Zagrevanje vode za perionicu flasa

Pozdrav grupi.

Ukratko, trebam neku knjigu, tabelu ili link, gde je obradjena tematika zagrevanja vode elektro grejacima, stepeni korisnog dejstva, toplotna inercija vode, vreme potrebno da se voda zagreje sa nize na visu temperaturu i ta tematika.

Imam jednu perionicu flasa, gde bi trebalo ugraditi elektricne grejace. Trenutno se voda u perioni zagreva preko toplotnog izmenjivaca koji se zagreva vodenom parom. A posto se para dobija iz kotla velikog kapaciteta koji trosi naftu, javio se problem kada je potrebna relativno mala kolicina pare da bi se oprale flase u perioni, jer kotao mora da radi nekoliko sati da zagreje sistem, pa je se javila potreba da izbegnemo ovaj problem.Ideja je da se ubace elektro grejaci, koji bi grejali vodu u perioni.

Ako ko ima nekog teksta koji obradjuje tematiku zagrevanja vode, molio bih da podeli.

Pozdrav.

Tu u principu imas dvije tri formule.
Q=m c dt
m = masa vode
c = termicki koeficijent za vodu
dt = razlika temperature
Q = energija

Q=P t

P snaga grijaca
t vrijeme

E sad imas sitem u koji energija ulazi ( Pt), energiju koja izadje iz vode napolje kroz zidove kade i energiju koju si ulozio u temperaturu vode.
Algebarski zbir je jednak nuli.
E sad, ako ulaze hladne flase moras uracunati i energiju potrebnu da se zagrije x kilograma stakla od pocetne do krajnje temperature.
Ako das malo vise podataka lakse je pomoci.

Nije problem za podatke,

negde ukupna masa vode koja se mora zagrejati na 80 stepeni celzijusa je 4 000 litara, stim da bih ja kalkulisao na 5 000 litara. Sistem je otvorenog tipa, voda je na otvorenom unutar perione, koja je kao jedna zatvorena kutija to jest, flase se krecu kroz tu ''kadu'', koja je sirine cca 2 metra, i duzine nekih 8 metara. Inace ta ''kada'' je prava industrijska periona flasa.

Nije mi problem da to sve iskalkulisem, nego da nadjem te karakteristike vode, vreme potrebno za promenu temperature za 1 stepen ili 10 stepeni, onda toplotna inercija vode, itd.

Posto tu ima prinudne cirkulacije vode u masini, mi bi napravili jedan eksterni rezervoar kroz koju bi propustili tu vodu koja ida sa pumpe pa se ponovo vraca u perionu, i u rezervar postavili onoliko grejaca , tj snage za koliko izracunam da nam je potrebno.

Sad ono sto bih trebao da nadjem su te neke karakteristike vode, koliko joj treba da se npr pri 1KW snage grejaca, sa temperature od 20 stepeni Celzijusa podigne na 21 stepena, dakle trebam da nadjem dovoljno podataka sa kojima mogu da iskalkulisem koliko mi treba toplotne snage sa grejaca da tu vodu dovedem na nekih 85 do 90 stepeni izlazno, kad mi je ulazna temperatura ne ispod 45 - 50 stepeni kad krene periona u rad, jer se periona nepusta u rad, bez minimalno tri sata zagrevanja, dok se zagreje cela masa masine.

Dakle , trebam ovo c, iz tvojih obrazaca, ti mi podaci trebaju.

Hvala na pomoci.

Dakle sam start, iz hladnog sistema, pa do 85 stepeni ne moze da bude brz zbog same konfiguracije perione, dok se i sama konstrukcija ne zagreje na odredjenu temperaturu, tako da mi nije bitno da li cu tu vodu zagrejati sa sat ili dva na tu temperaturu, koliko mi je bitno da kad sistem dodje u radno stanje, tu vodu uvek drzim na 85 - 90 stepeni Celzijusa na izlazu, bez obzira na ulaz, koji nije manji od 45 -50 stepeni.

Ono sto znam je da mi najvise energije teba da vodu dovedem do 40 stepeni, posle je to zagrevanje znatno brze. A posto je tu frekfentan ulaz flasa, moram racunati i na stalno rashladjivanje vode zbog tih flasa, kao i same mase perione, cija je konstrukcija od metala, pa i na njoj su gubici u okolinu jer nije toplotno izolovana.

Pitanje se svodi na kraju na samu sirovu toplotnu snagu koju treba da smestim u rezervar koji treba da uradimo, da se ti grejaci mogu smestiti i normalno rashladjivati, dakle moram da izradim racunicu ukupne snage koje trebam da imam unutar tog rezervara, kako bi se rezervar napravio dimenziono da odgovara grejacima kako bi oni dali maksimalni ucinak, i imali normalan radni vek, dakle da ih ne pregrevam.

Mladicu,
ko nema u vugla ima u gugla.
Evo ga prvi link ka vodi nasoj nasusnoj :
http://bs.wikipedia.org/wiki/Voda
E tu ces vidjeti da je taj famoxzni c oko 4.2 J/gK.
A ako ne znas sta je J opet gugle pa ces naci ( meni se javlja da je to Ws).
Ma dzaba ti to sve.
Ti moras izracunati ili izmjeriti gubitke.
Vjerovatno i mijenjas vodu, tj ulivas nesto h;ladne a odlivas zagrijane. I taj podatak je potreban, i na kraju tezina hladnih boca na minut ili sat.

Veliki posao si zapoceo, a pitanje je kako ce ispasti na kraju, jer je krhko znanje.

Nisi me tu i potpunosti razumeo.


Nije problem meni do znanja, samo da ja nadjem sto vise podataka koje su mi potrebni oko karakteristike vode, iskreno nisam ni izasao na wikipediu, jos sam dva koraka iza pre starta konacne opcije, posto je projekat tek u pocetku, jos uvek na papiru, a potrebno je jos nekog vremena da se definisu svi parametri, od snimanja toplotnih gubitaka sa termovizijom, pa i da vidim koliko je to pare njima potrebno da zagreju perionu, jer dokumentacije o snazi izmenjivaca, potrosnje pare i slicnih tehnickih parametara opreme koja se treba sad modifikovati i prilagoditi novim sistemom, nema. Dakle, idem od nule, voda i nije jedina opcija na kojoj se radi, imam jos par alternativnih zagrevanja, ali mi je voda prvi izbor, jer je u primarnom krugu. Za sve ove druge opcije sam pri kraju sa prikupljanjem tacnih podataka, pa kad sve skupim, lak mi je racunski deo, sama priprema materijala i podataka je duga, a vodu sam mislio da cu lako, ali i tu su mi podaci koje trazim i trenutno imam , malo sumnjivi.

Voda se ne menja, jer su gubici neznatni kroz isparavanje vode, u gornjoj zoni perione voda kondezuje, pa ide u kondez sud, te se odatle ponovo vraca, a u toku rada se ne doliva nova voda, sve pripreme oko vode se rade u hladnom stanju. Tehnicki minimum vode u perioni je negde oko 3 000 litara, a pranje u jednom punjenju (16 000 flasa 0.33l)ne traje vise od 9 sati.

A ove flase kad izadju iz kade perione, masinski se okrecu, sa otvorom na dole, pa se sva voda iz flase vraca u kadu, a flasa se dalje ispira u gornjoj zoni perione, sa nekom emulzijom, i na kraju sa cistom vodom.


Sad, da ne ispadne da sam ja postavio pitanje da bi mi neko sazvakao tematiku, to nije bio cilj, vec sam samo hteo informaciju koju eto jedan deo ima na wikipediji, koju iskreno nisam ni gledao.

E neces ti odrediti gubitke termovizijom.
Probaj da zagrijes vodu na x stepeni ( x je blisko radnoj temperaturi), pa ugasi grijanje vode i prati temepraturu.
Poslije y sekundi ce temperatura da opadne za z stepeni celzijusa.
Sada je jasno koliki su ti gubici.
Ka dimas taj i podatak o kolicini hladnih flasa ti si na konju.
Ostalo je trivijalna matematika.
U svakom slucaju dodaj nekih 30 % na nepredvidjene momente, i to je to.
U pravu si, direktno grijanje vode je optimum, sve ostalo unosi dodatne probleme, a grijaca ima kakvih hoces.

pre cu da mognem da vidim kolika je povrsina isijavanja, pa da okvirno nadjem kolikaj povrsina mi se najvise rashladjuje, vise radi izracunavanja gubitka ugrubo.