Profesionalna mašina za proizvodnju peleta

30.000T slame?? :)

Ne znam kakva je bila prošla godina, ali ovaj čovek sa kim razgovaramo se baš profesionalno bavi time, ima kompletnu mehanizaciju i u decembru kada smo razgovarali imao je on sam 8.000 tona slame na lageru, i mogao je da nam nabavi ukupno 20.000 tona za maj, ali pošto smo odlučili da nećemo na proleće da krećemo sa proizvodnjom već krajem leta onda cela količina nije problem odjednom.


3.600 kg/čas postrojenje, ali mi računamo efektivno 22h dnevno što mu dođe 3.000-3.300 tona/čas u proseku. a to je cca 30.000 tona sirovine godišnje.

nije to izvodljivo, sem ako se ne ulozi nekih 10M EUR.

To će biti deo jednog velikom kompleksa čija gradnja upravo treba da počne: 3MW biogas elektrana, separacija sa godišnjim kapacitetom od 10.000 tona komposta, 2 hektara pod staklenicima, i 30.000 tona agropeleta godišnje.

OK, pa da vidimo to, javi nam kako napreduje.

I javi se ako ti treba projekt koji ce smanjiti troskove nekoliko puta; ja sam sada oformio ekipu koja sadrzi izuzetnog masinca, dalje coveka koji pravi pelet vrhunske klase, a takodje imamo puno iskustva sa finansijama raznih projekata.

Pa, toliko otprilike kostaju i drva. U cemu je prednost slame nad drvima?
Ta slama koju vam isporucuju, je li u rastresitom ili presovanom stanju? Ako je presovana, zar nije isplativije da je takvu lozite, nego da trosite energiju na peletiranje, cenu prese da i ne pominjem...



Divno... Aaaaa, sad shvatam, vi i hocete za svoju elektranu da koristite slamu u formatu koji dobijete, a samo ovu za dalju prodaju cete da preradjujete? Koliko je projektovani stepen iskoriscenja elektrane i koja joj je okvirna cena?

Inace, licno raspolazem sa nekim interesantnim resursima i imam neke ideje, ali nemam toliku kolicinu niti novca niti organizacionih sposobnosti da bih se upustio u realizaciju, pa ako te zanima da procitas, das neki predlog ili se na neki nacin ukljucis, mogu da ti napisem na pp, da ne opterecujemo ovu temu.

Ima veću kalorijsku vrednost, a i može da se koristi kao prostirka za životinje.


Slama je u balama, i mi je ne ložimo već pravimo pelete koje dalje prodajemo.. Što se tiče loženja čiste bale u odnosu na pelet, tu se samo radi o volumenu. Velika je razlika da li ćeš u 1m3 imati 1000kg materijala ili 30kg materijala. Težinski ćeš ti potrošiti isto, ali u volumenu je ogromna razlika. Plus pelet naravno može automatski da se dozira a bale ne mogu.


Ne, pogrešno si shvatio :)

Biogas elektrana će koristiti silažni kukuruz (oko 55.000 tona godišnje) + svinjsko + kravlje đubrivo, a slama će se isključivo koristiti za peletiranje i dalju prodaju.

Sad je save jasno. Gde to nameravate da gradite, ako nije tajna?

Ilandža, opština Alibunar.

Nesto me zanima - sigurno ste racunali troskove i prihode po jedinici dobijenog proizvoda (kWh struje). Ja nesto sabiram, oduzimam i delim pa se dobije da ce vas samo godisnja amortizacija opreme izaci... pa podeljeno sa brojem proizvedenih kWh... dobija se broj reda velicine cene po kojoj ja placam potrosen kWh, sa sve porezom. Dobro, znam, tu su subvencije drzave, tu je poskupljenje u najavi. Ali ima sta da se doda i na drugi tas vage - tu su troskovi materijala koji su verovatno za svaki proizvedeni kWh na nivou trenutne moje nabavne cene kWh, troskovi kamate ako kupujete na kredit koji su opet otprilike toliki, a verovatno planirate i dobit, koji je po proizvedenom kWh opet reda velicine cene kWh koju ja placam... Jeste li sigurni da ce drzava da otvori kasu bas toliko? I ako hoce sada, imate li garancije da ce tako biti svake od narednih 20 godina? Ili ja negde gresim u racunu?

Početkom 2010 je donešena je uredba o merama podsticaja u kojoj se država obavezuje da isplaćuje povlašćenu cenu po kWh za 'zelenu' energiju. Tako je npr. feed-in tarifa za struju proizvedenu iz biogasa 0.12 do 0.16 evra u zavisnosti od instalisane snage (200kW - 2MW, 10MW). Što je skuplja tehnologija to je i feed-in tarifa veća, recimo za solarne panele (photovoltaic) feedin tarifa je 23 evrocenta, međutim to jeste 4-5 puta skuplje nego što je tržišna cena struje u Srbiji ali opet nije dovoljno velik podsticaj da investicija u photovoltaic ima ekonomsku opravdanost (kod nas potrebno 30-35 evrocenti za breakeven)..

Da, tako sam otprilike i racunao... znaci, kad poskupi struja nije predvidjeno da poskupi i ta otkupna cena?
Ovakve su neke moje pretpostavljene vrednosti
Amortizacija opreme 0.04 EUR
Otplata kredita 0.06 EUR
Materijal 0.04 EUR (stepen iskoriscenja 40%)

Kad se podvuce crta, samo to troje izadje 0.14 EUR, a ostalo vam je dobit ako za deset godina ne platite ni jedan EUR poreza, taksi, komunalnih racuna, plata, osiguranja...
Ako je ovo sve sto sam pretpostavio tacno, TE ce raditi neprofitno, a profit ce generisati staklenici koji ce se grejati otpadnom toplotom? Je li to plan?

Amortizacija nije trošak već fiktivna suma koju prikazuješ kao trošak da bi umanjio porez, a ustvari ti raspolažeš sa tim novcem najnormalnije.

Ostatak računice takođe nije dobar ;)

Ako je plan da se oprema kupi i radi dok radi, a onda razlaz ili ponovo kredit, ponovo od nule, onda ok, ne treba racunati amortizaciju. Ali, ako pravis biznis plan na bazi zahteva da samo jednom uzimas kredit a posle oprema sama zaradjuje za svoje obnavljanje neograniceno dugo + sve vreme donosi dobit, onda moras uracunati troskove amortizacije, a sa tim novcem se ne bi smelo raspolagati u drugu svrhu osim obnavljanja opreme, inace poslovanje nece biti odrzivo. No dobro, nije red da ja sad ovde popujem, sigurno je da kad pravite toliki projekat sve ste uracunali do najmanje sitnice i moji odokativni proracuni sigurno ne mogu biti tacniji od vasih.

Amortizacija je suma koliko oprema izgubi na vrednosti u nekom vremenskom periodu, a ne suma koja je potrebna za održavanje.

Primer, vozač taksija kupi nov auto za 30.000 evra. Nakon 5 godina taj auto vredi 10.000 evra, dok je 20.000 evra amortizacija (4.000 evra godišnje, da pojednostavimo). To ne znači da će tog taksistu održavanje auta koštati 4000 evra i da je rok trajanja tog auta baš 5 godina. Amortizacija od 4000 evra je tu da bi on umanjio porez na dobit, jer je taksista 'izgubio' tih 4000 evra svake godine ukoliko bi baš tada odlučio da proda auto, ali tih 4000 evra koje je on prikazao kao gubitak (što jeste samo u slučaju prodaje sredstva) mu ostaje u novčaniku.

Ja razumem šta ti hoćeš da kažež - ukoliko bi taksista svake godine ostavljao tih 4000 evra sa strane kroz 5 godina, kada proda stari auto za 10.000 evra, ponovo može kupiti nov auto od 30 hiljada, međutim to je čisto bacanje para (držati ih u slamarici), i pravilnije bi bilo da je taj taksista kroz 2.5 godine novac od amortizacije uložio u još jedan auto/mašinu, a kada staroj istekne rok upotrebe da ponovo uzme bankarski kredit za novu mašinu. Sa druge strane bitna je i fleksibilnost, nikad ne znaš šta će biti za 5 ili 10 godina, i da li će taj posao biti isplativ kao i kad si ga prvi put počeo..

Tako je, apsolutno si me razumeo. Meni, nasuprot tome sto radim u banci, je neprirodno razmisljanje da taksista svaki automobil kupuje na kredit i da tako dozivotno sa bankarima deli svoju zaradu, vec mi je logicno upravo to sto si naveo - da taksista novac od amortizacije sakuplja i od njega i prodaje starog ponovo kupi novi automobil, a tek od ostatka finansira sebe i porodicu, a ako tog ostatka ima bas mnogo, onda recimo, kupi jahtu. To se otprilike isto tako tretira i u poreskim bilansima - ako je na prosle godine imao auto koji vredi 30.000 EUR i 0 EUR na racunu, a ove auto koji vredi 26.000 onda mora imati i 4.000 EUR na racunu inace je zabelezio gubitak te poslovne godine. Teko ono preko 4.000 EUR podize kao dobit, plati porez i trosi.
Ipak, paradoks je da ja ne podrzavam tvoj nacin razmisljanja, a zivim od njega :)
Upravo takva razmisljanja savremenih biznismena omogucilo su mi da dobijem svaku platu na vreme. Subjektivno, dobro je sto je taj novac zavrsio u mom dzepu, ali objektivno, za celokupnu ekonomiju bolje bi bilo da je ostao tamo gde se proizvodi. To je moje misljenje, koje si sigurno prepoznao u nasim ranijim prepiskama, gde ja navodim potrebu direktnog udruzivanja ljudi koji raspolazu resursima i ljudi koji raspolazu mrtvim novcem, radi stvaranja zajednicke dobiti izbegavanjem uplitanja banke koja u slucaju indirektnog kontakta prethodne dvojice ima ulogu parazita. No, dobro, mozda je problem u mom nacinu razmisljanja - ja, kome bi svaki kredit bio odobren i bez podnosenja zahteva, telefonskim pozivom od pola minuta, ja sam sebi zabranio prekoracenje po tekucem racunu, nisam uzeo ni jednu kreditnu karticu i nemam ni jedan kredit osim stambenog, a i njega na samo 12 godina...

Ne deli on zaradu sa bankarima, već neprosto koristi bankare kao jeftin izvor novca. Ako neko pozjami novac od banke, i u stanju je da vraća taj kredit, plus da nešto zaradi to znači da je njemu ROI mnogo veći nego bankaru. Zašto bi on onda čuvao novac od amortizacije, da bi ostvarivao samo bankarski ROI kad može da ga obrne više puta pre toga, i zaradi mnogo više nego što je uštedeo na bankarskom kreditu?

Primer:

Uzmimo za primer jednog pekara koji kupuje mašinu od 30.000 evra na kredit. Pekar daje 6.000 evra učešća i obavezuje se da će ostatak vratiti banci kroz 5 godina. Da kažemo da će pekar godišnje sa kamatama vraćati banci 6.000 evra, i taj kredit će ga na kraju koštati 5.000 evra.
Nakon 5 godina ta mašina će polovna da vredi 10.000 evra, dakle godišnja stopa amortizacije je 4.000 evra

Pekar sa tom mašinom godišnje prihoduje 15 hiljada evra, od čega 6 hiljada vraća vraća banci, 3 hiljade troškovi, 6 hiljada ostaje njemu.

Da vidimo šta se dešava nakon 10 godina.

Varijanta 1 - Odvajanje amortizacije
Pekar od godišnje zarade plati 6 hiljada banci, 3 hiljade plati troškove, 4 skloni sa strane za novu mašinu i njemu ostaje 2 hiljade profita.
Nakon 5 godina on sada ima svoj novac za novu mašinu, ne mora da uzima kredit od banke, i tih 6 hiljada umesto banci sada ide njemu.
Pekar je na taj način nakon 10 godina zaradio 50.000 evra, i ima jednu mašinu u svojoj radnji.

Varijanta 2 - Amortizacija ide direktno u zaradu
Pekar godišnje plati 6 hiljada banci, 3 hiljade troškove i 6 hiljada mu ostane zarade. On odluči da pola od toga reinvestira a pola da troši. Dakle 3 hiljade ide u fond za reinvestiranje, 3 hiljade ide godišnje na zajebanciju (zarada).
Svako dve godine pekar kupi novu mašinu preko bankarskog kredita za koju treba da uplati učešće od 6 hiljada evra.
Nakon 10 godina ovaj pekar je zaradio 150 hiljada evra, i ima 5 mašina u svojoj radnji.

Varijanta 3 - Amortizacija ide direktno u zaradu, reinvestiranje 50% zarade svake godine
Isto kao u varijanti dva stim što pekar ne kupuje novu mašinu svake dve godine, već je kupi čim skupi dovoljno para za učešće.
Nakon 10 godina ovaj pekar ima 30 mašina u radnji i zaradio je 260 hiljada evra.

==========

Ovo je možda plastičan i preteran primer, ali mislim da jako dobro ilustruje kakve su prednosti jeftinih bankarskih kredita nasuprot štednj i investiranju iz sopstvenog džepa.

e ovo je da umrem od smeha; ti si otvorio temu postavljajuci ljudima osnovna pitanja, ocigledno si potpuni pocetnik. i sada posle dva meseca pojavljujes i predstavljas kao neki strucnjak? :))
puno srece sa projektom...

Što je više nego dovoljno da obiđem nekoliko proizvođača opreme, saslušam gomilu eksperata u tom polju, gomilu ponuđača opreme, i da ukapiram dosta bitnih stvari.

Mislim, kako se tačno kvantifikuje iskustvo/znanje u ovom polju? Brojem radnih sati provedenim za mašinom? U tom slučaju verujem da nikada neću steći neko veliko iskustvo.

eto videces i sam, ako budete u prilici da pocnete sa projektom.