo uporan).

Moramo i prihvatiti činjenicu da su to ipak životinje i da smo u startu trebali računati na takve situacije... Stvarno je neverovatno koliko čovek može da se veže za životinju...



Da li molim te, možeš lepo da mi objasniš šta je tu smešno? Naravno da je tuga proces. Počev od uzroka, preko gradacije osećanja, poricanja, pa čak upadanja u anksiozna stanja, depresije i na kraju prihvatanja da su stvari takve kakve jesu i da ih ne možemo izmeniti, pa do sećanja koje nam na kraju ostaje (bilo da je lepo ili ružno). Proces, itekako proces.

Potpis

There's a light at the end of every tunnel, just pray it's not a train.

Hahaha... ludi ste...
Meni je dovoljno dobar lek programiranje - tj. neki intelektualni rad. Kod fizickog rada mi misli lutaju pa mi odlutaju i gde ne treba, a ovo me zaokupira u potpunosti pa eto... Samo, bilo bi malo cudno da 24 sata sedim za kompom ili citam ili ucim... mora se i spavati a pred spavanje... uff... cini mi se da tada mozak nekako najbrze radi majku mu njegovu.

Malo sale na ovo u vezi mozga, da se i ja oraspolozim jos vise a i da vas nasmejem ukoliko ovo vec niste culi.
Josip Pejakovic je jedne prilike rekao:
(parafraziram)
-Ti ljudi /ne znam o kome je pricao, valjda o Budistima/, oni cijeli zivot vjezbaju i trude se da jednom nakrako, 5 minuta, uspiju da ne razmisljaju, da im mozak ne radi. A kod nas se u Bosni taki radjaju i umiru svaki dan."

:D

@kk

Ma bre covece Srdjan je provalio...

Potpis

make love - !war

Ma covek je mislio na deo iz jednog filma, nemoj se uzbudjivas odma,
nisi gledala film ocigledno :)
Radi se o komediji i ta recenica je u tom kontekstu u filmu.

Potpis

oligofrenolog

Ma bre čoveče ja nisam, pre 100 godina sam gledala taj film... nesporazum ok.. :P

Potpis

There's a light at the end of every tunnel, just pray it's not a train.

@KittyKat
U pitanju je zenka. Bila je (mozda je jos uvek) jako umiljata, ali pomalo 'glupa' ili bolje reci svojeglava. Nerviralo me je sto se ne odaziva na ime. Koliko god da je zoves iako ceo dan nije jela nece doci do tebe. Ne znam iz kog razloga, niko joj od nas nikad nista lose nije uradio... Jedino je na sestrin glas reagovala vise nego na ostale ukucane. Cudna macka. Nestajala je ona iz dvorista nekoliko puta ali smo je uvek nalazili kod komsinice, sada je nema tamo.

Ma znao sam ja da se sa njom moze svasta nesto desiti, cak i da moze da pobegne, ali nisam ocekivao ovoliki bedak. Mada, znam ja da sam JAAAAKO (mozda neprirodno) emotivan i u samom sam startu bio protiv donosenja te macke u kucu jer sam predvideo da cemo svi biti tuzni kada je vise ne bude bilo. pa sam onda pomislio "ma vreme je da se suocim sa tim, do sada nikog jako bliskog nisam izgubio, moram da se naviknem na to" i tako je i bilo.